.mw-parser-output .main-headerborder-bottom-color:transparent;margin-bottom:0.25em;margin-top:0;padding-bottom:0;padding-top:0.mw-parser-output .main-plainlist>ullist-style:none;margin:0;padding:0.mw-parser-output .main-plainlist limargin-bottom:0.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:focus,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:focuscolor:#0645ad.mw-parser-output .mw-headline-numberdisplay:none@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1rem;padding-left:1rem;padding-right:1rem@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wrapperdisplay:flex;margin:0 -0.75rem.mw-parser-output .main-wrapper-columnflex:1;margin:0 0.75rem.mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1.5rem;padding-left:1.5rem;padding-right:1.5rem
.mw-parser-output .main-topfont-size:1rem;margin-top:1rem;padding-bottom:1.5rem.mw-parser-output .main-top-left>pfont-size:0.875em;margin:0.mw-parser-output .main-top-rightfont-size:0.875em;margin-top:0.5em.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:none;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:0.mw-parser-output .main-top-headerborder-bottom:0;margin-bottom:0;margin-top:0.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0body.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:none.mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none;margin-top:1rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:block.mw-parser-output .main-top-mobileSearchButtonbackground:#fff;border:none;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);color:#72777d;font-weight:normal;max-width:none;text-align:left;width:100%@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-topbackground-color:#f8f9fa;border:1px solid #c8ccd1;border-radius:2px;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,.15);margin-bottom:1rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:flex;flex-wrap:wrap.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0.5rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:blockbody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-topalign-items:center;background-image:url("https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e3/Wikipedia_logo_letters_banner.svg");background-position:right;background-repeat:no-repeat;display:flex;margin-bottom:1.5rem;margin-top:0.5rem;padding-bottom:0;padding-left:0;padding-right:1.5rem;padding-top:0.mw-parser-output .main-top-leftbackground-image:linear-gradient(to right,#f8f9fa 0%,#f8f9fa 70%,rgba(248,249,250,0)100%);flex:3;padding:2rem 0 2rem 1.5rem.mw-parser-output .main-top-rightflex:2;margin-top:0;text-align:right.mw-parser-output .main-top-right>ulalign-items:center;flex-direction:row-reverse;justify-content:right;margin-top:0;text-align:left.mw-parser-output .main-top-createArticle+li .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:1em

Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Претражи међу 623.593 чланка

623.593 чланка на српском

Направите чланак

Садржај

Портали

.mw-parser-output .main-boxbackground:#fff;border:solid #c8ccd1;border-width:1px 0;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,0.15);margin:0 -1rem 1.5rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-box>p:last-childmargin-bottom:0.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin:0.5rem -1rem 0;text-align:center.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-content imgheight:auto;max-width:100%.mw-parser-output .main-box-imageCaptiontext-align:center.mw-parser-output .main-box-imageCaption>pdisplay:inline-block;margin-bottom:0;text-align:left.mw-parser-output .main-box-subtitlecolor:#72777d;line-height:1.25;margin-top:-.125em.mw-parser-output .main-box-headermargin-top:-.15em.mw-parser-output .main-box-header acolor:inherit.mw-parser-output .main-box-subtitle+.main-box-headermargin-top:0.mw-parser-output .main-box-header a:focus,.mw-parser-output .main-box:hover .main-box-header a,.mw-parser-output .main-box:hover .main-featuredLists-item>acolor:#0645ad.mw-parser-output .main-footerdisplay:flex;justify-content:flex-end;margin-top:1rem;position:relative.mw-parser-output .main-footer:emptydisplay:none.mw-parser-output .main-footer-actionsflex:1.mw-parser-output .main-footer-actions>ulalign-items:center;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menualign-items:stretch;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menuTogglealign-items:center;display:flex;float:none;height:100%;opacity:0.87.mw-parser-output .main-footer-menuToggle:hoveropacity:0.51.mw-parser-output .main-footer-menuDropdownbackground:#fff;border:1px solid #a2a9b1;border-radius:2px;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);max-width:15em;position:absolute;right:0;top:100%;z-index:100.mw-parser-output .main-footer-menuDropdown .mw-ui-buttontext-align:left;width:100%@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatrightfloat:none;margin-left:-1rem;margin-right:-1rem;text-align:center.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft>a,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatright>adisplay:block@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-boxborder-radius:2px;border-width:1px;margin-bottom:1rem;margin-left:0;margin-right:0@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-boxmargin-bottom:1.5rem;padding:1.5rem.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin-left:-1.5rem;margin-right:-1.5rem

Сјајан чланак

Истанбул

Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе. Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Први ексимерски ласер користио је ксенонске димерне молекуле (Xe₂) као активни ласерски медијум, а првобитни ласери су користили ксенонске бљескалице као ласерске пумпе. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

Прочитајте

237 сјајних чланака

Добар чланак

Прва конференција Покрета несврстаних

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

У складу са усвојеним „критеријумима несврстаности“, државе учеснице су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила.

Конференција у Београду није била место на коме је рођен покрет несврстаности, али одлуке које су донете недвосмислено су показале да идеја која је окупила председнике држава и влада ванблоковских земаља представља алтернативни концепт блоковима и блоковској подели света.

Прочитајте

257 добрих чланака

Изабрана слика

Црвена панда (лат. Ailurus fulgens), сисар пореклом из источних Хималаја и југозападне Кине. Наведен је као угрожен у Црвеној листи IUCN јер је број зрелих јединки мањи од 10.000 и континуирано опада. Фотографисано у шенбрунском зоолошком врту код Беча, у Аустрији.
(пуна величина: 2.000 × 1.334)

Недавни догађаји

Вести

30. август — Променом устава Северне Кореје, Ким Џонг Ун (на слици) добио је најмоћнија овлашћења у историји те државе.

26. август — Отворен је интегрисани гранични прелаз Прешево—Табановце на граници Србије и Северне Македоније.

18. август — У великом пожару у Даки, престоници Бангладеша, изгорело је око 15.000 домова, а 50.000 људи остало је без крова над главом.

18. август — Најмање 63 особе су погинуле у бомбашком нападу на једној свадби у Кабулу.

13. август — На археолошком локалитету код Виткова пронађена је Жупска Венера.

10. август — Пет стручњака руске нуклеарне корпорације „Росатом” је погинуло, а три друге особе су повређене у експлозијама током испитивања техничких способности за ракетни мотор у региону Архангељска.

4. август — У пуцњави која се догодила у Дејтону, држава Охајо, страдало је 10 особа а најмање 16 рањено.

3. август — Најмање 20 особа је убијено, а више од 40 рањено у пуцњави која се догодила у тржном центру Волмарт у граду Ел Пасо, Тексас.

Друге вести

На данашњи дан

1. септембар

1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.

1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.

1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља.

1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.

1969 — Група официра с пуковником Муамером Гадафијем (на слици) на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.

1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху.

1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.

Остали догађаји: 31. август ← 1. септембар → 2. септембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да су због оскудице метала у Другом светском рату додељивани дрвени Оскари?

... да ће трепљасти црв (планарија) јести сопствене унутрашње органе ако не нађе другу храну?

... да атомски часовник има грешку од само 1 секунде у 1,7 милиона година?

... да се Србија налази на 12. месту на списку највећих загађивача угљен-диоксидом у Европи са 37,2 милиона тона произведеног угљен-диоксида годишње?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,8 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 623.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 249.162 корисника отворила налог, а од тога је 748 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

.mw-parser-output .main-wikimedia-headertext-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-iconmargin:0 0 0.5rem;text-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-listcolumn-count:4;column-width:15em;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-list>.main-wikimedia-listItemalign-items:stretch;break-inside:avoid;clear:both;display:flex;page-break-inside:avoid;margin-bottom:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>imgflex:0 auto.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>aflex:1;margin-left:-48px;padding-left:56px;position:relative;text-decoration:none.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>emfont-style:normal.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a:hover>emtext-decoration:underline.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallcolor:#72777d;display:block;font-size:0.85em;line-height:1.25@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-wikimedia-headerfont-family:inherit;font-size:1em.mw-parser-output .main-wikimedia-listfont-size:0.85em;column-width:10em@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-bottom:1rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallfont-size:1em@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-left:auto;margin-right:auto;width:80%