Skip to main content

Ветар Садржај Узроци настанка Мерење Кориштење ветра Снага ветра Аналогне појаве у природи (физици) Метеорологија Економски аспекти Здравствени аспекти Ветар и људска култура Референце Спољашње везе Мени за навигацију„Origin of Wind”„Where do winds come from? A new theory on how water vapor condensation influences atmospheric pressure and dynamics”2013ACP....13.1039M10.5194/acp-13-1039-2013„Geostrophic wind”оригинала„Thermal wind”оригинала„Ageostrophic wind”оригинала„Gradient wind”оригинала„How to read weather maps”оригинала„Wind vane”оригинала„Wind sock”оригинала„Anemometer”оригинала„Pitot tube”оригинала„Tropical cyclone definitions”Federal Meteorological Handbook No. 1 – Surface Weather Observations and Reports September 2005 Appendix A: Glossary.АрхивираноHydrology and Water Resources of India„Section 2. Intensity Observation and Forecast Errors”„Rawinsonde”оригинала„Pibal”оригиналаPrinciples of Meteorological Analysis„Glossary of Meteorology”оригинала„Glossary of Meteorology, Storm”оригинала„Vayu”„Anemi: Greek Gods of the Winds”Britain's Sea Story, B.C. 55-A.D. 1805„Boat made of plastic bottles to make ocean voyage”Sailing Big on a Small SailboatNelson's navy„Shipwrecks, Shipwrecks Everywhere”The Worlds of Christopher Columbus1996Natur.379...60J10.1038/379060a010.7788/akg.1995.77.1.1The Physics of Wind TurbinesMeteorology Guides: Forces and WindsNames of WindsWind Atlases of the WorldWinds of Mars: Aeolian Activity and LandformsClassification of Wind SpeedsWind-speed chartThe Bibliography of Aeolian Researchу4066257-300565267

ВетровиКлиматологијаМетеорологија


ијекгасоваЗемљеваздушнихсвемирусунчев ветарСунцахемијских елеменатаНептунуСатурнубрзинаенергија ветраметеорологијиураганатајфунаекваторамонсунскемитологијуисторијскератовањаокеанагоривадрвећарељефнееолских процесалесерозијепустињапожараваздухатмосферска циркулацијапотискатрењекондензацијомТермални ветарцентрифугалну силуСмер ветраветроказааеродромимаанемометромПитотове цевиСАДтропски циклониИндијирадиосондеГПС-аметеоролошког балонатеодолитаSODARлидарерадареДоплеров ефектелектромагнетног зрачењааеросолаокеанаВетроинжењерствоБофорова скала силе ветраTORROФујитина скалаВајухиндуистичкоБореасЕолЕјомСтари ГрциАтиниримска божанстваФујиншинтоистичкихмагленордијској митологијиНјордСтрибогсловенског божанствабродовароторских бродоваМагнусов ефекатједрењакјарболједраолујадуга путовањаводаСинхалезиАнурадхапуриШри ЛанкеветрењачамаСистануАвганистанвисинских ветроелектранафосилна горивакинетичке енергијеДеривирањемРонеФранцускојоџак












Ветар




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу




Ветар


Ветар (ијек. вјетар) струјање је гасова у великом обиму. На површини планете Земље, ветар се састоји из великих покрета ваздушних маса. Појам ветра у свемиру, означава првенствено сунчев ветар, који се састоји из кретања гасова или наелектрисаних честица са Сунца кроз свемир, док се под појмом планетарни ветар подразумева испуштање лакших хемијских елемената из атмосфере планете у свемир.


Ветрови на Земљи су обично подељењи по њиховој просторној скали, брзини, врсте сила које их изазивају, подручја у којима дувају и ефектима које изазивају. Најснажнији ветрови на планетама у Сунчевом систему измерени су на Нептуну и Сатурну. Ветрови имају различите аспекте, један од најважнијих је њихова брзина, осим тога важна је и густина гасова који су укључени, те садржај енергије односно енергија ветра.


