Стокхолм Садржај Порекло назива Географија Географија Историја Становништво Привреда Знаменитости Партнерски градови Галерија Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију59°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГД / 59.325; 18.0559°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГД / 59.325; 18.05„Stockholm facts”„Climate Normals for Sweden 1981–2010”„Sunshine Hours of Stockholm”„Stockholm wins EU green capital award - The Local”„Microsoft Word - EGCA 2010-2011_Panel recommendations_6-FINAL.doc”оригинала„Ports of Stockholm — Stockholms Hamnar”оригиналаСредишњи статистички уред Шведске — подацима о општинама и насељимаМедијиВодичПодациЗванични веб-сајтТуристички водич СтокхолмаТуристички уред СтокхолмаВодич кроз СтокхолмууууWorldCat151391324n790188730000 0001 1224 69624057648-6378065026582864cb11880275s(подаци)ge130955
АтинаФиренцаАмстердамЗападниБерлинПаризРејкјавикБергенХелсинкиБриселПрагКраковСантијаго де КомпостелаАвињонБолоњаРотердамПортоБрижСаламанкаГрацЂеноваЛилКоркПатраЛуксембург и Велика областСибињЛиверпулСтавангерЛинцВилњусРијекаГолвејТемишварЕлефсинаНови СадКаунасЕш сир Алзет
Главни градови у ЕвропиСтокхолмГрадови у ШведскојГрадови домаћини Летњих олимпијских игараЕвропска престоница културеОкруг Стокхолм
швед.главниградШведскеСтокхолмског округаопштинасветскогевропскогСкандинавијеКопенхагенаКраљевске шведске академије наукаКаролинског институтаШведске академијеНобелове наградеЛетње олимпијске игре 1912.старошведских речиХелгеандхолменШведскеСкандинавског полуострваБалтичког морашведскогјезераМеларенбреговитоКепеновој класификацији климатаумереноконтиненталну климуГолфске струјеЛетаЗимеПролећејесенСнегШведскеБалтичко мореФинскеНордстремјезероУпландСедерманландострваСтокхолмски архипелаг2009Европске комисијераном средњем векуграда1252лукагвозденерудникаБергслагентрговинеханзеатскаНемцима1478ПрестоницаШведске1436данске1520покољ1523шведскикраљГустав Васасеверне Европе16001634престоница171019. векаиндустријежелезничке мрежеЛетње олимпијске игре 1912.Другог светског ратапредграђапредграђима20. векаШвеђаниШведскуФинциБосне и ХерцеговинеСиријеТурскеИранатрговинууслугеуправупословањебанкарствообразовањенаукуелектроникерачунарстваинформационих техонологијаЕлектролуксЕриксонпоморсколукомтешка индустријасаобраћајеколошкихсаобраћајноШведскојсеверној Европиауто-путеважелезничких пругалукааеродромајавног превозаметроприградске железницетрамвајскихаутобускихСтокхолмски метростаром језгрусредњовековно градско језгроГамла Стансредњовековнимакадемизма1920. векачетвртиДротнингхолм
Стокхолм
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Стокхолм Stockholm (шведски) | |
|---|---|
 Колажни приказ знаменитости Стокхолма | |
 Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шведска |
| Округ | Стокхолмски |
| Основан | 1252. |
| Становништво | |
| Становништво | |
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — 2015. | 914.909 |
— густина | 4.888,12 ст./km2 |
Агломерација ( 2010.) | 1.372.565 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГД / 59.325; 18.05Координате: 59°19′30″ СГШ; 18°03′00″ ИГД / 59.325° СГШ; 18.05° ИГД / 59.325; 18.05 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 0—50 м |
| Површина | 187,17 км2 |
  Стокхолм Стокхолм на мапи Шведске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Карин Вангард |
| Позивни број | 08 |
Стокхолм (нестандардно Штокхолм; швед. Stockholm) главни је и највећи град Шведске. Стокхолм је такође седиште истоименог Стокхолмског округа, где чини једну од општина. Урбани део Стокхолма броји преко 2 милиона људи, тј. 22% становника Шведске.
Град Стокхолм је политичко, привредно и управно средиште Шведске. Такође, то је један од градова светског и европског значаја, а у области Скандинавије то је други по величини град, после Копенхагена.
У Стокхолму су смештене бројне установе од државног значаја. Град је седиште је, између осталог, Краљевске шведске академије наука, Каролинског института и Шведске академије, установа које одређују добитнике Нобелове награде из физике, хемије, економије, медицине и књижевности.
У Стокхолму су одржане Летње олимпијске игре 1912.
