Српска дијаспора Садржај Прва група Друга група Трећа група Четврта група Пета група Економски утицај дијаспоре на Србију Срби у свету Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијууOd dijaspore tri milijarde evraBlic Online | Srpska dijaspora poslala 5,5 milijardi dolara u 2009Попис становништва из 2011. годинеCOMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY„1996 population census in Bosnia and Herzegovina”(Завод за статистику Црне Горе)ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vestiПопис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоциSTANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011.Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rsPopulation by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKAПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуПопис у Совјетском СавезуАфрика и Србија на вези: Срби у БоцваниБадњак слоге на афричком сунцу„Епархије Српске православне цркве у расејању”Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije„Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954—1995)”Disidentstvo u suvremenoj povijestiЈугославија у хладном рату: Прилози истраживањимаTito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova„Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948—1961)”уу
АвганистанАзербејџанБангладешБахреинБрунејБутанВијетнамГрузијаЕгипатИзраелИндијаИндонезијаИракИранИсточни ТиморЈапанЈеменЈерменијаЈорданЈужна КорејаКазахстанКамбоџаКатарКинаКипарКиргистанКувајтЛаосЛибанМалдивиМалезијаМјанмарМонголијаНепалОманПакистанПалестинаРусијаСаудијска АрабијаСеверна КорејаСингапурСиријаТајландТаџикистанТуркменистанТурскаУзбекистанУједињени Арапски ЕмиратиФилипиниШри ЛанкаЈужни ЈеменАлжирАнголаБенинБоцванаБуркина ФасоБурундиГабонГамбијаГанаГвинејаГвинеја БисаоЕгипатЕкваторијална ГвинејаЕритрејаЕтиопијаЗамбијаЗимбабвеЈужни СуданЈужноафричка РепубликаКабо ВердеКамерунКенијаКомориДемократска Република КонгоРепублика КонгоКот д' ИвоарЛесотоЛиберијаЛибијаМадагаскарМалавиМалиМарокоМауританијаМаурицијусМозамбикНамибијаНигерНигеријаРуандаСао Томе и ПринципеСвазилендСејшелиСенегалСијера ЛеонеСомалијаСуданТанзанијаТогоТунисУгандаЦентралноафричка РепубликаЧадЏибутиЗанзибарАустралијаВанатуНови ЗеландПапуа Нова ГвинејаСамоаСоломонска ОстрваТонгаФиџиМинистарство спољних послова Републике СрбијеМинистарСписак амбасадора Србијеу СрбијиСпољна трговина СрбијеСрпска дијаспора
Српска дијаспора
СрбаСрбије622Грчкој610БалканКонстантин ПорфирогенитДунава680ВишеславВластимирдеветом векухришћанствоРашкеманастир светог Саве ОсвећеногЈерусалимскогСветом СавиТуракаСремАрадУгарскуАрсеније III Чарнојевић1690САДКалифорнијеБокеХерцеговинеЛикеКордунаДалмацијеБоснеВојводинебалканских ратоваЦрногорацаДругог светског ратаЈугословенаАргентинаАустралијаКанадаУједињено КраљевствоЊујоркушездесетихрадникаевропскеметрополегастарбајтераЗападној ЕвропиНемачкојФранцускојИталијиШведскојАустријиШвајцарскојОсамдесетеуметникеспортистеотаџбинудомовинеЈужној АфрициШпанијиГрчкојКипруСовјетском СавезудеведесетихБалканураспадом друге ЈугославијеЦрногорацаСловенијиХрватскојБосни и ХерцеговиниЦрне Горетреће ЈугославијеРепублике СрпскеНовом ЗеландуМађарскојНорвешкојДанској20092008Светске банке
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Википедија:Акција референцирања чланака"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у Акцији референцирања чланака од 18. до 31. јула.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о давању администраторских права корисницима u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/Acamicamacaraca" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/Acamicamacaraca"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EAcamicamacaracau003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E, u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/MarinaSimic" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/MarinaSimic"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EMarinaSimicu003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E и u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/VS6507_2" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/VS6507 2"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EVS6507u003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E.u003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о давању бирократског права кориснику u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/Zoranzoki21" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Бирократа/Zoranzoki21"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EZoranzoki21u003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Српска дијаспора
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Српска дијаспора у свету
Српска дијаспора броји између 18.500.000 до 20.500.000 Срба, и дели се у пет група.
Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.