У метеорологији, ветрови се често разликују према њиховој снази и правцу из којег дувају. Снажни, али краткотрајни, замаси ветра велике брзине називају се удари ветра. Снажни ветрови нешто дужег трајања називају се олује. Дуготрајни ветрови имају различита имена повезана са њиховом просечном снагом, попут поветарца, олује, урагана или тајфуна. Према дужини трајања ветрови могу дувати неколико минута током олује, док локални поветарци настали загревањем површина могу трајати и до неколико сати. Осим тога, постоје и глобални ветрови, настали због разлике у апсорпцији сунчеве енергије између климатских зона на Земљи. Два основна узрока атмосферских циркулација у великом обиму су различит интензитет загревања између полова и екватора те ротација планете (Кориолисов ефект). У тропским подручјима, ниска термална циркулација изнад површине и високих планина може довести до монсунске циркулације. У приобалним подручјима, јавља се циклус копнено-морских ветрова који дефинише локалне ветрове, док у подручјима са варијабилним надморским висинама, јављају се ветрови између планина и долина.


У људској цивилизацији, ветар је инспирирао митологију, имао утицаја на историјске догађаје, повећао и проширио обим транспорта и начина ратовања, дао извор снаге за механички рад, електричну енергију и рекреацију. Искориштавањем снаге ветра људи су успели да плове бродовима преко Земљиних океана. Балони испуњеним врућим ваздухом искориштавају ветар како би летели краће летове, док га летилице са мотором искориштавају како би повећали узгон и смањиле потрошњу горива. Подручја удара ветра која узрокују различити временски феномени могу довести до опасних ситуација за авионе. Када снага ветра постане довољно велика, могућа су оштећења објеката направљених људском руком и рушења дрвећа.


Ветар може и обликовати рељефне облике путем разних еолских процеса попут настанка плодног земљишта као што је лес (прапор) или путем ерозије. Прашина из великих пустиња се може премештати на велике удаљености од свог изворног подручја помоћу ветрова. Ветрови које убрзава нераван терен и који су повезани са појавом велике количине прашине добили су регионална имена у разним деловима света због свог значајног утицаја на та подручја. Ветрови знатно утичу на ширење шумских пожара. Они такође распрашују семена многих биљака, омогућавајући опстанак и ширење тих биљних врста, као и популације летећих инсеката. Када су у комбинацији са ниским температурама, ветрови негативно утичу на животиње, нарочито на стоку и људе. Ветар може утицати и на количину хране за неке животиње, као и на њихове стратегије при лову и одбрани.




Садржај





  • 1 Узроци настанка


  • 2 Мерење

    • 2.1 Скале брзине



  • 3 Кориштење ветра

    • 3.1 Историја


    • 3.2 Транспорт


    • 3.3 Извор енергије



  • 4 Снага ветра


  • 5 Аналогне појаве у природи (физици)


  • 6 Метеорологија


  • 7 Економски аспекти

    • 7.1 Позитивни


    • 7.2 Негативни



  • 8 Здравствени аспекти

    • 8.1 Позитивни


    • 8.2 Негативни



  • 9 Ветар и људска култура


  • 10 Референце


  • 11 Спољашње везе




Узроци настанка




Анемометар са лопатицама на усправној оси


Такође погледајте: Атмосферски притисак

Ветар настаје због разлика у атмосферским притисцима. Када је постоје такве разлике, ваздух се почиње кретати из подручја са вишим према подручју са нижим притиском, што узрокује појаву ветрова различитих брзина. На ротирајућој планети, ваздух се може одбити путем Кориолисовог ефекта, осим тачно на екватору. Глобално, постоје два основна покретајућа фактора у шеми ветрова у великом обиму (атмосферска циркулација): различито загревање између екватора и полова (разлика у апсорпцији сунчеве енергије што доводи до сила потиска) и ротација планете. Даље од тропских подручја и изнад ефекта трења по површини, глобални ветрови имају тежњу да се геострофски уравнотежују. У близини површине Земље, трење узрокује успоравање ветра у односу на горње слојеве атмосфере. Површинско трење тера ветрове да дувају у унутрашњост подручја са нижим атмосферским притиском.[1] Нова, контроверзна теорија наводи да се атмосферски градијенти дешавају кондензацијом воде индуцираној шумама, што резултира позитивим циклусом одзива шуме, исисавајући влажни ваздух из приобалних подручја.[2]