Садржај
1 Порекло назива
2 Географија
3 Географија
3.1 Рељеф
3.2 Клима
3.3 Воде
4 Историја
5 Становништво
6 Привреда
6.1 Саобраћај
7 Знаменитости
8 Партнерски градови
9 Галерија
10 Референце
11 Литература
12 Спољашње везе
Порекло назива
Назив града води порекло од старошведских речи Сток (Stock) и Холм (holm) и буквалном преводу значи „место или утврда на острвцету“. Ово има смисла ако се зна да се најстарији (и данас средишњи) део града управо налази на острвцету Хелгеандхолмен.
Географија
Град Стокхолм се налази у источном делу Шведске и Скандинавског полуострва.
Удаљеност Стокхолма од важних градова у окружењу:
- од Гетеборга, другог по величини града у држави, град је удаљен 470 km североисточно;
- од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 520 km источно;
- од главног града Финска, Хелсинкија, град је удаљен 520 km западно (морем);
- од главног града Летоније, Риге, град је удаљен 550 km северозападно (морем);
- од Малмеа, трећег по величини града у држави, град је удаљен 610 km североисточно;
- од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 660 km североисточно.
Географија
Приказ Стокхолма из 1868. године
Рељеф
Стокхолм се развио близу источне обале Балтичког мора. Град се развио на стратешки месту где је раздаљина између великог шведског језера Меларен и Балтичког мора најмања. Стога је дати положај стратешки важан — град је образован како би штитио улаз у систем језера, која су „срж“ унутрашњости земље. Градско подручје бреговито, а надморска висина се креће се 0-50 м.
Клима
Према Кепеновој класификацији климата Стокхолм има умереноконтиненталну климу. Због севернијег положаја града, дневна светлост доста варира од више од 18 сати средином лета, до само 6 сати крајем децембра. Упркос свом положају, Стокхолм има релативно благе температуре и много топлије и сунчаније време током године од већине других места на сличним латитудама, или чак од неких што су јужније, углавном због утицаја Голфске струје. Град годишње има 1.981 сунчаних сати.[1]
Лета су топла и пријатна са просечном дневном највишом температуром од 20—22 °C (68—72 °F) и најнижом од 13 °C (55 °F), али температура често прелази 25 °C (77 °F). Зиме су хладне са просечном температуром од −5—1 °C (23—34 °F), и ретко пада испод −10 °C (14 °F). Пролеће и јесен колебају се од хладних до благих. Највиша температура икада измерена у Стокхолму је 34,4 °C (93,9 °F); најнижа је −28,3 °C (−18,9 °F). Годишња количина падавина је 539 mm (21,2 in) са 164 влажна дана. Снег углавном пада од децембра до марта.
| Клима Стокхолма, 1981—2010 (пад. и сун. 1961—1990, екст. 1756—) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ Месец | .Јан. | .Феб. | .Мар. | .Апр. | .Мај. | .Јун. | .Јул. | .Авг. | .Сеп. | .Окт. | .Нов. | .Дец. | .Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 11,0 (51,8) | 12,2 (54) | 17,8 (64) | 26,1 (79) | 29,0 (84,2) | 32,2 (90) | 36,0 (96,8) | 35,4 (95,7) | 27,9 (82,2) | 20,2 (68,4) | 14,0 (57,2) | 12,7 (54,9) | 36,0 (96,8) |
| Максимум, °C (°F) | 0,5 (32,9) | 0,6 (33,1) | 3,9 (39) | 9,9 (49,8) | 16,4 (61,5) | 20,1 (68,2) | 23,0 (73,4) | 21,4 (70,5) | 15,8 (60,4) | 9,9 (49,8) | 4,8 (40,6) | 1,7 (35,1) | 10,7 (51,3) |
| Просек, °C (°F) | −1,6 (29,1) | −1,7 (28,9) | 1,2 (34,2) | 6,0 (42,8) | 11,7 (53,1) | 15,7 (60,3) | 18,8 (65,8) | 17,6 (63,7) | 12,7 (54,9) | 7,7 (45,9) | 3,0 (37,4) | −0,3 (31,5) | 7,6 (45,7) |
| Минимум, °C (°F) | −3,7 (25,3) | −3,9 (25) | −1,5 (29,3) | 2,1 (35,8) | 7,0 (44,6) | 11,3 (52,3) | 14,5 (58,1) | 13,8 (56,8) | 9,6 (49,3) | 5,5 (41,9) | 1,2 (34,2) | −2,3 (27,9) | 4,5 (40,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −32 (−26) | −30 (−22) | −25,5 (−13,9) | −22,0 (−7,6) | −6,5 (20,3) | 0,0 (32) | 4,3 (39,7) | 2,0 (35,6) | −3,5 (25,7) | −9,0 (15,8) | −18 (0) | −22,5 (−8,5) | −32,0 (−25,6) |
Количина падавина, mm (in) | 39 (1,54) | 27 (1,06) | 29 (1,14) | 29 (1,14) | 32 (1,26) | 55 (2,17) | 65 (2,56) | 59 (2,32) | 52 (2,05) | 49 (1,93) | 47 (1,85) | 45 (1,77) | 531 (20,91) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9 | 7 | 7 | 6 | 6 | 9 | 9 | 9 | 8 | 9 | 10 | 10 | 100 |
Сунчани сати — месечни просек | 40 | 72 | 135 | 185 | 276 | 292 | 260 | 221 | 154 | 99 | 54 | 33 | 1,821 |
| Извор #1: Météo Climat[2] | |||||||||||||
| Извор #2: SMHI[3] | |||||||||||||
Воде
Стокхолм се налази близу источне обале Шведске, односно западне обале Балтичког мора. На датом месту Балтичко море је најуже, тј. ту се обале Шведске и суседне Финске највише приближавају, што је стратешки значајно. У односу на унутрашњност такође се увиђа стратешки значај Стокхолма, пошто је град смештен на кратком реци Нордстрем, која повезује оближње језеро Меларен, треће по величини у држави, и Балтичко море. Река такође дели историјске покрајине Упланд и Седерманланд, па се и град подељен између њих.
