Skip to main content

Холокауст Садржај Етимологија и дефиниција Дистинктивна својства Спровођење холокауста у нацистичкој Немачкој "Коначно решење јеврејског питања" Спровођење холокауста на Балкану Последице Види још Напомене Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијууууNumbers and Terms„Inside Yad Vashem”„The Holocaust: Definition and Preliminary Discussion”ὅλοςκαυ-τός, ή, όν„Holocaust”„Gassing Operations”„Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta”оригинала„Historijska čitanka, Drugi svjetski rat”оригиналаThe War Against the Jews, 1933-1945„The Anatomy of Hell”The Columbia Guide to the HolocaustThe Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965The Evolution of EvilThe Holocaust: A Concise History 3rd ed.454608110.1017/s0008938900011158London: Penguin Books (2001)Hitler's Pope: The Silence of Pius XIIИсторија холокауста Рома„Diaries and Memoirs as a Historical Source: The Diary and Memoir of a Rabbi at the 'Konin House of Bondage'”143189610.2307/14318962010130310.1007/BF02335679Social Outsiders in Nazi Germany26077810.1177/002200949202700103The Historiography of the HolocaustThe Holocaust Chronicles: A History in Words and Pictures„Russia's geopolitical and ideological dilemmas in Central Asia”Introduction104256110.1177/000271628045000109Yad Yashem„Rehearsing for Murder: The Beginning of the Final Solution in Lithuania in June 1941”10.1093/hgs/12.1.3Voices from the Holocaust25778050The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of GenocideHolocaust: The Nazi Persecution and Murder of the Jews26092310.1177/002200949503000104143070810.2307/1430708Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century„Racial Hygiene in Vienna 1938”оригинала„The Secular Word 'Holocaust': Scholarly Myths, History, and Twentieth Century Meanings”10.1080/146235200112409Pius XII, the Holocaust, and the Cold War10.1093/hgs/15.2.296Die Geheimpläne gegen Deutschland enthülltDer Weg zur Tat„Psychiatry during the Nazi Era: Ethical Lessons for the Modern Professional”18281511732682210.1186/1744-859X-6-8Енциклопедија британика: ХолокаустМеморијални центар Јад ВашемH-HolocaustOnline documents available from the Dwight D. Eisenhower Presidential LibraryThe Wiener Library for the Study of the Holocaust & GenocideCommon Questions about the HolocaustThe Minutes from the Wannsee Conference in English(1)(2)(3)"Nazi Crimes in the USSR (Graphic images!)"Nazi Concentration and Prison Camps (1945) Nuremberg Trials DocumentaryUnited States Holocaust Memorial MuseumAbsence of Humanity Exhibit - The Breman Museumууsh850615154073091-801111326

АлбанијаБелгијаБелорусијаЕстонијаКаналска острваЛетонијаЛибијаЛитванијаЛуксембургНорвешкаПољскаРусијаСрбијаУкрајинаФранцускаХрватскаЖртве нацизмаЖртве и преживели АушвицПреживели ХолокаустПреживели из СубибораКњиге и други ресурсиНацистички идеолозиНацистички сабирни логориСпасиоци ЈеврејаФилмови о ХолокаустуХронологија ХолокаустаХронологија депортовања француских ЈеврејаХронологија Холокауста у НорвешкојХронологија ТреблинкаШтелтови из којих су исељени ЈеврејиБерген-БелзенБогдановкаБухенвалдДахауДораЂаковоЕстервегенФлосенбиргГонарсГрос-РозенХерцогенбушЈадовноЈановскаКајзервалдКраков-ПлашовКрушчицаЛоборМаутхаузен-ГусенНојенгамеКампорРавензбрикЗахсенхаузенСаласпилсСисакШтутхоф ТерезиенштадтУкермаркВаршаваАушвицБелзецХелмоЈасеновацМајданекМали ТростанецСајмиштеСланаСобиборТреблинкаБрендонкМехеленfrГурсДрансиitБолцаноРисера ди Сан СабаАмерсфортБестерборкАјнзацгрупеДушегупкаГасна комораИстребљење путем радаМедицински експерименти над људимаСС ТотенкопфвербандеИнспекторат сабирних логораПолитише абтеилунгЗанитатвезенИзиеМарсејВел д’ИвКристална ноћБукурештДорохојЈашиЈедвабнеКаунасЛавовОдесаТикоћинВасошБјалистокКраковЛођЛублинЛавовВаршаваБудимпештаКовноМинскРигаВиљнаВанзејска конференцијаОперација РајнхартВозови ХолокаустаЛогори смртиБабин ЈарБидгошчКамјањец-ПодиљскиДевета кулаПјашницаПонариРумбулаОперација ЕрнтефестЈеврејски партизаниУстанци у гетимаВаршаваБјалистокЧенстоховаМаршеви смртиВолаБрихаРасељене особеПорицање ХолокаустатривијализацијаРоми (Цигани)ПољациСовјетски ратни заробљенициСловени у Источној ЕвропиХомосексуалциОсобе са инвалидитетомСрбиСлободни зидариЈеховини сведоциЦрнциНацистичка партијаШуцштафелРајхсзихерхајтсхауптамтЗихерхајтсдинстВафен-ССВермахтАјнзацгрупеПолицијски пукОрднунгсполицајИпатингас бурисСигурносна полиција ЛитванијеСкрајојантис бурисАрајс командоУкрајинска помоћна полицијаТравникиХоландски СССпецијалне бригадГлавни извршиоциНацистички идеолозиНацистичка расна политикаНацистичка еугеникаНирнбершки закониХавара уговорМадагаскарски планПрисилна еутаназија (Акција Т4)Нирнбершка суђењаДенацификацијаПреживели ХолокаустаКривица преживелихРепарацијаДани сећањаСпоменици и музеји


ХолокаустГеноцидЈеврејиАнтисемитизамРасизамДискриминацијаХомофобија


геноцидДругог светског ратанацистичке НемачкеКристалне ноћиЕутаназијски програм Т-4концентрационих логора1,5 милиона децеконтиненталној Европимасовног убистваРомиПољацисловенских етничких групаАкције Т4Русератне заробљеникехомосексуалцеЈеховине сведокецрнцеполитичке опоненте нацистаSSНацистичке партијетериторијама под контролом њених савезникаПољакеУкрајинцедруге Словенесовјетске ратне заробљеникекомунистехомосекцуалцеЈеховине сведокељудских правапочинилаца холокаустаЈеврејипоследице Другог светског ратасуђења у Нирнбергуденацификациједоговора о репарацијама између Израела и Западне Немачкепорицање холокаустагрчкиИзраелацаантисемитизам1970-их1977РомимаСловенимагеноцидмасовног убистваРомеАкције Т4нацистичког расизмаТимоти СнајдерМајкл Беренбаумкрематоријумеприкривених рачунапрању драгоценостиСаул ФридлендерантисемитскаБауер ЈехудаЕберхард ЈекелСовјетском СавезуВанзејској конференцијиВелику БританијуИрскаШвајцарскаТурскаШведскаПортугалијаШпанијаотровног гасапрограманацистичкеКристална ноћконференцији у Ванзеу1942концентрационих логораАустријиПољскојАдолфа Ајхмана1941Адолфа Ајхмана12. мартаRSHA29. мајаконцентрационе логореЕвропеантисемитским19. векаАдолфа Хитлеранапада НемачкеСССР22. јунаСД-аSSРајнхард ХајдрихпогромпровинцијазападубалтичкимГестапоаофицираВермахтaкамионеГерингХајдриха31. јул20. јануара1942БерлинуВанзејска конференцијагетоеРигаЛођХајнрих Химлерконцентрациони логор АушвицАушвиц-БиркенауРСХАЦиклон-Ббувакрематоријумимаугљен-моноксид1945логору Треблинка4. новембра1943ГлобочникПољскаЛублинаМајданек1944Црвене армијеПинскУкрајинаБалкану19301950СолунуНародноослободилачки фронтЕАМСАДПалестинуИзраелРомиПрви светски ратантисемитизмом