Анемометар са лопатицама на усправној оси


Ветрови дефинисани помоћу равнотеже физичких сила користе се у разматрању и анализи профила ветрова. Они су корисни за поједностављење једначина атмосферских кретања и за прављење квалитативних аргумената о усправној и водоравној дистрибуцији ветрова. Геострофска компонента ветра је резултат равнотеже између Кориолисових сила и силе градијента притиска. Она дува паралелно са изобарама и приближно дува изнад најнижег слоја атмосфере у умереним географским ширинама.[3]Термални ветар је разлика у геострофском ветру између два нивоа у атмосфери. Он постоји само у атмосфери са водоравним температурним градијентима.[4] Агеострофска компонента ветра је разлика између стварног и геострофског ветра, која је одговорна за ваздух који попуњава циклоне током времена.[5] Градијентни ветар је сличан геострофском али укључује и центрифугалну силу (или центрипетално убрзање).[6]



Мерење




Ветрови према Аристотелу




Формација стена настала ерозијом ветра (Боливија)


Смер ветра обично се изражава појмом правца одакле он долази. На пример, ветар северац дува са севера према југу.[7] Казаљка ветроказа показује смер ветра.[8] На аеродромима се за одређивање смера ветра обично користи чуњасто платно отворено с оба краја (ветрени рукав), а којим је могуће проценити и брзину ветра на основу угла његовог подизања.[9] Брзина ветра се мери анемометром, који се обично састоји из ротирајућих лопатица или пропелера. Ако је потребна висока фреквенција мерења (у научним апликацијама), ветар се може мерити брзином ширења ултразвучних сигнала или помоћу ефекта вентилације на отпор загријане жице.[10] Друга врста анемометра користи Питотове цеви које искориштавају предности разлика у притисцима између унутрашње и вањске цеви која је изложена ветру, како би се одредио динамички притисак, на основу чега се даље израчунава брзина ветра.[11]


Брзина континуираног дувања ветра се обично мери на висини од 10 м те се узима вредност брзине у временском периоду од 10 минута. Метеоролошке службе у САД извјештавају о брзини ветра која је мери просечно једну минуту кад су у питању тропски циклони,[12] док се за потребе метеоролошких опсервација узима временски период од 2 минуте.[13] У Индији мерења брзине ветра се обично исказују као просечна континуирана брзина ветра током три минуте.[14] Познавање вредности просечне брзине је врло важно, јер је вредност континуираног ветра током једне минуте око 14% виша од његове просечне брзине током десетоминутног периода.[15] Кратки замаси ветра веома велике брзине називају се удари ветра, а једна техничка дефиниција удара ветра наводи да је то максимум који за 10 чворова (16 km/h) прелази најнижу брзину ветра мерену током интервала од 10 минута. Вихор је удвостручење брзине ветра изнад неког нивоа, а које траје једну минуту или дуже.


За одређивање висинских ветрова, користе се радиосонде, која мери брзину ветра помоћу ГПС-а, радио навигације (LORAN) или радарског праћења сонде.[16] Осим тога, кретање метеоролошког балона се може пратити са земље визуално помоћу теодолита.[17] Развијене су и технике удаљеног очитавања брзине ветра укључујући SODAR, Доплерове лидаре и радаре, који могу мерити Доплеров ефект електромагнетног зрачења одбијеног или распршеног од лебдећих аеросола или молекула, те радиометрима и радарима који се користе за мерење таласања површине океана из свемира или авиона. Таласање океана може да послужи за процену брзине ветра близу морске површине. Слике добијене са геостационарних сателита такође се могу користити за процене ветрова кроз атмосферу на основу тога колико се облаци померају у периоду између два сателитска снимања. Ветроинжењерство проучава ефекте ветрова на околину грађевина, попут зграда, мостова и многих других вештачких објеката.



