Хаваји

; ; Застава;	; ; Грб;
Држава	; САД;
Проглашење за; савезну државу	— датум: 21. август 1959.; — поредак: 50.
Гувернер	Дејвид Иге
Површина	28.311 km2
Становништво	2010.
— број ст.	1.360.301
— густина ст.;	48,05 ст./km2
— ISO 3166-2;	US-HI
	; Званични веб-сајт

Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i), америчка су савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава примљени су 21. августа 1959. године као последња педесета чланица. Једина су америчка савезна држава коју искључиво чине острва. Хаваји су архипелаг у централном делу Пацифика, југозападно од континенталног дела САД, југоисточно од Јапана и североисточно од Аустралије.

Природне лепоте, топла тропска клима, бистро море и таласи, и активни вулкани чине Хаваје популарним одредиштем за туристе, сурфере, биологе и вулканологе. С обзиром да су смештени у централном Пацифику на Хавајима је присутан утицај како северне Америке тако и Азије, као и сопствене домородачке културе. Хаваји имају више од милион сталних становника, као и доста туриста и припадника Војске САД. Главни град Хаваја је Хонолулу који се налази на острву Оаху.

Хаваји обухватају практично цео вулкански Ланац хавајских острва који се састоји од стотина острва у распону од 2.400 km. На југоисточном крају архипелага се налази осам главних острва Нијхау, Кауај, Оаху, Молокај, Ланај, Кахолаве, Мауи и Хаваји. Острво Хаваји је далеко највеће и често се назива „Велико острво“ да не би било побркано са савезном државом. Архипелаг је део Полинезије.

После Аљаске, Флориде и Калифорније, Хаваји имају по дужини четврту обалу међу америчким савезним државама, која се простире у дужини од приближно 1.200 km.

Хаваји су поред Аризоне једина савезна држава која не примењује летње рачунање времена.

Садржај

1 Географија
- 1.1 Топографија
- 1.2 Геологија
- 1.3 Флора и фауна
- 1.4 Клима

2 Демографија
- 2.1 Највећи градови

3 Култура

4 Туризам

5 Референце

6 Спољашње везе

Географија

Топографија

alt = World map with Hawaiian islands in the middle

Pāhoehoe and Aā lava flows side by side at the Big Island of Hawaii in September, 2007

Сателитски снимак Хаваја показује да се највећи део вегетације налази на североистоку острва које је изложено ударима ветра.^[1]

Овај архипелаг се налази неких 3200 km југозападно од Северне Америке,^[2] Хаваји су најјужнија америчка савезна држава и друга најзападнија савезна држава после Аљаске. Хаваји и Аљаска су једине савезне државе које се не граниче са неком другом савезном државом.

Хаваји се од других савезних држава САД разликују у следећим стварима:

географски се не налазе у северној Америци;

на њима се узгаја кафа;

у потпуности су окружени водом;

у потпуности су архипелаг;

имају краљевску палату;

ниједан део границе се не поклапа са линијама географске ширине и дужине.

Највиша планина на Хавајима је Мауна Кеа чији је највиши врх висок 4.204 метара ^[3]
Осам главних острва, Хаваји, Мауи, Оаху, Кахолаве, Ланај, Молокај, Кауај и Нијахау, окружује већи број мањих острва. Северозападна хавајска острва су група од девет малих острва, која се пружају од острва Нихоа до атола Куре. Она представљају остатке некадашњих знатно већих планина вулканског порекла. Такође тамо се налази више од 100 хриди и острваца, као што је Молокини, која су или вулканског порекла или су настала ерозијом.^[4]

Геологија

Сва хавајска острва су вулканског порекла. Због померања тектонских плоча испод Пацифичког океана ка северозападу, врућа тачка се не помера и полако ствара нове вулкане. Због локације вруће тачке једини активни вулкани се налазе у јужној половини Великог острва. Најмлађи вулкан Лојхи симаунт, се налази јужно од обале Великог острва.