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eодбациu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #eaf3ff, #eaf3ff, #eaf3ff); background-image: -o-linear-gradient(top, #eaf3ff, #eaf3ff, #eaf3ff); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #eaf3ff, #eaf3ff, #eaf3ff); background-image: linear-gradient(to bottom, #eaf3ff, #eaf3ff, #eaf3ff);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУ току је гласање о додели администраторских права кориснику u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_4" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/Жељко Тодоровић 4"u003EЖељко Тодоровићu003C/au003Eu003C/bu003E.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -o-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: linear-gradient(to bottom, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eфото-такмичењу „Трагом душе”u003C/au003Eu003C/bu003E од 1. августа до 30. септембра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -o-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: linear-gradient(to bottom, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/Глума"u003Eтакмичењу у писању чланака на тему глумеu003C/au003Eu003C/bu003E од 2. септембра до 2. октобра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -o-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: linear-gradient(to bottom, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_-_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B4_2019" title="Википедија:Уређивачки маратон - Вики воли прајд 2019"u003Eуређивачком маратону „Вики воли прајд 2019!”u003C/au003Eu003C/bu003E 10. септембра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -o-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: linear-gradient(to bottom, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE_%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB_%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Википедија:Југо фудбал акција"u003E„Југо фудбал акцији”u003C/au003Eu003C/bu003E од 30. августа до 15. септембра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Холокауст




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу



















Логораши који нису дочекали ослобођење




Јеврејска звезда коју су Јевреји морали носити при изласку из куће


Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи током Другог светског рата од стране нацистичке Немачке и њених сарадника.[1][2] У ране примере холокауста укључују се погром током Кристалне ноћи и Еутаназијски програм Т-4, што се касније развило у употребу одреда смрти и концентрационих логора, као и масовне и централно организоване покушаје да се усмрти сваки могући припадник група на које су циљали нацисти.[3] Жртве обухватају и 1,5 милиона деце. Холокаустом је обухваћено око две трећине од девет милиона Јевреја који су раније живели у континенталној Европи. Шира дефиниција холокауста обухвата нејеврејске жртве нацистичке кампање масовног убиства,[4] на бази биолошких фактора, као што су нпр. Роми, Пољаци, чланови других словенских етничких група, и пацијенти Акције Т4 који су били ментално и физички онеспособљени.[5] Једна чак шира дефиниција обухвата Русе, ратне заробљенике, хомосексуалце, Јеховине сведоке, црнце, политичке опоненте нациста, и чланове других мањих група.


Од 1941. до 1945. над Јеврејима је систематски вршен геноцид, што је био део шире иницијативе која је обухватала прогоне и убиства других народа у Европи. Под координацијом SS, са упутствима из највишег руководства Нацистичке партије, свака грана бирократије у Немачкој била је укључена у логистику и спровођење масовног убијања. Убиства су почињавана широм Немачком окупиране Европе, као и у самој нацистичкој Немачкој, а такође су почињавана и на свим територијама под контролом њених савезника. Друге жртве нацистичких злочина су обухватале Пољаке, Украјинце, и друге Словене; совјетске грађане и совјетске ратне заробљенике; комунисте; хомосекцуалце; Јеховине сведоке и друге. Око 42.500 притворних установа је кориштено у концентрацији жртава с циљем почињавања најгрубљих кршења људских права. Процењује се да је било преко 200.000 починилаца холокауста.


Европски Јевреји били су главне жртве холокауста, који су нацисти звали Коначно решење јеврејског питања. Као последице Другог светског рата, па и самог холокауста, прво је дошло до суђења у Нирнбергу, где је истакнутим нацистима суђено за злочине током рата. Као културолошка револуција, дошло је и до ентнацифирунга — денацификације, као и до договора о репарацијама између Израела и Западне Немачке. Цео процес прати и порицање холокауста, којим се холокауст приказује као сасвим оправдано дело.




Садржај





  • 1 Етимологија и дефиниција

    • 1.1 Порекло речи


    • 1.2 Дефиниција



  • 2 Дистинктивна својства

    • 2.1 Геноцидна држава


    • 2.2 Идеологија и скала


    • 2.3 Индустријализовано убијање



  • 3 Спровођење холокауста у нацистичкој Немачкој


  • 4 "Коначно решење јеврејског питања"


  • 5 Спровођење холокауста на Балкану


  • 6 Последице


  • 7 Види још


  • 8 Напомене


  • 9 Референце

    • 9.1 Цитирана библиографија



  • 10 Литература


  • 11 Спољашње везе




Етимологија и дефиниција



Порекло речи


Холокауст (грчки олокаустон: потпуно спаљен, од префикса оло и каустон, спаљен)[6][7] је жртва паљеница боговима или душама покојника код Грка и Римљана, при којој се обично (за разлику од других типова жртава) спаљивала цела жртвена животиња. Код старих Израелаца постојао је аналогни обред спаљивања целог јагњета (хебрејски олам калил: уништење огњем).[8]


Реч холокауст први је за тај геноцид (који сами Јевреји означавају хебрејском речју шоа - невоља, уништавање) употребио црквени сабор протестантских цркава тадашње Западне Немачке. Постепено је ушао у општу употребу и данас је то основно значење речи. Употребљен је због посебног значаја и интензитета мржње према Јеврејима и идеолошке осуде јудаизма, која се издваја од поступака према другим нацистичким жртвама, а има своје дубоке корене у хришћанској цивилизацији (антисемитизам).


Термин је постепено ушао у општу употребу у разним језицима до 1970-их година. Међутим, у Општој енциклопедији ЈЛЗ, 3. свезак (1977), у чланку Холокауст наводи се само изворно значење.


Постоје разлике у опсегу примене појма. У ширем значењу, обухвата и геноцид над Ромима и Словенима, као и уништавање других група које је нацистички режим спроводио: хомосексуалаца, душевних болесника, политичких противника, пољских и совјетских ратних заробљеника, Јеховиних сведока итд.[4][9]



Дефиниција


Рестриктивна дефиниција холокауста је да је то био геноцид Јевреја од стране нациста.[10][11][a] Шира дефиниција холокауста обухвата неке или све нејеврејске жртве немачких кампања масовног убиства. Колумбијски водич за холокауст ограничава дефиницију холокауста на Јевреје, Роме и пацијенте Акције Т4 који су били ментални и физички инвалиди. Њени аутори пишу „све три групе, и само те групе, биле су једнаке жртве нацистичког расизма и геноцида“.[5] Они исто тако нуде три додатне дефиниције које обухватају гледишта историчара који идентификују неколико додатних група жртава. Једна је да се холокауст односи само на Јевреје, друга је да је било неколико различитих холокауста, сваки од којих је погађао засебну групу, а трећа обухвата све немачке расно мотивисане злочине.[18]Тимоти Снајдер је написао: „Термин холокауст се понекад користи на два различита начина: да означава све немачке политике убијања током рата, или да означава све репресије Јевреја од стране нацистичког режима“.[19]


Шира дефиниција такозваног „паралелног холокауста“ обухвата совјетске ратне заробљенике који су преминули као резултат злостављања узрокованог нацистичком расном политиком,[20] нејеврејске припаднике Пољака који су умирали од услова који су настали због нацистичке окупације Пољске, совјетске грађане који су умирали због сличних услова у окупираним деловима Совјетског Савеза,[21] ментално и физички неспособне људе који су убијани у оквиру програма еугенике нацистичке Немачке,[22] Роме, или Романе и Синте,[23] хомосексуалце, Јеховине сведоке и друге религиозне дисиденте.[24]



Дистинктивна својства




Кориштени су гетои у којима су Јевреји били затварани пре слања у логоре смрти.