Средишњи делови Стокхолма налазе се на 14 острва који се настављају на Стокхолмски архипелаг. Скоро 30% града чине пловни путеви и још 30% чине паркови и зелене површине; 2009. Стокхолм је од Европске комисије добио титулу прве „Европске зелене престонице“.[4][5]
Историја
Стокхолм ноћу
Подручје Стокхолма било је насељено у раном средњем веку. Први помен града под данашњим називом везан је за годину 1252. Првобитно, град се развио као лука за извоз гвоздене руде из рудника у градском залеђу (област Бергслаген). Захваљујући овоме град је брзо постао значајно средиште трговине. Град је ускоро постао ханзеатска испостава насељена и Немцима. Они су чини градску власт до 1478. године.
Престоница Шведске град је „де факто“ постао 1436. Приликом ослобађања Шведске од данске врховне власти 1520. године у граду се десио покољ. 1523. године ту је устоличен први шведски краљ Густав Васа. Шведска убрзо постаје најважнији чинилац у политици северне Европе.
Ове околности омогућиле су брз раст града, посебно трговине, тако да је он 1600. године прешао цифру од 10 хиљада житеља. 1634. године Стокхолм је и званично постао престоница државе. Међутим, град нису мимоишле ни повремене пошасти. Тако је 1710. године од куге страдало око 20 хиљада становника или 36%.
У другој половини 19. века, са појавом индустрије и изградњом железничке мреже, долази до новог препорода града. Стокхолм доживљава благостање, које траје и дан-данас. Као очита сликатога овде су одржане Летње олимпијске игре 1912.
После Другог светског рата град је досегао своје управне границе. Тада је започета масовна изградња бројних предграђа. У њима данас живи готово исто толико становника као и у граду.
Становништво
Гамла Стан, стари део Стокхолма
Стокхолм је данас највећи град у држави. Град има око 870.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје близу 1,4 милиона становника. Метрополитенско подручје има, пак, близу 2,1 милиона становника. Последњих деценија број становника у градском подручју брзо расте, посебно у предграђима.
До средине 20. века Стокхолм су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 73% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци, чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Данас су значајне скупине досељеника из Босне и Херцеговине, Сирије, Турске, Ирана.
Привреда
Главна трговачка улица у граду, Дротнингатан
Као и сви већи главни градови и Стокхолм се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку.
Град је посебно везан за савремену индустрију из области електронике, рачунарства и информационих техонологија. Светски позната предузећа из ових области, као што су „Електролукс“ и „Ериксон“, имају своја седишта у овом граду. Такође, Стокхолм је данас значајно поморско средиште, са огромном и технолошки модерном луком.[6]
Са друге стране, некадашња тешка индустрија и тежак саобраћај данас су махом измештени из града, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.
Саобраћај
Карта Стокхолмског метроа
Стокхолм је најважније саобраћајно чвориште у Шведској и једно најважнијих у северној Европи. Град је најважније чвориште ауто-путева и железничких пруга у држави, а градска лука је огромна и савремена.
Стокхолм опслужују чак три аеродрома:
Међународни аеродром „Арланда“ је највећи аеродром. Налази се 37 km северно од Стокхолма;
Аеродром Стокхолм-Брома је граду најближи аеродром, свега 7,5 km северозападно од средишта Стокхолма;
Аеродром Стокхолм-Скавста је нешто удаљенији од Стокхолма (око 100 km југозападно), али је значајан за нискотарифне летове.
