Санстефански споразум Садржај Заоштравање Велике источне кризе Србија и Санстефански уговор Референце Литература Мени за навигацијуСан-Стефанский мирThe European concert in the Eastern question; a collection of treaties and other public actsЕвропа и српско питање 6 – ВикизворникVladimir Corovic: Istorija srpskog narodaИсторија српског народаИсторија српског народаИсторија српског народаСрбија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгресау
Априлски устанакРазловечки устанакКресненски устанакРуско-турски ратРумунски рат за независностГрчки устанак у Македонији 1878.Аустроугарска окупација Босне и ХерцеговинеРајхштатски споразумЦариградска конференцијаБудимпештанска конвенцијаСанстефански споразумКипарска конвенцијаБерлински конгресБерлински споразум
Мировни споразумиСрпско-турски ратови (1876—1878)Руско-турски рат (1877—1878)Историја Македоније у новом веку1878.
Руског царстваТурскеРуско-турског ратаИстанбулаОсманско царствоСрбијеГрчкеБерлинском конгресуБесарабијеВелика БританијаЕгејско мореБосфоромДарданелимаСуецки каналПут за ИндијуКримском ратуЈужне СловенеРусијомЦрне ГореРумунијеСрбијеБугариновосадскаЈован РистићБечаЛондонаКости Протићу1878БечБерлинАндрашијаОта фон Бизмаркакнез МиланБерлинском конгресу
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83" title="Википедија:Гласање/Скорашње смрти и дешавања у току"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току су гласања везана за шаблоне скорашњих смрти и дешавања у току на почетној страниu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу Трагом душе од 1. августа до 30. септембра!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Санстефански споразум
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Мапе према Санстефанском (лево) и Берлинском (десно) споразуму
Санстефански споразум је био споразум о миру између Руског царства и Турске после Руско-турског рата. Мировни уговор је потписан 3. марта 1878. у месту Сан Стефану, малом месту западно од Истанбула. Турци су, уплашени присуством руске војске, пред зидовима престонице прихватили услове мира, иако су они Османско царство лишавали готово свих поседа у Европи.
Одлуке овог уговора биле су:
- Србија, Румунија и Црна Гора, до тада вазалне кнежевине добијају независност.
- Русија добија део Бесарабије (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу
- Румунија добија северну Добруџу, турску територију, као компензацију за Бесарабију
- Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку).[1][2] Русија је покушала да Источно питање реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, обезбеди превласт на Балкану.
Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена на Берлинском конгресу у јуну исте године.
Садржај
1 Заоштравање Велике источне кризе
2 Србија и Санстефански уговор
3 Референце
4 Литература
Заоштравање Велике источне кризе
Русија је овим уговором стекла превласт на истоку. Добијањем Бесарабије, стекла је контролу над Бугарском, а будући да је овој границе раширила до Једрена, Солуна и Истанбула преко ње и над Солунским заливом и мореузима. Чинило се да је руски сан о избијању на топла мора остварен. Велика Британија, "царица мора" никако није хтела да дозволи излазак Русије на Егејско море и контролу над Босфором и Дарданелима јер би се тиме довела у питање њена превласт у источној трговини. Британија је на Босфору штитила Суецки канал и Пут за Индију. Британске лађе су одмах по потписивању уговора ушле у мореузе, а њена дипломатија је заузела претећи став према Русији. Француска и Аустроугарска, свака због сопственог интереса, су стале уз Британију што је Русију довело у ситуацију сличну оној у Кримском рату. Русија је била приморана да се приклони арбитражи великих сила у Берлину исте 1878. Берлински уговор поништио је већину одредаба Санстефанског уговора.[3]
Србија и Санстефански уговор
Премда никад није спроведен у дело, Санстефански споразум имао је далекосежне последице за Јужне Словене и њихове односе с Русијом. Задовољио је већину легитимних захтева Црне Горе, али је изазвао отпор Румуније и Србије. Бугари су са друге стране били више него задовољни. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули Руси, a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, новосадска „Застава“ отворено је оптужила Русију: "Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији!"
И Јован Ристић, председник српске владе и министар иностраних дела, је био озлојеђен одлукама из Сан Стефана. Могућност да Србија изађе из готово безнадежне ситуације и губитка територија које је ослободила у рату 1877—1878, видео је у незадовољству Беча и Лондона Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску. Српске војничке победе и Ристићева вешта дипломатија учинили су да се добије сагласност Русије о задржавању постојеће војне ситуације, до постизања дефинитивног решења. „Не смемо пристати на улогу пиона која нам је дата“, написао је Ристић шефу српског генералштаба Кости Протићу у марту 1878.
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у Беч, потом у Берлин да брани српска становишта код министра иностраних дела Андрашија и канцелара Ота фон Бизмарка. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.
Све до Сан Стефана кнез Милан је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на Берлинском конгресу.[4]
Референце
^ Сан-Стефанский мир
^ The European concert in the Eastern question; a collection of treaties and other public acts
^ Европа и српско питање 6 – Викизворник
^ Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda
Литература
Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
Јовановић, Радоман (1981). „Црна Гора 1851-1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 423—446.
Попов, Чедомир (1981). „Србија 1868—1878. године”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 303—421.
Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.- Ристић,Ј. Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независнот 1875-1878. Књ.И-II, Београд, 1896-1898.
 | Санстефански споразум на Викимедијиној остави. |
Велика источна криза (1875—1878) | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ратови и сукоби |
|        | ||||||
| Међународни споразуми |
| |||||||
| Види још |
| |||||||
Категорије:
- Мировни споразуми
- Српско-турски ратови (1876—1878)
- Руско-турски рат (1877—1878)
- Историја Македоније у новом веку
- 1878.
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.280","walltime":"0.388","ppvisitednodes":"value":940,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":40251,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":2003,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":12,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":1712,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 287.374 1 -total"," 32.82% 94.320 4 Шаблон:Cite_book"," 27.55% 79.159 1 Шаблон:Commonscat"," 15.31% 44.006 1 Шаблон:Велика_источна_криза"," 14.25% 40.957 1 Шаблон:Navbox"," 11.19% 32.162 1 Шаблон:Главни_чланак"," 8.78% 25.225 7 Шаблон:Зас"," 7.03% 20.215 1 Шаблон:Commons"," 6.08% 17.463 1 Шаблон:Reflist"," 6.00% 17.238 1 Шаблон:Sister_project"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.096","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":2767867,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1318","timestamp":"20190726034055","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0421u0430u043du0441u0442u0435u0444u0430u043du0441u043au0438 u0441u043fu043eu0440u0430u0437u0443u043c","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q194113","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q194113","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-06-23T18:02:06Z","dateModified":"2019-02-17T21:43:57Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Karti_od_Sanstefan_i_Berlinski_kongres_1878.jpg"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":127,"wgHostname":"mw1320"););