Скале брзине


Историјски, Бофорова скала силе ветра омогућава искуствени опис брзине ветра заснован на посматраним условима на мору. Првобитно, ова скала је садржавала 13 нивоа, али је током 1940-тих скала проширена на 17 нивоа.[18] На њој су наведени генерални појмови који сугеришу ветрове различитих просечних брзина попут лахора, поветарца, олујног ветра или урагана. Према овојх скали, ветрови олујних брзина ограничени су између 52 km/h и 102 km/h, а детаљнија подела међу њима описује се придевима попут умереног, лаког, снажној, те се такви придеви користе за разлучивање снаге ветра унутар категорије олуја.[19] Јак оркански ветар има брзине почев од 104 km/h до 117 km/h.[20] Терминологија тропског циклона разликује се од једног до другог подручја на Земљи. Већина океанских базена користе просечне брзине ветра код одређивања категорије тропског циклона.


Осим Бофорове, постоје још и TORRO и Фујитина скала.



Кориштење ветра



Историја




Модерна ветротурбина


Као природна сила, ветар се често персонифицирао у облику једног или више божанстава или натприродних израза у многим древним културама. Вају је хиндуистичко божанство ветра.[21][22] Грчка божанства ветра била су браћа Анемои: Бореас, Нотос, Зефирос, Еурос и други.[22]Еол, по неким интерпретацијама владар или управитељ четири ветра, такође је био описиван и као Астреј, божанство сумрака који је родио четири ветра са Ејом, божицом зоре. Стари Грци су познавали сезонске промене ветрова, што су показали изградњом „Куле ветрова“ у Атини.[22] Венти су били римска божанства ветра.[23]


Фујин је било јапанско божанство ветра и једно од најстаријих шинтоистичких божанстава. Према легенди, он је био присутан током стварања света и прво је пустио ветрове из своје торбе да очисте свет од магле.[24] У нордијској митологији, божанство ветра је Нјорд.[22] Такође су постојала и четири дваргара (нордијска патуљка): Norðri, Suðri, Аустри и Вестри, а вероватно и четири мужјака јелена Игдрасила, персонификације четири ветра и пандани четири грчка божанстава ветра.[25]Стрибог је назив словенског божанства ветра, неба и ваздуха. Они су веровали да је он предак ветрова из осам смерова.[22]



Транспорт


Постоји много различитих облика бродова који користе ветар за погон, а сви они имају одређене основне заједничке ствари. Уз изузетак роторских бродова који користе Магнусов ефекат, сваки једрењак има труп и најмање један јарбол који држи једра уз помоћ којих се брод креће деловањем ветра.[26] Океанска путовања једрењацима трајала су и до неколико месеци,[27] а међу највећим потешкоћама и опасностима била су споро кретање или стајање због недовољно јаког ветра,[28] и опасност од скретања с курса због снажних олуја или ветрова у погрешном смеру који су спречавали кретање у жељеном смеру.[29] Изузетно снажне олује могле су изазвати потонуће брода и страдање целе посаде и путника.[30] Једрењаци су могли превозити само ограничене количине потрепштина у свом товару, тако да су се дуга путовања морала пажљиво планирати како би се укључиле неопходне намирнице, као и свежа вода.[31]