Геноцидна држава


Целокупно немачко друштво је било укључено у активности везане за геноцид, претварајући Трећи рајх у оно што је један истраживач холокауста, Мајкл Беренбаум, назвао „геноцидном државом“.[25] Бирократе су учествовале у проналажењу евиденције за идентификацију Јевреја, конфискацију имовине и планирање распореда возова којима су депортовани Јевреји. Компаније су отпуштале јеврејске раднике, а касније запошљавале Јевреје као робовску радну снагу. Универзитети су искључивали студенте и професоре Јевреје. Немачке фармацеутске компаније су тестирале лекове на заробљеницима; друге компаније су градиле крематоријуме.[25] При улазу затвореника у логоре смрти, било им је наређено да предају сву личну својину, која је била пописана и означена пре него што је послата у Немачку за поновну употребу или рециклирање.[26] Путем прикривених рачуна, Немачка национална банка је помогла у прању драгоцености одузетих жртвама.[27]


Саул Фридлендер пише да „ни једна друштвена група, ни једна верска заједница, ни једна научна институција или професионална асоцијација у Немачкој и широм Европе није прогласила своју солидарност са Јеврејима“[28] Он пише да су неке хришћанске цркве „декларисале да би конвертоване Јевреје требало посматрати као део стада, али чак и тада с резервом“.[28] Фридлендер тврди да то чини холокауст особеним, пошто је антисемитска политика могла да се „спроводи до њених најекстремнијих нивоа без уплитања било каквих значајних компензацијских гледишта“.[28]



Идеологија и скала








Историчар Бауер Јехуда тврди да је холокауст био заснован на идеологији и митовима, а не на практичним разматрањима.[29]Еберхард Јекел тврди да је једно особено својство холокауста било да је први пут нека држава ставила своју пуну моћ иза декларације да цео народ треба да буде потпуно избрисан без изузетка и то што је пре могуће.[30]


Убиства су систематски спровођена у готово свим подручјима окупиране Европе, у више од 20 окупираних земаља.[31] Убијено је скоро 3 милиона Јевреја у окупираној Пољској и између 700.000 и 2,5 милиона Јевреја у Совјетском Савезу. Стотине хиљада других Јевреја је убијено у остатку Европе под немачком окупацијом.[32] Из дискусија на Ванзејској конференцији јасно је да је нацистичко „коначно решење јеврејског питања“ обухватало Велику Британију и све неутралне државе Европе, као што су Ирска, Швајцарска, Турска, Шведска, Португалија и Шпанија.[33] Процењује се да је било преко 200.000 починилаца холокауста.[34]



Индустријализовано убијање



Употреба концентрационих логора, или логора смрти, опремљених гасним коморама за систематско масовно истребљење људи, била је јединствена карактеристика холокауста. Изграђени су за систематску сврху убијања милиона људи, пре свега помоћу отровног гаса.[35] Стационарни објекти који су изграђени у сврху масовног истребљења резултат су ранијег нацистичког експериментисања са отровним гасом током тајног програма еутаназије менталних пацијената.[36]



Спровођење холокауста у нацистичкој Немачкој


Геринг издао налог Хајнриху да изврши "све потребне припреме за целокупно решење јеврејског питања у Европи". Овим је започето "коначно решење", односно, физичко уништавање европских Јевреја.[37] — Ратни дневник Врховне команде Вермахта од 31. јула 1941.



Мапа убијених Јевреја у процентима у односу на предратни број

  0% - 1%

  2% - 34%

  35% - 59%

  60% - 79%

  80% - 90%



Иако су антисемитизам и елиминација Јевреја из друштвеног живота били једни од темеља нацистичке идеологије, те, иако су Јевреји, прво у самој Немачкој, а потом у окупираним и сателитским земљама, били изложени различитим врстама прогона, па и повремених погрома (од којих је најпознатија Кристална ноћ), физичка елиминација Јевреја - Коначно решење јеврејског питања - као службена политика нацистичке Немачке је установљена тек на конференцији у Ванзеу почетком 1942. године.


Холокауст је имао различите форме, али је најчешћа и најзлогласнија било масовно хватање Јевреја и њихово трпање у возове који су их довозили до посебних концентрационих логора - логора смрти - у Немачкој, Аустрији и Пољској. Део њих - најчешће жене, деца и старци - при доласку је одмах ликвидиран, док је део привремено остављан на животу као робовска радна снага. Методе ликвидације су постепено еволуирале у масовно гушење у гасним коморама, а лешеви су се спаљивали у крематоријумима.


Цели је процес био у надлежности Адолфа Ајхмана, који је показао велике организационе способности и битно допринео да убијање иде што брже и ефикасније. Без обзира на његове напоре, холокауст је с временом ипак почео црпети велике логистичке ресурсе Рајха и тако посредно утицати на ситуацију на ратиштима. Холокауст је настављен све до самог краја рата, односно слома нацистичке Немачке.



"Коначно решење јеврејског питања"





Адолф Ајхман на суђењу у Израелу


Под овим називом је од 1941. (запис Адолфа Ајхмана од 12. марта 1941, и наредбе RSHA од 29. маја 1941) у нацистичкој Немачкој позната масовна депортација Јевреја у концентрационе логоре широм Европе.


Већ у антисемитским дискусијама крајем 19. века, јавља се појам физичког уништења Јевреја и њихове културе на подручју Немачке. Први предлози ограничавају се на одузимање грађанских права и њихово исељавање. Доласком Адолфа Хитлера на власт и националсоцијалиста, ове мисли добијају облик у стварности. Прве мере депортације почињу се спроводити после напада Немачке на СССР, 22. јуна 1941. године. У дневној наредби за своје јединице СД-а, дéла нацистичке организације SS, њен командант Рајнхард Хајдрих наређује погром над јеврејским становништвом источних провинција. Поред тога, даје наредбу да се Јевреји који се налазе у политичким партијама или на државним положајима на месту ликвидирају. Долази до масовних убијања мушкараца, и пребацивања жена у радне логоре на западу, поготово у освојеним балтичким земљама. Да би се спречила освета од стране јеврејског становништва, од августа 1941. долази до свеукупне депортације без обзира на пол. Поред специјалних јединица Сигурносне службе SS (SD) и SS у ове акције се укључују и јединице полиције и Гестапоа, углавном под командом виших официра SS. Подршку им дају и регуларне јединице немачке војске Вермахтa, које за транспорт дају своје камионе. Размере убистава се могу видети у извештајима ових специјалних јединица. ЕК3 (Einsatzkommando 3 - Специјална јединица 3) у свом извештају наводи:




Знак SS



  • Од почетка јула 1941. до данас (датум извештаја је 1. децембар 1941) коначном решењу је приведено [ликвидирано] 133.346 Јевреја са подручја Летоније и Минска. Даљних 4.000 је при акцијама локалних полицијских јединица и при спровођењу сигурносних мера ликвидирано на месту догађаја.

У даљњем тексту, шеф ове јединице, SS-Standartenführer Jäger наводи:


  • … циљ решења јеврејског проблема на подручју Летоније може се сматрати достигнутим. У Летонији сада више нема Јевреја осим радника-Јевреја. Ове сам такође желио да елиминирам, али ми је то онемогућено од стране војне управе Вермахта.

























































































Следећа табела историчарке Луси Давидович приказује број убијених Јевреја по државама (у предратним границама):[38]
Држава
Број
Јевреја
пре рата
Убијено
Убијено (%)
Пољска
3,300.000
3,000.000
90
Балтичке земље
253.000
228.000
90
Немачка и Аустрија
240.000
210.000
90
Чешка и Моравска
90.000
80.000
89
Словачка
90.000
75.000
83
Грчка
70.000
54.000
77
Холандија
140.000
105.000
75
Мађарска
650.000
450.000
70
Белорусија
375.000
245.000
65
Украјина
1,500.000
900.000
60
Белгија
65.000
40.000
60
Југославија
43.000
26.000
60
Румунија
600.000
300.000
50
Норвешка
2.173
890
41
Француска
350.000
90.000
26
Бугарска
64.000
14.000
22
Италија
40.000
8.000
20
Луксембург
5.000
1.000
20
Русија
975.000
107.000
11
Данска
8.000
52
<1

Укупно

8,861.800

5,933.900

67

Док се холокауст већ налазио у пуном јеку, Геринг тражи од стране Хајдриха (31. јул 1941.) један предлог за решење овог проблема, те припрему за целокупну територију Европе под контролом Немачке. После завршетка плана, Хајдрих 20. јануара 1942. позива све упућене министре и вође релевантних одсека на конференцију и презентацију у Берлину (Ванзејска конференција). План је у главном предвиђао депортацију и убиство Јевреја у концентрационим логорима, те употребу за рад способних у немачкој ратној привреди. Са депортацијом немачких Јевреја је почето већ у октобру 1941. Они бивају спроведени у гетое на истоку, претежно у градове Минск, Рига и Лођ који су на почетку исељавања немачких Јевреја већ били слободни од Јевреја.




Варшавски гето


Ако на месту доласка није било могућности смештаја, нацисти су их ликвидирали при доласку. Од 19. транспорта из Берлина у Ригу, од 1.500 депортованих мушкараца, убијено је 1.440 док је само 60 поштеђено као радна снага. Иако је за ратну индустрију било неопходно држати вагоне слободним, нацисти су само из Берлина са 22 транспорта превезли преко 13.000 Јевреја у Лођ, Минск, Ковно, Травники и Ревал.


При избору места за концентрационе логоре, истакао се сам шеф немачке полиције и СС-а, Хајнрих Химлер. Једно од места која је форсирао био је концентрациони логор Аушвиц, заједно са женским логором Аушвиц-Биркенау.





