Skip to main content

Главна страна Историја Европске уније Кичмењаци Изабрана слика Вести 8. мај Да ли сте знали? Википедија Доприноси Заједница Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката Мени за навигацију

слободнуенциклопедијусвако може да уређује619.5631952европскеекономскеЕвропске заједнице за угаљ и челик1958Европска економска заједницаЕвропска заједница за атомску енергију1967Европске заједнице1993Европске унијеЕвропска заједницадесет година каснијеиндустријскимробауслугакапиталаграђанивалутомправнимполицијскимодбрамбенимспољнополитичкимДругог светског ратабруто друштвеним производомлат.хордатилобањском чауроммозаккичмене пршљеноверибеводоземцегмизавцесисарептицежабаплавог китабескичмењацикичмуслепуљеслепуљаморфологијиСаве Шумановића1927енциклопедијскислободног садржајаинтернетудобровољцивикисофтвера15. јануара2001енглескомсрпском језикуправила и смерницестранице за помоћзапочињу новиуређују постојећи чланцишаљу и користе сликепомоћ243.2251.260уреднициСтранице за разговор










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о Средњој и Источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9E%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Омогућавање делимичних блокада"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току је гласање о омогућавању делимичних блокада!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Главна страна




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу


.mw-parser-output .main-headerborder-bottom-color:transparent;margin-bottom:0.25em;margin-top:0;padding-bottom:0;padding-top:0.mw-parser-output .main-plainlist>ullist-style:none;margin:0;padding:0.mw-parser-output .main-plainlist limargin-bottom:0.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:focus,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:focuscolor:#0645ad.mw-parser-output .mw-headline-numberdisplay:none@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1rem;padding-left:1rem;padding-right:1rem@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wrapperdisplay:flex;margin:0 -0.75rem.mw-parser-output .main-wrapper-columnflex:1;margin:0 0.75rem.mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1.5rem;padding-left:1.5rem;padding-right:1.5rem
.mw-parser-output .main-topfont-size:1rem;margin-top:1rem;padding-bottom:1.5rem.mw-parser-output .main-top-left>pfont-size:0.875em;margin:0.mw-parser-output .main-top-rightfont-size:0.875em;margin-top:0.5em.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:none;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:0.mw-parser-output .main-top-headerborder-bottom:0;margin-bottom:0;margin-top:0.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0body.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:none.mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none;margin-top:1rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:block.mw-parser-output .main-top-mobileSearchButtonbackground:#fff;border:none;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);color:#72777d;font-weight:normal;max-width:none;text-align:left;width:100%@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-topbackground-color:#f8f9fa;border:1px solid #c8ccd1;border-radius:2px;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,.15);margin-bottom:1rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:flex;flex-wrap:wrap.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0.5rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:blockbody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-topalign-items:center;background-image:url("https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e3/Wikipedia_logo_letters_banner.svg");background-position:right;background-repeat:no-repeat;display:flex;margin-bottom:1.5rem;margin-top:0.5rem;padding-bottom:0;padding-left:0;padding-right:1.5rem;padding-top:0.mw-parser-output .main-top-leftbackground-image:linear-gradient(to right,#f8f9fa 0%,#f8f9fa 70%,rgba(248,249,250,0)100%);flex:3;padding:2rem 0 2rem 1.5rem.mw-parser-output .main-top-rightflex:2;margin-top:0;text-align:right.mw-parser-output .main-top-right>ulalign-items:center;flex-direction:row-reverse;justify-content:right;margin-top:0;text-align:left.mw-parser-output .main-top-createArticle+li .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:1em



Добро дошли на Википедију,


слободну енциклопедију коју свако може да уређује.


