.mw-parser-output .main-headerborder-bottom-color:transparent;margin-bottom:0.25em;margin-top:0;padding-bottom:0;padding-top:0.mw-parser-output .main-plainlist>ullist-style:none;margin:0;padding:0.mw-parser-output .main-plainlist limargin-bottom:0.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:focus,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:focuscolor:#0645ad.mw-parser-output .mw-headline-numberdisplay:none@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1rem;padding-left:1rem;padding-right:1rem@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wrapperdisplay:flex;margin:0 -0.75rem.mw-parser-output .main-wrapper-columnflex:1;margin:0 0.75rem.mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1.5rem;padding-left:1.5rem;padding-right:1.5rem
.mw-parser-output .main-topfont-size:1rem;margin-top:1rem;padding-bottom:1.5rem.mw-parser-output .main-top-left>pfont-size:0.875em;margin:0.mw-parser-output .main-top-rightfont-size:0.875em;margin-top:0.5em.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:none;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:0.mw-parser-output .main-top-headerborder-bottom:0;margin-bottom:0;margin-top:0.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0body.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:none.mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none;margin-top:1rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:block.mw-parser-output .main-top-mobileSearchButtonbackground:#fff;border:none;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);color:#72777d;font-weight:normal;max-width:none;text-align:left;width:100%@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-topbackground-color:#f8f9fa;border:1px solid #c8ccd1;border-radius:2px;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,.15);margin-bottom:1rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:flex;flex-wrap:wrap.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0.5rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:blockbody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-topalign-items:center;background-image:url("https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e3/Wikipedia_logo_letters_banner.svg");background-position:right;background-repeat:no-repeat;display:flex;margin-bottom:1.5rem;margin-top:0.5rem;padding-bottom:0;padding-left:0;padding-right:1.5rem;padding-top:0.mw-parser-output .main-top-leftbackground-image:linear-gradient(to right,#f8f9fa 0%,#f8f9fa 70%,rgba(248,249,250,0)100%);flex:3;padding:2rem 0 2rem 1.5rem.mw-parser-output .main-top-rightflex:2;margin-top:0;text-align:right.mw-parser-output .main-top-right>ulalign-items:center;flex-direction:row-reverse;justify-content:right;margin-top:0;text-align:left.mw-parser-output .main-top-createArticle+li .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:1em

Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Претражи међу 622.434 чланка

622.434 чланка на српском

Направите чланак

Садржај

Портали

.mw-parser-output .main-boxbackground:#fff;border:solid #c8ccd1;border-width:1px 0;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,0.15);margin:0 -1rem 1.5rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-box>p:last-childmargin-bottom:0.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin:0.5rem -1rem 0;text-align:center.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-content imgheight:auto;max-width:100%.mw-parser-output .main-box-imageCaptiontext-align:center.mw-parser-output .main-box-imageCaption>pdisplay:inline-block;margin-bottom:0;text-align:left.mw-parser-output .main-box-subtitlecolor:#72777d;line-height:1.25;margin-top:-.125em.mw-parser-output .main-box-headermargin-top:-.15em.mw-parser-output .main-box-header acolor:inherit.mw-parser-output .main-box-subtitle+.main-box-headermargin-top:0.mw-parser-output .main-box-header a:focus,.mw-parser-output .main-box:hover .main-box-header a,.mw-parser-output .main-box:hover .main-featuredLists-item>acolor:#0645ad.mw-parser-output .main-footerdisplay:flex;justify-content:flex-end;margin-top:1rem;position:relative.mw-parser-output .main-footer:emptydisplay:none.mw-parser-output .main-footer-actionsflex:1.mw-parser-output .main-footer-actions>ulalign-items:center;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menualign-items:stretch;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menuTogglealign-items:center;display:flex;float:none;height:100%;opacity:0.87.mw-parser-output .main-footer-menuToggle:hoveropacity:0.51.mw-parser-output .main-footer-menuDropdownbackground:#fff;border:1px solid #a2a9b1;border-radius:2px;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);max-width:15em;position:absolute;right:0;top:100%;z-index:100.mw-parser-output .main-footer-menuDropdown .mw-ui-buttontext-align:left;width:100%@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatrightfloat:none;margin-left:-1rem;margin-right:-1rem;text-align:center.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft>a,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatright>adisplay:block@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-boxborder-radius:2px;border-width:1px;margin-bottom:1rem;margin-left:0;margin-right:0@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-boxmargin-bottom:1.5rem;padding:1.5rem.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin-left:-1.5rem;margin-right:-1.5rem

Сјајан чланак

Естонија

Естонија (ест. Eesti), званично Република Естонија (ест. Eesti Vabariik), суверена је држава смештена у балтичком рејону Северне Европе. Стешњена је између акваторије Балтичког мора на северу и западу, Чудско-Псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу. Површином од 45.339 км² територијално је најмања међу земљама које излазе на Балтик.

Држава се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима са Балтика. Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 метара, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 метара. Укупна дужина обалне линије је 3.794 км, док је дужина копнених граница 657 километара. Од око 1.400 језера величином се издваја језеро Пејпус (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом. Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве.

Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених Естонаца населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након I светског рата. Потом почетком II светског рата 1940. поново потпада под власт Хитлерове Немачке, а потом и Совјетског Савеза (Естонска ССР) из чијег састава излази тек 1991. године. Савремена Естонија је демократска парламентарна република, и чланица је УН, ЕУ, СЕ и НАТО.

Главни и највећи град је Талин. Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи.