- Јавни превоз
Спрам своје величине, Стокхолм има изузетно развијену и разгранату мрежу јавног превоза. По последњим подацима то је и најскупљи јавни превоз на свету. Њега чине метро, два система градске и три система приградске железнице, мрежа трамвајских и аутобуских линија. Стокхолмски метро је далеко најважнији вид превоза, и има 3 линије.
Знаменитости
Трг Сергел са стакленим кипом
Стокхолм је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је средњовековно градско језгро, тзв. Гамла Стан (у преводу Стари град) са средњовековним одликама — неправилна мрежа узаних улица и тргова на острву.
Северно од Гамле налази се део града настао у доба академизма, крајем 19. и почетком 20. века, препознатљив по булеварима, алејама, палатама и здањима управе и културе. То је политичко и економско „срце“ града.
Од појединачних грађевина потребно је издвојити:
- Немачка црква (Tyska kyrkan), у Гамли, из 16. века
- Кућа племића (Riddarhuset), из 17. века
- Бодне дворац (Bondeska palatset), из 17. века
- Државни универзитет (Tessinska palatset), из 17. века,
- Краљевска шведска опера, крај 19. века
- Градска кућа Стокхолма, прва трећина 20. века
- Стокхолмско градско читалиште, прва трећина 20. века
Град је већ деценијама стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда.
Партнерски градови
- Кали
- Београд
- Копенхаген
- Хелсинки
- Истанбул
- Кијев
- Нук
- Осло
- Рејкјавик
- Санкт Петербург
- Тунис
- Сарајево
- Тирана
- Торсхавн
- Сиракуза
- Басано дел Грапа
- Адис Абеба
- Подгорица
- Hargeisa
- Вилњус
- Мексико Сити
- Талин
- Рига
Галерија
Краљевски двор
Трг Стуреплан 1938. године
Хоторгет блокови 1-5
Мариаторгет
Ниброплан у Стокхолму 1953. године
Бласиехолмен и хотел „Гранд“ у Стокхолму
Ериксон Глобус
Зграда Риксдаг, Стокхолму
Дворац Дротнингхолм
Поглед на Стокхолм 1928. године
Парк Кунгстрадгарден сликан између 1890—1905.
Гарнисионен, најдужа пословна зграда у Шведској
Референце
^ „Stockholm facts”. .nytimes.com. Приступљено 20. 9. 2009.
^ „Climate Normals for Sweden 1981–2010”. Météo climat. Приступљено 30. 12. 2016.
^ „Sunshine Hours of Stockholm” (PDF). Sveriges Meteorologiska och Hydrologiska Institut. Приступљено 19. 3. 2012.
^ „Stockholm wins EU green capital award - The Local”. Thelocal.se. Приступљено 16. 6. 2009.
^ „Microsoft Word - EGCA 2010-2011_Panel recommendations_6-FINAL.doc” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 9. 2011. Приступљено 8. 7. 2009.
^ „Ports of Stockholm — Stockholms Hamnar”. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2014. Приступљено 1. 5. 2014.
Литература
- Средишњи статистички уред Шведске — подацима о општинама и насељима
Спољашње везе
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Вести на Викивестима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
- Званични веб-сајт
- Туристички водич Стокхолма
- Туристички уред Стокхолма
- Водич кроз Стокхолм
 Градови домаћини Летњих олимпијских игара | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
1 због Првог светског рата; 2 због Другог светског рата | |||||
Категорије:
- Главни градови у Европи
- Стокхолм
- Градови у Шведској
- Градови домаћини Летњих олимпијских игара
- Европска престоница културе
- Округ Стокхолм
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.448","walltime":"1.842","ppvisitednodes":"value":10401,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":206983,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":28204,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":32,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":18315,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1462.993 1 -total"," 48.73% 712.976 1 Шаблон:Град_у_Шведској"," 47.69% 697.640 1 Шаблон:Град"," 44.58% 652.157 1 Шаблон:Infobox"," 15.34% 224.429 6 Шаблон:Ifnumber"," 14.01% 205.001 1 Шаблон:Native_name"," 13.10% 191.662 1 Шаблон:Weather_box"," 13.03% 190.583 1 Шаблон:Lang"," 12.57% 183.926 4 Шаблон:Navbox"," 12.32% 180.294 1 Шаблон:Олимпијски_градови_домаћини-летњи"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.518","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":18134858,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1338","timestamp":"20190701004209","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0421u0442u043eu043au0445u043eu043bu043c","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BC","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q1754","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q1754","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-04-04T23:06:10Z","dateModified":"2019-05-30T20:51:56Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/49/Stockholm_lead_image.jpg","headline":"u0433u043bu0430u0432u043du0438 u0433u0440u0430u0434 u0428u0432u0435u0434u0441u043au0435"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":148,"wgHostname":"mw1266"););