Химлеров леш после самоубиства


При разговору са Химлером и представницима РСХА, Ајхман се одлучује за ликвидацију гасом, као ефикасним и јефтиним средством за масовну ликвидацију. Овај гас, Циклон-Б, од тада се користи у посебно уређеним просторијама, гасним коморама, у скоро свим већим логорима. Јевреји су у ове просторије увођени са образложењем да ће бити посути средствима за дезинфекцију и против бува, те је после затварања комора кроз тушеве уместо воде и средстава пуштан отровни гас. Лешеви мртвих Јевреја су после тога бацани у јаме или спаљивани у крематоријумима логора. Пре Циклона-Б кориштен је угљен-моноксид у покретним гасним коморама. На овај начин је у самом Аушвицу убијено 145.500 Јевреја. До 1945. године у Аушвицу је било 7 гасних комора, тако да се број убијених само може проценити. У логору Треблинка 700.000 лешева је ископано од стране Јевреја-радника и спаљено. 4. новембра 1943, када се Црвена армија већ налазила на путу према западу, Глобочник јавља Химлеру: „19. 10. 1943. завршио сам операцију Рајнхарт (уништење логора и затвореника) коју сам водио на подручју Генералног губернаторства“ (Пољска).


Процењује се да је у Пољској у овој акцији убијено око 1,75 милиона Јевреја.


У новембру 1943. је само из Лублина у Мајданек депортовано око 17.000 Јевреја који су ликвидирани са већ затворенима. Гето у Лођу је евакуисан у аугусту и септембру 1944. пред доласком Црвене армије, при чему је ликвидирано око 62.000 Јевреја. Пре тога је Химлер већ 1942. наредио ликвидацију гета Пинск чиме је Украјина постала од Јевреја слободна.


Немогуће је утврдити тачан број ликвидираних Јевреја за време нацистичке Немачке, тако да процене варирају између 4,5 и 6 милиона страдалих.




Улаз у логор Аушвиц



Спровођење холокауста на Балкану


Нацисти и подршка коју су они добили на Балкану довели су до драстичне трансформације етничког састава у региону. Јеврејско становништво пало је са 856.000 у 1930. години на мање од 50.000 у 1950.[39]


Када су у Грчкој уведене мере против Јевреја, низ различитих организација и институција, укључујући цркву, атинску полицију и комунисте, пружио је ефикасну и јасну критику. Архиепископ Дамаскин срео се са опуномоћеником Рајха у Грчкој и уложио снажан приговор у вези с мерама које се предузимају против Јевреја у Солуну.


Народноослободилачки фронт, најснажнија међу грчким организацијама отпора, био је најефикаснији у пружању помоћи Јеврејима да се сакрију или да побегну и тако преживе. Припадници ове организације изигравали су планове нациста уништавајући податке о јеврејској заједници у Атини, а помогли су и рабину да пребегне на слободну територију. ЕАМ-ова илегална штампа редовно је објављивала позиве становништву да помаже јеврејским суграђанима, док је сама организација омогућавала грчким Јеврејима да се пребаце на Блиски исток или их регрутовала као добровољце у своје редове.[39]



Последице


Холокауст је иза себе оставио трајне последице. Рачуна се да је у њему убијено пет до шест милиона Јевреја, односно трећина свих Јевреја који су пре рата живели у свету.[40] Демографска слика у Европи се битно променила, поготово у Источној и Средњој Европи, где су јеврејске заједнице престале постојати. Највећи део преживелих је одлучио да емигрира у САД, односно у Палестину, где је створена јеврејска национална држава Израел.


Роми су друга група која је била објект геноцида. Број њихових жртава процењује се на 220.000 или више (до 800.000), између четвртине и половине њиховог укупног броја у Европи. Са свим другим групама које су систематски истребљиване, број жртава холокауста (у ширем смислу речи, не укључујући само Јевреје) обично се процењује на 9 до 11 милиона, иако неке процене иду и до 26 милиона.


Слично као и Први светски рат, холокауст је представљао велики шок за тадашњу западну цивилизацију. Многи су се тешко мирили с тим да је убијање у таквом опсегу и с таквим нивоом нехуманости могуће у 20. веку, поготово када долази од стране тако напредне, просвећене и цивилизоване државе као што је Немачка. Још се теже било помирити с чињеницом да су у сврху тог пројекта кориштена најмодернија достигнућа науке. Зато се холокауст често описује као јединствен догађај у светској историји, односно одговорност за њега се приписује ограниченом броју људи – најчешће самом Адолфу Хитлеру и уском кругу његових присталица – и специфичном сплету околности за које је мало вероватно да ће се икада поновити.


С друге стране, у последње време се све више износе тезе да холокауст не би био могућ, барем не у тако масовном опсегу, да нацисти нису уживали прећутну или отворену подршку нејеврејског становништва, чак и у окупираним земљама попут Пољске, мотивисану похлепом и латентним антисемитизмом.



Види још


  • Холокауст у окупираној Србији

  • Списак постхумних издања жртава холокауста

  • Геноцид над Србима у Другом светском рату


Напомене




  1. ^ Даљи примери обухватају Бена Кирнана у Blood and Soil,[12] Стива Аткинса у Holocaust Denial as an International Movement,[13] Сузан Зукоти у The Holocaust, the French, and the Jews,[14] Ричарда Еванса у Lying About Hitler,[15] Мартина Гилберта у The Holocaust,[16] и Адама Џонса у Genocide.[17]



Референце




  1. ^ Snyder 2010, стр. 389, 413, chpt. Numbers and Terms.
    Further examples of this usage can be found in: Bauer 2002, Cesarani 2004, Dawidowicz 1981, Evans 2002, Gilbert 1986, Hilberg 1996, Longerich 2012, Phayer 2000, Zuccotti 1999



  2. ^ Jager, Elliot (2016). „Inside Yad Vashem”. A Zionist memorial to the victims of Hitler’s war against the Jews. 


  3. ^ „The Holocaust: Definition and Preliminary Discussion”. yadvashem.org. Yad Vashem. Приступљено 26. 6. 2015. 


  4. 4,04,1 Gerlach 2016, стр. 14.


  5. 5,05,1 Niewyk & Nicosia 2000, стр. 45, 51–52.


  6. ^ ὅλος in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.


  7. ^ καυ-τός, ή, όν in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.


  8. ^ Whitney, William Dwight, ур. (1904). „Holocaust”. The Century Dictionary and Cyclopedia. 4. стр. 2859. Приступљено 1. 6. 2016. 


  9. ^ Snyder 2010, стр. 384; Fitzgerald 2011, стр. 4; Hedgepeth & Saidel 2010, стр. 16; Evans 2015, The Anatomy of Hell


  10. ^ Snyder 2010, стр. 412-413.


  11. ^ Bauer 2002, стр. 10–11.


  12. ^ Kiernan 2009, стр. 454.


  13. ^ Atkins 2009, стр. 11.


  14. ^ Zuccotti 1993, стр. 5.


  15. ^ Evans 2002, стр. 104.


  16. ^ Gilbert 1985, стр. 18.


  17. ^ Jones 2006, стр. 147.


  18. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 51–52.


  19. ^ Snyder 2010, стр. 412.


  20. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 48–49.


  21. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 49–50.


  22. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 48.


  23. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 47–48.


  24. ^ Niewyk & Nicosia 2000, стр. 50–51.


  25. 25,025,1 Berenbaum 2006, стр. 103.


  26. ^ Arad 1987, стр. 154–159.


  27. ^ Fischel, стр. 167.


  28. 28,028,128,2 Friedländer 2007, стр. xxi.


  29. ^ Bauer 2002, стр. 48.


  30. ^ Maier 1988, стр. 53.


  31. ^ United States Holocaust Memorial Museum 1996, стр. 7.


  32. ^ Crowe 2008, стр. 447.


  33. ^ Gilbert 2001, стр. 289.


  34. ^ Stone 2011, стр. 109.


  35. ^ Gellately & Stoltzfus 2001, стр. 216.


  36. ^ „Gassing Operations”. Holocaust Encyclopedia. United States Holocaust Memorial Museum. 20. 6. 2014. Приступљено 25. 1. 2015. 


  37. ^ „Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta”. Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2016. Приступљено 26. 02. 2017. 


  38. ^ Dawidowicz 1986, стр. 403.