Последња вулканска ерупција ван Великог острва је била ерупција вулкана Халеакала на острву Мауи. Према неким проценама она се десила крајем осамнаестог века мада има и процена да се десила и неколико стотина година раније.^[5] Године 1790. вулкан Килауеа је прорадио и проузроковао најсмртоноснију вулканску ерупцију (у савременом добу) која се десила у данашњим Сједињеним Државама.^[6] Тада је погинуло 5.405 ратника и чланова њихових породица који су се кретали ка Килауеи.^[7]

Вулканска активност и ерозије које су уследиле су створиле импресивне геолошке облике. Велико острво има трећи по висини врх међу свим острвима на свету.^[8]
Нестабилност падина вулкана утиче на појаву разорних земљотреса уз пратеће цунамије, посебно 1868. и 1975.^[9]

Флора и фауна

Удаљеност Хаваја од других континената је условила да живот на ова острва дође на три начина: путем ветра, таласима, помоћу птица, инсеката и свега другог што је дошло с њима. Изолованост и разнолики крајолик (велике надморске висине, тропска клима) произвели су огроман број ендемских биљних и животињских врста. За Хаваје је карактеристично да имају више угрожених врста биљака и животиња него било која савезна држава, такође имају и највећи проценат изумрлих ендемских врста у САД.^[10]

Нихау

Кауај

Оаху

Мауи

Молокај

Ланај

Кахолаве

Острво Хаваји

Клима

Хаваји имају тропску климу, с тим да температура и влажност ваздуха нису толико екстремни због практично сталног деловања пасата из правца истока.

Највише дневне температуре током лета се крећу око 31 °C а ноћне температуре око 24 °C. Током зиме највише дневне су око 28 °C а ноћне око 18 °C.

Иако тропске крајеве не карактеришу снежне падавине на планинама Мауна Кеа и Мауна Лоа снег се може наћи на висинама од 4.205 метара током зимских месеци. Снег ретко пада на Халеакали.
Планина Вајалеале, на острву Кауај, је са годишњом количином од 1.170 центиметара падавина на другом месту у свету. Већи део Хаваја има само два периода: суви период од маја до октобра и кишни период од октобра до априла.^[11]

Највише и најниже месечне температуре хавајских градова.^[12]
Град	јануар	фебруар	март	април	мај	јун	јул	август	септембар	октобар	новембар	децембар
Хило	17,8 °C	17,8 °C	18,3 °C	18,9 °C	19,4 °C	20,0 °C	20,6 °C	20,6 °C	20,6 °C	20,0 °C	19,4 °C	18,3 °C
Хило	26,1 °C	26,1 °C	26,1 °C	26,1 °C	27,2 °C	27,8 °C	27,8 °C	28,3 °C	28,3 °C	28,3 °C	27,2 °C	26,7 °C
Хонолулу	18,9 °C	18,3 °C	19,4 °C	20,0 °C	21,1 °C	22,2 °C	23,3 °C	23,9 °C	23,3 °C	22,8 °C	21,7 °C	20,0 °C
Хонолулу	26,7 °C	27,2 °C	27,8 °C	28,3 °C	29,4 °C	30,6 °C	31,1 °C	31,7 °C	31,7 °C	30,6 °C	28,9 °C	27,8 °C
Кахулуи	17,2 °C	17,2 °C	18,3 °C	18,9 °C	19,4 °C	20,6 °C	21,7 °C	21,7 °C	21,1 °C	20,6 °C	20,0 °C	18,3 °C
Кахулуи	26,7 °C	27,2 °C	27,8 °C	27,8 °C	28,9 °C	30,0 °C	30,6 °C	31,1 °C	31,1 °C	30,6 °C	28,9 °C	27,8 °C
Лихуе	18,3 °C	18,9 °C	19,4 °C	20,6 °C	21,1 °C	22,8 °C	23,3 °C	23,3 °C	23,3 °C	22,8 °C	21,7 °C	20,0 °C
Лихуе	25,6 °C	26,6 °C	26,6 °C	26,1 °C	27,2 °C	28,3 °C	28,9 °C	29,4 °C	29,4 °C	28,9 °C	27,2 °C	26,1 °C

