Велики Варадин Садржај Географија Историја Срби у Великом Варадину Становништво Архитектура Градови побратими Галерија Референце Спољашње везе Мени за навигацију47°03′52″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 47.06447° СГШ; 21.92226° ИГД / 47.06447; 21.9222647°03′52″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 47.06447° СГШ; 21.92226° ИГД / 47.06447; 21.92226„Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”„Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”„Архив Војводине”оригинала„Пројекат Растко”„Егзоними српског језика”„Oradea (Romania) - Britannica Online Encyclopedia”„Your Guide to Romania[[Категорија:Ботовски наслови]]”оригинала„Your Guide to Romania[[Категорија:Ботовски наслови]]”оригинала„ORADEA, Romania - Official Travel and Tourism Information”„Oradea - istoria orasului - cronologie”„Oradea - istoria orasului - cronologie”„ORADEA”оригинала„Oradea Jewish Community”„Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea”„Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea”Званични веб-сајтЗванични веб-сајтуу
Градови у РумунијиКришана
рум.мађ.нем.лат.хебр.РумунијиКришанаБихорКришанаРумунијемађарске границеКерешБихораПанонску низијуБрзи КерешМађарскиЛадислав I10801241монголске24. фебруара1538Великоварадински мирФердинанда IАустријеЈована ЗапољеТурци15981663МађариВеликоварадинског пашалука1920. векаЈеврејиДруги светски рат1890МађариРумунаРимокатоликареформатаЈевреја1918трансилванијскихРумунаБихорАлба ЈулијиКраљевином РумунијомПрвог светског ратаМађарскаУговора из Тријанона„Великој Румунији“ТрансилванијуКришануДругог светског рата19401944ХортијевојМађарскојДруге бечке арбитражеРумунијијеврејскујевреји15. векајеврејскогРумуније1944јеврејскогестапојеврејаЈеврејаАушвицуДахаууЈована ХорватаТеодор АврамовићБошко ПетровићРумуниМађариРомиНемциСловациЈеврејиБугариРусиСрбиТурциАрумуниКинезиЈеврејаНемаца20. векаРумунијистаро градско језгросецесијеЂовани Батиста РицаФранц Антон Хилербрант
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eодбациu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -o-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: linear-gradient(to bottom, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eфото-такмичењу „Трагом душе”u003C/au003Eu003C/bu003E од 1. августа до 30. септембра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -o-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA); background-image: linear-gradient(to bottom, #FBEBEA, #FBEBEA, #FBEBEA);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B0" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/Глума"u003Eтакмичењу у писању чланака на тему глумеu003C/au003Eu003C/bu003E од 2. септембра до 2. октобра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv class="noticebanner"u003Eu003Cdiv class="plainlinks" style="background-image: -moz-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -o-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: -webkit-linear-gradient(top, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4); background-image: linear-gradient(to bottom, #d5fdf4, #d5fdf4, #d5fdf4);; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 5px; border-radius:5px; margin-top:10px; position:relative; border-style:solid; border-width:1px; color:#aaa; font-family: u0026#39;Helveticau0026#39;, u0026#39;Arialu0026#39;, sans-serif; line-height: 18px; background-color:; box-shadow: 0 1px 1px rgba( 0, 0, 0, 0.15 ); overflow:hidden;"u003Eu003Cdiv style="display:block; top:4px; width:100%; text-align:center;;"u003Eu003Cdiv style="font-weight:bold; color:#000085; font-size:25px; line-height:25px"u003Eu003Cdiv style="padding-left:50px;"u003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003Cdiv style="margin-top: 2px; font-weight:normal; color:#444; font-size:1.15em; line-height:1.5;"u003Eu003Cdiv style="padding-left:8px; padding-right:8px;"u003EУчествујте у u003Cbu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Википедија:Акција чишћења чланака"u003EАкцији чишћења чланакаu003C/au003Eu003C/bu003E од 24. септембра до 7. октобра.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Велики Варадин
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Велики Варадин рум. Oradea мађ. Nagyvárad | |
|---|---|
 Градска већница | |
 Застава  Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Бихор |
| Становништво | |
| Становништво | |
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — 2011. | 196.367[1][2] |
— густина | 1.775 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47°03′52″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 47.06447° СГШ; 21.92226° ИГД / 47.06447; 21.92226Координате: 47°03′52″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 47.06447° СГШ; 21.92226° ИГД / 47.06447; 21.92226 |
| Ндм. висина | 142 м |
| Површина | 115,56 км2 |
  Велики Варадин Велики Варадин на мапи Румуније | |
Велики Варадин[3][4][5], или Орадеа (рум. Oradea, мађ. Nagyvárad, нем. Großwardein, лат. Magnovaradinum, хебр. גרויסווארדיין) град је у Румунији, у северозападном делу земље, у историјској покрајини Кришана. Орадеа је управно средиште округа Бихор.[6]
Велики Варадин се простире се на 115,56 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 206.614 становника.[7]
Садржај
1 Географија
2 Историја
3 Срби у Великом Варадину
4 Становништво
5 Архитектура
6 Градови побратими
7 Галерија
8 Референце
9 Спољашње везе
Географија
Велики Варадин се налази у средишњем делу историјске покрајине Кришана, северозападне покрајине у оквиру данашње Румуније. Град је удаљен 13 km од мађарске границе.