  39. 39,039,1 „Historijska čitanka, Drugi svjetski rat” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 09. 01. 2014. Приступљено 26. 02. 2017. 


  40. ^ Dawidowicz 1975, стр. 403.



Цитирана библиографија


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Atkins, Stephen E. (2009). Holocaust Denial as an International Movement. Westport, CT: Praeger. ISBN 978-0-313-34538-8. 


  • Bauer, Yehuda (1982). A History of the Holocaust. New York: Franklin Watts. 


  • Cesarani, David (2004). Holocaust: From the Persecution of the Jews to Mass Murder. London: Routledge. 


  • Dawidowicz, Lucy S. (1986). The War Against the Jews, 1933-1945. Bantam Books. ISBN 978-0-553-34532-2. 


  • ——— (2015). „The Anatomy of Hell”. The New York Review of Books. 


  • Fitzgerald, Stephanie (2011). Children of the Holocaust. Mankato, MN: Compass Point Books. 


  • Gerlach, Christian (2016). The extermination of the European Jews. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-70689-6. 


  • Gilbert, Martin (1986). The Holocaust: The Jewish Tragedy. London: Collins. 


  • Hedgepeth, Sonja M.; Saidel, Rochelle G. (2010). Sexual Violence against Jewish Women During the Holocaust. Lebanon, NH: University Press of New England. 


  • Hilberg, Raul (1961). The Destruction of the European Jews (First, of three, изд.). Chicago: Quadrangle (Times Books). ISBN 978-0300095579. 


  • Jones, Adam, ур. (2010). Genocide: A Comprehensive Introduction (2nd изд.). Abingdon: Routledge. 


  • Kiernan, Ben (2009). Blood and Soil: A World History of Genocide and Extermination from Sparta to Darfur. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-14425-3. 


  • Longerich, Peter (2003) [2001]. The Unwritten Order: Hitler's Role in the Final Solution. Stroud: Tempus Publishing. 


  • Niewyk, Donald L.; Nicosia, Francis R. (2000). The Columbia Guide to the Holocaust. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0231112000. 


  • Phayer, Michael (2000). The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. 


  • Snyder, Timothy (2010). Bloodlands: Europe Between Hitler and Stalin. London: The Bodley Head. 


  • Zuccotti, Susan (1999). The Holocaust, the French, and the Jews. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 



Литература






Allen, Michael Thad (2002). The Business of Genocide: The SS, Slave Labor, and the Concentration Camps. London and Chapel Hill: The University of North Carolina Press. 


——— (1989). „Rescue by negotiations? Jewish attempts to negotiate with the Nazis”. Ур.: Michael R. Marrus. The Nazi Holocaust, Part 9: The End of the Holocaust. Walter de Gruyter. стр. 3—21. 


——— (1998) [1994]. „Gypsies”. Ур.: Yisrael Gutman; Michael Berenbaum. Anatomy of the Auschwitz Death Camp. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 441—455. 


——— (2002). Rethinking the Holocaust. New Haven, CT: Yale University Press. 


Bennett, Gaymon; Peters, Ted; Hewlett, Martinez J.; Russell, Robert John, ур. (2008). The Evolution of Evil. Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 978-3525569795. Приступљено 1. 7. 2016. 


Benz, Wolfgang (2007). Die 101 wichtigsten Fragen- das dritte Reich (2nd изд.). C.H. Beck. 


Berenbaum, Michael (2005). The World Must Know: The History of the Holocaust as Told in the United States Holocaust Memorial Museum. United States Holocaust Memorial Museum, Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0801883583. 


Bergen, Doris (2016). The Holocaust: A Concise History 3rd ed. Rowman & Littlefield. 


Berghahn, Volker R. (1999). „Germans and Poles, 1871–1945”. Yearbook of European Studies. 13: 15—36. 


Black, Edwin (2009). The Transfer Agreement: The Dramatic Story of the Pact Between the Third Reich and Jewish Palestine. Washington, D.C.: Dialog Press. стр. xiii. ISBN 978-0914153139. 


Bloxham, Donald (2000). Extermination through work: Jewish Slave Labour under the Third Reich. 1. Holocaust Educational Trust Research Papers. 


Brechtken, Magnus (1998). Madagaskar für die Juden: antisemitische Idee und politische Praxis 1885–1945 (2nd изд.). Munich: Oldenbourg Wissenschaftsverlag. 


Breitman, Richard (1991). The Architect of Genocide: Himmler and the Final Solution. New York: Knopf. 


Browning, Christopher (1986). „Nazi Ghettoization Policy in Poland: 1939–41”. Central European History. 19 (4): 343—368. JSTOR 4546081. doi:10.1017/s0008938900011158. 


——— (1992). Ordinary Men: Reserve Police Battalion 101 and the Final Solution in Poland. New York: HarperCollins.  London: Penguin Books (2001).


——— (2004). The Origins of the Final Solution: The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939 – March 1942. Jerusalem: Yad Vashem. 


Buchheim, Hans (1968). „Command and Compliance”. Ур.: Helmut Krausnick; Hans Buchheim; Martin Broszat; Hans-Adolf Jacobsen. The Anatomy of the SS State. New York: Walker and Company. стр. 303—396. 


Buchholz, Werner (1999). Pomern. Deutsche Geschicte im Osten Europas. Berlin: Siedler. 


Burleigh, Michael (2000). „Psychiatry, Society and Nazi 'Euthanasia'”. Ур.: Omer Bartov. The Holocaust: Origins, Implementation, Aftermath. London: Routledge. стр. 43—62. 


Burleigh, Michael (2001). The Third Reich: A New History. 


———; Wippermann, Wolfgang (1991). The Racial State: Germany 1933–1945. Cambridge: Cambridge University Press. 


——— (2005). Eichmann: His Life and Crimes. London: Vintage. 


Cooper, Robert W. (2010). The Red Triangle: The History of the Persecution of Freemasons. Bungay: Lewis Masonic. 


——— (2011) [1947]. The Nuremberg Trial. London: Faber & Faber. ISBN 978-0571272730. 


Cornwell, John (1999). Hitler's Pope: The Silence of Pius XII. London: Viking. 


Корнвел, Џон (2000). Хитлеров папа: Тајна историја Пија XII. Београд: Службени лист СРЈ. 


Czech, Danuta (1989). Kalendarium der Ereignisse im Konzentrationslager Auschwitz-Birkenau 1939–1945. Rowohlt, Reinbek. 


——— (1981). The Holocaust and the Historians. Cambridge, MA: Harvard University Press. 


Dear, Ian; Foot, Richard D. (2001). The Oxford companion to World War II. Oxford: Oxford University Press. 


Diamant, Adolf (1998). Zerstörte Synagogue vom November 1938: Ein Bestandaufnahme. Frankfurt-am-Main: Selbstverlag. 


Domarus, Max (2004). Hitler: Speeches and Proclamations (4 volumes). Wauconda, IL: Bolchazy-Carducci Publishers. 


Dwork, Deborah (1996). Auschwitz, 1270 to the present. New York: Norton. ISBN 978-0-393-03933-7. 


Ђурић, Рајко; Милетић, Антун (2008). Историја холокауста Рома. Београд: Политика. 


Ehrenreich, Eric (2007). The Nazi Ancestral Proof: Genealogy, Racial Science, and the Final Solution. Bloomington: Indiana University Press. 


Engel, David (2012). The Holocaust: The Third Reich and the Jews. London: Routeledge. 


Evans, Richard J. (1989). In Hitler's Shadow. New York, NY: Pantheon. 


——— (2005). The Third Reich in Power. New York: Penguin. 


——— (2002). Lying About Hitler: The Holocaust, History and the David Irving Trial. London: Verso. 


——— (2008). The Third Reich at War. London: Allen Lane. 


——— (2015). The Third Reich in History and Memory. Oxford University Press. 


Farbstein, Esther (1998). „Diaries and Memoirs as a Historical Source: The Diary and Memoir of a Rabbi at the 'Konin House of Bondage'(PDF). Yad Vashem Studies. 26: 87—128. 


Fest, Joachim (1999). Speer: The Final Verdict. San Diego, CA: Harcourt. 


Finkelstein, Norman G. (2003). The Holocaust Industry: Reflections on the Exploitation of Jewish Suffering (2nd изд.). London: Verso. ISBN 978-1-85984-488-5. 


Fischel, Jack R. (1998). The Holocaust. Westport, CT: Greenwood Press. 