Демографија

Демографија
1900.	1910.	1920.	1930.	1940.	1950.	1960.	1970.	1980.	1990.	2000.	2010.
154.001	191.874	255.881	368.300	422.770	499.794	632.772	769.913	964.691	1.108.229	1.211.537	1.360.301

Хаваји су 2000. године имали 1.211.537 становника, од чега су 41,6 % (503.868) азијског порекла (Јапанци 201.764; Филипинци 170.635; Кинези 56.600; Корејци 23.637). Исте те године на њима живе 113.539 Полинежана (укључујући 80.137 Хавајаца), 22.003 Афро-Американаца, 3.535 досељених Индијанаца са Аљаске, 87.699 Латино-Американаца (Мексиканци, Порториканци, Кубанци) и 212.229 страно-рођених грађана. Домаће становништво очувало је свој етнички и културни идентитет, на чему и данас помно раде.

Највећи градови

п р у Извор: ?
	№	Град	Популација
Хонолулу Хило	1.	Хонолулу	337.256	Кајлуа Канеохе
	2.	Перл Сити	47.698
	3.	Хило	43.263
	4.	Кајлуа	38.635
	5.	Вајпаху	38.216
	6.	Канеохе	34.597
	7.	Милилани Таун	27.629
	8.	Кахулуј	26.337
	9.	Ева Џентри	22.690
	10.	Кихеј	20.881

Култура

Култура је изузетна занимљива и привлачи пажњу туриста, а међу предметима се посебно истичу они направљени од полумеког дрвета званог Mya-Ma. То су углавном музички инструменти, различите посуде, оруђе и оружје. Такође чувен је трбушни плес који се изводи уз пратњу музике изведене Mya-Ma инструментима. За њега старије генерације Хавајчана причају да је то плес који одржава здравље због покретања тела којим се масира снажно трбушна дупља и самим тим обезбјеђује савршено, здравље. На Хавајима је много већа примена алтернативне медицине него што је то случај на западу, а Хавајчани уобичајено упражњавају своју хавајску алтернативну медицину. Чувају свој језик, културу и обичаје, и доприносе очувању шароликог Хавајског културног живота.

Туризам

Због развијеног туризма становништво се бави исључиво туризмом и угоститељством. Занимљиво је да не постоји бела куга и да се становништво стално повећава. Хавајчани имају за један од својих националних спортова занимљиво, Сумо рвање. Температуре су током године константно високе, с тим што је лети температура 32 целзијуса а зими преко 40 целзијуса што ово предивно острво чини најпогоднијим за посећивање зими. Острво је током протеклих 100 година натерало, због својих многобројних погодности, инвенститоре наручито из Сједињених држава да уложе огромне своте новца у његов развој.

Хаваји су такође стално поприште сурферских такмичења, и у ту сврху је намењена чувена Ваикики плажа, једна од најлепших плажа на свету. Настала је природним путем али је касније дограђивна због огромне навале туриста. Око плаже изграђени су ланци хотела, Хилтон, Хајат и други. На њој се одржавају чувена сурф такмичења и током целе године туристи су у могућности да гледају бравуре сурф мајстора.

Хавајска обала је цењена од стране сурфера због високих таласа који понекад достижу и висину од 8 метара али то је и мач са две оштрице зато што таласи знају да опустоше обалу, нарочито удружени са честим ураганима.

Референце

^ „Hawaiian Islands : Image of the Day”. Earthobservatory.nasa.gov. Приступљено 5. 11. 2010.

^ „What constitutes the United States, what are the official definitions?”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2004. Приступљено 3. 7. 2007.

^ Mauna Kea Volcano, Hawaii.