Велики Варадин се развио на месту од значајне прометне важности. Град је смештен у долини реке Кереш, на месту где она излази из побрђа Бихора у Панонску низију. Река Брзи Кереш протиче кроз град. Око града налази се веома плодна и густо насељена подгорина Бихора са воћњацима и виноградима. Западно од града пружа се Панонска низија, а источно планински масиви под шумама у пашњацима.[8]
Историја
Детаљ из старог језгра Великог Варадина
Стара гравира града
Мађарски краљ Ладислав I је прогласио Велики Варадин седиштем римокатоличког бискупа 1080. године. Први документ о граду помиње се 1113. године под његовим латинским именом Варадинум. Рушевине тврђаве које су и данас видљиве у граду, је први пут поменута 1241. године током монголске најезде.[8][9] Угарски краљ Жигмунд (Сигисмунд) је умро 1437. године а тело му је пренето у Велики Варадин где је сахрањено.[10] Овде је 24. фебруара 1538. године склопљен Великоварадински мир између Фердинанда I од Аустрије и Јована Запоље. Запоља је добио титулу угарског краља и уступљен му је један део Угарске. Турци под командом Мохамед Сатурџи-пашом су га безуспешно опседали 1598. године, а заузеће је уследило опсадом града[11] у лето 1660. године, да би га дефинитивно добили мировним уговором 1663. године, Мађари повратили. У 17. веку овде је једно време било седиште Великоварадинског пашалука.
Град је доживео велики привредни успон крајем 19. и почетком 20. века. Велики допринос овом развоју дали су тада веома бројни Јевреји, који су пред Други светски рат чинили скоро трећину од 100.000 становника Великог Варадина. Град је 1890. имао 7 железничких линија, 17 цркава, 6 манастира, две катедрале, две бискупске палате, нов театар и градску већницу. Од 38.557 становника, већина су били Мађари, а било је и 2.527 Румуна. Римокатолика је било 12.030, реформата 10.880 и 10.114 Јевреја.
У кући Аурел Лазара је 12. 10. 1918. године, донета декларација о праву на самоопредељење трансилванијских Румуна. Дана 3. новембра у граду је образован румунски национални савет, у саставу: др Аурел Лазар (председник), Роман Циорогарију, Цориолан Поп, Џејмс Роџер, и други. Истог дана је основан и румунски војни савет у Великом Варадину. На дан великог уједињења (1. децембра 1918), велики број делегата из округа Бихор учествује у Великој народној скупштинини у Алба Јулији са једногласном жељом да се уједини са Краљевином Румунијом.[12]
Након Првог светског рата Мађарска је одредбама Уговора из Тријанона морала да „Великој Румунији“ препусти сву Трансилванију и Кришану са Великим Варадином. Током Другог светског рата Велики Варадин је од 1940. до 1944. поново припадала Хортијевој Мађарској према одредбама изнуђене Друге бечке арбитраже. После рата град је враћен Румунији.
Велики Варадин има велики значај за јеврејску заједницу. Први јевреји су се населили током 15. века, што је једно од најранијих насељавања јеврејског становништва на тлу данашње Румуније.[9] Током 1944., јеврејско становништво је подвргнуто понижавајућим расистичким законима. Током маја, гестапо је спровео депортације јевреја у нацистичке концентрационе логоре. Око 90% Јевреја из Великог Варадина настрадало је у тим логорима, нарочито у Аушвицу и Дахауу.[13]
Град је познат и по надимку „мали Париз“.[14]
Срби у Великом Варадину
Крајем 16. века Дубровчани су са својом трговином досегли и Велики Варадин. Масовније досељавање Срба било је у више наврата; након пропасти српског устанка у Банату 1594. године и након велике сеобе Срба 1690. године. Комадант Великог Варадина је око 1689. године био племић Самуило Хорват "от Куртић", отац будућег руског генерала Србина, Јована Хорвата, који је ту и рођен.[15]
Србин Теодор Аврамовић је у другој половини 18. века био проинспектор православних школа у океугу "Велики Варадин". Он је тада саставио "Немецки и сербски словар".[16]
Српска школа је отворена у Великом Варадину 1769. године.[17]
Стефан Михајловић учитељ из Карловца, у половином 19. века је послао оба своја сина у Велики Варадин. Прво да похађају тамошњу гимназију а потом и студирају право.