Садржај
1 Прва група
2 Друга група
3 Трећа група
4 Четврта група
5 Пета група
6 Економски утицај дијаспоре на Србију
7 Срби у свету
7.1 Аутохтоне земље
7.2 Исељеништво
8 Види још
9 Референце
10 Литература
11 Спољашње везе
Прва група
Народ чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.
Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.
Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.
Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Чарнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.
Друга група
На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.
Трећа група
За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.
Четврта група
Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у Западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.
Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.
Пета група
Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.
Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.
Економски утицај дијаспоре на Србију
Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27 % више него у 2008. [1] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијадрде долара, 10% више од године 2008.[2]
Срби у свету
| Овај чланак је део серије о |
| Србима |
|---|
 |
Српска култура
|
Срби по територијама
|
Подгрупе и сродни народи
|
Српске земље
|
Српска православна црква
|
Српски језици и наречја
|
Историја
|
Аутохтоне земље
| Држава | Званични подаци или процена | Чланак |
|---|---|---|
 Србија | 5,988,093 (2011),[3] КиМ 146,128 (2013)[4] | |
 Босна и Херцеговина | 1,086,733 (2013)[5] | Срби у Босни и Херцеговини |
 Црна Гора | 178,110 (2011)[6] | Срби у Црној Гори |
са статусом националне мањине | ||
 Албанија | 30,000 - 100,000[7] | Срби у Албанији |
 Мађарска | 10,000 | Срби у Мађарској |
 Северна Македонија | 35,939 (2002)[8] | Срби у Северној Македонији |
 Румунија | 23,000 | Срби у Румунији |
 Хрватска | 186,633 (2011)[9] | Срби у Хрватској |
без статуса националне мањине | ||
 Бугарска | 20,000[10] | Срби у Бугарској |
 Словенија | 38,964 (2002)[11] | Срби у Словенији |
Исељеништво
Информације о српској дијаспори широм света. [12]
| Држава | Званични подаци или процена | Чланак |
|---|---|---|
Европа | ||
 Азербејџан | 6 (1991)[13] | Срби у Азербејџану |
 Аустрија | 350,000 | Срби у Аустрији |
 Белорусија | 1,000 | Срби у Белорусији |
    Бенелукс | 50,000 | Срби у земљама Бенелукса |
 Грузија | 46 (1991)[14] | Срби у Грузији |
 Грчка | 15,000 | Срби у Грчкој |
 Данска | 10,000 | Срби у Скандинавији |
 Естонија | 14 (1991)[15] | Срби у Естонији |
 Ирска | 2,000 | Срби у Ирској |
 Исланд | 500 | Срби у Скандинавији |
 Италија | 70,000 - 100,000 | Срби у Италији |
 Јерменија | 8 (1991)[16] | Срби у Јерменији |
 Кипар | 5,000 | Срби на Кипру |
 Летонија | 18 (1991)[17] | Срби у Летонији |
 Литванија | 12 (1991)[18] | Срби у Литванији |
 Лихтенштајн | 267 држављана Србије (2014)[19] | Срби у Лихтенштајну |
 Малта | 3,000 | Срби на Малти |
 Молдавија | 50 (1991)[20] | Срби у Молдавији |
 Немачка | 700,000 | Срби у Немачкој |
 Норвешка | 5,000 - 15,000 | Срби у Скандинавији |
 Пољска | 2,000 | Срби у Пољској |
 Португалија | 1,000 | Срби у Португалији |
 Русија | 60,000 | Срби у Русији |
 Словачка | 5,000 | Срби у Словачкој |
 Турска | 15,000 - преко 1,000,000 | Срби у Турској |
 Уједињено Краљевство | 80,000 | Срби у Уједињеном Краљевству |
 Украјина | 1,000 | Срби у Украјини |
 Финска | 1,000 - 4,000 | Срби у Скандинавији |
 Француска | 120,000 | Срби у Француској |
 Чешка | 7,000 | Срби у Чешкој |
 Швајцарска | 200,000 | Срби у Швајцарској |
 Шведска | 120,000 | Срби у Шведској |
 Шпанија | 7,000 | Срби у Шпанији |
Азија | ||
 Казахстан | 183 (1991)[21] | Срби у Казахстану |
 Кина | 3,000 | Срби у Кини |
 Киргистан | 10 (1991)[22] | Срби у Киргистану |
 Таџикистан | 4 (1991)[23] | Срби у Таџикистану |
 Туркменистан | 8 (1991)[24] | Срби у Туркменистану |
 Узбекистан | 26 (1991)[25] | Срби у Узбекистану |
 Уједињени Арапски Емирати | 6,000 - 15,000 | Срби у Уједињеним Арапским Емиратима |
| Све остале земље: | 2,000 | |
Америка | ||
 Аргентина | 50,000 | Срби у Аргентини |
 Боливија | Срби у Латинској Америци | |
 Бразил | 6,000 - 8,000 | Срби у Латинској Америци |
 Венецуела | 1,000 | Срби у Венецуели |
 Еквадор | Срби у Латинској Америци | |
 Доминиканска Република | Срби у Латинској Америци | |
 Канада | 250,000 | Срби у Канади |
 Колумбија | Срби у Латинској Америци | |
 Мексико | 1,000 | Срби у Латинској Америци |
 Парагвај | Срби у Латинској Америци | |
