Чешка Садржај Историја Географија Национални паркови Политика Становништво Привреда Култура Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијууНационални институт за статистику и економијуНационална агенција за статистикуUnited Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes ClassificationsЗемље: имена и кратицеHistorical dictionary of the Czech StateМедијиВодичПодациПредседнички сајтРадио ПрагCzechiaCzechiaPortals to the WorldCzech RepublicЧешкаCzech Republic profileЧешкаKey Development Forecasts for the Czech RepublicCzech.czHistory of Czech Economic and Political Alignments Viewed as a TransitionуууWorldCat137159957n907187590000 0001 2290 990X4303381-7073704040cb12004532d(подаци)2876300577401ge128065XX453741
ЧешкаДржаве у ЕвропиСредња ЕвропаДржаве чланице НАТО-аДржаве чланице Европске уније
чеш.чеш.континентална је земљасредње ЕвропеУНисточне ЕвропеПољскомНемачкомАустријомСловачкомПрагтуристичкаЧешке (Бохемије)Моравскечешке Шлескедржавном грбуЕвропске унијеСеверноатлантског савеза1993чеш.КелтиГерманиСловениСамово царство833МађарскеВеликоморавско царствоЛужицеМалопољску894907династије ПшемисловацаБоривој IПшемисла Отакара IIВацлава IIКарла IVхуситски ратовиТридесетогодишњи ратСловачкаПољскаНемачкаАустријаЧешка ШумаваРудне гореСудетиСнежкаКрконошеБескидиБели КарпатиТаја (река)хмељапивавинаЛабаВлтаваМораваОдраСеверноБалтичкоЦрновододелницанационална паркапарламентарна демократијаШеф државепредседникпредседник владепропорционалном системуамнестију1. маја2004Европске уније1990Стопа незапосленостиМађарскеПортугалијеиндустријапољопривредаШкода Аутојуну2015Карлов универзитет у Прагу1348Јан ХусФранц КафкаМилан КундераНикола ТеслаАлберт АјнштајнЕрнст МахТомаш МасарикЕдвард БенешУниверзитет ПалацкогОломоуцу1573генетикеГрегор МенделМоцартДон Ђовани29. октобра1787Вила БертрамкаБеджих СметанаАнтоњин ДворжакКарел ЧапекФранц КафкаМилан КундераАлфонс МухасецесијекубизмаФилмски фестивал у Карловим ВаримаЈиржи МенцлМилош ФорманЕмира Кустурицу
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Википедија:Гласање/Повећање простора за слике на главној страни"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eповећању простора за слике на главној страниu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E, u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82" title="Википедија:Гласање/Правила за коришћење именског простора Нацрт"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eкоришћењу именског простора Нацртu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E, као и о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eправилима за администраторе интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Чешка
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Чешка Република Česká republika (чешки) | |
|---|---|
 Застава  Грб | |
Крилатица: Pravda vítězí .mw-parser-output .noitalicfont-style:normal (Истина побеђује ) | |
Химна: Kde domov můj Где ми је дом? | |
 | |
| Главни град | Праг |
| Службени језик | чешки |
| Владавина | |
| Председник | Милош Земан |
| Председник Владе | Андреј Бабиш |
| Историја | |
| Независност | 28. октобар 1918. као Чехословачка подељена 1. јануара 1993. |
| Географија | |
| Површина | |
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — укупно | 78.866 km2 (114) |
— вода (%) | 2 |
| Становништво | |
— 2013.[1] | 10.512.400 (81) |
— густина | 133,29 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Чешка круна |
— стоти део валуте | CZK |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .cz |
| Позивни број | +420 |
Чешка (чеш. Česko, 
изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе[2]. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).
Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција[3].
Садржај
1 Историја
2 Географија
2.1 Положај
2.2 Геологија и рељеф
2.3 Воде
2.4 Флора и фауна
2.5 Клима
3 Национални паркови
3.1 Административна подела
4 Политика
5 Становништво
5.1 Највећи градови
6 Привреда
7 Култура
7.1 Популарна култура
8 Референце
9 Литература
10 Спољашње везе
Историја
О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833. на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.
Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.
Географија
Мапа Чешке
Положај
Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866 km².
Геологија и рељеф
Сателитска фотографија Чешке
Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 m, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.
Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600-800 m). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).
Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).
Воде
У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.
Флора и фауна
Клима
Чешка лежи у умереној климатској зони. Просечна годишња температура износи 7,9 °C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5 °C) и свежа лета (јун 18,6 °C). Свих 12 месеци у години су влажни.
Национални паркови
У Чешкој постоји четири национална парка:
| Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
|---|---|---|---|
Национални парк Крконошски | 1963. | 549.69 |  |
Национални парк Шумава | 1991. | 680.64 |  |
Национални парк Чешка Швајцарска | 2000. | 79.25 |  |
Национални парк Подији | 1991. | 63 |  |
Административна подела
| | Регион | Главни град | Становништво (2003) |
|---|---|---|---|
| | Главни град Праг | Праг | 1.160.118 |
| | Средњочешки крај | Праг | 1.125.735 |
| | Јужночешки крај | Чешке Будјејовице | 624.778 |
| | Плзењски крај | Плзењ | 549.369 |
| | Карловарски крај | Карлови Вари | 303.761 |
| | Устечки крај | Усти на Лаби | 819.442 |
| | Либеречки крај | Либерец | 427.418 |
| | Краловехрадечки крај | Храдец Кралове | 548.698 |
| | Пардубички крај | Пардубице | 506.849 |
| | Крај Височина | Јихлава | 517.959 |
| | Јужноморавски крај | Брно | 1.122.759 |
| | Оломоучки крај | Оломоуц | 637.401 |
| | Злински крај | Злин | 593.458 |
| | Моравско-Шлески крај | Острава | 1.264.347 |
Политика
Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.