У Великом Варадину је 10. јануара 1915. године рођен српски књижевник Бошко Петровић (1915—2001), председник Матице српске у Новм Саду и редовни члан САНУ у Београду.[18]
Становништво
2011. |
|---|
| 196.367 |
Велики Варадин је одувек био град са више народа и вера. Историјску већину су чинили Мађари. Данас, Румуни чине већину градског становништва (70,04%), а од мањина присутни су Мађари (27,5%), Роми (1,2%), Немци (0,3%), Словаци (0,2%) и друге мање етничке заједнице (Јевреји, Бугари, Руси, Срби, Турци, Арумуни и Кинези). Некада бројне заједнице Јевреја и Немаца су готово нестале током 20. века.[19][20]
Архитектура
Архитектура Великог Варадина је мешавина грађевина из комунистичког доба, већином у предграђима, и лепих историјских здања из доба Аустро-угарске. Велики Варадин је као мали број градова у Румунији очувао старо градско језгро са бројним црквама и палатама. Уз барокне грађевине, ту је више изузетних примера архитектуре сецесије.
Бискупска палата, једна од најпознатијих грађевина Великог Варадина, конструисана је по цртежима италијанског архитекте Ђовани Батиста Рица. Завршио ју је аустријски архитекта Франц Антон Хилербрант 1770. Данас троспратна вила у облику слова U садржи 100 соба украшених фрескама, 365 прозора и фасаду са испрекиданим јонским капителима. Дом је „Музеју региона Кришана“.[9]
Градови побратими
Велики Варадин је побратимљен са следећим градовима[21]:
Линћепинг, Шведска
Дебрецин, Мађарска
Гиватајим, Израел
Кослада, Шпанија
Мантова, Италија
Пиј де Дом, Француска
Галерија
Римокатоличка катедрала
Градска кућа
Пешачка улица
Старе зграде на Тргу уједињења
Православна црква
Протестанска катедрала
Градско позориште
Фердинадов трг
Референце
^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013.
^ „Архив Војводине” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 2. 2012. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Пројекат Растко”. Rastko.rs. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Егзоними српског језика”. Worldlingo.com. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Oradea (Romania) - Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Your Guide to Romania[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2010. Приступљено 9. 8. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
↑ 8,08,1 „Your Guide to Romania[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2010. Приступљено 9. 8. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
↑ 9,09,19,2 „ORADEA, Romania - Official Travel and Tourism Information”. Romaniatourism.com. Приступљено 13. 3. 2012.
^ Иван Швер: "Огледало Илирије, илити, Догодовштина Илирах, затим Славинах...", Загреб 1841.
^ Евлија Челебија: "Путописи", Сарајево 1996.
^ „Oradea - istoria orasului - cronologie”. Oradea-online.ro. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Oradea - istoria orasului - cronologie”. Oradea-online.ro. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „ORADEA”. Turism Bihor.info. 16. 3. 2005. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2011. Приступљено 13. 3. 2012.
^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа прве сеобе Срба у Руско царство",
^ "Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду", Нови Сад 1974.
^ Љибовоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", нови Сад 2000.
^ "Годишњак САНУ", за 2013., Београд 2013.
^ „Oradea Jewish Community”. Oradeajc.com. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea” (PDF). Oradea.ro. Приступљено 13. 3. 2012.
^ „Site-ul oficial al primăriei municipiului Oradea”. Oradea.ro. 29. 1. 2009. Приступљено 13. 3. 2012.
Спољашње везе
 | Велики Варадин на Викимедијиној остави. |
- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт
Категорије:
- Градови у Румунији
- Кришана
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.900","walltime":"1.184","ppvisitednodes":"value":5756,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":98677,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":6095,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":23,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":27290,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1052.632 1 -total"," 43.43% 457.114 1 Шаблон:Град_у_Румунији"," 43.08% 453.482 1 Шаблон:Град"," 40.97% 431.260 1 Шаблон:Infobox"," 16.99% 178.875 1 Шаблон:Reflist"," 14.25% 149.963 15 Шаблон:Cite_web"," 13.68% 143.954 1 Шаблон:Јез-лат"," 13.29% 139.856 1 Шаблон:Lang"," 12.37% 130.213 1 Шаблон:Coord"," 7.56% 79.626 2 Шаблон:If_empty"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.390","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":17820369,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1295","timestamp":"20190922030647","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0412u0435u043bu0438u043au0438 u0412u0430u0440u0430u0434u0438u043d","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q93358","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q93358","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2008-03-25T09:16:27Z","dateModified":"2019-07-24T10:35:56Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/93/OradeaTownHall.jpg","headline":"u0413u0440u0430u0434 u0443 u0420u0443u043cu0443u043du0438u0458u0438"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":133,"wgHostname":"mw1271"););
