Тенкови на Црвеном тргу током покушаја државног удара августа 1991.

Државе настале распадом Совјетског Савеза: 1 - Јерменија, 2 - Азербејџан, 3 - Белорусија, 4 - Естонија, 5 - Грузија, 6 - Казахстан, 7 - Киргистан, 8 -Летонија, 9 - Литванија, 10 - Молдавија, 11 - Русија, 12 - Таџикистан, 13 - Туркменистан, 14 - Украјина, 15 - Узбекистан.

Распад Совјетског Савеза је био процес дезинтеграције савезних политичких структура и централне владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република, што је довело до независности свих 15 република Совјетског Савеза између 11. марта 1990. и 25. децембра 1991. године. Распад највеће социјалистичке државе на свету је такође означио званични крај Хладног рата.

Како би покренуо стагнирајућу совјетску привреду, совјетски вођа Михаил Горбачов је покренуо процесе либерализације (гласност и перестројку) комунистичке, једнопартијске државе. Међутим, ова либерализација је довела до појаве дуго потискиваних националистичких покрета и међуетничких сукоба у бројним републикама Совјетског Савеза. Револуције из 1989. су довеле до пада социјалистичких држава које су биле савезнице Совјетског Савеза и до повећаног притиска на Горбачова да уведе више демократије и аутономије за конститутивне републике Совјетског Савеза. Под Горбачовљевим руководством, Комунистичка партија Совјетског Савеза је увела непосредне изборе, основала ново централно законодавно тело и окончала забрану деловања других политичких партија. Иако је референдум из марта 1991. године показао да је већина совјетских грађана била за опстанак Совјетског Савеза, његов легитимитет су оспоравале балтичке републике. Законодавна тела совјетских република су почела да усвајају законе који су поткопавали ауторитет централне владе и подржавали успостављање независности.

Све веће политичке тензије су проузроковале да конзервативни врх совјетске армије и Комунистичке партије да у августу 1991. године изврше државни удар како би збацили Горбачова и поново успоставили ауторитативни и чврст централизовани режим. Иако државни удар није успео због отпора грађана предвођеним Борисом Јељцином, тадашњим председником РСФСР, удар је увећао страховања да ће реформе бити поништене, па је већина република почела да проглашава независност. Председници Русије, Украјине и Белорусије Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич су се 22. децембра срели у тајности и договорили да распусте Совјетски Савез и да га замене са лабавом унијом заснованој на добровољном чланству под именом Заједница независних држава. Све више немоћан услед догађаја, Горбачов је поднео оставку 25. децембра 1991. године, што је званичан крај Совјетског Савеза. Русија је по међународном праву призната као једина држава наследница Совјетског Савеза и преузела у свој посед целокупни арсенал совјетског нуклеарног оружја.

Револуције из 1989. године и распад Совјетског Савеза су довеле до краја вишедеценијског непријатељства између НАТО и Варшаквског пакта, што је била главна одлика Хладног рата. То је такође означило пад марксизма-лењинизма као владајуће идеологије, а једине две маркистичко-лењинистичке државе су Северна Кореја и Куба (иако су многе невладајуће партије у другим државама наставиле да заговарају марксизам-лењинизам). Ова два бивша совјетска савезника су успела да се одрже упркос нестанку совјетске економске помоћи и политичке подршке од које су зависиле. У државама бившег Совјетског Савеза, резултати распада су мешовити. Балтичке земље су увеле демократске системе власти, док су Украјина, Белорусија и централноазијске државе имале ауторитативне политичаре. Русија је прошла кроз период политичке нестабилности и економског пада пре него што је достигла стабилност и економски раст под председником Владимиром Путином. Чак и као независне државе, бивше совјетске републике су наставиле да одржавају блиске везе са Русијом и основале мулитлатералне организације као што је Евроазијска економска заједница и Савез Русије и Белорусије да ојачају економску и безбедносну сарадњу.

Види још

• Рат за Нагорно-Карабах


• Јужноосетијски рат


• Рат у Придњестровљу


• Осетско-ингушки рат


• Грађански рат у Таџикистану


• Руска уставна криза 1993.


• Први чеченски рат


• Други чеченски рат


• Распад СФРЈ

Додатна литература

• 
  BOUGHTON, J. M. (1999). „After the fall: building nations out of the Soviet Union”. Tearing Down Walls. The International Monetary Fund 1990 (PDF). International Monetary Fund. стр. 349—408. 
  


