Skip to main content

Филипини Садржај Порекло имена Географија Историја Политика Становништво Административна подела Привреда Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију14°35′N 121°0′E / 14.583° СГШ; 121.000° ИГД / 14.583; 121.00014°35′N 121°0′E / 14.583° СГШ; 121.000° ИГД / 14.583; 121.000Национална агенција за статистику„More islands, more fun in PH”Philippines joyous as baby Chonalyn's arrival means population hits 100m | World news | The Guardian"The Philippines are or is?" „The Philippines are or is?”„General Profile of the Philippines : Geography”Philippine Information Agency"Field Listing :: Coastline"The Official Government Portal of the Republic of the Philippines„Submissions, through the Secretary-General of the United Nations, to the Commission on the Limits of the Continental Shelf, pursuant to article 76, paragraph 8, of the United Nations Convention on the Law of the Sea of 10 December 1982”The 1990 Baguio City EarthquakeThe City of Baguio„The Cataclysmic 1991 Eruption of Mount Pinatubo, Philippines (U.S. Geological Survey Fact Sheet 113-97)”оригинала„Miners shun mineral wealth of the Philippines”„Pricey oil makes geothermal projects more attractive for Indonesia and the Philippines”„Climate”„Weather”„Member Report to the ESCAP/WMO Typhoon Committee, 41st Session”„Glossary of Meteorology”Baguio оригинала„Archaeologists unearth 67000-year-old human bone in Philippines”Origins of the Filipinos and Their LanguagesоригиналаThe Early Austronesian Migration To Luzon: Perspectives From The Peñablanca Cave SitesАрхивирано„Timeline of history”оригиналаVolume 5„Filipino epic comes to life”Sultanate of Sulu, "The Unconquered Kingdom"The Royal Hashemite Sultanate of Sulu & Sabah Official Website"The Cavite Mutiny"StuartXchange Website„Andrés Bonifacio Letter to Julio Nakpil, April 24, 1897”Documents of the Katipunanоригинала„The Pacification of the Philippines”оригинала„The Bates Treaty”„History of The Republic of Zamboanga (May 1899 – March 1903)”оригинала„The Role of José Nepomuceno in the Philippine Society: What language did his silent film speak?”„Manila "Death Tolls for the Man-made Megadeaths of the 20th Century"”„Cebu”„Founding Member States”„Reviving Malay Connections in Southeast Asia”оригинала„What happened to the Marcos fortune?”„Gov't drafts new framework to guide peace talks with leftist rebels”„RP terror campaign cost lives of 11 US, 572 RP soldiers—military”оригинала„Last Laugh for the Philippines; Onetime Joke Economy Avoids Much of Asia's Turmoil”„Analyzing Systemic Risk with Financial Networks During a Financial Crash”оригинала„THE PHILIPPINES: CONSOLIDATING ECONOMIC GROWTH”„Speech of Former President Estrada on the GRP-MORO Conflict”„Philippine Military Takes Moro Headquarters”„Speech of President Benigno Aquino III during the signing of the Framework Agreement on the Bangsamoro”„The Republic of the Philippines v. The People's Republic of China”оригинала„ITLOS completes five-man tribunal that will hear PHL case vs. China”„Sultanate of Sulu wants Sabah returned to Phl”„Philippine economy expands 7,2 % in 2013”оригинала„Country description”оригинала„Civil service reform: Whose service?”оригинала„The 'consultations' on Charter change”„Population of the Philippines Census Years 1799 to 2007”оригинала„Population, families and household statistics”оригинала„Life Expectancy at Birth of Women”оригинала„Stock Estimate of Overseas Filipinos”„Total Population and Annual Population Growth Rates by Region: Population Censuses 1995, 2000, and 2007”оригинала„Gross Regional Domestic Products”оригинала„Global City GDP Rankings 2008–2025”оригиналаAmerica at War: The Philippines, 1898-1913Culture and History: Occasional Notes on the Process of Philippine BecomingThe Basque History of the WorldDiagnosing the Philippine Economy: Toward Inclusive GrowthOrigins of the Filipinos and Their LanguagesоригиналаBarangay: Sixteenth-century Philippine Culture and Society„Chapter 4. Magellan's Successors: Loaysa to Urdaneta. Two failures: Grijalva and Villalobos”The Spanish Lake – The Pacific since Magellan, Volume IоригиналаThe Pacific Basin: A History of Its Geographical ExplorationEncyclopedia of the Philippines, Volume 15The Cambridge History of Southeast Asia – Volume One, Part Two – From c. 1500 to c. 1800The Tabon Caves: Archaeological Explorations and Excavations on PalawanB001O7GGNIPrehispanic Source Materials for the Study of Philippine HistoryInternational Dictionary of Historic Places: Asia and OceaniaPhilippine Political and Cultural HistoryReadings on Islam in Southeast Asia51Malay Muslims: The History and Challenge of Resurgent Islam in Southeast AsiaPhilippine HistoryBasques in the PhilippinesThird World Film Making and the WestDaniel H. Burnham: Planner of CitiesWorld War 2 Pacific Island Guide – A Geo-Military StudyNo Other Way OutInternational relations in Southeast AsiaThe Cambridge History of Southeast Asia: From World War II to the Present, Volume 4In Search of Southeast Asia: A Modern HistorySoutheast Asia: An Introductory HistoryThe Politics of the Asian Economic CrisisPhilippine President Estada Impeached!: How the President of the World's 13th Most Populous Country Stumbles Over His Mistresses, a Chinese Conspiracy and the Garbage of His Capital476МедијиПодациПредседник ФилипинаВлада ФилипинауWorldCat147665514n790583860000 0001 2180 07934045771-0026614421cb11882802q(подаци)342400563248ge129142XX1788318

АвганистанАзербејџанБангладешБахреинБрунејБутанВијетнамГрузијаЕгипатИзраелИндијаИндонезијаИракИранИсточни ТиморЈапанЈеменЈерменијаЈорданЈужна КорејаКазахстанКамбоџаКатарНР КинаКипарКиргистанКувајтЛаосЛибанМалдивиМалезијаМјанмарМонголијаНепалОманПакистанПалестинаРусијаСаудијска АрабијаСеверна КорејаСингапурСиријаТајландТаџикистанТуркменистанТурскаУзбекистанУједињени Арапски ЕмиратиФилипиниШри Ланка


Чланци који садрже текст на језику — FilipinoФилипиниДржаве у АзијиЈугоисточна Азија