 Перу | Срби у Латинској Америци | |
 Сједињене Америчке Државе | 1,000,000 | Срби у Сједињеним Америчким Државама |
 Уругвај | Срби у Латинској Америци | |
 Чиле | 2,500 | Срби у Латинској Америци |
Африка | ||
 Боцвана | 350[26] | Срби у Африци |
 Замбија | 200 | Срби у Африци |
 Зимбабве | 200 | Срби у Африци |
 Либија | 2,000 | Срби у Африци |
 Јужноафричка Република | 25,000 | Срби у Јужној Африци |
 Намибија | 200[27] | Срби у Африци |
Океанија | ||
 Аустралија | 130,000 | Срби у Аустралији |
 Нови Зеланд | 7,000 | Срби на Новом Зеланду |
Види још
- Конгрес српског уједињења
- Српски светски конгрес
- Списак познатих спортиста српског порекла
Референце
^ Od dijaspore tri milijarde evra
^ Blic Online | Srpska dijaspora poslala 5,5 milijardi dolara u 2009
^ Попис становништва из 2011. године, Приступљено 25. 4. 2013.
^ COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY ecmikosovo.org (на језику: енглески)
^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.
^ (Завод за статистику Црне Горе), Приступљено 25. 4. 2013.
^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
^ STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011., Приступљено 25. 4. 2013.
^ Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs
^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
^ Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ [1]
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Попис у Совјетском Савезу
^ Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани rts.rs
^ Бадњак слоге на афричком сунцу novosti.rs
Литература
.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%
Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96.
Radojević, Mira (2005). „Srpska politička emigracija posle Drugog svetskog rata: Savez "Oslobođenje" (1949—1990)”. Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 265—274.
Радојевић, Мира (2007). „Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954—1995)” (PDF). Токови историје. 4: 118—135.
Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.
Радојевић, Мира (2010). „Живети и радити у емиграцији: Савез "Ослобођење" (1949—1990)”. Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 97—110.
Radojević, Mira (2011). „Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Naša reč o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116.
Radojević, Mira (2014). „Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948—1961)” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 681—690.
Спољашње везе
 Српска дијаспора | ||
|---|---|---|
| *_Босна_и_Херцеговина **_Република_Српска **_ФБиХ *_Црна_Гора">
| ||
| Друге аутохтоне земље |
|  |
| Исељеништво |
| |
Спољни односи Србије | ||
|---|---|---|
| Азија |
|  |
| Америке |
| |
| Африка |
| |
| Европа |
| |
| Океанија |
| |
| Међународне организације |
| |
| ||
1Државе делимично или потпуно у Азији, у зависности дефиниције границе Европе и Азије. | ||
 | Српска дијаспора на Викимедијиној остави. |
Категорија:
- Српска дијаспора
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.924","walltime":"1.277","ppvisitednodes":"value":6322,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":186661,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":13114,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":12,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":12418,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 847.176 1 -total"," 33.64% 284.965 71 Шаблон:Застава"," 14.87% 125.941 1 Шаблон:Мало_инлајн_референци"," 12.24% 103.681 1 Шаблон:Reflist"," 10.18% 86.249 1 Шаблон:Ambox"," 8.51% 72.120 1 Шаблон:Commonscat"," 6.07% 51.387 4 Шаблон:Cite_book"," 5.84% 49.451 3 Шаблон:Cite_journal"," 5.76% 48.798 1 Шаблон:Cite_web"," 5.71% 48.400 71 Шаблон:Застава/core"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.193","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":5832179,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1295","timestamp":"20190726150707","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0421u0440u043fu0441u043au0430 u0434u0438u0458u0430u0441u043fu043eu0440u0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q22087637","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q22087637","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2006-06-23T19:28:14Z","dateModified":"2019-06-02T16:04:58Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/95/World_Map_of_Serbian_Diaspora.png"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":136,"wgHostname":"mw1331"););
