Skip to main content

Балканско полуострво Садржај Поријекло назива Историја Балкана Географија Балкана Дефиниције и границе Народи и етничке групе Балкана Генетика Религија Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију„Balkan”оригинала„balkan”оригиналаEuropean Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings„Bulgaria”Balkan StudiesBalkan Studies„Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus”Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen„Balkan – Brill Reference”„Balkhan Mountains”оригинала„Balkanize”A history of Eastern EuropeSoutheast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial StructuresBalkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and TransitionRedefining Cultural Identities: Southeastern Europe„Field Listing: Area”„The Law of the Sea”„Western Balkans Summit”„Western Balkans – Trade – European Commission”Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures„European Economic and Social Committee – Western Balkans”оригинала„European Union External Action – EU relations with the Western Balkans”„Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries”оригинала„Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy”„WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders”оригинала„European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans”„Western Balkans: Enhancing the European Perspective”Архивирано„Perspectives on the Region”„Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans”National Pies - Ancestral Genography Atlas„Data: Urban population (% of total)”„ROMANIA: Counties and Major Cities”„BULGARIA: Major Cities”Statistical Officeof the Republic of Serbia„CROATIA: Counties and Major Cities”„GREECE: Regions and Agglomerations”„MACEDONIA”Albania: Prefectures and Major Cities - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information„SLOVENIA: Major Cities”„SERBIA: Regions. Districts and Major Cities”оригинала„BOSNIA AND HERZEGOVINA”„Çorlu (Tekirdağ. Turkey) – Population Statistics and Location in Maps and Charts”The Balkans Since the Second World WarBalkan StudiesBalkan StudiesEuropean Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings216549410.2307/2165494The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman ConquestThe Balkans Since 1453Balkan posle 1453. godine134640140Балканско полуострво и јужнословенске земље II, Јован Цвијићу

БалканПолуострва у Европи


полуострвокултурна областисточнојјугоисточнојЕвропиБалканским планинамаЦрног мораЈадранским моремЈонскимСредоземним моремЕгејскоМраморно мореЦрно мореМусалаРилатурском језикубугарском језикуперсијскомТрачаниБалканске планинеХемусагрч.трачкегрч.грч.ТифонаФилип КалимахИноћентију VIIIранобулгарскомВелики Балканпокрајине БалканТуркменистануЕвропеБлиског истокарека ДунавСаваСредоземно мореЦрноМраморноЕгејско мореЈонскоЈадранско мореАлпаЕгејских острваМале АзијеРилаОлимпПиндКорабШарПроклетијеДурмиторТајгетПарнасСтрабонCatena mundiСловенаМораваДринаДримТимокИбарНеретваБојанаВардарБистрицаСтрумаМарицаИскарТунџаЈантраПинејОхридско језероПреспанско језероСкадарско језероОстрвско језероКостурско језеросредоземнаЈадранског мораЕгејског мораокеанскавлажне суптропскаЦрног мораумереноконтиненталнаТисеПанонског језераЂердапскуЛедено добаЈакупицаПрењСрбијиБосниХрватскојБугарскојМакедонијиТесалијиПелопонезуАзијеЕвропеХеродотЛибијаАфрикаСеверно мореХесиодуЕвропаЗевсуДодонаСтримонаХиперборејциИстарДанубиусПодунављеМедитеранРека ДунавДинаридимаТрансилванских АлпаСтаром планиномЂердапску клисуруПанонскуВлашко-Понтску низијуГолупцаКладоваКазанаАлпскогкаменог добаЈадранским моремЈонскимСредоземним моремЕгејскоМраморно мореЦрно мореЈугоисточна ЕвропаИстраДалмацијеКраљевине ИталијеИталијанска РепубликеТрстабудућег проширења Европске унијеЦЕФТАиндоевропски народитуркијскихХуниАвариТурциугро-финскихМађариЈужнословенскиЈужнословенскеРоманскиХаплогрупа IХаплогрупа RХаплогрупа EХаплогрупа JХаплогрупа NХаплогрупа HХаплогрупа GХаплогрупа TхришћанствоправослављекатолицизамисламСрбијиЦрној ГориРепублици СрпскојМакедонијиБугарскојГрчкојРумунијиХрватскојСловенијиТурскојАлбанијиКосову и МетохијиФедерацији Босне и Херцеговине