Извор енергије


У историји, древни Синхалези у Анурадхапури и другим градовима широм данашње Шри Ланке користили су монсунске ветрове за погон пећи још од 300. п. н. е.[32] Пећи су прављене на путу монсунских ветрова ради искориштавања снаге ветра, те су такве пећи могле постизати температуре и до 1200 °C. Постоје стари историјски извори о првобитним ветрењачама које су се користиле за погон оргуља у 1. веку н.е.[33] Прве практичне ветрењаче касније су направљене у Систану, Авганистан у 7. веку. То су биле ветрењаче са усправном осовином на коју су биле постављене дуга усправна погонска вратила са четвртастим лопатицама.[34] Израђиване са шест до дванаест лопатица прекривених трстиком или сличним покривним материјалима, древне ветрењаче су се користиле за мрвљење кукуруза или вађење воде из бунара, а такође су се користиле и за млевење жита те прераду шећерне трске.[35] Ветрењаче са водоравним осовинама су се касније прошириле у северозападној Европи почев од 1180-тих, углавном за млевење жита, а многе холандске ветрењаче и данас постоје. Снага ветра из висинских ветроелектрана је у фокусу преко 30 светских компанија које користе технологију привезивања уместо торњева на земљи на бази притиска.[36] Осим тога, постоје настојања да се уштеде фосилна горива које користе теретни бродови тако што се користи механичка енергија добијена из кинетичке енергије ветра помоћу веома великих змајева или једара привезаних за брод.



Снага ветра


Енергија ветра је облик кинетичке енергије ваздуха у кретању. Кинетичка енергија одређеног дела ваздуха масе m и брзине v одређена је формулом ½ m v2. Да би се нашла маса дела ваздуха који пролази окомито кроз површину A (а која може бити површина ротора турбине), множи се његова запремина након времена t која је прошла са густином ваздуха ρ, што даје m = A v t ρ. На тај начин могуће је наћи укупну енергију ветра помоћу једначине:


E=12ρAv3tdisplaystyle E=frac 12rho Av^3t

Деривирањем уз узимање протока времена да би се израчунала стопа повећања енергије, може се пронаћи укупна снага ветра једначином:


P=dE/dt=12ρAv3displaystyle P=dE/dt=frac 12rho Av^3

Снага ветра је стога пропорционална кубику брзине ветра. Укупна снага ветра би се могла у потпуности ухватити ако би се брзина ветра свела на нулу. Међутим у реалним условима код ветротурбина то није могуће, јер ухваћени ветар такође мора и да напусти турбину (прође кроз њу). Однос између улазне и излазне брзине ветра се мора узети у обзир при прорачунима. Користећи концепт цеви тока, највећа могућа снага ветра која се може извући помоћу ветротурбине износи 59% укупне теоретске снаге ветра.[37]



Аналогне појаве у природи (физици)


Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као водопад), кретањем тела (нпр куглице) низ стрму раван или слободан пад, са струјом у металном проводнику ... увек је у питању кретање као последица различитих потенцијала.



Метеорологија


  • Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у бофорима.

  • „Чили фактор“ је појава да је температура објективно много нижа ако дува ветар. Постоје таблице на основу којих се то израчунава. Заправо ради се о томе да у хладној атмосфери ако је човек добро обучен око њега се формира слој топлог ваздуха, као последица одавања топлоте самог тела, као изолатор. Ветар тај вазух одува, тако да брзо хлади организам.

  • Познато је правило да ако човека у планини затекне мећава са јаким вертом, треба тражити заклон, максимално се утоплити и мировати док невреме не прође


Економски аспекти


Ветар има значајне економске ефекте на друштво



Позитивни


  • Кретање коришћењем снаге ветра. Ова примена је актуелна од најстаријих дана и при томе се мисли на једрилице, једрењаке и слична пловила. До појаве пароброда је био и једини могући начин кретања пловила на великим растојањима. Галије са веслачима су ипак имале ограничен домет.

  • Покретањем различитих елиса и сличног што је снагу ветра претварало у кружно кретање које је даље покретало неки следећи извор енергије. Ту се пре свега мисли на ветрењаче које су служиле као млинови. Данас ветрењаче такође раде као генератори, тј. снагу ветра претварају у електричну енергију.