——— (2010). Historical Dictionary of the Holocaust. Lanham, MD: Scarecrow Press. 


Fischer, Conan (2002). The Rise of the Nazis. Manchester: Manchester University Press. 


Fischer, Klaus (1995). Nazi Germany: A New History. New York: Continuum. 


Fleming, Gerald (1987). Hitler and the Final Solution. Berkeley & Los Angeles, CA: University of California Press. 


Fogelman, Edith (1994). Conscience and Courage: Rescuers of Jews During the Holocaust. Doubleday. 


Förster, Jürgen (1998). „Complicity or Entanglement?”. Ур.: Michael Berenbaum; Abraham Peck. The Holocaust and History. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 266—283. 


Frank, Anne (2007) [1947]. The Diary of a Young Girl. London: Penguin Books. 


Friedlander, Henry (1994). „Step by Step: The Expansion of Murder, 1939–1941”. German Studies Review. 17 (3): 495—507. JSTOR 1431896. doi:10.2307/1431896. 


——— (1995). The Origins of Nazi Genocide: From Euthanasia to the Final Solution. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press. 


——— (1997). „Registering the Handicapped in Nazi Germany: A Case Study”. Jewish History. 11 (2): 89—98. JSTOR 20101303. doi:10.1007/BF02335679. 


Friedländer, Saul (1997). The Years of Persecution: Nazi Germany and the Jews 1933–1939. London: Weidenfeld & Nicolson. 


——— (2007). The Years of Extermination: Nazi Germany and the Jews 1939–1945. London: Weidenfeld & Nicolson. 


Fritz, Stephen (2011). Ostkrieg: Hitler's War of Extermination in the East. Lexington: The University Press of Kentucky. 


Gaon, Solomon (1995). „“The Non-European Holocaust: the fate of Tunisian Jewry”. Del fuego : Sephardim and the Holocaust. New York: Sepher-Hermon Press. ISBN 978-0-87203-143-2. 


Garbe, Detlef (2001). „Social Disinterest, Governmental Disinformation, Renewed Persecution, and Now Manipulation of History?”. Ур.: Hans Hesse. Persecution and Resistance of Jehovah's Witnesses During the Nazi-Regime 1933–1945. Bremen: Edition Temmen. стр. 251—265. 


Gellately, Robert (2001). Backing Hitler: Consent and Coercion in Nazi Germany. Oxford: Oxford University Press. 


Gellately, Robert; Stoltzfus, Nathan (2001). Social Outsiders in Nazi Germany. Princeton University Press. ISBN 978-0691086842. 


Gerwarth, Robert (2012). Hitler's Hangman: The Life of Heydrich. New Haven, CT: Yale University Press. 


——— (1988). Atlas of the Holocaust. 


——— (1993). The Dent atlas of the Holocaust. London: Dent. ISBN 978-0-460-86171-7. 


——— (2002). The Routledge atlas of the Holocaust (3rd изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-28145-4. 


Giles, Geoffrey J. (1992). „The Most Unkindest Cut of All: Castration, Homosexuality and Nazi Justice”. Journal of Contemporary History. 27 (1): 41—61. JSTOR 260778. doi:10.1177/002200949202700103. 


Goldhagen, Daniel Jonah (1997). Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and The Holocaust. Alfred A Knopf. ISBN 978-0679772682. 


Goldensohn, Leon (2005). Nuremberg Interviews. New York, NY: Vintage. 


Gramel, Hermann (1992). Antisemitism in the Third Reich. London: Blackwell. 


Hagen, William W. (2012). German History in Modern Times: Four Lives of the Nation. Cambridge: Cambridge University Press. 


Hancock, Ian (2004). „Romanies and the Holocaust: A Reevaluation and Overview”. Ур.: Dan Stone. The Historiography of the Holocaust. New York, NY: Palgrave-Macmillan. стр. 383—396. 


Harran, Marilyn J. (2000). The Holocaust Chronicles: A History in Words and Pictures. Lincolnwood, IL: Publications International. ISBN 9780785329633. 


Hauner, Milan (1991). „Russia's geopolitical and ideological dilemmas in Central Asia”. Ур.: Canfield, Robert L. Turko–Persia in Historical Perspective. School of American Research Press. ISBN 978-1938645419. »As Turkistanis they joined the so-called "Eastern Legions", which were part of the Wehrmacht and later the Waffen-SS, to fight the Red Army (Hauner (1981), pp. 339–57).. The estimates of their numbers vary between 250,000 and 400, 000, which include the Kalmyks, the Tatars and members of the Peoples of the Caucasian ethnic groups (Alexiev (1982), pp. 33).«  Introduction by Robert Canfield.


——— (1980). „The Ghetto as a Form of Government”. Annals of the American Academy of Political and Social Science. 450: 98–112. JSTOR 1042561. doi:10.1177/000271628045000109. 


——— (1995) [1992]. Perpetrators Victims Bystanders: The Jewish Catastrophe 1933–1945. London: Secker & Warburg. 


——— (1996). The Politics of Memory: The Journey of a Holocaust Historian. Chicago, IL: Ivan R. Dee. 


——— (2003). The Destruction of the European Jews (3rd изд.). New Haven, CT: Yale University Press. 


Hildebrand, Klaus (2005) [1984]. The Third Reich. Routledge. 


Hillgruber, Andreas (1989). „War in the East and the Extermination of the Jews”. Ур.: Marrus, Michael R. The Nazi Holocaust. Part 3: The "Final Solution": The Implementation of Mass Murder. 1. Walter de Gruyter. ISBN 978-3598215544.  In Yad Yashem.


Hitchcock, William I. (2009). Liberation: The Bitter Road to Freedom, Europe 1944–1945. London: Faber and Faber. 


Höhne, Heinz (2001). The Order of the Death's Head: The Story of Hitler’s SS. New York: Penguin. 


Jacobs, Neil G. (2005). Yiddish: A Linguistic Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. 


Jeffery, Keith (2010). MI6: The History of the Secret Intelligence Service, 1909–1949. London: Bloomsbury. 


Johnson, Paul (1988). A History of the Jews. Harper Perennial. 


Kádar, Gábor; Vági, Zoltán (2004). Self-Financing Genocide: The Gold Train, the Becher Case and the Wealth of Hungarian Jews. Budapest: Central European University Press. ISBN 978-9639241534. 


Kamenetsky, Ihoi (1961). Secret Nazi Plans for Eastern Europe. New College & Univ Press. 


Karski, Jan (2013). Story of a Secret State: My Report to the World. Georgetown University Press. ISBN 978-1589019836. 


Kats, Alfred (1970). Poland's Ghettos at War. New York, NY: Twayne Publishers. 


Kárný, Miroslav (1998) [1994]. „The Vrba and Wetzler Report”. Ур.: Yisrael Gutman; Michael Berenbaum. Anatomy of the Auschwitz Death Camp. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 553—568. 


Kennedy, David M., ур. (2007). The Library of Congress World War II Companion. New York, NY: Simon & Schuster. 


Kermish, Joseph, ур. (1968). „Emmanuel Ringelblum's Notes, Hitherto Unpublished”. Yad Vashem Studies. 7: 173—183. 


Kershaw, Ian (1998). Hitler 1889–1936: Hubris. London: Allen Lane. 


——— (2000). Hitler 1936–1945: Nemesis. London: Allen Lane. 


——— (2008). Hitler, the Germans, and the Final Solution. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-15127-5. 


Klempner, Mark (2006). The Heart Has Reasons: Holocaust Rescuers and Their Stories of Courage. Cleveland, OH: The Pilgrim Press. 


Kogon, E.; Langbein, H.; Rueckerl, A., ур. (1993). Nazi Mass Murder: A Documentary History of the Use of Poison Gas. New Haven, CT: Yale University Press. 


Krakowski, Shmuel (1989). „The Death Marches in the Period of the Evacuation of the Camps”. Ур.: Michael R. Marrus. The Nazi Holocaust, Part 9: The End of the Holocaust. Walter de Gruyter. стр. 476—90. 


Krausnick, Helmut (1968). „The Persecution of the Jews”. Ур.: Helmut Krausnick; Hans Buchheim; Martin Broszat; Hans-Adolf Jacobsen. The Anatomy of the SS State. New York, NY: Walker and Company. стр. 1—125. 