таг.енгл.таг.енгл.југоисточној АзијиЛузонВисајаМинданаоМанилаКезон СитиЛузонског мореузаТајванВијетнамЈужнокинеског мораСулуско мореБорнеоЦелебеско мореФилипинско мореВатреном појасу ПацификаФернанда МагеланаРуј Лопез де ВиљалобосФилипа II од ШпанијеМексико СитијаШпанске империјекатоличкаФилипинска револуцијаФилипинско-амерички ратСАДДругог светског ратаУједињених нацијаСветске трговинске организацијеАСЕАНСамита Источне АзијеФилипу IIРуј Лопез де ВиљалобосПринцу од Астуријешп.енгл.Другог светског ратаархипелагЛузонМинданаоФилипинскимЈужнокинескимСелебеским моремБорнеоТајванМолучкаСулавесиПалауСубикДаваоМоросубдукцијеМајонМаунт ПинатубоТалЈужноафричке Републикезлатабакраниклахромитацинкагеотермалном енергијомБагијутајфунаНегритиКонфедерацијом Мађа-асШпанских источних ИндијаВицекраљевства Нова ШпанијаСпоразума у Паризу 1763.Андрес БонифасиоКатипунанЕмилија АгиналдаПрва филипинска републикаФилипинско-амерички ратенгл.Султанатом СулуТагалошком РепубликомРепубликом НегросРепубликом ЗамбоангаДанијел БернамХосе П. ЛаурелБатански марш смртимасакр у Манилибитке за МанилуМануела РохасаХукбалахапРамона МагсајсајаЕлпидија КиринаКарлос П. ГарсијаДиосдадо МакапагалФердинанда МаркосаБенигно Акино млађиКоразон АкиноФидела В. РамосаНационалним ослободилачким фронтом МороЏозеф ЕстрадаИсламског ослободилачког покрета МороГлорија АројоБенигно Акино IIIАутономног региона Муслимански МинданаоРамосовеМанилеБулаканКавитеЛагунаРизалфилипинских пезосаенгл.АСЕАНпириначчајрумкафадрвобананекакаоананасгумакаучукамесорибатуначилипаприкебататкасавакокоснафте










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичите се у писању чланака о Средњој и Источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Допуна правила о изабраним сликама"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току је гласање о допуни правила везаних за изабране слике!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Филипини




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу











































Република Филипини

Repúbliká ng̃ Pilipinas  (тагалог)

Republic of the Philippines  (енглески)



Застава

Застава



Грб Филипина

Грб



Крилатица: Maka-Diyos, Maka-Tao, Makakalikasan at Makabansa
(За Бога, за народ, за природу и за државу)

Химна: Lupang Hinirang
Изабрана земља

Положај Филипина
Главни град
Манила
14°35′N 121°0′E / 14.583° СГШ; 121.000° ИГД / 14.583; 121.000Координате: 14°35′N 121°0′E / 14.583° СГШ; 121.000° ИГД / 14.583; 121.000
Службени језик
филипински и енглески
Владавина
Облик државеРепублика

.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal
 — Председник
Родриго Дутерте


 — Потпредседник
Лени Робредо


 — Председник Сената
Висент Сото III


 — Председавајући Представничког дома
Глорија Макапагал Аројо


 — Председник Врховног суда
Лукас Берсамин
Историја
‍
Географија
Површина‍


 — укупно
298.170 km2 (72.)


 — вода (%)
0,6
Становништво‍


 — 2015.[1]		102.098.100 (12.)


 — 2010.
92.337.852


 — густина
342,42 ст./km2
Економија
ВалутаФилипински пезо


 — код валуте
PHP
Остале информације
Временска зона
UTC +8 (PST)
Интернет домен‍.ph‍
Позивни број+63

Филипини (таг. Pilipinas; енгл. Philippines), званично Република Филипини (таг. Repúblika ng Pilipinas; енгл. Republic of the Philippines), острвска је држава у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг са 7.641[2] острва који чине три целине: Лузон, Висаја и Минданао. Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.


Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам се налази са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море. С обзиром да се налази у Ватреном појасу Пацифика и близине екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима али обилују великим природним богатствима што их сврстава међу земље са најразноврснијом флором и фауном. Са површином од око 300.000 km², Филипини су 64. земља по величини у свету.


Филипини имају 100 милиона становника,[3] што их сврстава на седмо у Азији и на дванаесто место у свету. Филипинска дијаспора је једна од најбројнијих а процењује се да око 12 милиона Филипинаца живи ван матице. На филипинском архипелагу живе бројне етничке групе. Први становници су били Негрити који су се настанили још у преисторијско доба. Након њих, у таласима су пристизали аустронезијски народи. Током векова овде су се настанили припадници разних нација чему је допринела и трговина са Кинезима, Малајцима, Индусима и исламским државама.


Долазак Фернанда Магелана 1521. означио је почетак шпанске колонизације. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос назвао је архипелаг Las Islas Filipinas у част шпанског краља Филипа II од Шпаније. Доласком Мигела Лопеза де Легазпија 1565. из Мексико Ситија основана је прва стална шпанска насеобина на филипинском архипелагу. Филипини су више од триста година били део Шпанске империје. Током овог раздобља католичка религија постала је преовлађујућа а Манила је служила као главно чвориште за шпанску трговачку флоту у Азији.


Крајем 19. и почетком 20. века на Филипинима су се одиграле Филипинска револуција и Филипинско-амерички рат. САД су, изузев за време јапанске окупације, имале власт над архипелагом све до 1947. године. Након Другог светског рата Филипинима је призната независност. Од тада ова земља има прилично бурна политичка искуства. Филипини су учествовали у оснивању Уједињених нација, Светске трговинске организације, АСЕАН-а, и Самита Источне Азије.




Садржај





  • 1 Порекло имена


  • 2 Географија

    • 2.1 Положај


    • 2.2 Геологија и рељеф


    • 2.3 Воде


    • 2.4 Клима


    • 2.5 Флора и фауна



  • 3 Историја

    • 3.1 Преисторија


    • 3.2 Првобитне државе


    • 3.3 Шпанска владавина


    • 3.4 Америчка владавина


    • 3.5 Хладноратовско раздобље


    • 3.6 Постмаркосова ера



  • 4 Политика


  • 5 Становништво

    • 5.1 Градови



  • 6 Административна подела


  • 7 Привреда


  • 8 Референце


  • 9 Литература


  • 10 Спољашње везе




Порекло имена


Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II. Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос је 1542. острва Лејте и Самар назвао Felipinas по ондашњем Принцу од Астурије, да би касније израз Las Islas Filipinas почео да се користи за целокупни архипелаг. Пре него што је прихваћен овај назив архипелаг је називан и Islas del Poniente (Острва запада) а такође је коришћен и Магеланов назив San Lázaro.[4][5][6][7][8]


Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име. За време Филипинске револуције Конгрес у Малолосу прогласио је Филипинску Републику (шп. República Filipina). Америчке колонијалне власти су током првих деценија 20. века ову земљу звале Филипинска острва (енгл. Philippine Islands), што је превод шпанског назива. Од завршетка Другог светског рата службени назив за ову земљу је Република Филипини.[9]


Староседеоци су Филипине називали Дајав (Dayaw), отуда је предложено да се колонијални назив замени са Република Дајав (Repúblikang Dayaw),[10] поред осталих предлога.