• Aron, Leon. Boris Yeltsin : A Revolutionary Life. Harper Collins (2000). ISBN 0-00-653041-9
  


• 
  Aron, Leon Rabinovich (25. 4. 2006). „The "Mystery" of the Soviet Collapse” (PDF). Journal of Democracy (на језику: енглески). 17 (2): 21—35. ISSN 1086-3214. doi:10.1353/jod.2006.0022. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 09. 2018. Приступљено 23. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• 
  Beissinger, Mark R. (2009). „Nationalism and the Collapse of Soviet Communism” (PDF). Contemporary European History (на језику: енглески). 18 (3): 331—347. ISSN 1469-2171. JSTOR 40542830. doi:10.1017/S0960777309005074. Приступљено 23. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• 
  Brown, Archie. The Gorbachev Factor. Oxford University Press (1997). ISBN 978-0-19288-052-9.


• 
  Cohen, Stephen F. (27. 1. 2017). „Was the Soviet System Reformable?”. Slavic Review (на језику: енглески). 63 (3): 459—488. ISSN 0037-6779. JSTOR 1520337. doi:10.2307/1520337. Приступљено 23. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• Crawshaw, Steve. Goodbye to the USSR: The Collapse of Soviet Power. Bloomsbury (1992). ISBN 0-7475-1561-1
  


• 
  Dallin, Alexander (октобар 1992). „Causes of the Collapse of the USSR”. Post-Soviet Affairs (на језику: енглески). 8 (4): 279—302. ISSN 1060-586X. doi:10.1080/1060586X.1992.10641355. Приступљено 23. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• Dawisha, Karen & Parrott, Bruce (Editors). "Conflict, cleavage, and change in Central Asia and the Caucasus". Cambridge University Press (1997). ISBN 0-521-59731-5
  


• 
  de Waal, Thomas. Black Garden. NYU (2003). ISBN 0-8147-1945-7
  


• 
  Gorbachev, Mikhail. Memoirs. Doubleday (1995). ISBN 0-385-40668-1
  


• Gvosdev, Nikolas K., ed. The Strange Death of Soviet Communism: A Post-Script. Transaction Publishers (2008). ISBN 978-1-41280-698-5
  


• Kotz, David, and Fred Weir. “The Collapse of the Soviet Union was a Revolution from Above.” In The Rise and Fall of the Soviet Union, edited by Laurie Stoff, 155–164. Thomson Gale (2006).


• 
  Mayer, Tom (1. 3. 2002). „The Collapse of Soviet Communism: A Class Dynamics Interpretation”. Social Forces (на језику: енглески). University of North Carolina Press. 80 (3): 759—811. CiteSeerX 10.1.1.846.4133 . ISSN 0037-7732. JSTOR 3086457. doi:10.1353/sof.2002.0012. hdl:hein.journals/josf80. Приступљено 23. 9. 2018. Генерални сажетак. CS1 одржавање: Датум и година (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• 
  Miller, Chris (13. 10. 2016). The Struggle to Save the Soviet Economy: Mikhail Gorbachev and the Collapse of the USSR. University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-3018-2. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• 
  O'Clery, Conor. Moscow December 25, 1991: The Last Day of the Soviet Union. Transworld Ireland (2011). ISBN 978-1-84827-112-8
  


• 
  Segrillo, Angelo (децембар 2016). „The Decline of the Soviet Union: A Hypothesis on Industrial Paradigms, Technological Revolutions and the Roots of Perestroika” (PDF). LEA Working Paper Series. Sao Paulo, Brazil: Laboratório de Estudos da Ásia, University of Sao Paulo (2): 1—25. Приступљено 23. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  


• 
  Plokhy, Serhii. The Last Empire: The Final Days of the Soviet Union. Oneworld (2014). ISBN 978-1-78074-646-3
  


• Strayer, Robert. Why Did the Soviet Union Collapse? Understanding Historical Change. M. E. Sharpe (1998). ISBN 978-0-76560-004-2
  


• Suny, Ronald. Revenge of the Past: Nationalism, Revolution, and the Collapse of the Soviet Union. Stanford University Press (1993). ISBN 978-0-80472-247-6
  


• Walker, Edward W. Dissolution: Sovereignty and the Breakup of the Soviet Union. Rowman & Littlefield Publishers (2003). ISBN 978-0-74252-453-8
  

Спољашње везе

Распад Совјетског Савеза на Викимедијиној остави.

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. п р у