Kudryashov, Sergei (2004). „Ordinary Collaborators: The Case of the Travniki Guards”. Ур.: Mark Erickson; Ljubica Erickson. Russia: War, Peace and Diplomacy Essays in Honour of John Erickson. London: Weidenfeld & Nicolson. стр. 226—239. ISBN 978-0-297-84913-1. 


Kwiet, Konrad (1998). „Rehearsing for Murder: The Beginning of the Final Solution in Lithuania in June 1941” (PDF). Holocaust and Genocide Studies. 12 (1): 3—26. doi:10.1093/hgs/12.1.3. 


——— (2004). „Forced Labour of German Jews in Nazi Germany”. Ур.: Cesarani, David. Holocaust: Concepts in Historical Studies. London: Routledge. 


Lador-Lederer, Joseph (1980). „World War II: Jews as Prisoners of War”. Israel Yearbook on Human Rights. Tel Aviv: Tel Aviv University. 10: 70—89. 


Lang, Berel (2003). Act and Idea in the Nazi Genocide. Syracuse University Press. 


Laqueur, Walter (2001). The Holocaust encyclopedia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08432-0. 


Leff, Laurel (2005). Buried by The Times: The Holocaust and American's Most Important Newspaper. New York, NY: Cambridge University Press. 


Lemkin, Raphael (2005). Axis Rule in Occupied Europe: Laws of Occupation, Analysis of Government, Proposals for Redress. New York, NY: Lawbook Exchange. 


Lévy-Hass, Hanna (2009) [1946]. Diary of Bergen Belsen: 1944–1945. Chicago, IL: Haymarket Books. ISBN 978-1-931-85987-5. 


Lewis, Jon E. (2002). The Mammoth Book of Heroes. London: Constable & Robinson. 


Lewis, Jon E., ур. (2012). Voices from the Holocaust. Skyhorse. ISBN 978-1620870631. Приступљено 1. 6. 2016. 


Lichten, Joseph L. (1984). „Adam Czerniakow and His Times”. The Polish Review. 29 (1 & 2): 71—89. JSTOR 25778050. 


Lifton, Robert J. (2000) [1986]. The Nazi Doctors: Medical Killing and the Psychology of Genocide. New York: Basic Books. 


Linn, Ruth (2004). Escaping Auschwitz: A Culture of Forgetting. Ithaca, NY: Cornell University Press. 


——— (2010). Holocaust: The Nazi Persecution and Murder of the Jews. Oxford University Press. ISBN 978-0192804365. Приступљено 1. 6. 2016. 


——— (2012). Heinrich Himmler. Oxford University Press. 


Lower, Wendy (2006). „The 'reibungslose' Holocaust? The German Military and Civilian Implementation of the 'Final Solution' in Ukraine, 1941–1944”. Ур.: Gerald D. Feldman; Wolfgang Seibel. Networks of Nazi Persecution: Bureaucracy, Business, and the Organization of the Holocaust. New York & Oxford: Berghahn Books. стр. 236—256. 


Lukas, Richard C. (2001). Forgotten Holocaust: The Poles Under German Occupation, 1939–1944. Hippocrene Books. ISBN 978-0781809016. 


Lusane, Clarence (2003). Hitler's Black Victims: The Historical Experience of Afro-Germans, European Blacks, Africans and African Americans in the Nazi Era. London; New York: Routledge. 


Maier, Charles S. (1988). The Unmasterable Past. Cambridge, MA: Harvard University Press. 


Majer, Diemut (2003). Non-Germans under the Third Reich The Nazi Judicial and Administrative System in Germany and Occupied Eastern Europe, with Special Regard to Occupied Poland, 1939–1945. Texas Tech University Press. 


Mann, Michael (2005). The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing. New York: Cambridge University Press. 


Marrus, Michael R. (1995). „Jewish Resistance to the Holocaust”. Journal of Contemporary History. 30 (1): 83—110. JSTOR 260923. doi:10.1177/002200949503000104. 


——— (2000). The Holocaust in History. Toronto: KeyPorter. 


Mason, Tim (1995). Nazism, Fascism and the Working Class. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43212-2. 


Matthäus, Jürgen (2004). „Operation Barbarossa and the Onset of the Holocaust, June–December 1941”. In Christopher Browning. The Origins of the Final Solution: The Evolution of Nazi Jewish Policy, September 1939 – March 1942. Jerusalem: Yad Vashem. стр. 244—308. 


Mayer, Arno (2012). Why Did the Heavens Not Darken?: The "Final Solution" in History. London and New York: Verso Publishing. 


Mazower, Mark (2008). Hitler's Empire: Nazi Rule in Occupied Europe. London: Allen Lane. 


Michael, Robert; Doerr, Karin (2002). Nazi-Deutsch/Nazi-German: An English Lexicon of the Language of the Third Reich. Greenwood Press. 


Milton, Sybil (1990). „The Context of the Holocaust”. German Studies Review. 13 (2): 269—283. JSTOR 1430708. doi:10.2307/1430708. 


Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Rowman & Littlefield. ISBN 9781442206632. Приступљено 1. 12. 2012. 


Montague, Patrick (2012). Chelmno and the Holocaust: A History of Hitler's First Death Camp. London: I.B.Tauris. 


Möller, Horst (1999). Der rote Holocaust und die Deutschen. Die Debatte um das 'Schwarzbuch des Kommunismus'. Munich: Piper Verlag. 


Mommsen, Hans (1993). „The New Historical Consciousness”. Ур.: Ernst Piper. Forever in the Shadow of Hitler?. Humanities Press, Atlantic Highlands. стр. 114—124. 


Müller, Rolf-Dieter; Ueberschär, Gerd R. (2002). Hitler's War in the East 1941−1945: A Critical Assessment. New York & Oxford: Berghahn Books. 


Müller-Hill, Benno (1998). Murderous Science: Elimination by Scientific Selection of Jews, Gypsies, and Others in Germany, 1933–1945. Plainview, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. 


Murray, Williamson; Millett, Allan R. (2000). A War To Be Won. Cambridge, MA: Harvard University Press. 


Naimark, Norman M. (2001). Fires of Hatred. Cambridge, MA: Harvard University Press. 


Neugebauer, Wolfgang (1998). „Racial Hygiene in Vienna 1938”. Wiener Klinische Wochenschrift (Special Edition). Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2007. 


Nicosia, Francis R. (2000). The Third Reich & the Palestine Question. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-0765806246. 


Niewyk, Donald L. (2012). „The Holocaust: Jews, Gypsies, and the Handicapped”. Ур.: Parsons, Samuel; Totten, William S. Centuries of Genocide: Essays and Eyewitness Accounts. New York, NY: Routledge. стр. 191—248. 


Noakes, Jeremy; Pridham, Geoffrey (1983). Nazism: A History in Documents and Eyewitness Accounts, 1919–1945. Schocken Books. 


Novick, Peter (1999). The Holocaust in American Life. New York, NY: Houghton Mifflin. 


Pelt, Robert Jan van (2002). The Case for Auschwitz: Evidence from the Irving Trial. Bloomington, IN: Indiana University Press. 


Petrie, Jon (2000). „The Secular Word 'Holocaust': Scholarly Myths, History, and Twentieth Century Meanings”. Journal of Genocide Research. 2 (1): 31—63. doi:10.1080/146235200112409. 


Peukert, Detlev (1987). Inside Nazi Germany: Conformity, Opposition and Racism In Everyday Life. London: Batsford. 


——— (1994). „The Genesis of the 'Final Solution' from the Spirit of Science”. Ур.: David F. Crew. Nazism and German Society, 1933–1945. London: Routledge. стр. 274—299. 


Phayer, Michael (2008). Pius XII, the Holocaust, and the Cold War. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. 


Pike, David Wingeate (2000). Spaniards in the Holocaust: Mauthausen, the horror on the Danube (11th изд.). Routledge. ISBN 978-0415227803. 


Pinkus, Benjamin (1990). The Jews of the Soviet Union: The History of a National Minority. Cambridge: Cambridge University Press. 


Pinkus, Oscar (2005). The War Aims and Strategies of Adolf Hitler. Jefferson, NC: McFarland & Company. 


Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's Holocaust: Ethnic Strife, Collaboration With Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918–1947. Jefferson, NC: McFarland & Company. 


Piper, Franciszek (1998) [1994]. „Gas chambers and Crematoria”. Ур.: Yisrael Gutman; Michael Berenbaum. Anatomy of the Auschwitz Death Camp. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 157—182. 


Poprzeczny, Joseph (2004). Odilo Globocnik: Hitler's Man in the East. Jefferson, NC: McFarland & Company. 