Географија


За више информација погледајте: Списак филипинских острва


Положај


Филипини су архипелаг који обухвата 7.107 острва са површином од око 300.000 km².[11] Једанаест највећих острва заузима 94% површине Филипина. Два највећа острва су Лузон, који се простире на 105.000 km², и Минданао, површине од 95.000 km². Дужина обале је 36.289 km, што Филипине сврстава на пето место на свету.[12] Филипински архипелаг је смештен између 116° 40', и 126° 34' ИГД и 4° 40' и 21° 10' СГШ. Према истоку се граничи са Филипинским, према западу са Јужнокинеским а према југу са Селебеским морем. Острво Борнео је смештено неколико стотина километара југозападно, док се Тајван налази северно од филипинског архипелага. Молучка и острва Сулавеси налазе се јужно и југозападно, док се Палау налази источно од Филипина.[13]



Геологија и рељеф


Острва филипинског архипелага су вулканског порекла и углавном су брдовита. На њима преовлађују тропске кишне шуме. Највиша планина је Маунт Апо, са висином од 2954 метра, на острву Минданао. Најдужа река је Кагајан, на северу острва Лузон, док је највеће језеро Лагуна де Бај, на истоименом острву. Већи заливи на филипинском архипелагу су Субик, Давао, и Моро.






Култивисано земљиште на стрмим планинама на северу Филипина.



С обзиром да се налазе у Ватреном појасу Пацифика на Филипинима је честа сеизмичка и вулканска активност. Плато Бенам у Филипинском мору је подводни регион захваћен процесом тектонске субдукције.[14] Архипелаг дневно погоди око двадесет углавном слабијих земљотреса. Последњи озбиљнији земљотрес погодио је Филипине 1990. године на острву Лузон.[15] На Филипинима постоји више активних вулкана као што су Мајон, Маунт Пинатубо, и Тал. Ерупција Маунт Пинатуба у јуну 1991. била је друга највећа ерупција на свету у 20. веку.[16]


Захваљујући свом вулканском пореклу острва обилују рудама. Процењује се да су Филипини, после Јужноафричке Републике, на другом месту по резервама злата и једна од земаља са највећим резервама бакра на свету.[17] Такође, поседују значајне резерве никла, хромита, и цинка. Међутим, због лошег газдовања, велике густине становништва, као и бриге за очување животне средине, ова рудна богатства су углавном неискоришћена.[17] Поред руда, захваљујући вулканском земљишту, земља обилује геотермалном енергијом. Филипини су, после Сједињених Држава, други произвођач геотермалне енергије на свету, па тако помоћу ње обезбеђују 18% електричне енергије.[18]



Воде



Клима





Тајфун Меги (познат и као Хуан) над Филипинима


Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина. На филипинском архипелагу присутна су три годишња доба: таг-инит или таг-арав је суво и веома топло годишње доба које траје од марта до маја; кишна сезона је од јуна до новембра; а таг-ламиг, хладно и суво годишње доба траје од децембра до фебруара. Од маја до октобра југозапад архипелага је изложен монсуну познатом као Хабагат, док је на североистоку од новембра до априла присутан монсун Амихан.[19] Температура се креће у распону од 21 до 32 °C мада може да буде и знатно виша или нижа у зависности од годишњег доба. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији мај.[20]


Просечна годишња температура је 26,6 °C.[19] Без обзира на географску ширину и дужину варијације температуре на нивоу мора су минималне, док са променом надморске висине то није случај. Просечна годишња температура у Багију, на надморској висини од 1500 m, износи 18,3 °C.


С обзиром да се Филипини налазе у средишту тајфунског појаса највећи део архипелага изложен је у периоду од јула до октобра бујичним кишама и пљусковима праћеним грмљавином.[19] Годишње филипински архипелаг погоди око деветнаест тајфуна а осам до девет причини већу материјалну штету.[21] Годишња количина падавина креће се од 5000 мм у планинским областима на истоку архипелага до мање од 1000 мм у неким долинама.[19] Најснажнији забележени тропски циклон погодио је филипински архипелаг током јула 1911. када је за 24 сата у Багију пало 1168 литара кише.[22] Багјо је локални израз на Филипинима за изузетно снажне тропске циклоне.[22]



Флора и фауна



Историја


Главни чланак: Историја Филипина


Преисторија


На основу анализе људских костију пронађених у пећини Каљао дошло се до закључка да су први људи на Филипинима живели пре 67.000 година.[23] Претходна теорија, заснована на фосилним остацима Табонског човека са Палавана, указивала је да су људи на филипинском архипелагу били присутни 24.000 година.[24][25]Негрити су један од најстаријих народа на архипелагу али се не зна поуздано од када ту живе.[26] О пореклу древних Филипинаца постоји неколико супротстављених теорија. Најшире је прихваћена претпоставка да су аустронезијски народи почели да долазе на Филипине око 4000 година пре нове ере.[27][28]



Првобитне државе




Један тагалошки пар касте Магино насликан у Боксеровом кодексу из 16. века.


Иако су неке племенске заједнице остале изоловане постоји већи број оних које су прерасле у праве државе развивши обимну трговину са народима источне и јужне Азије, тј. са Индијом, Кином, Јапаном и појединим аустронезијским острвима.[29] У првом миленијуму у приобалном подручју настају кнежевине које временом прерастају у поморске државе


У њима су се налазили барангаји, села или градови са високим степеном аутономије. Ове поморске државе биле су или независне или у савезништву са већим малајским, кинеским или индијским државама.[30] На пример, поглавица Пути владао је Конфедерацијом Мађа-ас након што је од поглавице племена Ати, Марикуде, купио његове области.[31] Мађа-ас је основан на острву Панај. Поред ове државе постојао је и Раџанат Бутуан, који је славу стекао за време владавине раџе Сри Бата Шаџа, као и Краљевина Тондо, под управом династије Лакандула,[32][33] и Раџанат Себу,[34] предвођен Раџамудом Сри Лумајем. Треба споменути и кинеско краљевство Маји, на челу са Гат Са Ли-ханом и Султанат Сулу, који је пре исламизације, такође био под управом Индуса на челу са раџом Сипадом старијим.[35] У овом раздобљу настали су велики филипински епови: Хинилавод, Даранган и Бјаг Ни Лам-Анг.[36]


Почетком 14. века долази до наговештаја о могућем расколу међу муслиманима на филипинском архипелагу. Махдум Карим и Хашим Сајед Абу Бакр, арапски трговац из Џохора, дошли су 1380. из Малаке на острво Сулу и основали Султанат Сулу тако што су преобратили тамошњег раџу.[37][38] Крајем 15. века Мухамед Кабунгсуван из Џохора проширио је ислам на острво Минданао, затим се оженио иланунском принцезом Парамисули и основао Султанат Магиндао. Доцније се ислам проширио на север све до острва Лузон на северу архипелага. Манила је такође исламизована током владавине султана Болкије од 1485. до 1521. године. Султанат Брунеј је покорио древно краљевство Тондо захваљујући преобраћењу раџе Салалиле у ислам.[39][40] Међутим, заједница Игорота, и државе Мађа-ас, Маји, и краљевина Бутуан очувале су своју културу. У неким краљевствима био је присутан отпор исламизацији, што је довело до међуетничких сукоба који су знатно олакшали будућу шпанску колонизацију архипелага. Све ове државе су потпале под власт шпанске круне а становништво је хиспанизовано и покрштено.[41]



Шпанска владавина





Тврђаву Сантијаго у Манили изградио је Мигел Лопез де Легазпи 1590.


Португалски истраживач Фернандо Магелан је 1521. дошао на филипински архипелаг и прогласио га шпанским поседом. Међутим, Шпанци су почели да колонизују ово подручје тек 1565. када је Мигел Лопез де Легазпи дошао из Мексика и основао прву шпанску насеобину на острву Себу. Након што су се преселили на острво Панај, и учврстили савез са Висајцима, Шпанци су заузели Манилу. Током првих година шпанске владавине Манила је постала главни град Шпанских источних Индија, угушена је побуна у краљевству Тондо и поражен је кинески војсковођа Лимахунг.[42][43] Шпанска владавина значајно је допринела стварању политичког јединства између расцепканих државица архипелага. Од 1565. до 1821. Филипини су били у саставу Вицекраљевства Нова Шпанија. У том раздобљу између Маниле и Акапулка саобраћала је флота великих бродова. Са америчког континента донети су кукуруз, кромпир, парадајз, бибер, и ананас.[43] Католички мисионари преобратили су већину становништва у хришћане и основали школе, универзитет, и болнице.





Хосе Ризал, Марсело И. дел Пилар, и Маријано Понсе, вође покрета Пропаганда.


Током своје владавине Шпанци су угушили више устанака домородачког становништва и спречили неколико упада кинеских пирата, Холанђана, и Португалаца. Британци су накратко заузели Манилу, у раздобљу од 1762. до 1764. али су након потписивања Споразума у Паризу 1763. морали да се повуку.
[44][45] У 19. веку филипинске луке су постале доступне бродовима из других земаља а у филипинском друштву дошло је до значајних промена. Многи Шпанци рођени на Филипинима, тзв. креоли, и они из мешовитих бракова су се обогатили. Поред тога прилив досељеника из Латинске Америке довео је до преузимања руководећих позиција које су традиционално имали Шпанци рођени на Иберијском полуострву. Револуционарне идеје су се такође шириле архипелагом. Незадовољство креола довело је 1872. до побуне у Кавитеу, што је био увод у Филипинску револуцију.[46][47][48]


Револуционарна осећања су подстакнута 1872. након што су колонијалне власти погубиле три свештеника – Маријана Гомеза, Хосе Бургоса, и Хасинта Замору – оптуживши их да су подстрекивали народ на побуну.[46][47] Ови догађаји су допринели стварању пропагандистичког покрета у Шпанији, под вођством Марсела И. дел Пилара, Хосе Ризала, и Маријана Понсеа, с циљем спровођења политичких реформи на Филипинима. Пошто су покушаји да дође до промена наишли на отпор, Андрес Бонифасио је 1892. основао тајно удружење Катипунан, које се залагало за независност од Шпаније оружаним путем.[48] Бонифасио и Катипунан су 1896. започели Филипинску револуцију. Фракција Катипунана, Магдало из провинције Кавите, свргнула је Бонифасија са места вође револуције и поставила Емилија Агиналда. Године 1898, Шпанско-амерички рат који је почео на Куби проширио се и на Филипине. Агиналдо је прогласио независност Филипина од Шпаније у Кавиту 12. јуна 1898. године. Прва филипинска република проглашена је наредне године.



Америчка владавина




Председник Мануел Л. Кезон, новембра 1942.


Споразумом у Паризу из 1898. Филипинска острва је Шпанија уступила Сједињеним Државама за двадесет милиона долара.[49] Када је постало јасно да САД неће признати Прву Филипинску Републику избио је Филипинско-амерички рат. Филипинци су поражени а архипелагом је почела да управља Острвска влада Филипинских острва (енгл. Insular Government of the Philippine Islands).[50] Након завршетка рата Американци су се обрачунали са државама насталим распадом Прве Филипинске Републике: Султанатом Сулу, Тагалошком Републиком, Републиком Негрос, и Републиком Замбоанга.[51][52] У овом раздобљу филипинска култура је процветала, посебно кинематографија и књижевност.[53][54]Данијел Бернам је направио урбанистички план Маниле чиме је омогућена њена каснија трансформација у модеран град.[55]


Филипини су 1935. добили статус комонвелта на челу са Мануелом Кезоном као председником. Кезон је заслужан за увођење филипинског као националног језика, давање права гласа женама, и аграрну реформу.[56][57] Планове за независност је током наредне деценије прекинуо Други светски рат и јапанска окупација архипелага. Јапанци су подржали марионетску Другу Филипинску Републику на чијем челу је био Хосе П. Лаурел. Током јапанске окупације почињени су бројни злочини, међу којима се истичу Батански марш смрти и масакр у Манили. Филипини су ослобођени након битке за Манилу 1945. године.[58] Мануел Кезон је умро 1944. у егзилу у Сједињеним Државама а наследио га је Серхио Осмења. Процењује се да је током Другог светског рата погинуло више од милион Филипинаца.[59][60][61]



Хладноратовско раздобље





Фердинанд и Имелда Маркос.


Филипини су један од оснивача Уједињених нација.[62] Потпуну независност су стекли 4. јула 1946. када су их признале Сједињене Државе, током председавања Мануела Рохаса. До половине педесетих година 20. века, филипинске власти су се обрачунавале са припадницима комунистичке организације Хукбалахап.[63] Њихова побуна угушена је током владавине Рамона Магсајсаја, наследника Елпидија Кирина.[64][65] Након Магсајсаја на власт је дошао Карлос П. Гарсија. Он је започео спровођење економских мера под именом Filipino First Policy, које је наставио Диосдадо Макапагал. Макапагал је водио спор са Малезијом око територије на северном Борнеу.[66][67]


На председничким изборима 1965. Макапагал је поражен од Фердинанда Маркоса. Маркос је на почетку свог мандата започео бројне јавне радове али је и оптужен за масовну корупцију.[68] Велика друштвена превирања, до којих је дошло крајем његовог председничког мандата, Маркос је искористио за увођење ванредног стања. Овај период његове владавине обележила је политичка репресија, цензура, и кршење људских права. Између осталог, његов режим остао је упамћен и по екстравагантном животу владајуће клике док је већина Филипинаца живела у сиромаштву.[69] Његов највећи противник, и вођа опозиције, Бенигно Акино млађи, убијен је 21. августа 1983. на Међународном аеродрому у Манили. Под притиском је 1986. пристао да распише изборе на којима је опозицију предводила Коразон Акино, удовица Бенигна Акина млађег.[70] Маркос је проглашен победником али је због лажирања гласања дошло до Револуције народне снаге. То је имало за последицу бег Маркоса и његових сарадника из земље и постављање Коразон Акино на место председника државе.[70][71]



Постмаркосова ера




Председник Фидел В. Рамос поздравља почасну стражу приликом посете министра одбране САД, Вилијама Коена, 1998. године.


Након свргавања Маркоса започео је повратак демократији и реформа друштва. То је отежавао висок спољни дуг, корупција на највишем нивоу, више покушаја пуча, природне непогоде, стална претња од комунистичких герилаца,[72] и оружани сукоб са сепаратистима.[73] Америчке трупе су 1992. окончале присуство на Филипинима. Током владавине Фидела В. Рамоса, изабраног 1992. године, филипинска економија се сврстала међу тзв. азијске тигрове, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6%.[74] Међутим, помаке у економији и на пољу политике, као што је мировни споразум са Националним ослободилачким фронтом Моро,[75] поништила је финансијска криза у источној Азији 1997. године.[76]


Рамосов наследник, Џозеф Естрада, преузео је дужност у јуну 1998. године. Привреда је већ током прве године његовог мандата остварила раст.[77] Влада је у марту 2000. објавила рат против Исламског ослободилачког покрета Моро.[78][79]
Због оптужби за корупцију Џозеф Естрада је свргнут након протеста од 17. до 20. јануара 2001. а место председника преузела је дотадашња потпредседница Глорија Аројо.[80]


Током деветогодишње владавине Глорије Аројо, филипинска привреда је остварила раст и успела да избегне рецесију.[81] На изборима 2010. победио је Бенигно Акино III и постао петнаести филипински председник. Његова администрација ради на стварању аутономног политичког ентитета Бангсамора, који ће заменити Аутономни регион у Муслиманском Минданау.[82] Поред тога, суочава се са несугласицама око територије на северном Борнеу и у Јужнокинеском мору.[83][84][85] Привреда Филипина последњих година бележи високе стопе раста, који је 2013. износио 7,2%.[86]



Политика


Филипини су демократска република са председничким системом власти.[87] Унитарна су држава са изузетком Аутономног региона Муслимански Минданао који је у углавном изузет од надлежности републичке владе. Од Рамосове владавине постоје покушаји да се промени организација власти тако што би држава постала федерализовала.[88][89]


Председник Филипина обавља функције шефа државе и председника владе као и главнокомандујућег оружаних снага. Бира га народ на изборима који се одржавају сваких шест година. Функцију председника једна особа може да обавља само у једном мандату.[13] Филипински конгрес има два дома; сенат или горњи дом, чији чланови имају шестогодишњи мандат, и представнички или доњи дом, са члановима који имају трогодишњи мандат. Сенатори се бирају по већинском систему док се чланови представничког дома бирају по комбинованим систему, већински и пропорционално.[13] Судску власт има врховни суд, који чини петнаест судија. Судије врховног суда именује председник на основу предлога Већа судија и адвокатске коморе.[13]



Становништво




Густина насељености по провинцијама у 2009. години


Први попис становништва на Филипинима је спроведен 1877. године када је евидентирано 5.567.685 становника.[90] Филипини су 2014. постали дванаеста земља на свету са више од сто милиона становника. Процене су да половина становништва живи на острву Лузон. У раздобљу између 1990. и 2000. број становника је растао по годишњој стопи од 2,34%, док је између 2000. и 2010. тај пораст износио 1,9%.[90] Мушкарци чине 50,4% а жене 49,6% становништва.[91] Очекивани животни век је 71,7 година; за жене је 73,9 док је за мушкарце 69,5 година.[92] Просечна старост становништва је 23,4 године;[91] особе старије од 18 година чине 60,3% становништва.[91] Око десет милиона Филипинаца живи у иностранству.[93]



Градови


Шире подручје града Маниле је најнасељенија област на Филипинима, док је у светским оквирима овај град на једанаестом месту. Према подацима из 2007. Манила је имала 11.553.427 становника, или 13% укупног становништва државе.[94] Заједно са предграђима и околним провинцијама (Булакан, Кавите, Лагуна, и Ризал) Манила има двадесет један милион становника.[94]


Друштвени производ ширег подручја Маниле 2009. године је износио 468,4 милијарде филипинских пезоса што представља 33% БДП Филипина.[95]Прајсвотерхаускуперс (енгл. PricewaterhouseCoopers) сврстао је 2011. године Манилу и њену околину на 28. у свету и 2. место у југоисточној Азији по богатству.[96]



Административна подела



Привреда


Привреда Филипина је једна од најразвијенијих у АСЕАН земљама, али се на светском нивоу сматра земљом у развоју. Велики је проценат радно способног становништва, које ради у текстилној индустрији и у производњи одеће и патика. Од пољопривредних производа највише се извозе пиринач , чај , рум , кафа , дрво банане , какао , ананас , гума од каучука, пластика, играчке, месо , риба , нарочито туна , чили и паприке , сладак кромпир или батат , касава , кокос итд. Земља има знатне количине руда и нафте .



Референце




  1. ^ Национална агенција за статистику


  2. ^ „More islands, more fun in PH” (на језику: енглески). 20. 2. 2016. Приступљено 20. Jun 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)


  3. ^ Philippines joyous as baby Chonalyn's arrival means population hits 100m | World news | The Guardian


  4. ^ Scott 1994, стр. 6.


  5. ^ Spate 1979, стр. 97.


  6. ^ Friis 1967, стр. 369.


  7. ^ Galang 1957, стр. 46.


  8. ^ Tarling 1999, стр. 12.


  9. ^ "The Philippines are or is?" „The Philippines are or is?” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Manuel Quezon III. Приступљено 7. 9. 2014. 


  10. ^ http://lifestyle.inquirer.net/74538/dayaw-festival-celebrates-indigenous-peoples-cultures/


  11. ^ „General Profile of the Philippines : Geography”. Philippine Information Agency.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)


  12. ^ Central Intelligence Agency. (2009). "Field Listing :: Coastline". Washington, D.C.: Author. Приступљено 2009-11-07.


  13. ↑ 13,013,113,213,3 The Official Government Portal of the Republic of the Philippines


  14. ^ „Submissions, through the Secretary-General of the United Nations, to the Commission on the Limits of the Continental Shelf, pursuant to article 76, paragraph 8, of the United Nations Convention on the Law of the Sea of 10 December 1982”. United Nations Commission on the Limits of the Continental Shelf. 28. 5. 2009. Приступљено 5. 11. 2014. 


  15. ^ La Putt, Juny P. [c. 2003]. The 1990 Baguio City Earthquake. Приступљено 2009-12-20 from The City of Baguio Website.


  16. ^

    • Newhall, Chris, James W. Hendley II, and Peter H. Stauffer. (28. 2. 2005). „The Cataclysmic 1991 Eruption of Mount Pinatubo, Philippines (U.S. Geological Survey Fact Sheet 113-97)”. U.S. Department of the Interior. U.S. Geological Survey. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2013. Приступљено 5. 11. 2014. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)



  17. ↑ 17,017,1

    • Greenlees, Donald. (14. 5. 2008). „Miners shun mineral wealth of the Philippines”. The New York Times. Приступљено 5. 11. 2014. 



  18. ^ Davies, Ed and Karen Lema. (29. 6. 2008). „Pricey oil makes geothermal projects more attractive for Indonesia and the Philippines”. The New York Times. Приступљено 5. 11. 2014. 


  19. ↑ 19,019,119,219,3 „Climate”. Philippines: A Country Study. U.S. Library of Congress. Приступљено 17. 12. 2014. 


  20. ^ „Weather”. lonelyplanet.com. Приступљено 17. 12. 2014. 


  21. ^ Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration (PAGASA). (јануар 2009). „Member Report to the ESCAP/WMO Typhoon Committee, 41st Session” (PDF). Приступљено 17. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  22. ↑ 22,022,1 „Glossary of Meteorology”. American Meteorogical Society. Архивирано из Baguio оригинала Проверите вредност параметра |url= (помоћ) на датум 6. 8. 2011. Приступљено 17. 12. 2014. 


  23. ^ Henderson, Barney (4. 8. 2010). „Archaeologists unearth 67000-year-old human bone in Philippines”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 4. 8. 2010. 


  24. ^ Fox 1970, стр. 44.


  25. ^ Scott 1984, стр. 15.


  26. ^ Scott 1984, стр. 138.


  27. ^ Solheim, Wilhelm G., II. (јануар 2006). Origins of the Filipinos and Their Languages (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 8. 2008. Приступљено 27. 8. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  28. ^ Mijares, Armand Salvador B. (2006). The Early Austronesian Migration To Luzon: Perspectives From The Peñablanca Cave Sites Архивирано на сајту Wayback Machine (август 23, 2013) (на језику: енглески). Bulletin of the Indo-Pacific Prehistory Association 26: 72–78.


  29. ^ „Timeline of history”. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2009. Приступљено 9. 10. 2009. 


  30. ^ Legarda, Benito, Jr. (2001). „Cultural Landmarks and their Interactions with Economic Factors in the Second Millennium in the Philippines”. Kinaadman (Wisdom) A Journal of the Southern Philippines. 23: 40. 


  31. ^ Scott 1984, стр. 74.


  32. ^ Ring 1996, стр. 565-569.


  33. ^ Zaide 1957, стр. 42.


  34. ^ Zhang Xie. (на кинеском). Dong Xi Yang Kao [A Study of the Eastern and Western Oceans] Volume 5. 1618. ISBN 978-7-5325-1593-6. MID 00024687. Приступљено 2009-12-18.


  35. ^ Ibrahim 1985, стр. 51.


  36. ^ „Filipino epic comes to life”. 


  37. ^ 100 Events That Shaped The Philippines (Adarna Book Services Inc. 1999 Published by National Centennial Commission) Page 72 "The Founding of the Sulu Sultanate"


  38. ^ Bascar, C.M. (n.d.). Sultanate of Sulu, "The Unconquered Kingdom". Приступљено 2009-12-19 from The Royal Hashemite Sultanate of Sulu & Sabah Official Website.


  39. ^ McAmis 2002, стр. 18-24, 53-61.


  40. ^ Munoz 2006, стр. 171.


  41. ^ Agoncillo 1990, стр. 22.


  42. ^ Kurlansky 1999, стр. 64.


  43. ↑ 43,043,1 Joaquin 1988


  44. ^ Halili 2004, стр. 119-120.


  45. ^ De Borja 2005, стр. 81-83.


  46. ↑ 46,046,1 Nuguid, Nati. (1972). "The Cavite Mutiny". in Mary R. Tagle. 12 Events that Have Influenced Philippine History. [Manila]: National Media Production Center. Приступљено 2009-12-20 from StuartXchange Website.


  47. ↑ 47,047,1 Nick Joaquin. A Question of Heroes.


  48. ↑ 48,048,1 Richardson, Jim. (јануар 2006). „Andrés Bonifacio Letter to Julio Nakpil, April 24, 1897”. Documents of the Katipunan. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2013. Приступљено 19. 12. 2009.  Спољашња веза у |work= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  49. ^ Feuer 2002.


  50. ^ „The Pacification of the Philippines” (PDF). Gates, John M. U.S. Air
    Force Academy. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 10. 2013. Приступљено 19. 9. 2014.      line feed character у |publisher= на позицији 9 (помоћ)


  51. ^ Kho, Madge. „The Bates Treaty”. PhilippineUpdate.com. Приступљено 19. 9. 2014. 


  52. ^ „History of The Republic of Zamboanga (May 1899 – March 1903)”. Zamboanga. 18. 7. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2010. Приступљено 19. 9. 2014. 


  53. ^ Armes 1987, стр. 152.


  54. ^ „The Role of José Nepomuceno in the Philippine Society: What language did his silent film speak?” (PDF). Stockholm University Publications. Приступљено 19. 9. 2014. 


  55. ^ Moore 1921, стр. 162.


  56. ^ Molina, Antonio. The Philippines: Through the centuries. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.


  57. ^ Manapat, Carlos, et al. Economics, Taxation, and Agrarian Reform. Quezon City: C&E Pub., 2010.Print.


  58. ^ „Manila "Death Tolls for the Man-made Megadeaths of the 20th Century"”. White, Matthew. Приступљено 19. 9. 2014. 


  59. ^ Rottman 2002, стр. 318.


  60. ^ „Cebu”. encyclopedia.com, citing The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition. Приступљено 4. 7. 2010. 


  61. ^ Zaide 1994, стр. 54.


  62. ^ „Founding Member States”. United Nations. 


  63. ^ Goodwin 2001, стр. 119.


  64. ^ Molina, Antonio. The Philippines: Through the centuries. Manila: University of Sto. Tomas Cooperative, 1961. Print.


  65. ^ Carlos P. Romulo and Marvin M. Gray, The Magsaysay Story (1956), is a full-length biography


  66. ^ „Reviving Malay Connections in Southeast Asia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 4. 2012. Приступљено 20. 9. 2014. 


  67. ^ Weatherbee 2005, стр. 68-69.


  68. ^ „What happened to the Marcos fortune?”. BBC News. 24. 1. 2013. Приступљено 20. 9. 2014. 


  69. ^ Tarling 2000, стр. 293.


  70. ↑ 70,070,1 Chandler 1987, стр. 431-442.


  71. ^ Osborne 2004, стр. 235-241.


  72. ^ „Gov't drafts new framework to guide peace talks with leftist rebels”. Philippine Star. 6. 5. 2013. Приступљено 20. 9. 2014. 


  73. ^ Alipala, Julie (2. 10. 2010). „RP terror campaign cost lives of 11 US, 572 RP soldiers—military”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2015. Приступљено 20. 9. 2014. 


  74. ^ Pempel 1999, стр. 163.


  75. ^ Gargan, Edward A. (11. 12. 1997). „Last Laugh for the Philippines; Onetime Joke Economy Avoids Much of Asia's Turmoil”. New York Times. Приступљено 25. 1. 2008. 


  76. ^ Yenilmez. „Analyzing Systemic Risk with Financial Networks During a Financial Crash” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 


  77. ^ „THE PHILIPPINES: CONSOLIDATING ECONOMIC GROWTH”. Bangko Sentral ng Pilipinas. 13. 3. 2000. Приступљено 20. 9. 2014. 


  78. ^ „Speech of Former President Estrada on the GRP-MORO Conflict”. Philippine Human Development Network. 18. 9. 2008. Приступљено 20. 9. 2014. 


  79. ^ „Philippine Military Takes Moro Headquarters”. People's Daily. 10. 7. 2000. Приступљено 20. 9. 2014. 


  80. ^ Barreveld 2001, стр. 476.


  81. ^ Canlas 2011, стр. 107.


  82. ^ gov.ph (2012). „Speech of President Benigno Aquino III during the signing of the Framework Agreement on the Bangsamoro”. Gov.ph. Приступљено 3. 3. 2014. 


  83. ^ „The Republic of the Philippines v. The People's Republic of China”. Pca-cpa.org. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2015. Приступљено 20. 9. 2014. 


  84. ^ Del Cappar, Michaela (25. 4. 2013). „ITLOS completes five-man tribunal that will hear PHL case vs. China”. GMA News One. Приступљено 20. 9. 2014. 


  85. ^ Frialde, Mike (23. 2. 2013). „Sultanate of Sulu wants Sabah returned to Phl”. The Philippine Star. Приступљено 20. 9. 2014. 


  86. ^ „Philippine economy expands 7,2 % in 2013”. Philippine Star. 30. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2014. Приступљено 20. 9. 2014. 


  87. ^ „Country description”. US State Department Website. US State Department Website. јануар 2012. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2012. Приступљено 24. 1. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  88. ^ Robles, Alan C. (July—August 2008). „Civil service reform: Whose service?”. D+C. Internationale Weiterbildung und Entwicklung [InWEnt]. 49: 285—289. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 26. 11. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)


  89. ^ Bigornia, Amante. (17. 9. 1997). „The 'consultations' on Charter change”. The Manila Standard. Приступљено 26. 11. 2014. 


  90. ↑ 90,090,1 „Population of the Philippines Census Years 1799 to 2007”. Republic of the Philippines. National Statistical Coordination Board. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2012. Приступљено 6. 11. 2014. 


  91. ↑ 91,091,191,2 „Population, families and household statistics”. National Statistics Office. 13. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2014. Приступљено 6. 11. 2014. 


  92. ^ „Life Expectancy at Birth of Women”. National Statistics Office. National Statistics Office. 8. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2014. Приступљено 6. 11. 2014. 


  93. ^ „Stock Estimate of Overseas Filipinos” (PDF). Commission on Filipinos Overseas. Приступљено 6. 11. 2014. 


  94. ↑ 94,094,1 Republic of the Philippines. National Statistics Office. (април 2008). „Total Population and Annual Population Growth Rates by Region: Population Censuses 1995, 2000, and 2007”. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2012. Приступљено 6. 11. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  95. ^ „Gross Regional Domestic Products”. National Statistical Coordination Board. National Statistical Coordination Board. јул 2009. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2011. Приступљено 6. 11. 2014. 


  96. ^ Hawksworth, John, Thomas Hoehn and Anmol Tiwari. „Global City GDP Rankings 2008–2025”. UK Economic Outlook November 2009. PricewaterhouseCoopers. стр. 20. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2013. Приступљено 20. 11. 2009. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)



Литература


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Feuer, A. B. (2002). America at War: The Philippines, 1898-1913. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96821-2. 


  • Joaquin, Nick (1988). Culture and History: Occasional Notes on the Process of Philippine Becoming. Solar Publishing Corporation. ISBN 978-971-17-0633-3. 


  • Kurlansky, Mark (1999). The Basque History of the World. Walker. стр. 64. ISBN 978-0-8027-1349-0. .


  • Canlas, Dante B., Muhammad Ehsan Khan, Juzhong Zhuang (2011). Diagnosing the Philippine Economy: Toward Inclusive Growth. Anthem Press. стр. 107. ISBN 978-0-85728-939-1. 


  • Solheim, Wilhelm G., II. (2006). Origins of the Filipinos and Their Languages (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 8. 2008. Приступљено 27. 8. 2009. 


  • Scott, William Henry (1994). Barangay: Sixteenth-century Philippine Culture and Society. Ateneo de Manila University Press. ISBN 978-971-550-135-4. 


  • Spate, Oskar H. K. (1979). „Chapter 4. Magellan's Successors: Loaysa to Urdaneta. Two failures: Grijalva and Villalobos”. The Spanish Lake – The Pacific since Magellan, Volume I. Taylor & Francis. стр. 97. ISBN 978-0-7099-0049-8. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2008. Приступљено 7. 1. 2010. 


  • Friis, Herman Ralph. (1967). The Pacific Basin: A History of Its Geographical Exploration. American Geographical Society. стр. 369. 


  • Galang, Zoilo (1957). Encyclopedia of the Philippines, Volume 15 (3rd изд.). E. Floro. стр. 46. 


  • Tarling, Nicholas (1999). The Cambridge History of Southeast Asia – Volume One, Part Two – From c. 1500 to c. 1800. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66370-0. 


  • Fox, Robert B. (1970). The Tabon Caves: Archaeological Explorations and Excavations on Palawan. National Museum. стр. 44. ASIN B001O7GGNI. Приступљено 16. 12. 2009. 


  • Scott, William Henry (1984). Prehispanic Source Materials for the Study of Philippine History. Quezon City: New Day Publishers. стр. 15. ISBN 978-971-10-0227-5. 


  • Ring, Trudy, Robert M. Salkin, and Sharon La Boda. (1996). International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania. Taylor Francis. стр. 565—569. ISBN 978-1-884964-04-6. Приступљено 7. 1. 2010. 


  • Zaide, Gregorio F. (1957). Philippine Political and Cultural History. Philippine Education Co. стр. 42. Приступљено 7. 1. 2010. 


  • Ibrahim, Ahmad; Siddique, Sharon; Hussain, Yasmin (1985). Readings on Islam in Southeast Asia. Institute of Southeast Asian Studies. стр. 51. ISBN 978-9971-988-08-1. 


  • Munoz, Paul Michel (2006). Early Kingdoms of the Indonesian Archipelago and the Malay Peninsula. Singapore: Editions Didier Millet. стр. 171. ISBN 978-981-4155-67-0. 


  • McAmis, Robert Day (2002). Malay Muslims: The History and Challenge of Resurgent Islam in Southeast Asia. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 18—24,53—61. ISBN 978-0-8028-4945-8. Приступљено 18. 9. 2014. 


  • Agoncillo, Teodoro A. (1990). History of the Filipino People (8th изд.). Garotech Publishing. стр. 22. ISBN 978-971-8711-06-4. 


  • Halili, Maria Christine N. (2004). Philippine History. Rex Bookstore. стр. 119—120. ISBN 978-971-23-3934-9. Приступљено 8. 1. 2010. 


  • Borja, De; Marciano, R. (2005). Basques in the Philippines. University of Nevada Press. стр. 81—83. ISBN 978-0-87417-590-5. Приступљено 8. 1. 2010. 


  • Armes, Roy (1987). Third World Film Making and the West. University of California Press. стр. 152. Приступљено 19. 9. 2014. 


  • Moore, Charles (2005). Daniel H. Burnham: Planner of Cities. Houghton Mifflin and Co. стр. 162. Приступљено 19. 9. 2014. 


  • Rottman, Gordon L. (2002). World War 2 Pacific Island Guide – A Geo-Military Study. Greenwood Press. стр. 318. ISBN 978-0-313-31395-0. Приступљено 19. 9. 2014. 


  • Zaide, Sonia M. (1994). The Philippines: A Unique Nation. All-Nations Publishing Co. стр. 354. ISBN 978-971-642-071-5. 


  • Goodwin, Jeff (2001). No Other Way Out. Cambridge University Press. стр. 119. ISBN 978-0-521-62948-5. 


  • Weatherbee, Donald E.; Emmers, Ralf; Pangestu, Mari; Sebastian, Leonard C. (2005). International relations in Southeast Asia. Rowman & Littlefield. стр. 68—69. ISBN 978-0-7425-2842-0. Приступљено 20. 9. 2014. 


  • Tarling, Nicholas (2000). The Cambridge History of Southeast Asia: From World War II to the Present, Volume 4. Cambridge University Press. стр. 293. ISBN 978-0-521-66372-4. Приступљено 20. 9. 2014. 


  • Chandler, David P. and David Joel Steinberg (1987). In Search of Southeast Asia: A Modern History (Revised 2nd изд.). University of Hawaii Press. стр. 431—442. ISBN 978-0-8248-1110-5. Приступљено 7. 1. 2010. 


  • Osborne, Milton E. (2004). Southeast Asia: An Introductory History (9th изд.). Allen & Unwin. стр. 235—241. ISBN 978-1-74114-448-2. Приступљено 7. 1. 2010. 


  • Pempel, T. J. The Politics of the Asian Economic Crisis. Cornell University Press, 1999. стр. 163. ISBN 978-0-8014-8634-0. Приступљено 20. 9. 2014. 


  • Barreveld, Dirk J. (2001). Philippine President Estada Impeached!: How the President of the World's 13th Most Populous Country Stumbles Over His Mistresses, a Chinese Conspiracy and the Garbage of His Capital. iUniverse. стр. 476. ISBN 978-0-595-18437-8. 



Спољашње везе



  • Председник Филипина

  • Влада Филипина










Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филипини&oldid=21841228”










Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"2.588","walltime":"3.467","ppvisitednodes":"value":8647,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":241123,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":11267,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":31,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":86641,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 3171.220 1 -total"," 52.84% 1675.690 1 Шаблон:Кутијица_за_државе"," 47.85% 1517.349 1 Шаблон:Infobox"," 32.35% 1025.814 2 Шаблон:Coord"," 21.88% 693.799 1 Шаблон:Reflist"," 14.77% 468.486 32 Шаблон:Cite_book"," 13.51% 428.338 38 Шаблон:Cite_web"," 6.89% 218.428 2 Шаблон:Native_name"," 6.30% 199.867 2 Шаблон:Lang"," 5.56% 176.442 6 Шаблон:Ifnumber"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"1.768","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":29429680,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1303","timestamp":"20190524163730","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0424u0438u043bu0438u043fu0438u043du0438","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q928","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q928","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2004-02-20T15:29:11Z","dateModified":"2019-04-28T13:31:57Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/Flag_of_the_Philippines.svg","headline":"u0434u0440u0436u0430u0432u0430 u0443 u0408u0443u0433u043eu0438u0441u0442u043eu0447u043du043eu0458 u0410u0437u0438u0458u0438"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":158,"wgHostname":"mw1331"););
-

Popular posts from this blog

ParseJSON using SSJSUsing AMPscript with SSJS ActivitiesHow to resubscribe a user in Marketing cloud using SSJS?Pulling Subscriber Status from Lists using SSJSRetrieving Emails using SSJSProblem in updating DE using SSJSUsing SSJS to send single email in Marketing CloudError adding EmailSendDefinition using SSJS

Image
Is there any way to stop a user from creating executables and running them? What is this "Table of astronomy" about? How far did Gandalf and the Balrog drop from the bridge in Moria? Can "être sur" mean "to be about" ? Is there a Morita cocycle for the mapping class group Mod(g,n) when n > 1? Why isn’t SHA-3 in wider use? AsyncDictionary - Can you break thread safety? What is this 1990s horror game of otherworldly PCs dealing with monsters on modern Earth? On the Rømer experiments and the speed of light visible indication that a cell is not evaluatable Is 悪いところを見つかった proper Japanese? Is this n-speak? Can sampling rate be a floating point number? Creating multi-attribute primary key in table in ArcGIS Desktop TEMPO: play a sound in animated GIF/PDF/SVG Can a PC use the Levitate spell to avoid movement speed reduction from exhaustion? How much maintenance time did it take to make an F4U Corsair ready for another flight? I
Read more

Кампала Садржај Географија Географија Историја Становништво Привреда Партнерски градови Референце Спољашње везе Мени за навигацију0°11′ СГШ; 32°20′ ИГД / 0.18° СГШ; 32.34° ИГД / 0.18; 32.340°11′ СГШ; 32°20′ ИГД / 0.18° СГШ; 32.34° ИГД / 0.18; 32.34МедијиПодациЗванични веб-сајту

Image
Главни градови у АфрициГрадови у Уганди енгл.Уганде1890ЕнтебеТанзанијом19781979Иди АминВикторијиног језера (function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA
Read more

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr&
Read more