Српска дијаспора у свету

Српска дијаспора броји између 18.500.000 до 20.500.000 Срба, и дели се у пет група.

• 
  Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;


• 
  Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;


• 
  Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;


• 
  Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;


• 
  Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.

Прва група

Народ чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Чарнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

Друга група

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

Трећа група

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

Четврта група

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у Западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.

Пета група

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.

Економски утицај дијаспоре на Србију

Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27 % више него у 2008. ^[1] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијадрде долара, 10% више од године 2008.^[2]

Срби у свету

Овај чланак је део серије о
Србима
Српска култура Књижевност Музика Уметност Кинематографија Кухиња Племена Народна ношња Народна игра
Срби по територијама Аутохтоне земље Србија Босна и Херцеговина Црна Гора Хрватска Далмација Славонија Северна Македонија Мађарска Румунија Бугарска Албанија Грчка Словенија Исељеништво Немачка Француска Аустрија Швајцарска Скандинавија Шведска Уједињено Краљевство Италија Бенелукс Шпанија Чешка Словачка Кипар Малта Ирска Португалија Молдавија Русија Белорусија Украјина САД Канада Латинска Америка Аргентина Венецуела Аустралија Нови Зеланд Турска Казахстан Азербејџан УАЕ Кина Африка Јужна Африка Боцвана
Подгрупе и сродни народи Бошњаци Брсјаци Бугари Буњевци Галипољски Срби Калничко-билогорски Срби Горанци Јањевци Југословени Крашовани Македонци Мијаци Муслимани Словенци Торбеши Хрвати Црногорци Шокци
Српске земље Србија Војводина Косово и Метохија Босна и Херцеговина Република Српска Брчко Дистрикт Федерација БиХ Црна Гора Северна Македонија
Српска православна црква Патријарси Светитељи Манастири
Српски језици и наречја српски ужички ромско-српски српскословенски славеносрпски штокавски горански шатровачки
Историја Владари Порекло Срба Србофобија Десрбизација Геноцид над Србима Трговина људским органима на Косову и Метохији НАТО бомбардовање СРЈ
п р у

Аутохтоне земље

Држава	Званични подаци или процена	Чланак
Србија	5,988,093 (2011),[3] КиМ 146,128 (2013)[4]
Босна и Херцеговина	1,086,733 (2013)[5]	Срби у Босни и Херцеговини
Црна Гора	178,110 (2011)[6]	Срби у Црној Гори
са статусом националне мањине
Албанија	30,000 - 100,000[7]	Срби у Албанији
Мађарска	10,000	Срби у Мађарској
Северна Македонија	35,939 (2002)[8]	Срби у Северној Македонији
Румунија	23,000	Срби у Румунији
Хрватска	186,633 (2011)[9]	Срби у Хрватској
без статуса националне мањине
Бугарска	20,000[10]	Срби у Бугарској
Словенија	38,964 (2002)[11]	Срби у Словенији

Исељеништво

Информације о српској дијаспори широм света. ^[12]

Држава	Званични подаци или процена	Чланак
Европа
Азербејџан	6 (1991)[13]	Срби у Азербејџану
Аустрија	350,000	Срби у Аустрији
Белорусија	1,000	Срби у Белорусији
Бенелукс	50,000	Срби у земљама Бенелукса
Грузија	46 (1991)[14]	Срби у Грузији
Грчка	15,000	Срби у Грчкој
Данска	10,000	Срби у Скандинавији
Естонија	14 (1991)[15]	Срби у Естонији
Ирска	2,000	Срби у Ирској
Исланд	500	Срби у Скандинавији
Италија	70,000 - 100,000	Срби у Италији
Јерменија	8 (1991)[16]	Срби у Јерменији
Кипар	5,000	Срби на Кипру
Летонија	18 (1991)[17]	Срби у Летонији
Литванија	12 (1991)[18]	Срби у Литванији
Лихтенштајн	267 држављана Србије (2014)[19]	Срби у Лихтенштајну
Малта	3,000	Срби на Малти
Молдавија	50 (1991)[20]	Срби у Молдавији
Немачка	700,000	Срби у Немачкој
Норвешка	5,000 - 15,000	Срби у Скандинавији
Пољска	2,000	Срби у Пољској
Португалија	1,000	Срби у Португалији
Русија	60,000	Срби у Русији
Словачка	5,000	Срби у Словачкој
Турска	15,000 - преко 1,000,000	Срби у Турској
Уједињено Краљевство	80,000	Срби у Уједињеном Краљевству
Украјина	1,000	Срби у Украјини
Финска	1,000 - 4,000	Срби у Скандинавији
Француска	120,000	Срби у Француској
Чешка	7,000	Срби у Чешкој
Швајцарска	200,000	Срби у Швајцарској
Шведска	120,000	Срби у Шведској
Шпанија	7,000	Срби у Шпанији
Азија
Казахстан	183 (1991)[21]	Срби у Казахстану
Кина	3,000	Срби у Кини
Киргистан	10 (1991)[22]	Срби у Киргистану
Таџикистан	4 (1991)[23]	Срби у Таџикистану
Туркменистан	8 (1991)[24]	Срби у Туркменистану
Узбекистан	26 (1991)[25]	Срби у Узбекистану
Уједињени Арапски Емирати	6,000 - 15,000	Срби у Уједињеним Арапским Емиратима
Све остале земље:	2,000
Америка
Аргентина	50,000	Срби у Аргентини
Боливија		Срби у Латинској Америци
Бразил	6,000 - 8,000	Срби у Латинској Америци
Венецуела	1,000	Срби у Венецуели
Еквадор		Срби у Латинској Америци
Доминиканска Република		Срби у Латинској Америци
Канада	250,000	Срби у Канади
Колумбија		Срби у Латинској Америци
Мексико	1,000	Срби у Латинској Америци
Парагвај		Срби у Латинској Америци
Перу		Срби у Латинској Америци
Сједињене Америчке Државе	1,000,000	Срби у Сједињеним Америчким Државама
Уругвај		Срби у Латинској Америци
Чиле	2,500	Срби у Латинској Америци
Африка
Боцвана	350[26]	Срби у Африци
Замбија	200	Срби у Африци
Зимбабве	200	Срби у Африци
Либија	2,000	Срби у Африци
Јужноафричка Република	25,000	Срби у Јужној Африци
Намибија	200[27]	Срби у Африци
Океанија
Аустралија	130,000	Срби у Аустралији
Нови Зеланд	7,000	Срби на Новом Зеланду

Види још

• Конгрес српског уједињења


• Српски светски конгрес


• Списак познатих спортиста српског порекла

Референце

Литература

Спољашње везе

Српска дијаспора на Викимедијиној остави.