Урал (планина)

Урал
Урал
Географске карактеристике
Ндм. висина	1.895 m
Координате	; 60° СГШ; 60° ИГД / 60° СГШ; 60° ИГД / 60; 60 Координате: 60° СГШ; 60° ИГД / 60° СГШ; 60° ИГД / 60; 60;
Географија
	; ; ; ; Урал; ; ;
Државе	; Русија;

Планина Урал (рус. Уральские горы) је планина висока 1.895 метара и дуга 2.100 километара, која се простире у правцу север-југ у средишту западне Русије.

Заједно са реком Урал, планина Урал дели евроазијску континенталну масу на два неједнака дела (континента): Азију (43,8 мил. km²) и Европу (10,4 мил. km²).

Садржај

1 Географија

2 Градови

3 Рударство

4 Спољашње везе

Географија

Карта Урала

Призор са субполарног Урала

Урал се налази између Источноевропске равнице на западу и Западносибирске равнице на истоку. На северу почиње од обале Карског мора, које је део Арктичког океана, код Јекатеринбурга достиже своју навећу ширину, а завршава се на реци Урал између Оренбурга и Орска, близу северне границе Казахстана.

Арктичка острва Вајгач и Нова Земља се сматрају продужетком планине Урал. Северна трећина Урала је паралелна реци Об.

Урал пролази кроз пределе три климатске зоне, а на њему извиру многе реке. Најважније од њих су:

у Европи: Белаја, Печора и Кама

у Азији: притоке Тобола, Иртиша и Оба

на граници: Урал

Планина Урал се по својој дужини од 2100 километара дели на 5 секција од севера ка југу:

Поларни Урал: сгш = 69-66°, игд = 67-62°; северно од врха Народнаја (1895 m), највишег врха Урала

Субполарни Урал: сгш = 66-64°, игд = 62-59°; у близини врха Народнаја

Северни Урал: сгш = 64-59°, игд = око 59°; јужно од врха Народнаја до Серова

Средњи Урал: сгш = 59-56°, игд = 58-61°; између Серова и Чељабинска

Јужни Урал: сгш = 56-52°, игд = 60-57°; између Чељабинска и Орска

Градови

Најважнији градови у области планине Урал су:

На европској, западној, страни:

Север и центар: Воркута, Инта, Печора

Југозапад: Соликамск, Березњики, Перм, Уфа, Салават

На азијској, источној, страни (Сибир):

Центар: Серов, Јекатеринбург, Каменск-Уралски

Југоисток: Чељабинск, Магнитогорск

Југ: Оренбург, Орск

Јекатеринбург, главни град Уралског федералног округа, сматра се незваничном престоницом области планине Урал.

Рударство

На средњем и јужном Уралу постоји низ рудника: гвожђа (Магнитогорск), платине, соли, угља, нафте, гаса и драгоценог минерала малахита.

Рудно богатство је допринело развоју центара тешке индустрије у Перму, Јекатеринбургу и Магнитогорску.

Спољашње везе

Планина Урал

搜尋此網誌

Xjyuk