Односи Србије и Румуније Садржај Историја односа Модерни односи Занимљивости Поређење Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијуБилатерални односи са РумунијомДржаве покривене на нерезиденцијалној основиЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕJugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u ParizuСрбија у Првом светском ратуSerbia's Great War 1914-1918Радио „Слободна Југославија“ из Букурешта, извештава 1949.Председник Тито у посети Румунији 1969.Трајне везе између Срба и РумунаВучић: Пред нама турбулентна времена, важни добросуседски односиАмбасада Републике Србије Букурешт - РумунијаГенерални конзулат Републике Србије Темишвар - Румунијауу
АвганистанАзербејџанБангладешБахреинБрунејБутанВијетнамГрузијаЕгипатИзраелИндијаИндонезијаИракИранИсточни ТиморЈапанЈеменЈерменијаЈорданЈужна КорејаКазахстанКамбоџаКатарКинаКипарКиргистанКувајтЛаосЛибанМалдивиМалезијаМјанмарМонголијаНепалОманПакистанПалестинаРусијаСаудијска АрабијаСеверна КорејаСингапурСиријаТајландТаџикистанТуркменистанТурскаУзбекистанУједињени Арапски ЕмиратиФилипиниШри ЛанкаЈужни ЈеменАлжирАнголаБенинБоцванаБуркина ФасоБурундиГабонГамбијаГанаГвинејаГвинеја БисаоЕгипатЕкваторијална ГвинејаЕритрејаЕтиопијаЗамбијаЗимбабвеЈужни СуданЈужноафричка РепубликаКабо ВердеКамерунКенијаКомориДемократска Република КонгоРепублика КонгоКот д' ИвоарЛесотоЛиберијаЛибијаМадагаскарМалавиМалиМарокоМауританијаМаурицијусМозамбикНамибијаНигерНигеријаРуандаСао Томе и ПринципеСвазилендСејшелиСенегалСијера ЛеонеСомалијаСуданТанзанијаТогоТунисУгандаЦентралноафричка РепубликаЧадЏибутиЗанзибарАустралијаВанатуНови ЗеландПапуа Нова ГвинејаСамоаСоломонска ОстрваТонгаФиџиМинистарство спољних послова Републике СрбијеМинистарСписак амбасадора Србијеу СрбијиСпољна трговина СрбијеСрпска дијаспораАлбанијаАустријаБосна и ХерцеговинаБугарскаГрузијаГрчкаИталијаЈерменијаКинаРусијаМађарскаРепублика МакедонијаРепублика МолдавијаНемачкаПољскаСједињене Америчке ДржавеСрбијаСловачкаСловенијаТурскаУједињено КраљевствоУкрајинаФранцускаЦрна ГораХрватскаЧешкаШпанија
Спољни односи РумунијеСпољни односи Србије
Републике СрбијеРумунијеБукурештуТемишваруБеоградуВршцукраљица Наталијакраљица Маријарата са турскомБерлинског конгресаДругом балканском ратуПрвом светском ратуБанатТемишваромЧехословачкомМалу АнтантуБалканску АнтантуСинајиДругог светског ратапреко РумунијеИнформбироаХидроелектрана Ђердапраспада СФРЈРумунаСрбаМолдавијуНикола ПетровићНикола ГруловићЏсрпске ћирилицерумунске ћирилицеМихаилоА. Ј. КузиАлександар ВучићКлаус ЈоханисАна БрнабићСорин ГриндеануМаја ГојковићЛивиу ДрагнеаCălin Popescu-TăriceanuГеорге Георгију-ДежЧаушеску
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0" title="Википедија:Акција референцирања чланака"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у Акцији референцирања чланака од 18. до 31. јула.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о давању администраторских права корисницима u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/Acamicamacaraca" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/Acamicamacaraca"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EAcamicamacaracau003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E, u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/MarinaSimic" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/MarinaSimic"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EMarinaSimicu003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E и u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/VS6507_2" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/VS6507 2"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EVS6507u003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E.u003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о давању бирократског права кориснику u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/Zoranzoki21" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Бирократа/Zoranzoki21"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eu003Cuu003EZoranzoki21u003C/uu003Eu003C/spanu003Eu003C/au003E.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Односи Србије и Румуније
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Румунија | Србија |
|---|---|
Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.
Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.
Садржај
1 Историја односа
1.1 Односи Југославије и Румуније
1.1.1 Други светски рат
1.1.2 После Другог светског рата
2 Модерни односи
2.1 Отворена питања
2.2 Економски односи
2.3 Међународне организације
2.4 Дипломатски представници
2.4.1 У Београду
2.4.2 У Букурешту
3 Занимљивости
4 Поређење
4.1 Слике
5 Види још
6 Референце
7 Литература
8 Спољашње везе
Историја односа
Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.
Србија и Румунија су заједно добиле међународно призњање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.
Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.
Граница Југославије и Румуније у Банату 1919. и 1924.
У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.
Односи Југославије и Румуније
Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.
Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.
Други светски рат
За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.
После Другог светског рата
Хидроелектрана Ђердап у Ђердапској клисури
Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).
Модерни односи
За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.
Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.
У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.
Отворена питања
- Питање статуса и националне припадности Влаха у источној Србији
- Питање признавања Румунске православне цркве у Србији ван Војводине (Епархија Дакија Феликс), с обзиром да Румунија већ признаје деловање Српске православе цркве на својој територији (Епархија темишварска).
Економски односи
Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.
- У 2014. години је спољнотрговинска размена била 1,070 милијарди евра, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 627,6 милиона евра, а увоз 443,2 милиона евра.
- У 2015. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,134 милијарди евра, од чега је српски извоз у Румунију био 670,4 милиона евра, а увоз из Румуније 464,4 милиона евра.[1]
Међународне организације
Организације у којима су обе државе имају чланство:
- Уједињене нације
- Дунавска комисија
- Савет Европе
- Организација за европску безбедност и сарадњу
- Пакт сарадње југоисточне Европе
Пакт за стабилност југоисточне Европе (до 2008.)- Средњоевропска иницијатива
- Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи
- Организација за црноморску економску сарадњу
Крајовска група
Крајовска група коју чине Србија, Румунија и Бугарска
Дипломатски представници
У Београду
Оана Кристина Попа, амбасадор, 2016. -
Данијел Бану, амбасадор
Теодор Руденко, амбасадор, 1947. - 1949.
Тудор Виану, 1946—1947.
Виктор Кадере, амбасадор, до 1938.
Никола Филодор, посланик, од 1928.- Гуранеску, посланик
- Ј. А. Кантакузен
- Lascăr Catargiu
- Прохаски, агент
Теодор Калимаки, 1863. -
У Букурешту
Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.[2]
Бранко Бранковић, амбасадор- Зоран С. Поповић
Душан Црногорчевић, амбасадор, 2005—2009.
Душан Француски, амбасадор, 2001. -
Југослав Костић, амбасадор, од 1999.
Десимир Јевтић, од почетка 1990. ванредни и опуномоћени амбасадор СФРЈ/СРЈ у Румунији
Јакша Петрић, амбасадор, 1965—1969.
Франце Хочевар, амбасадор, 1957—1959.
Арсо Милатовић, амбасадор
Радош Јовановић, амбасадор
Радоња Голубовић, амбасадор
Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.[3]
Јован Дучић, Посланик у Букурешту (где је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту)
Драгомир Касидолац, посланик, 1936—1937.
Нинко Перић, посланик, 1935—1936.
Бошко Чолак-Антић, посланик
Милан Ракић, отправник послова
Павле Маринковић, посланик
Михаило Ристић, посланик
Михаило Кр. Ђорђевић, посланик, 1897—1900.
Коста Христић, посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895)
Чедомиљ Мијатовић, посланик (1894)
Љубомир Каљевић, посланик, 1881—1886.
Милан Петронијевић, посланик, 1873—1880.- Коста Цукић
- Коста Магазиновић
Занимљивости
Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.
Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: „Поузданом пријатељу у несигурним временима”
Поређење
Становништво | 20.121.641 | 9.024.734 (са КиМ) |
Површина | 238.391 km² | 88.361 km² |
Густина насељености | 84.4 /km² | 96,78/km² (без КиМ) |
Престоница | Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје) | Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) |
Облик владавине | Парламентарна република | Парламентарна република |
Званични језик | Румунски | Српски |
Вероисповест | 86,8% православље, 7,5% Протестантизам , 4,7% Католицизам, 1% остали | 84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти |
Етничка структура | 89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми, 0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини, 0,2% Турци, 0,4% остали | 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали |
БНП (номинални) | 12,200 $ по глави становника | 10,900 $ по глави становника |
Слике