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83" title="Википедија:Гласање/Скорашње смрти и дешавања у току"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току су гласања везана за шаблоне скорашњих смрти и дешавања у току на почетној страниu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу „Трагом душе” од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5/FriedrickMILBarbarossa" title="Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/FriedrickMILBarbarossa"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току је гласање о додели администраторских права кориснику FriedrickMILBarbarossa.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());


Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор



Балканско полуострво




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу



За другу употребу, погледајте страницу Балкан.



Балканско полуострво (осветљени део)




Другачији приказ Балканског полуострва линија од Трста до Одесе


Балканско полуострво, или једноставније Балкан, полуострво је и културна област који се налази у источној и југоисточној Европи. Полуострво је добило назив по Балканским планинама које се протежу од српско-бугарске границе до Црног мора.


Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Највиши врх полуострва је Мусала висок 2.925 m који се налази на планини Рила.




Садржај





  • 1 Поријекло назива

    • 1.1 Етимологија


    • 1.2 Историјски називи

      • 1.2.1 Класична антика и рани средњи вијек


      • 1.2.2 Касни средњи вијек и османско доба


      • 1.2.3 Југоисточна Европа




  • 2 Историја Балкана


  • 3 Географија Балкана


  • 4 Дефиниције и границе

    • 4.1 Полуострво


    • 4.2 Западни Балкан



  • 5 Народи и етничке групе Балкана


  • 6 Генетика


  • 7 Религија

    • 7.1 Урбанизација



  • 8 Види још


  • 9 Референце


  • 10 Литература


  • 11 Спољашње везе




Поријекло назива



Етимологија


На турском језику Балкан значи „венац шумовитих планина” (balkan),[1][2] док на бугарском језику Балкан значи „планина”' (балкан).[3] Друга моћу етимологија је повезана са персијском ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.[4] Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.[5]



Историјски називи



Класична антика и рани средњи вијек


Од класичне антике до средњег вијека, мјесни Трачани[6] су за Балканске планине користили назив Хемус.[7] Према грчкој митологији, трачког краљ Хемуса је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус (грч. Αἷμος) настао од трачке ријечи *saimon која значи ’планински гребен’.[8] Трећа могућност је да је Хемус (грч. Αἵμος) долази од гречке ријечи хема (грч. αἵμα) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана Тифона. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.[9]



Касни средњи вијек и османско доба


Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.[10] Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац Филип Калимах послао папи Иноћентију VIII.[11] Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о ранобулгарском поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.[5] Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као Kod̲j̲a-Balkan, Čatal-Balkan и Ungurs-Balkani̊ ), посебно се односећи на Хелмску планину.[12][13] Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца Велики Балкан[14] и покрајине Балкан у Туркменистану.



Југоисточна Европа


Главни чланак: Југоисточна Европа

Дијелом због историјских и политичких конотација појма „Балкан”,,[15] посебно од војних сукоба деведесетих година 20. вијека, термин „Југоисточна Евопа” постаје све популарнији иако се дословно односи на много веће подручје и стога није толико прецизно.[16]



Историја Балкана


Главни чланак: Историја Балкана



Промене граница на Балкану (1796-2008)


На Балкану се налазе главни путеви између Европе и Блиског истока, па су током историје Балкана туда стално пролазили разни народи и око балканских земаља се отимала разна царства.