Председника је раније бирао парламент, а након уставних промена из 2012. бира се на непосредним изборима. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје амнестију, а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.
Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).
Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).
Становништво
Највећи градови
Извор: Национални институт за статистику и економију | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Крај | Популација | № | Град | Крај | Популација | ||
 Праг  Брно | 1. | Праг | Средњочешки крај | 1.268.796 | 11. | Хавиржов | Моравско-Шлески крај | 207.178 |  Острава  Плзењ |
| 2. | Брно | Јужноморавски крај | 850.726 | 12. | Злин | Марна (департман) | 179.992 | ||
| 3. | Острава | Моравско-Шлески крај | 484.344 | 13. | Кладно | Приморска Сена | 175.497 | ||
| 4. | Плзењ | Горња Гарона | 441.802 | 14. | Мост | Лоара (департман) | 171.260 | ||
| 5. | Либерец | Приморски Алпи | 343.304 | 15. | Опава | Моравско-Шлески крај | 164.532 | ||
| 6. | Оломоуц | Атлантска Лоара | 284.970 | 16. | Карвина | Моравско-Шлески крај | 155.637 | ||
| 7. | Храдец Кралове | Доња Рајна | 271.782 | 17. | Фридек-Мистек | Моравско-Шлески крај | 151.212 | ||
| 8. | Чешке Будјејовице | Еро (департман) | 257.351 | 18. | Јихлава | Мен и Лоара | 147.571 | ||
| 9. | Усти на Лаби | Жиронда | 239.157 | 19. | Дјечин | Рона (департман) | 145.150 | ||
| 10. | Пардубице | Север (департман) | 227.560 | 20. | Карлове Вари | Реинион | 145.022 | ||
Привреда
Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.
Преласком на тржишну привреду 1990, привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.
Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у јуну 2015. износила је 6,4%.
Изузетан значај за Чешку привреду има туризам.
Култура
Карлов универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.
Универзитет Палацког у Оломоуцу, основан 1573, други је најстарији универзите у Чешкој. Отац генетике, Грегор Мендел, био је студент овог универзитета.
Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.
Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Беджих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера.
Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије (или Art Nouveau). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.
Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.
Види још:
- Чешка књижевност
- Чешка уметност
- Чешка музика
- Чешка кинематографија
Популарна култура
- Најпопуларнији спорт у Чешкој је хокеј на леду, у коме је национална екипа имала доста међународног успеха (злато на олимпијади у Нагану 1998).
Вера Чаславска, гимнастичарка, је на летњим олимпијадама 1964. и 1968. освојила укупно 7 златних олимпијских медаља.- Из Чешке потиче више познатих манекенки, као: Ева Херцигова, Петра Немцова, Паулина Порижкова, Ивана Трамп и друге.
Јосеф Чапек, сликар и писац, брат Карела Чапека, створио је израз робот који се први пут помиње у Кареловој драми РУР.
Референце
^ Национална агенција за статистику
^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
^ Земље: имена и кратице
Литература
.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%
Angi, János (1997). „A nyugati szláv államok [=Western Slavic states]”. Ур.: Pósán, László; Papp, Imre; Bárány, Attila; Orosz, István; Angi, János. Európa a korai középkorban ["Europe in the Early Middle Ages"]. Multiplex Media – Debrecen University Press. стр. 358—365. ISBN 978-963-04-9196-9.- Hochman, Jiří Historical dictionary of the Czech State. Scarecrow Press. 1998. ISBN 978-0-8108-3338-8.
Спољашње везе
Медији на Остави
Вести на Викивестима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
- Председнички сајт
- Радио Праг
Czechia на сајту The World Factbook (на језику: енглески)
Czechia information from the United States Department of State- Portals to the World
Czech Republic at UCB Libraries GovPubs
Чешка на сајту DMOZ (на језику: енглески)
Czech Republic profile from the BBC News
Чешка (Викиатлас)
Географски подаци везани за чланак Чешка на сајту OpenStreetMap
Key Development Forecasts for the Czech Republic from International Futures- Czech.cz
- History of Czech Economic and Political Alignments Viewed as a Transition
Чешка (Викиатлас)
Географски подаци везани за чланак Чешка на сајту OpenStreetMapДржаве чланице Европске уније | ||
|---|---|---|
|  | |
Вишеградска група | |
|---|---|
|
Категорије:
- Чешка
- Државе у Европи
- Средња Европа
- Државе чланице НАТО-а
- Државе чланице Европске уније
(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.040","walltime":"1.334","ppvisitednodes":"value":6394,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":125277,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":16858,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":28,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":2752,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1005.889 1 -total"," 39.18% 394.106 1 Шаблон:Инфокутија_држава"," 35.07% 352.763 1 Шаблон:Infobox"," 16.39% 164.883 118 Шаблон:Replace"," 15.17% 152.617 1 Шаблон:Native_name"," 14.16% 142.440 1 Шаблон:Lang"," 14.05% 141.285 1 Шаблон:Највећи_градови_у_Чешкој"," 13.71% 137.955 1 Шаблон:Највећи_градови"," 9.12% 91.768 17 Шаблон:If_both"," 8.85% 88.977 6 Шаблон:Ifnumber"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.435","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":19472495,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1327","timestamp":"20190415175030","ttl":2592000,"transientcontent":false);mw.config.set("wgBackendResponseTime":161,"wgHostname":"mw1273"););