Александар Вучић председник Србије
Клаус Јоханис председник Румуније

Ана Брнабић председник владе Србије

Сорин Гриндеану председник владе Румуније

Маја Гојковић председник Народне скупштине Србије

Ливиу Драгнеа председник Куће депутата Румуније

Călin Popescu-Tăriceanu председник Сената Румуније
Георге Георгију-Деж у Београду 1964.

Тито и Чаушеску у Букурешту 1966.

Румунска црква у Вршцу

Српска црква у Темишвару
Види још
- Срби у Румунији
- Румуни у Србији
- Власи (Србија)
- Цинцари
- Трајанов мост
- Карловачка митрополија
- Поморишје
- Сибињска митрополија
- Војводство Србија и Тамишки Банат
- Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије
- Банат, Бачка и Барања
Референце
^ Билатерални односи са Румунијом
^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи
^ ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије
Литература
Mitrović, Andrej (1969). Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.
Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
Спољашње везе
Викиновости имају новости везане за чланак: Односи Србије и Румуније |
- Радио „Слободна Југославија“ из Букурешта, извештава 1949.
- Председник Тито у посети Румунији 1969.
Трајне везе између Срба и Румуна, Политика, 23. 5. 2008.
Вучић: Пред нама турбулентна времена, важни добросуседски односи, РТС, 10. новембар 2016.- Амбасада Републике Србије Букурешт - Румунија
- Генерални конзулат Републике Србије Темишвар - Румунија
Категорије:
- Спољни односи Румуније
- Спољни односи Србије
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.364","walltime":"0.469","ppvisitednodes":"value":1086,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":102307,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":1140,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":13,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":12517,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 318.599 1 -total"," 30.64% 97.625 5 Шаблон:Cite_book"," 24.37% 77.628 1 Шаблон:Билатерални_односи"," 21.96% 69.962 1 Шаблон:Infobox"," 6.30% 20.082 1 Шаблон:Спољни_односи_Србије"," 6.10% 19.446 2 Шаблон:Navbox"," 5.45% 17.357 1 Шаблон:Wikinewscat"," 4.29% 13.682 2 Шаблон:Flagbig"," 4.02% 12.807 1 Шаблон:Sister_project"," 3.80% 12.097 1 Шаблон:Reflist"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.099","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":3226153,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1307","timestamp":"20190721123506","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041eu0434u043du043eu0441u0438 u0421u0440u0431u0438u0458u0435 u0438 u0420u0443u043cu0443u043du0438u0458u0435","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B8_%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q7362681","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q7362681","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2009-08-01T21:16:53Z","dateModified":"2019-07-06T22:50:27Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2b/Romania_Serbia_Locator.png"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":192,"wgHostname":"mw1324"););