Претражи међу 619.563 чланка



619.563 чланка на српском


  • Направите чланак

  • Садржај

  • Портали





.mw-parser-output .main-boxbackground:#fff;border:solid #c8ccd1;border-width:1px 0;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,0.15);margin:0 -1rem 1.5rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-box>p:last-childmargin-bottom:0.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin:0.5rem -1rem 0;text-align:center.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-content imgheight:auto;max-width:100%.mw-parser-output .main-box-imageCaptiontext-align:center.mw-parser-output .main-box-imageCaption>pdisplay:inline-block;margin-bottom:0;text-align:left.mw-parser-output .main-box-subtitlecolor:#72777d;line-height:1.25;margin-top:-.125em.mw-parser-output .main-box-headermargin-top:-.15em.mw-parser-output .main-box-header acolor:inherit.mw-parser-output .main-box-subtitle+.main-box-headermargin-top:0.mw-parser-output .main-box-header a:focus,.mw-parser-output .main-box:hover .main-box-header a,.mw-parser-output .main-box:hover .main-featuredLists-item>acolor:#0645ad.mw-parser-output .main-footerdisplay:flex;justify-content:flex-end;margin-top:1rem;position:relative.mw-parser-output .main-footer:emptydisplay:none.mw-parser-output .main-footer-actionsflex:1.mw-parser-output .main-footer-actions>ulalign-items:center;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menualign-items:stretch;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menuTogglealign-items:center;display:flex;float:none;height:100%;opacity:0.87.mw-parser-output .main-footer-menuToggle:hoveropacity:0.51.mw-parser-output .main-footer-menuDropdownbackground:#fff;border:1px solid #a2a9b1;border-radius:2px;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);max-width:15em;position:absolute;right:0;top:100%;z-index:100.mw-parser-output .main-footer-menuDropdown .mw-ui-buttontext-align:left;width:100%@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatrightfloat:none;margin-left:-1rem;margin-right:-1rem;text-align:center.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft>a,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatright>adisplay:block@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-boxborder-radius:2px;border-width:1px;margin-bottom:1rem;margin-left:0;margin-right:0@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-boxmargin-bottom:1.5rem;padding:1.5rem.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin-left:-1.5rem;margin-right:-1.5rem

Сјајан чланак


Историја Европске уније



































































Церемонија потписивања Уговора из Лисабона

Историја Европске уније представља временски период који почиње 1952. године оснивањем прве велике европске наднационалне економске заједнице — Европске заједнице за угаљ и челик. У Европи су 1958. основане још две наднационалне заједнице — Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију, које су се 1967. године заједно са Европском заједницом за угаљ и челик ујединиле у Европске заједнице. Године 1993, Европска економска заједница је, поставши један од три стуба Европске уније, ушла у њен састав као Европска заједница, а десет година касније, истеком Уговора из Париза, и функције Европске заједнице за угаљ и челик су постале део надлежности Европске заједнице, а самим тим и ЕУ. Европска заједница за атомску енергију је наставила да постоји као самостална наднационална организација.


Од свог настанка, па до данашњих дана, Европска унија је расла и развијала се. Оно што је почело као шесточлана организација за слободну трговину индустријским сировинама, развило се у јединствену унију унутар чијих 28 држава чланица је омогућено слободно кретање људи, роба, услуга и капитала. Њени грађани се служе заједничком валутом, а чланице остварују јако блиску сарадњу у правним, полицијским, одбрамбеним и спољнополитичким питањима. Од заједнице која је изградила Европу из пепела након Другог светског рата, прерасла је у унију са преко 510 милиона становника, са највишим бруто друштвеним производом на свету.



























































































































Добар чланак


Кичмењаци

































































Vertebrates.png Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: Шарени даждевњак (Amphibia), Естуарски крокодил (Reptilia), Аустралијски казуар (Aves), Црно-ружичаста слоновска ровчица (Mammalia) Велики буцањ (Osteichthyes)

Кичмењаци (лат. Vertebrata) билатерално су симетрични хордати са развијеном лобањском чауром у којој се налази мозак. Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.


Кичмењаци су подељени на рибе, водоземце, гмизавце, сисаре и птице. Екстантне кичмене опције величине су од врсте жаба Paedophryne amauensis, са само 7,7 mm до плавог кита, до 33 m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су бескичмењаци, који немају кичму.


Кичмењачи традиционално укључују слепуље, које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији, иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде. Међутим, слепуља поседује лобању. Из тог разлога, subphylum се понекад назива Craniata када се говори о морфологији.























































































































Изабрана слика




Слика „Пијана лађа”, рад Саве Шумановића из 1927. године (пуна величина: 3.024 × 2.256 *)


Слика „Пијана лађа”, рад Саве Шумановића из 1927. године
(пуна величина: 3.024 × 2.256)










Недавни догађаји


Вести




Портрет Владимира Зеленског



  • 5. мај — Кандидат Социјалдемократског савеза Македоније Стево Пендаровски победио је у другом кругу избора за председника Северне Македоније.


  • 30. април — Јапански цар Акихито је абдицирао у корист свог сина Нарухитa.


  • 22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.


  • 21. април — Владимир Зеленски (на слици) изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.


  • 21. април — У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.


  • 15. април — Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.