  • Податак о интензитету ветра на некој локацији је битан за доношење привредних одлука. Нпр. овај податак је битан код изградње аеродрома, постављање сателитских антена (земаљске сателитске станице) и сл...

  • У ваздухопловству познавање ветра се користи за максималан долет једрилица.


Негативни


  • Ветрови великих брзина (торнадо, ураган...) могу имати катастрофалне последице по човека и његову околину.


Здравствени аспекти



Позитивни


  • У великим градовима ветрови су «чистачи» загађеног ваздуха, који настаје као последица аутомобилских издувних гасова али и као последица различитих сагоревања. Постоје градови у којима нема или је врло мало ветра тако да због повећаног смога се проглашава «смог аларм» те забрањује кретање путничким возилима нпр у центру града. То може да потраје данима. У такве градове спада Берлин.


Негативни


Доказано је да ветар који траје дуго, данима и недељама изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке Роне, у Француској је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. Чак се на суду као олакшавајућа околност узима да се злочин десио у доба године када дува тај ветар



Ветар и људска култура


У Србији постоји веровање да су неки „људи ветрењаци“. То су вероватно, иначе нервно лабилне особе, које за време «док дува ветар» могу «долетети» и срушити вам оџак. Те особе су углавном повучене и ћутљиве и «треба их избегавати» и «не љутити»!


  • ветар се користи за различите спортске активности и забаву. Користе се «змајеви», падобрани већих површина којима се може управљати, једрилице (пловила), једрилице (за летење) и сл...

  • у поједним атлетским дисциплинама (нпр. трчање 100 м) судије мере брзину ветра и рекорди се не признају ако је ветар дувао, „у леђа“, брже од установљене границе

Улога ветра у човековом животу је очигледно велика. Многи романи, филмови у свом наслову или садржају имају ветар као једну компонету. Да наведемо само неке «Прохујало са вихором», «Оркански висови»



Референце




  1. ^ JetStream (2008). „Origin of Wind”. Nacionalni meteorološki servis - Southern Region Headquarters. Приступљено 16. 2. 2009. 


  2. ^ Makarieva, Anastassia; V. G. Gorshkov; D. Sheil; A. D. Nobre; B.-L. Li (1. 2. 2013). „Where do winds come from? A new theory on how water vapor condensation influences atmospheric pressure and dynamics”. Atmospheric Chemistry and Physics. 13 (2): 1039—1056. Bibcode:2013ACP....13.1039M. doi:10.5194/acp-13-1039-2013. Приступљено 1. 2. 2013. 


  3. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Geostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 18. 3. 2009. 


  4. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Thermal wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2011. Приступљено 18. 3. 2009. 


  5. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Ageostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2011. Приступљено 18. 3. 2009. 


  6. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Gradient wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 28. 05. 2008. Приступљено 18. 3. 2009. 


  7. ^ JetStream (2008). „How to read weather maps”. Nacionalni meteorološki servis. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 16. 5. 2009. 


  8. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind vane”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2007. Приступљено 17. 3. 2009. 


  9. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind sock”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 17. 3. 2009. 


  10. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Anemometer”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2011. Приступљено 17. 3. 2009. 


  11. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pitot tube”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 17. 3. 2009. 


  12. ^ Tropical Cyclone Weather Services Program (1. 6. 2006). „Tropical cyclone definitions” (PDF). Nacionalna meteorološka služba. Приступљено 30. 11. 2006. 


  13. ^ Office of the Federal Coordinator for Meteorology: Federal Meteorological Handbook No. 1 – Surface Weather Observations and Reports September 2005 Appendix A: Glossary. Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 26, 2005) (на језику: енглески), pristupljeno 6. aprila 2008.


  14. ^ Jain, Sharad K.; Agarwal, Pushpendra K.; Singh, Vijay P. (2007). Hydrology and Water Resources of India. Springer. стр. 187. ISBN 978-1-4020-5179-1. Приступљено 22. 4. 2009. 


