Копенхаген дан. København
Знаменитости Копенхагена
Грб
Административни подаци
Држава	Данска
Регија	Велики Копенхаген
Основан	1167.
Становништво
Становништво	‍
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal  —	580.184 [1]
— густина	6.574,32 ст./km2
Агломерација	1.263.698[1]
Географске карактеристике
Координате	55°40′00″ СГШ; 12°34′00″ ИГД / 55.666667° СГШ; 12.566667° ИГД / 55.666667; 12.566667Координате: 55°40′00″ СГШ; 12°34′00″ ИГД / 55.666667° СГШ; 12.566667° ИГД / 55.666667; 12.566667
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина	0-30 м
Површина	88,25 км2
Копенхаген
Остали подаци
Градоначелник	Франк Јенсен
Поштански број	1000
Позивни број	3
Веб-сајт
kk.dk

Копенхаген или Купиморе или Кодањ (дан. København, у матерњем изговору Кобенхавн) je главни и највећи град Данске. Савремени назив је искварен облик старог имена Købmandshavn које значи „трговачка лука“. Простире се на површини од 526 km². У самом граду живи око 542 хиљаде становника, а на ширем подручју око 1,2 милиона.

Копенхаген је политичко, привредно и културно средиште Данске. Последњих деценија, са јачањем сарадње са Шведском, Копенхаген је заједно са шведским Малмеом постао средиште велике Оресунд регије са око 3,8 милиона становника. Ово је једна од најразвијенијих области у Европској унији.

Копенхаген је већ годинама један од градова са најквалитетнијим животом. Истовремено, то је један од најскупљих градова на Свету.

Географија

Географски положај Копенхагена је изразито повољан. Копенхаген се налази на најужем мореузу Оресунд, који одваја Категат и Скагерак, односно Балтичко и Северно море. На тај начин Копенхаген се налази на спони средње и северне Европе (Скандинавије).

Најближи већи град Копенхагену је шведски Малме, преко мореуза, 40 km источно, спојен новим Оресунд мостом-тунелом. Од другог по величини града у држави, Орхуса, Копенхаген је удаљен 300 km источно. Од Берлина Копенхаген је удаљен 430 km северно, а од Стокхолма 660 km југозападно.

Стари део Копенхагена са Амагертским тргом

Копенхаген ноћу

Нова лука

Копенхаген се налази на источној обали великог данског острва Сјеланд, на месту где оно најближе приближава скандинавском полуострву. Мањи део града налази се на острву Амагер, које је од Сјеланда раздвојено Великим каналом. Надморска висина града иде од 0 до 30 m.

Копенхаген се развио као морска лука на мореузу Оресунд између Северног и Балтичког мора. Море је и данас главни чинилац развоја града (привреда, градски предео са многобројним каналима и маринама).

Клима

Клима у Копенхагену је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Стога град одликује блага клима. просечна годишња температура је 8 °C. Најнижа просечна температура је у фебруару, -1 °C, а највећа је током јула и августа, 17 °C. Годишња количина падавина је око 613 милиметара.

Историја

Средњи век: Подручје града било је насељено још у доба праисторије. Данашње насеље је око 1000. године основао Свен Рашљобради. 1167. године уз дотадашње рибарско и лучко насеље изграђен је замак, на месту данашњег дворца Кристијанборг, па оно добија црте града. Град убрзо постаје важна лука, што очувало у имену града (у преводу Лука трговаца). Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Повељом епископа Јакоба Ерландсена из 1254. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета Ханзе. Међутим, Копенхаген постаје престоница Данске тек у 15. веку, уместо дотадашње престонице Роскилдеа.

Нови век: Од времена премештања престонице у Копенхаген град утврђује положај стожера данске круне, али и данске привреде и културе. 1658–59. град се успешно одупро нападу Швеђана. Међутим, много већи ударац граду задала је куга 1711. године, када је број пређашњег становништва (око 65 хиљада) сведен на трећину.

Савремено доба: У две битке, 1801. и 1807. године, Данско-норвешка флота је доживела велики пораз у бици код Копенхагена од стране британске. У исто време град је веома страдао, а погинуло је и много грађана. И поред тога, следећих деценија 19. века град и цела држава бележе нагли развој, па се градско становништво брзо увећавало.

Током Другог светског рата Копенхаген је био окупиран као и остатак државе. И поред окупације, Копенхаген и Данска много мање страдали него многе друге окупиране области.

После рата брзо је текла обнова и осавремењавање града. Од 1961. је отворена прва пешачка улица на свету, Строгет, и од тада се ради на брзом развијању пешачких зона.

Од 2000. године Копенхаген је повезан са шведским градом Малмеом преко моста-тунела Оресунд. Последњих пар деценија Копенхаген се увек укључује међу најбоље светске градове за живот на свету без обзира на високе трошкове живота.

Становништво

У 17. веку Копенхаген је био један од највећих градова Европе, али је касније потиснут. Током друге половине 19. века и пре половине 20. века град је брзо растао, повећавши број становника неколико пута. После Другог светског рата број становника је споро растао, а касније и стагнирао. У то време почела су расти предграђа Копенхагена. Данас у градским границама живи око 540 хиљада становника, а у широј градској зони око 1,2 милиона.

Етнички састав: Становништво Копенхагена је до пре пар деценија било било готово искључиво етнички данско. Међутим, бројни усељеници из страних земља изменили су састав становништва. Тако данас у Копенхагену преко 21% чини становништво рођено у иностранству (7% из ЕУ и 14% изван ЕУ), што је знатно више од просека државе.

Привреда

Копенхаген је „привредно срце" Данске. Град је и данас велика лука, а последњих деценијама посебно су се развиле делатности из области пословања, трговине и услуга. Све важније светске компаније имају своје испоставе или пословнице у Копенхагену.

Саобраћај

У Копенхагену поред С-воза и аутобуса постоје и 2 линије подземне железнице, тј. метроа.

Знаменитости града

Копенхаген има добро очувано старо градско језгро са препознатљивим „скандинавским духом“ (једноставне фасаде у живим бојама, канали, готске цркве и сл.). Град поседује и једну од највећих пешачких зона, која је истовремено и најстарија на свету, па је понос града.

Округли торањ представља једну од главних туристичких знаменитости Копенхагена. Она се налази у самом средишту града. Заједно са њим је грађена и Црква свете Тројице. Државна скупштина је био некадашњи двор данских краљева, а у данашње време је седиште законодавства и министарства спољних послова. Монументална зграда берзе се налази на обали канала Фредерицсхолм. Одликује је шиљати врх спиралног облика, којег чине четири уплетена змајева репа.

Збрика слика

• 
  

  

  
  

  
  

  Опера у Копенхагену
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Градска кућа
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Краљевска палата — Амалиенборг
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Парламент Данске у палати Кристијансборг
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Дворац Розенборг
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Улазак у главну пешачку улицу Строгет
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Музеј лепих уметности
  

  
  

  
  


• 
  

  

  
  

  
  

  Краљевска библиотека
  

  
  

  
  

Партнерски градови

• 
  Пекинг
  


• 
  Берлин
  


• 
  Куритиба
  


• 
  Марсељ
  


• 
  Праг
  


• 
  Рејкјавик
  


• 
  Хелсинки
  


• 
  Нук
  


• 
  Осло
  


• 
  Стокхолм
  


• 
  Торсхавн
  


• 
  Amsterdam
  


• 
  Гројец
  

Референце

Спољашње везе

• Званични веб-сајт


• Званични веб-сајт