  • 11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира.


  • 11. април — Творац Викиликса, Џулијан Асанж, ухапшен је у Лондону након што му је Еквадор укинуо азил после седам година.


  • 10. април — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87.









На данашњи дан


8. мај


Вилхелм Кајтел подписује капитулацију Немачке


  • 1815 — На брду Љубић, код Чачка, српски устаници у Другом српском устанку су потукли троструко јачу турску војску.


  • 1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.


  • 1945 — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи.


  • 1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата.


  • 1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протествовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.


  • 1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.


  • 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду.

Остали догађаји: 7. мај8. мај9. мај







Занимљивости


Да ли сте знали?


Бар-код

  • ... да је први продани предмет са бар-код ознаком био пакетић жвакаћих гума 1974?

  • ... да је лимене конзерве осмислио Питер Дјуранд 1810. године?

  • ... да је бадем члан породице ружа?

  • ... да памћење златне рибице, упркос популарном веровању, траје преко 5 месеци?

  • ... да име мексичког вулкана Попокатепетла на астечком језику значи „брег који се пуши“?

  • ... да је први шампањац направио француски монах Дом Перињон?











Википедија


Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.


Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,9 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 619.000 на српском језику.









Доприноси


Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.


Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.









Заједница


До сада је на Википедији на српском језику 243.225 корисника отворило налог, а од тога је 1.260 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.


Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.






.mw-parser-output .main-wikimedia-headertext-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-iconmargin:0 0 0.5rem;text-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-listcolumn-count:4;column-width:15em;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-list>.main-wikimedia-listItemalign-items:stretch;break-inside:avoid;clear:both;display:flex;page-break-inside:avoid;margin-bottom:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>imgflex:0 auto.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>aflex:1;margin-left:-48px;padding-left:56px;position:relative;text-decoration:none.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>emfont-style:normal.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a:hover>emtext-decoration:underline.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallcolor:#72777d;display:block;font-size:0.85em;line-height:1.25@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-wikimedia-headerfont-family:inherit;font-size:1em.mw-parser-output .main-wikimedia-listfont-size:0.85em;column-width:10em@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-bottom:1rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallfont-size:1em@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-left:auto;margin-right:auto;width:80%

Wikimedia-logo black.svg


Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката



  • ВикиречникВикиречник Слободни речник


  • ВикицитатВикицитат Слободни цитати


  • ВикикњигеВикикњиге Слободни уџбеници


  • ВикизворникВикизворник Слободна библиотека


  • ВикивестиВикивести Слободне вести


  • ВикиверзитетВикиверзитет Слободни материјали за учење


  • ВикиврстеВикиврсте Директоријум врста


  • МедијавикиМедијавики Развој вики софтвера


  • ВикиподациВикиподаци Слободна база знања


  • ВикиоставаВикиостава Слободно складиште медија


  • ВикипутовањеВикипутовање Слободни водич за путовања


  • МетавикиМета-вики Координација заједнице и документација




Контакт Односи са јавношћу • Контакт








Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_страна&oldid=21835500”










Мени за навигацију



























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.664","walltime":"0.795","ppvisitednodes":"value":15551,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":101783,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":38777,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":16,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":27661,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 597.195 1 -total"," 87.00% 519.550 9 Шаблон:Одељци_Главне_стране"," 30.17% 180.150 357 Шаблон:ИЧ"," 21.23% 126.809 1 Шаблон:Изабрани_чланак"," 18.47% 110.305 1 Шаблон:Добар_чланак_главна"," 14.11% 84.257 1 Шаблон:Главна_страна/Википедија"," 13.35% 79.753 13 Шаблон:NUMBEROF"," 12.66% 75.604 13 Шаблон:NUMBEROF/data"," 7.46% 44.522 1 Шаблон:Главна_страна/Заглавље"," 6.86% 40.993 1 Шаблон:Вести"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.020","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":1491511,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1266","timestamp":"20190508113601","ttl":3600,"transientcontent":true););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0413u043bu0430u0432u043du0430 u0441u0442u0440u0430u043du0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q5296","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q5296","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-11-10T00:01:20Z","dateModified":"2019-04-26T14:20:15Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d0/Rue_des_Papegaults_and_Petit_Degres_Saint-Louis_in_Blois.jpg","headline":"u0433u043bu0430u0432u043du0430 u0441u0442u0440u0430u043du0438u0446u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0438u043du043eu0433 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0442u0430"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":156,"wgHostname":"mw1273"););

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)