  15. ^ Jan-Hwa Chu (1999). „Section 2. Intensity Observation and Forecast Errors”. Mornarica SAD. Приступљено 4. 7. 2008. 


  16. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Rawinsonde”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2011. Приступљено 17. 3. 2009. 


  17. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pibal”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2007. Приступљено 17. 3. 2009. 


  18. ^ Saucier, Walter J. (2003). Principles of Meteorological Analysis. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-49541-5. Приступљено 9. 1. 2009. 


  19. ^ „Glossary of Meteorology”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 18. 3. 2009. 


  20. ^ „Glossary of Meteorology, Storm”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2007. Приступљено 18. 3. 2009. 


  21. ^ Gibbs, Laura (16. 10. 2007). „Vayu”. Encyclopedia for Epics of Ancient India. Приступљено 9. 4. 2009. 


  22. ↑ 22,022,122,222,322,4 Jordan, Michael (1993). Encyclopedia of Gods: Over 2, 500 Deities of the World. New York: Facts on File. стр. 5, 45, 80, 187—188,243,280,295. ISBN 978-0-8160-2909-9. 


  23. ^ Theoi Greek Mythology (2008). „Anemi: Greek Gods of the Winds”. Aaron Atsma. Приступљено 10. 4. 2009. 


  24. ^ Boardman, John (1994). The Diffusion of Classical Art in Antiquity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03680-9. 


  25. ^ Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Orion Publishing Group. ISBN 978-0-304-36385-8. 


  26. ^ Ernest Edwin Speight; Robert Morton Nance (1906). Britain's Sea Story, B.C. 55-A.D. 1805. Hodder and Stoughton. стр. 30. Приступљено 19. 3. 2009. 


  27. ^ Griggs, Brandon; King, Jeff (9. 3. 2009). „Boat made of plastic bottles to make ocean voyage”. CNN. Приступљено 19. 3. 2009. 


  28. ^ Cardwell, Jerry (1997). Sailing Big on a Small Sailboat. Sheridan House, Inc. стр. 118. ISBN 978-1-57409-007-9. Приступљено 19. 3. 2009. 


  29. ^ Lavery, Brian; Patrick O'Brian (1989). Nelson's navy. Naval Institute Press. стр. 191. ISBN 978-1-59114-611-7. Приступљено 20. 6. 2009. 


  30. ^ Underwater Archaeology Kids' Corner (2009). „Shipwrecks, Shipwrecks Everywhere”. Historijsko društvo Wisconsina. Приступљено 19. 3. 2009. 


  31. ^ Carla Rahn Phillips (1993). The Worlds of Christopher Columbus. Cambridge University Press. стр. 67. ISBN 978-0-521-44652-5. Приступљено 19. 3. 2009. 


  32. ^ Juleff, G. (1996). „An ancient wind powered iron smelting technology in Sri Lanka”. Nature. 379 (3): 60—63. Bibcode:1996Natur.379...60J. doi:10.1038/379060a0. 


  33. ^ A.G. Drachmann (1961). „Heron's Windmill”. Centaurus. 7: 145—151. 


  34. ^ Ahmad Y Hassan; Donald Routledge Hill (1986). Islamic Technology: An illustrated history. Cambridge University Press. стр. 54. ISBN 978-0-521-42239-0. 


  35. ^ Donald Routledge Hill (1991). Mechanical Engineering in the Medieval Near East. Scientific American. стр. 64—69. 


  36. ^ Lohrmann, Dietrich (1995). „Von der östlichen zur westlichen Windmühle”. Archiv für Kulturgeschichte. 77 (1): 1—30. doi:10.7788/akg.1995.77.1.1. 


  37. ^ The Physics of Wind Turbines. Kira Grogg Carleton College (2005). pp. 8. (PDF). Pristupljeno 3.11.2011.