^ Rubin, Ken. „General Information about Hawaiian Shield Volcanoes”. Приступљено December 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

^ „Youngest lava flows on East Maui probably older than A.D. 1790”. United States Geological Survey. 9. 9. 1999. Приступљено 4. 10. 1999. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

^ Living on Active Volcanoes—The Island of Hawaii, U.S. Geological Survey Fact Sheet 074-97.

^ Human Footprints in Relation to the 1790 Eruption of Kīlauea, Swanson, D. A.; Rausch, J., American Geophysical Union.

^ „Largest islands of the world”. Worldatlas.com. Приступљено 16. 4. 2011.

^ Pacific Tsunami Warning Center (12. 11. 2009). „Tsunami Safety & Preparedness in Hawai`i”. Приступљено 12. 11. 2009.

^ Howard Youth. „Hawaii's Forest Birds Sing the Blues”. Архивирано из оригинала на датум 18. 03. 2007. Приступљено 31. 10. 2008.

^ Climate of Hawaii, Приступљено 29. 4. 2013.

^ Клима Хаваја^{[мртва веза]}.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

Сателитски снимци Хавајских острва

[1] „Hawaiian Islands : Image of the Day”. Earthobservatory.nasa.gov. Приступљено 5. 11. 2010.

[2] „What constitutes the United States, what are the official definitions?”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2004. Приступљено 3. 7. 2007.

[3] Mauna Kea Volcano, Hawaii.

[4] Rubin, Ken. „General Information about Hawaiian Shield Volcanoes”. Приступљено December 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[5] „Youngest lava flows on East Maui probably older than A.D. 1790”. United States Geological Survey. 9. 9. 1999. Приступљено 4. 10. 1999. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[6] Living on Active Volcanoes—The Island of Hawaii, U.S. Geological Survey Fact Sheet 074-97.

[7] Human Footprints in Relation to the 1790 Eruption of Kīlauea, Swanson, D. A.; Rausch, J., American Geophysical Union.

[8] „Largest islands of the world”. Worldatlas.com. Приступљено 16. 4. 2011.

[PTWC-9] Pacific Tsunami Warning Center (12. 11. 2009). „Tsunami Safety & Preparedness in Hawai`i”. Приступљено 12. 11. 2009.

[10] Howard Youth. „Hawaii's Forest Birds Sing the Blues”. Архивирано из оригинала на датум 18. 03. 2007. Приступљено 31. 10. 2008.

[11] Climate of Hawaii, Приступљено 29. 4. 2013.

[12] Клима Хаваја^{[мртва веза]}.

п р у Административна подела Сједињених Америчких Држава
Државе	Ајдахо Ајова Алабама Аљаска Аризона Арканзас Вајоминг Вашингтон Вермонт Вирџинија Висконсин Делавер Западна Вирџинија Илиноис Индијана Јужна Дакота Јужна Каролина Јута Калифорнија Канзас Кентаки Колорадо Конектикат Луизијана Масачусетс Мејн Мериленд Минесота Мисисипи Мисури Мичиген Монтана Небраска Невада Нови Мексико Њујорк Њу Хемпшир Њу Џерзи Оклахома Орегон Охајо Пенсилванија Роуд Ајланд Северна Дакота Северна Каролина Тексас Тенеси Флорида Хаваји Џорџија
Федерални округ	Округ Колумбија
Острвске територије	Америчка Самоа Америчка Девичанска Острва Гвам Порторико Северна Маријанска Острва
Мала спољна острва	Бејкер Вејк Кингмен Мидвеј Наваса Палмира Џарвис Џонстон
Индијански резервати	Списак индијанских резервата

搜尋此網誌

Xjyuk

Хаваји

Садржај

Географија

Топографија

Геологија

Флора и фауна

Клима

Демографија

Највећи градови

Култура

Туризам

Референце

Спољашње везе

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Ћир./lat.

Погледи

Више

Претрага

Навигација

Интеракција

Алатке

На другим пројектима

Штампање/извоз

На другим језицима

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу