19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

Догађаји

• Укинуто ропство у већини западних земаља.


• Наставља се пропадање Османског царства: независност Грчке, Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске.


• 
  Борба за независност Латинске Америке доводе до стварања независних држава на територији бивше шпанске и португалске империје у Латинској Америци.


• 
  Америчко-мексички рат и Амерички грађански рат, ширење САД према западу.


• Почетак индустријализације, прво у Енглеској, касније и у континенталној Европи као и у Северној Америци.


• 
  Уједињење Немачке и Италије.


• Нови систем аустријског краљевства и већа самосталност Мађара унутар Аустроугарске
  


• Европско насељавање Аустралије и почетак колонијализације Африке. Колонизације неких делова Азије (Индија, Сибир, југоисточна Азија).

Мапа света из 1897. Британска империја (обележено розе) је била једна од најмоћнијих сила 19. века.

1800е

• 
  1800: удружење хирурга Енглеске је краљевским декретом проглашено за Краљевски хируршки колеџ Енглеске.


• 
  1800: почетак другог америчког великог буђења.


• 
  1801: Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска се спајају да би оформили Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.


• 
  1801: Махараџа Ранџит Синг крунисан као краљ Империје Сик у Пенџабу.


• 
  1801–1815: Берберски рат између САД и берберских држава.


• 
  1803: Куповина Луизијане и почетак ширења САД према Пацифику.


• 
  1803: Прва Саудијска Држава покорава Меку приликом чека бивају уништена разна светилишта.


• 
  1804: Хаити стиче независност и постаје прва црначка република.


• 
  1804: Фрањо I оснива Аустријско царство.


• 
  1804–1810: Фулански рат у Нигерији.


• 
  1804–1813: Први српски устанак.


• 
  1805–1848: Мухамед Али Египатски модернизује Египат.


• 
  1806: Свето римско царство престаје да постоји одлуком Луневилског мира.


• 
  1807: Краљевина Велика Британија проглашава трговину робљем незаконитом.


• 
  1808–1809: Русија преузима Финксу од Шведске у Финском рату.


• 
  1808–1814: Шпанска герила у шпанском рату за независност.


• 
  1809: Наполеон расформирао Тевтонски ред.

1810е

1816: Шака Зулу се уздиже као вођа Зулу краљевства

• 
  1810: Основан Берлински универзитет, Први светски истраживачки универзитет. Међу његовим студентима били су Хегел, Маркс, и Бизмарк. Ова реформа Немачког Универзитета се показала толико успешном да је модел праћен широм света.


• 
  1810–20е: Већина латиноамеричких колонија се ослободила владавине Шпанске Империје и Португалске Империје након Мексичког рата за независност и ЈужноАмеричког рата за независност.


• 
  1812: Наполеонова инвазија на Русију је прекратница у Наполеоновим ратовима.


• 
  1812–1815: Англо-амерички рат између САД и Уједињеног Краљевства.


• 
  1813–1907: Велика игра - термин који означава надметање Британске империје и Руске Империје у контроли средње Азије.


• 
  1815: Бечки конгрес исцртава нове мапе Европе. Европски Склад покушава да очува ову поделу, али не успева због плиме либерализма и национализма која се раширила Европом.


• 1815: Наполеоновим поразом код Ватерлоа завршавају се Наполеонови ратови и долази до потписивања Британског мира који је трајао све до 1870.


• 
  1816: Година без лета
  


• 
  1816–1828: Зулу краљевство Шаке Зулуа постаје највеће у Јужној Африци.


• 
  1819: Британска Источноиндијска компанија преузима Сингапур од гусара.

1820е

• 
  1820: Америчко друштво за колонизацију је основало Либерију да би тамо слали ослобођене робове.


• 
  1821–1827: Грчка постаје прва земља која се издвојила из Османског царства након грчког рата за независност.


• 
  1823–1887: Британско царство анектира Бурму након три англо-бурманска рата.


• 
  1825: Ири каналом се повезују Велика језера са Атлантским океаном.


• 
  1826–1828: Након последњег руско-персијског рата, Персијско царство враћа територије које је изгубило у претходним ратовима са Русијом.


• 
  1825–1828: Аргентинско-бразилски рат се завршава независношћу Уругваја.

1830е

• 
  1830: Мормонска црква је основана 6. априла 1830.


• 
  1830: Након Белгијске револуције у Уједињеној Краљевини Низоземској створена је Белгија.


• 
  1830: Велика Колумбија се распала и од ње су се формирале Колумбија (са данашњом Панамом), Еквадор, и Венецуела.


• 
  1831: Француска окупира Алжир.


• 
  1833: Акт о укидању ропства забрањује ропство широм Британске империје.


• 
  1833–1876: Карлистички ратови у Шпанији.


• 
  1834: Званични крај шпанске инквизиције.


• 
  1834–1859: Устанак имама Шамила против руске окупације Кавказа.


• 
  1835–1836: Тексашка револуција у Мексику доводи до стварања краткотрајне Републике Тексас.


• 
  1837–1838: Канадски устанци.


• 
  1837–1901: Владавина британске краљице Викторије - врхунац Британске империје назван викторијанска ера.


• 
  1838—1840: Грађански рат у Федералној Републици Центроамерике доводи до стварања Гватемале, Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике.


• 
  1839—1851: Уругвајски грађански рат
  


• 
  1839—1860: Након два опијумска рата, Француска, Уједињено Краљевство, САД и Русија добијају много уступака од Кине што доводи до опадања моћи династије Ћинг.

Семјуел Морзе

1840е

• 
  1840: основан Нови Зеланд, потписивањем Ваитанги договора између Маора и Британаца.


• 
  1844: прва јавна телеграфска линија постављена између Балтимора и Вашингтона - слањем прве поруке 24. маја започиње доба телеграфа.


• 
  1844: Милеристички покрет најављује Други Исусов долазак за 22. октобар. Будући да се Исус није појавио овај догађај је познат као Велико разочарење.


• 
  1844: Персијски пророк Баб оснива Бабизам. Сматра се претходником Бахауле, оснивача Бахаизма.


• 
  1844: Доминикански рат за независност против Хаитија.


• 
  1845: Уједињење Крељевине Тонга под Тауфахауом (Краљ Џорџ Тупу I)


• 
  1845–1849: Велика глад у Ирској доводи до масовне емиграције.


• 
  1846–1848: Мексичко-америчким ратом Мексико заузима велики део територије данашњег југа САД.


• 
  1846–1847: Мормонска миграција ка Јути.


• 
  1847–1901: Јукатански рат касти.


• 
  1848: објављен Комунистички манифест.


• 
  1848: Револуције 1848. широм Европе
  


• 
  1848—1858: Калифорнијска златна грозница
  

1850е

Јуриш Лаке коњице током Кримског рата

• 
  1850: завршило се Мало ледено доба.


• 
  1851–1860: Викторијска златна грозница у Аустралији
  


• 
  1851–1864: Револуција великог мира у Кини - сматра се најкрвавијим сукобом века.


• 
  1854: Кангавском конвенцијом Јапан званично укида сакоку.


• 
  1854–1856: Кримски рат између Француске, Уједињеног Краљевства, Османског царства и Русије
  


• 
  1855: Бесемеров процес омогућава масовну производњу челика.


• 
  1856: прва рафинерија нафте у свету отворена у Румунији
  


• 
  1857–1858: Индијски устанак
  


• 
  1859: објављено Порекло врста.

1860е

Први брод плови кроз Суецки канал

• 
  1861–1865: Амерички грађански рат између Уније и отцепљене Конфедерације
  


• 
  1861: Руска либерална реформа ослобађа кметове.


• 
  1861–1867: Француско-мексички рат
  


• 
  1862–1877: Дунганска побуна на северозападу Кине.


• 
  1863: након оснивања Црвени крст усваја Прву женевску конвенцију 1864.


• 
  1863–1865: Пољски устанак против Руске Империје.


• 
  1864—1866: Шпанско-јужноамерички рат - шпански покушај да поврати бивше колоније.


• 
  1864—1870: Парагвајски рат окончава парагвајске амбиције о ширењу.


• 
  1865—1877: Реконструкција у САД.


• 
  1866: успешно успостављање прекоокеанске телеграфске везе након неуспеха 1858.


• 
  1866: Аустријско-пруски рат се завршава распадом Немачке конфедерације и стварањем Севернонемачке конфедерације и Аустроугарске двојне монархије.


• 
  1866 — 1868: Велика финска глад.


• 
  1866—1869: након Меиџи обнове, Јапан започиње са програмом брзе модернизације.


• 
  1867: САД купује Аљаску од Русије.


• 
  1867: формира се Канадска Конфедерација.


• 
  1869: Прва трансконтинентална железница отворена у САД.


• 
  1869: Суецки канал повезује Медитеран и Црвено море.

1870е

Александар Грејам Бел користи прототип телефона

• 
  1870—1871: Француско-пруски рат се завршава стварањем Немачког царства и уједињењем Италије, колапсом Другог француског царства, кршењем Британског мира и појавом Новог империјализма.


• 
  1871 — 1872: глад у Ирану је проузроковала смрт 2 милиона људи.


• 
  1871 — 1914: Друга индустријска револуција
  


• 
  1870е-90е: Велика економска криза у Западној Европи и Северној Америци.


• 
  1872: основан је Јелоустоунски национални парк.


• 
  1873: објављена Максвелова Студија о електрицитету и магнетизму.


• 
  1874: распуштање Британске источноиндијске компаније.


• 
  1874 — 1875: Прва шпанска република.


• 
  1875 — 1900: 26 милиона Индијаца умире од глади.


• 
  1876: Бугарски арпилски устанак против Османског царства.


• 
  1876 — 1879: 13 милиона људи умире у Кини од глади.


• 
  1876 — 1914: масивна експанзија популације, територије, индустрије и добара у САДу названа Позлаћено доба.


• 
  1877: Велики штрајк железница у САД се сматра првим националним штрајком радника.


• 
  1877—1878: Берлинским конгресом након још једног Руско-турског рата велики део Балкана ослобођен је Османског царства.


• 
  1878: прва телефонска станица отворена у Конектикату.


• 
  1879: Британско-зулу рат у Јужној Африци.

Томас Едисон 1878

1880е

• 
  1880 — 1881: Први бурски рат.


• 
  1881: прва електрана и трафо станица у Годалмингу, Британија
  


• 
  1881 — 1899: Махдијски рат у Судану.


• 
  1883: ерупција вуклана Кракатау.


• 
  1884—1885: Берлинска конференција о Африци. Земље учеснице се залажу за забрану трговине робљем.


• 
  1884—1885: Кинеско-француски рат доводи до формирања Француске Индокине.


• 
  1886: Руско-черкешки рат се завршио поразом и протеривањем многих Черкеза. Пораз имама Шамила.


• 
  1888: Укидање ропства у Бразилу.


• 
  1889: Хадрат Мирза Гулам Ахмад оснива исламску заједницу Ахмадија.


• 
  1889: Крај Бразилског царства и почетак Републике Бразил
  

1890e

• 
  1890: Масакр код Рањеног кољена је била последња битка Индијанских ратова. Овај догађај представља крај Дивљег Запада.


• 
  1894—1895: Након Првог кинеско-јапанског рата, Кина препушта Тајван Јапану и гарантује да ће Јапан имати одрешене руке у Кореји.


• 
  1895 — 1896: Етиопија поражава Италију у Првом италијанско-етиопском рату.


• 
  1896: Олимпијске игре обновљене у Атини.


• 
  1896: Клондајчка златна грозница у Канади.


• 
  1897: Гоџонг, или Император Гвангму, успоставља краткотрајно Корејско царство: трајало је до 1910.


• 
  1898: САД задобија контролу над Кубом, Порториком и Филипинима након Шпанско-америчког рата.


• 
  1898 — 1900: Алијанса осам земаља сузбија Боксерски устанак у Кини.


• 
  1898 — 1902: Избија Хиљадудневни рат у Колумбији између "Liberales" (либерали) и "Conservadores" (конзервативци), и кулминира губитком Панаме 1903.


• 
  1899: почиње Други бурски рат (-1902); почиње Филипинско-амерички рат (-1913).

Значајне личности

• 
  Џон Сноу - изумитељ епидемиологије
  


• 
  Седећи Бик - тетонски поглавица Сијукса

Антропологија

• Левис Хенри Морган


• Карл Вернер


• Браћа Грим


• Франц Боас

Сликарство

Винсент ван Гог

Реализам и романтизам у раном 19. веку доводе до импресионизма и постимпресионизма у другом делу 19. века. Париз постаје уметнички центар света.

• Пол Сезан


• Едгар Дега


• Ежен Делакроа


• Каспар Давид Фридрих


• Винсент ван Гог


• Андре Теодор


• Жан Огист Доминик


• Едуар Мане


• Клод Моне


• Камиј Писаро


• Пјер Огист Реноар


• Анри де Тулуз

Музика

Лудвиг ван Бетовен

Соната током класичне ере сазрева као примарна форма у инструменталним композицијама током 19. века. Велики део музике се убраја под романтичну музику.

• Ектор Берлиоз


• Жорж Бизе


• Александар Бородин


• Клод Дебиси


• Ђузепе Верди


• Јоханес Брамс


• Антон Брукнер


• Антоњин Дворжак


• Франц Лист


• Феликс Менделсон


• Модест Мусоргски


• Франц Шуберт


• Лудвиг ван Бетовен


• Петар Чајковски


• Николо Паганини


• Роберт Шуман

Књижевност

Јохан Волфганг фон Гете

Александар Сергејевич Пушкин

• Емили Бронте


• Џорџ Гордон Бајрон


• Франсоа Рене де Шатобријан


• Шарлота Бронте


• Кејт Чопин


• Самјуел Тејлор Колериџ


• Емили Дикинсон


• Александар Дима Отац


• Ралф Уалдо Емерсон


• Гистав Флобер


• Јохан Волфганг Гете


• Лав Толстој


• Николај Гогољ


• Натанијел Хоторн


• Фридрих Холдерлин


• Фридрих Хајне


• Ђакомо Леопарди


• Алесандро Манцони


• Хенри Џејмс


• Стефан Маларме


• Херман Мелвил


• Фјодор Достојевски


• Александар Пушкин


• Артур Рембо


• Жорж Санд


• Мери Шели


• Стендал


• Роберт Луис Стивенсон


• Херијет Бичер Стоу


• Пол Верлерн


• Вилијам Вордсворт


• Алфред Тенисон


• Емил Зола

Наука

Александар Грејам Бел

• Амадео Авогадро


• Анри Бекерел


• Александар Грејам Бел


• Лудвиг Болцман


• Луј Брај


• Роберт Бунзен


• Марија Кири


• Пјер Кири


• Луј Дагер


• Мајкл Фарадеј


• Михајло Пупин


• Леон Фуко


• Готлоб Фреге


• Карл Фридрих Гаус


• Ернст Хекел


• Хајнрих Херц


• Александар фон Хумболт


• Николај Лобачевски


• Вилијам Томсон


• Роберт Кох


• Јустус фон Либиг


• Џејмс Клерк Максвел


• Грегор Мендел


• Дмитриј Мендељејев


• Жозеф Нисифор Нијепс


• Алфред Нобел


• Луј Пастер


• Бернхард Риман


• Никола Тесла


• Жан Франсоа Шамполион

Филозофија и религија

Карл Маркс

• Баб


• Михаил Бакуњин


• Серен Киркегор


• Карл Маркс


• Фридрих Енгелс


• Џон Стјуарт Мил


• Фридрих Ниче


• Рамакришна


• Анри Сен-Симон


• Вилијам Морис


• Артур Шопенхауер

Политика

Ђузепе Гарибалди

• Ото фон Бизмарк


• Наполеон I Бонапарта


• Наполеон III Бонапарта


• Џеферсон Дејвис


• Жозеф Фуше


• Ђузепе Гарибалди


• Вилијам Гледстон


• Јулисиз Симпсон Грант


• Теодор Херцл


• Ендру Џексон


• Томас Џеферсон


• Симон Боливар


• Лајош Кошут


• Бенџамин Дизраели


• Роберт Ли


• Абрахам Линколн


• Муцухито


• Иштван Сечењи


• Викторија Хановерска


• Клеменс Венцел фон Метерних

Открића

• 
  Телефон (Александар Грејам Бел)


• 
  Парна локомотива (Ричард Тревитик)


• 
  Аутомобил (Карл Бенц)


• 
  Бензински мотор (Готлиб Дајмлер)


• 
  Дизел мотор (Рудолф Дизел)


• 
  Грамофон (Емил Берлинер)


• 
  Филм (Браћа Лимијер)


• 
  Фотографија (Нисефор Нијепс)


• 
  Сијалица (Томас Алва Едисон)


• 
  Електрична струја (Никола Тесла)


• 
  Радио-таласи (Хајнрих Херц)


• 
  Радијум и полонијум (Марија Кири и Пјер Кири)


• 
  Лекови против беснила и туберкулозе (Луј Пастер и Роберт Кох)


• 
  Периодни систем елемената (Дмитриј Иванович Мендељејев)


• 
  X-зраци (Вилхелм Конрад Рендген)

Референце

Спољашње везе

19. век на Викимедијиној остави.