Спољашње везе





  • Meteorology Guides: Forces and Winds – Instructional module from the University of Illinois


  • Names of Winds – A list from Golden Gate Weather Services


  • Wind Atlases of the World – Lists of wind atlases and wind surveys from all over the world


  • Winds of Mars: Aeolian Activity and Landforms – Paper with slides that illustrate the wind activity on the planet Mars

  • Classification of Wind Speeds

  • Wind-speed chart

  • The Bibliography of Aeolian Research










Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ветар&oldid=21168071”










Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.864","walltime":"1.041","ppvisitednodes":"value":2132,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":73743,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":1987,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":12,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":45863,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 855.340 1 -total"," 74.90% 640.625 1 Шаблон:Reflist"," 32.92% 281.583 19 Шаблон:Cite_web"," 17.97% 153.668 11 Шаблон:Cite_book"," 10.61% 90.786 1 Шаблон:Commonscat"," 6.77% 57.904 4 Шаблон:Cite_journal"," 5.67% 48.464 1 Шаблон:Wayback"," 3.78% 32.352 1 Шаблон:Климатски_елементи"," 3.58% 30.606 1 Шаблон:En"," 3.34% 28.542 1 Шаблон:Link_language"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.526","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":4398874,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1323","timestamp":"20190621061513","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0412u0435u0442u0430u0440","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q8094","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q8094","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2006-03-17T09:56:14Z","dateModified":"2019-01-01T01:11:18Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/22/Bora-Croatia.jpg"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":172,"wgHostname":"mw1267"););
-

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissabl...
Read more

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Image
Mentenanță CS1: Dată și anMentenanță CS1: Utilizare explicită a lui et al.IsraelȚări în Orientul MijlociuRepubliciSionismState membre ale Organizației Națiunilor Unite ebraicăarabărepublică parlamentarăOrientul MijlociuMării MediteraneLibanulSiriaIordaniaCisiordaniaEgiptFâșia GazaIerusalimTel AvivOrganizației Națiunilor Unite14 mai1948Mandatului britanic pentru PalestinaDavid Ben-GurionOrganizației SionisteAgenției Evreiești pentru PalestinaStatului IsraelONULiga ArabăpalestinieneRăzboiul arabo-israelian din 1948Conflict arabo-israelianTransiordaniaEgiptulRăzboiului de Șase ZileCisiordaniaPeninsula SinaiFâșia GazaÎnălțimile GolanBiroului Central de Statisticădruzicerchezisamariteniarmenidemocrație reprezentativăsistem parlamentarvot universalKnessetulgaze naturaleIndicelui Dezvoltării UmaneOCDEȚara I...
Read more

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)

Image
Acquaborra-CaselleAdattiAlbergoAlberoroAmbraAnatraiaAnciolinaAnghiariAntriaAppaltoArea ProduttivaArezzoArsicciAvenaBaccanelloBadia A RuotiBadia AgnanoBadia PratagliaBadia TedaldaBadia TegaBadia al PinoBadicorteBadiola IBadiola IIBagnaiaBagnolo IBagnolo IIBanzenaBarbianoBarullo-CentoiaBatelliBattifolle-Ruscello-PoggiolaBattifolloBecarinoBeglianoBellavistaBellosguardoBertineBibbianoBibbienaBiccianoBiforcoBigurroBorgaccianoBorghettoBorgo alla CollinaBorgonuovoBorroBossi-CellaioBottegaBrancialinoBucineBugianaBuianoBulcianoBuon RiposoButaleCafaggioCaianoCalbuffaCalcinaiaCallagnoloCalletaCalucacciaCamaldoliCampaccioCampiCampogialliCampoleoneCampolombardoCampoluciCamprenaCamucia-MonsiglioloCapannoleCapezziCapolonaCaposelviCappella BrocchiCappuccini di MontautoCappucciniCapraiaCaprese MichelangeloCaprileCardaCardeta di SopraCarmineCasa BiondoCasa CaroniCasa MarcoCasa MugnainiCasa Vanni - le SelveCasa al CincioCasa alla SisaCasa del ReCasa le BizzeCasacciola-BelvedereCasal GoriCasaleCasalecchio...
Read more