Porat, Dina (2002). „The Holocaust in Lithuania: Some Unique Aspects”. Ур.: David Cesarani. The Final Solution: Origins and Implementation. London: Routledge. стр. 159—174. 


Proctor, Robert (1988). Racial Hygiene: Medicine Under the Nazis. Cambridge, MA: Harvard University Press. 


Rhodes, Richard (2002). Masters of Death: The SS-Einsatzgruppen and the Invention of the Holocaust. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0375409004. 


Ryan, Donna F.; Schuchman, John S. (2002). Deaf People in Hitler's Europe. Washington, DC: Gallaudet University Press. 


Samuels, Simon (2009). „Applying the Lessons of the Holocaust”. Ур.: Alan S. Rosenbaum. Is the Holocaust Unique?perspectives on comparative genocide. Boulder, CO Philadelphia, PA: Westview Press Perseus Books Group distributor. стр. 259—270. ISBN 978-0-8133-4406-5. 


Sereny, Gitta (1995) [1974]. Into That Darkness: From Mercy Killing to Mass Murder. London: Pimlico. 


Steinweis, Alan E. (2001). „The Holocaust and American Culture: An Assessment of Recent Scholarship”. Holocaust and Genocide Studies. 15 (2): 296—310. doi:10.1093/hgs/15.2.296. 


Stone, Dan (2011). Histories of the Holocaust. Oxford New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956679-2. 


Streicher, Julius (1933). Die Geheimpläne gegen Deutschland enthüllt. Der Stürmer. 


Streicher, Julius (1943). Der Weg zur Tat. Der Stürmer. 


Strous, Rael D. (2007). „Psychiatry during the Nazi Era: Ethical Lessons for the Modern Professional”. Annals of General Psychiatry. 6 (8): 8. PMC 1828151 Слободан приступ. PMID 17326822. doi:10.1186/1744-859X-6-8. 


Suhl, Yuri (1987). They Fought Back. New York: Schocken. ISBN 978-0-8052-0479-7. 


Swiebocki, Henryk (1998) [1994]. „Prisoner Escapes”. Ур.: Yisrael Gutman; Michael Berenbaum. Anatomy of the Auschwitz Death Camp. Bloomington, IN: Indiana University Press. 


Tooze, Adam (2006). The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy. London: Allen Lane. 


Trunk, Isaiah (1996) [1972]. Judenrat: The Jewish Councils in Eastern Europe under Nazi Occupation. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 


Pelt, van Robert Jan (2016). The case for Auschwitz : evidence from the Irving trial. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-02298-1. 


Vrba, Rudolf (2006) [2002]. I Escaped from Auschwitz. London: Robson Books. 


Wachsmann, Nikolaus; Caplan, Jane, ур. (2010). Concentration Camps in Nazi Germany: The New Histories. New York: Routledge. 


Wiesel, Elie (2002). After the Darkness: Reflections on the Holocaust. New York, NY: Schocken Books. 


——— (2012) [1960]. Night. London: Penguin Books. 


Wood, Thomas E.; Jankowski, Stanisław M. (1994). Karski: How One Man Tried to Stop the Holocaust. New York: J. Wiley. 


Wood, Angela; Stone, Dan G. (2007). Holocaust: The events and their impact on real people. Dorling Kindersley. ISBN 978-0756625351. 


Wytwycky, Bohdan (1981). Other Holocaust: Many Circles of Hell. Novak Report. ISBN 978-9991651958. 


Yahil, Leni (1990). The Holocaust: The Fate of European Jewry, 1932–1945. Oxford University Press. 




Спољашње везе





  • Енциклопедија британика: Холокауст (на језику: енглески)


  • Меморијални центар Јад Вашем (на језику: енглески)


  • H-Holocaust, H-Net discussion list for librarians, scholars and advanced students

  • Online documents available from the Dwight D. Eisenhower Presidential Library


  • The Wiener Library for the Study of the Holocaust & Genocide—The World's Oldest Holocaust Memorial Institution


  • Common Questions about the Holocaust by the United States Holocaust Memorial Museum

  • The Minutes from the Wannsee Conference in English

  • Stills from Soviet documentary "The Atrocities committed by German Fascists in the USSR" ((1); (2); (3))

  • Slide show "Nazi Crimes in the USSR (Graphic images!)"

  • Nazi Concentration and Prison Camps (1945) Nuremberg Trials Documentary

  • United States Holocaust Memorial Museum

  • Absence of Humanity Exhibit - The Breman Museum




<!--
NewPP limit report
Parsed by mw1301
Cached time: 20190831173132
Cache expiry: 2592000
Dynamic content: false
Complications: []
CPU time usage: 3.160 seconds
Real time usage: 3.423 seconds
Preprocessor visited node count: 9600/1000000
Preprocessor generated node count: 0/1500000
Post‐expand include size: 567062/2097152 bytes
Template argument size: 40710/2097152 bytes
Highest expansion depth: 14/40
Expensive parser function count: 0/500
Unstrip recursion depth: 1/20
Unstrip post‐expand size: 25115/5000000 bytes
Number of Wikibase entities loaded: 1/400
Lua time usage: 2.342/10.000 seconds
Lua memory usage: 21.68 MB/50 MB
Lua Profile:
Scribunto_LuaSandboxCallback::match 800 ms 34.2%
Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub 440 ms 18.8%
? 260 ms 11.1%
is_alias_used 100 ms 4.3%
Scribunto_LuaSandboxCallback::callParserFunction 80 ms 3.4%
dataWrapper 80 ms 3.4%
Scribunto_LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments 60 ms 2.6%
60 ms 2.6%
(for generator) 40 ms 1.7%
select_one 40 ms 1.7%
[others] 380 ms 16.2%
-->






Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Холокауст&oldid=21861194”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"3.160","walltime":"3.423","ppvisitednodes":"value":9600,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":567062,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":40710,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":14,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":1,"limit":20,"unstrip-size":"value":25115,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 2975.606 1 -total"," 61.85% 1840.407 175 Шаблон:Cite_book"," 10.47% 311.592 2 Шаблон:Reflist"," 6.53% 194.425 18 Шаблон:Cite_journal"," 5.18% 154.121 2 Шаблон:LSJ"," 5.05% 150.216 2 Шаблон:Lang"," 5.01% 149.180 37 Шаблон:Replace"," 4.41% 131.169 35 Шаблон:Sfn"," 3.80% 112.958 1 Шаблон:Commonscat"," 3.07% 91.414 3 Шаблон:Sidebar_with_collapsible_lists"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"2.342","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":22734029,"limit":52428800,"limitreport-profile":[["Scribunto_LuaSandboxCallback::match","800","34.2"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub","440","18.8"],["?","260","11.1"],["is_alias_used u003CМодул:Citation/CS1/Utilities:129u003E","100","4.3"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::callParserFunction","80","3.4"],["dataWrapper u003Cmw.lua:662u003E","80","3.4"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments","60","2.6"],["u003Cmw.lua:684u003E","60","2.6"],["(for generator) u003Cmw.lua:674u003E","40","1.7"],["select_one u003CМодул:Citation/CS1/Utilities:228u003E","40","1.7"],["[others]","380","16.2"]],"cachereport":"origin":"mw1301","timestamp":"20190831173132","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0425u043eu043bu043eu043au0430u0443u0441u0442","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q2763","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q2763","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-11-02T22:14:01Z","dateModified":"2019-05-06T16:52:44Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/92/Parteiadler_Nationalsozialistische_Deutsche_Arbeiterpartei_%281933%E2%80%931945%29.svg"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":241,"wgHostname":"mw1243"););

Popular posts from this blog

ParseJSON using SSJSUsing AMPscript with SSJS ActivitiesHow to resubscribe a user in Marketing cloud using SSJS?Pulling Subscriber Status from Lists using SSJSRetrieving Emails using SSJSProblem in updating DE using SSJSUsing SSJS to send single email in Marketing CloudError adding EmailSendDefinition using SSJS

Кампала Садржај Географија Географија Историја Становништво Привреда Партнерски градови Референце Спољашње везе Мени за навигацију0°11′ СГШ; 32°20′ ИГД / 0.18° СГШ; 32.34° ИГД / 0.18; 32.340°11′ СГШ; 32°20′ ИГД / 0.18° СГШ; 32.34° ИГД / 0.18; 32.34МедијиПодациЗванични веб-сајту

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу