Лаоска Народна Демократска Република ສາທາລະນະລັດ ປະຊາທິປະໄຕ ປະຊາຊົນລາວ (лаоски)
Застава Грб
Крилатица: Мир, независност, демократија, јединство и просперитет (лаос. ສັນຕິພາບ ເອກະລາດ ປະຊາທິປະໄຕ ເອກະພາບ ວັດທະນາຖາວອນ)
Химна: Химна Лаошана (лаос. ເພງຊາດລາວ)
Главни град	Вијентијан
Службени језик	лаоски
Владавина
Облик државе	Унитарна марксистичка-лењинистичка једнопартијска социјалистичка република
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal  — Председник	Буњанг Ворачит
— Потпредседник	Панкам Випаван
— Председник Владе	Тонглун Сисулит
— Председник Народнсе скупштине	Пани Јатуту
Историја
Независност	Од Француске 9. новембра 1953.
Географија
Површина	‍
— укупно	237.955 km2 (82)
— вода (%)	2
Становништво	‍
— 2015.	6.580.800 (107)[1]
— густина	27,66 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2017
— укупно	44,639 млрд. долара (110)[2]
— по становнику	6.115 долара (119)[2]
ИХР (2015)	0,586 (138)[3] — средњи
Валута	Нови кип
— стоти део валуте	‍100 атама‍
Остале информације
Временска зона	UTC +7
Интернет домен	‍.la‍
Позивни број	+856
Формат датума	дд/мм/гггг
Вози се на	десној страни
Регистрација	LAO
ISO 3166-1 алфа 2	LA
ISO 3166-1 алфа 3	LAO

Лаос (лаос. ລາວ), или званично Лаоска Народна Демократска Република (лаос. ສາທາລະນະລັດ ປະຊາທິປະໄຕ ປະຊາຊົນລາວ), држава је у југоисточној Азији без излаза на море.^[4] Лаос је окружен са (од севера, у смеру казаљке): Кином, Вијетнамом, Камбоџом, Тајландом и Мјанмаром.

У Лаосу живи око 6,5 милиона људи. Главни и највећи град је Вијентијан , док је службени језик је лаоски . Лаос је једна од најсиромашнијих земаља на свету, која зависи и од помоћи међународних како хуманитарних , тако и политичких организација. Ова држава , у току своје историје је била колонизована од стране Француза и припадала је Француској Индокини. Лаос је претежно пољопривредна земља , туризам се у овој земљи развија последњих година.

Историја

Историјски, Лаос се повезује са краљевином Лан Санг, или „Земљом милион слонова“, која је постојала од 14. до 18. века. Познате историјске личности су краљ Закарин, који је био краљ Луанг Прабанга од 1895. до 1904. године, као и краљ Оун Кам који је владао од 1872. до 1887. и од 1889. до 1895. године. Краљ Сисаванг Ватана , који је био последњи краљ Краљевине Лаос, који је владао до 1975. године.

Лаос су крајем 19. века колонизовали Французи и 1893. припојили Француској Индокини. Они су традиционални назив земље Лао променили у Лаос.

Године 1949. Лаос је стекао аутономију, а праву независност стекао је тек новембра 1953.

Географија

Положај

Државе са којима се Лаос граничи су: Мјанмар, Камбоџа, Кина, Тајланд и Вијетнам. Површина државе износи 236.800,0 km².

Геологија и рељеф

Пејзаж у околини Вангвијенга

Лаос је земља густих шума и високих планина, са мало висоравни. Река Меконг представља западну границу земље, док су планине Анамског планинског ланца природна граница према Вијетнаму.

Воде

Најдужа река која протиче кроз територију Лаоса је река Меконг, која представља природну границу са Тајландом .

Клима

Клима је тропска, монсунска. Кишна сезона је од маја до новембра. Од децембра до априла влада суво и топло време са тропским температура од преко 35 степени. На планинама, у унутрашњости земље , је свежија и хладнија клима , али никада није испод 22 °C . Велике површине земље (21%) су заштићене као природни резерват.

Флора и фауна

Лаос је богат биљним и животињским светом. У дивљини живе тигар, слон, разне врсте папагаја итд. Река Меконг је богата рибом , као што је сом . Већи део земље који није култивисан у обрадиво земљиште , прекривен је џунглом.

Друштво

Припадници етничке групе Лао представљају 60% становништва Лаоса. Они су блиски народу Таи, главној етничкој групи на Тајланду. Остало становништво углавном припада „брђанима“, међу којима су најзначајнији: Хмонг, Јао, и неке тибето-бурманске групе народа. Попис из 1985. идентификовао је 68 етничких група и 820 подгрупа.

Главна религија је тхеравада будизам. Међу планинским племенима чест је анимизам. У земљи постоје мале групе хришћана и муслимана.

Храм Па Тат Луанг у Вијентијану

Становништво је веома неравномерно распоређено. Већина становништва живи у долини реке Меконг , где су лоцирани сви већи градови. Поред престонице, Вијентијана, други значајнији градови су: Паксе, Саванакет и Луанг Прабанг.

Званични језик је лаоски (или лао), из таи-кадаи језичке групе. Тајландски језик му је доста сличан и већина становника Лаоса га разуме и користи (радници у иностранству, трговина, медији). Француски, језик бивше колонијалне метрополе, све је ређе у употреби, а енглески заузима његово место.

Административна подела

Привреда

Лаос је једна од ретких преосталих једнопартијских комунистичких држава на свету. Државна власт је 1986. одлучила да допусти приватно предузетништво. Од тада, економија је у значајном расту. Као једна од најсиромашнијих земаља , Лаос има проблема са сивом економијом и нарочито са продајом и шверцом дроге, нарочито хероина .

Први мост преко реке Меконг је отворен у априлу 1994. С обзиром на то да је већина привреде оријентисана на сарадњу са Тајландом, ово је био велики развојни подстицај. Река Меконг је богата рибом, тако да је риболов развијен, тако да Лаос извози речну рибу као сом и шаран.

Око 80% радног становништва ради у пољопривреди. Лаос највише извози гуму од каучука , пиринач ,бибер, зачини , шећерну трску, ананас .. Остале значајне делатности су рударство и туризам. Сметња развоју је велика емиграција квалификоване радне снаге (одлив мозгова).

Референце

Спољашње везе

• Званични портал Лаоса


• Национална туристичка организација


• Статистички центар


• Народна скупштина


• Министарство спољних послова ДНР Лаоса