Прочитајте

236 сјајних чланака

Добар чланак

Округла црква

Округла црква (буг. Кръгла църква, Kragla tsarkva), такође позната и као Црква Светог Јована (буг. църква Свети Йоан, tsarkva Sveti Yoan), велика је и делимично очувана православна црква. Налази се у Великом Преславу, бившем главном граду Првог бугарског царства, данас граду у североистичном делу Бугарске. Црква датира из 10. века, а изграђена је за време владавине бугарског кнеза Симеона I. Откопана је и први пут испитана у периоду 1927–1928. године.

Сматра се да је ова црква један од најупечатљивијих примера средњовековне бугарске архитектуре. Округла црква добила је име због препознатљивог кружног облика целе, која служи као место одржавања литургије. Црква има широки атријум, правоугаони улаз односно нартекс, окружен са две мале куле.

Дизајн цркве подудара се са религијском архитектуром из касног римског периода, односно припада раној хришћанској уметности. Због свог карактеристичног плана и архитектуре, који се значајно разликује од бугарских и византијских црквених објеката, сматра се да је током градње ове цркве велики утицај имала кавкаска архитектура и архитектура династије Каролинга. Други назив за овај објекат је Златна црква и он произилази из његове могуће и популарне идентификације са „новом златном црквом” у Великом Преславу која се спомиње у средњовековним књижевним изворима.

Ова црква има богату унутрашњу декорацију, украшена је мозаицима, керамиком и детаљима од мермера, па се тако значајно разликује од других цркава у Великом Преславу. На зидовима цркве налази се стотине цртежа који приказују бродове, природу и хришћанске симболе. Средњовековни натписи на зидовима крећу се од имена светаца на средњовековном грчком језику, све до кратких текстова написаних на глагољици и ћирилици.

Прочитајте

253 добра чланка

Изабрана слика

Самоспаљивање будистичког монаха Тик Кванг Дука 1963. у Сајгону (данас Хо Ши Мин), у знак протеста против дискриминације будиста у тадашњем Јужном Вијетнаму. Режим председника Нго Дин Зјема, иначе припадника католичке мањине, активно је фаворизовао Католичку цркву и католике у свим сферама живота, док су будисти били дискриминисани иако су чинили између 70 и 90 одсто становништва Јужног Вијетнама. Председник Зјем је убијен у војном удару у новембру 1963
(пуна величина: 3.008 × 2.000)

Недавни догађаји

Вести

23. јул — Борис Џонсон је изабран за новог британског премијера.

20. јул — Осветници: Крај игре (режисери браћа Русо на слици) постао је филм који је остварио највећу зараду икада након што је престигао Аватара.

19. јул — Протестанти захтевају да гувернер Порторика Рикардо Росејо поднесе оставку након „Телеграмгејт” скандала његовог кабинета са порукама на друштвеним мрежама.

19. јул — Фудбалери Алжира победили су Сенегал у финалу Купа афричких нација са 1 : 0 и по други пут у историји освојили тај трофеј.

18. јул — Више од 30 особа је погинуло у подметнутом пожару у студију за филмску анимацију у јапанском граду Кјоту.

17. јул — Светска здравствена организација (WHO) прогласила је избијање колере у Конгу јавним здравственим хитним случајем од међународног интереса (PHEIC).

16. јул — Европски парламент изабрао је Урсулу фон дер Лајен за председницу Европске комисије.

14. јул — Новак Ђоковић је одбранио титулу на тениском турниру у Вимблдону победивши у финалу Роџера Федерера резултатом 3 : 2.

Друге вести

На данашњи дан

30. јул

101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа.

1419 — Хусити су упали у градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке већнике, чиме су отпочели Хуситски ратови.

1676 — Натанијел Бејкон је објавио „Декларацију народа Вирџиније“, започевиши Бејконову побуну против гувернера Вирџиније Вилијама Берклија.

1930 — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу (на слици).

1945 — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.

1971 — Амерички васионски брод Фалкон из мисије „Аполо 15“ са космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином и првим лунарним ровером спустио се на Месец.

1971 — У судару јапанског борбеног авиона F-86 и путничког авиона боинг 727 погинуле 162 особе.

1980 — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.

Остали догађаји: 29. јул ← 30. јул → 31. јул

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је грчка игра сиртаки настала 1964. године за потребе филма Грк Зорба?

... да је Џејмс Бјукенан (на слици) једини амерички председник до сада који је био нежења?

... да је до 1896. Мајами био село са 300 становника, а за нешто више од 100 година тај број се попео на око 404.000 у самом граду?

... да је лик стрип јунака Корта Малтезеа рађен по лику глумца Берта Ланкастера?

... да се страх од дугих речи зове хипотомностросесквипедалиофобија?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 622.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 247.552 корисника отворила налог, а од тога су 774 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

.mw-parser-output .main-wikimedia-headertext-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-iconmargin:0 0 0.5rem;text-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-listcolumn-count:4;column-width:15em;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-list>.main-wikimedia-listItemalign-items:stretch;break-inside:avoid;clear:both;display:flex;page-break-inside:avoid;margin-bottom:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>imgflex:0 auto.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>aflex:1;margin-left:-48px;padding-left:56px;position:relative;text-decoration:none.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>emfont-style:normal.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a:hover>emtext-decoration:underline.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallcolor:#72777d;display:block;font-size:0.85em;line-height:1.25@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-wikimedia-headerfont-family:inherit;font-size:1em.mw-parser-output .main-wikimedia-listfont-size:0.85em;column-width:10em@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-bottom:1rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallfont-size:1em@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-left:auto;margin-right:auto;width:80%