Географија Балкана


Географске границе Балкана су: на северу река Дунав и река Сава, на југу Средоземно море, на истоку и југоистоку Црно, Мраморно и Егејско море, на западу Јонско и Јадранско море. Треба напоменути да су северне границе Балканског полустрва, реке Сава и Дунав, само одокативне јер их није могуће тачно утврдити због широке везе коју ово полуострво има са средњом Европом. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од Алпа, преко Егејских острва споје са планинским системом Мале Азије. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 m. (Рила 2925 m, Олимп 2918 m, Пинд 2914 m, Кораб 2764 m, Шар 2748 m, Проклетије 2694 m, Дурмитор 2522 m итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, Тајгет, Парнас и друге. Филозоф и географ Страбон (66. године п. н. е.-19. године н. е.) Шар планину (Skardus) назива „Веригом света“ (Catena mundi). Доласком Словена на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.


Међу рекама доминирају Дунав, Сава, Морава, Дрина, Дрим, Тимок, Ибар, Неретва, Бојана, Вардар, Бистрица, Струма, Марица, Искар, Тунџа, Јантра и Пинеј и др. Језера су Охридско језеро, Преспанско језеро, Скадарско језеро, Острвско језеро, Костурско језеро итд.


Клима је средоземна на Јадранског мора и Егејског мора, океанска и влажне суптропска на обали Црног мора, док је у унутрашњости умерено умереноконтинентална. Север полуострва и планине имају снијежне и мразне зиме, те врућа и сува лета. На југу су зиме блаже.


Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, Тисе и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем Панонског језера (мора) кроз Ђердапску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално Ледено доба на Балкану око 10.000. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, Јакупица, Проклетије, Дурмитор, Прењ и др.




Политичка карта Балкана 1891




Политичка карта Балкана 2005


Остале низије у Србији, Босни, Хрватској, Бугарској, Македонији, Тесалији, Пелопонезу и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.


Разуђене обале Балканског полуострва, многе реке, равнице и превоји, пружале су погодне услове раног насељавања са југа према северу и са истока према западу, дуж великих река и плодних равница. Својим географским положајем Балканско полуострво је од памтивека било мост и главна саобраћајница између Азије и Европе, Истока и Запада, што је допринело мултиетничком саставу, разноврсности културних и политичких утицаја и немирима у историји. То убедљиво потврђују археолошки налази разних древних култура. Ни мањег простора ни више историје. Поимање Балкана, Европе и света у целини у античко доба најбоље је описао Херодот (IV, 36), „отац историје“, који наглашава, да се човек мора смејати како су многи научници нацртали земљу. Они су приказали да је земља округла као круг, да око ње теку океани и да постоје свега три континента: Европа, Азија и Либија (Африка), који су међусобно спојени.


По том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује Северно море; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према Хесиоду (између 800—700. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима Европа је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. Зевсу је родила сина Додона, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини Стримона, а касније Хиперборејци, који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе Истар (Данубиус) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.


У географском погледу Подунавље је велика област која повезује Источну западну Европу, Црноморске регије и Медитеран, преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. Река Дунав такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира Динаридима, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, Трансилванских Алпа и Старом планином.


У пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз Ђердапску клисуру и тиме спаја Панонску и Влашко-Понтску низију. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 km, између Голупца и Кладова. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код Казана, где у дужини од 9 km има ширину 150-170 m и дубину од 20-50 m, а највећа дубина му је 74 m. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 m, брзину до 3 m/s, са просечном количином протицања воде око 5.800-6.000 2m3 /s. Клисурске стране издижу се око 600-700 m изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.


Иначе, Карпатски лук припада групи Алпског орогеног система, са висинама до 2500 m. Он је обезбеђен збијеним наборима, који се састоје од разноврсних петролошких материјала, као што су креда, глиновито-песковитих шкриљаца итд, који представљају саставне делове камена у виду облутака у речним долинама. Они ће бити главни материјали за алатке и уметничка остварења најстарије културе Средњег Подунавља каменог доба.



Дефиниције и границе



Полуострво




Балканско полуострво са северном границом Дунав, Сава и Купа




Мапа Балканског полуострва, Encyclopedia Britannica

  Граница Дунав, Сава, Соча
     Уобичајено је део Балканског полуострва      Није уобичајено део Балканског полуострва


Балканско полуострво је окружено Јадранским морем на југозападу, Јонским и Средоземним морем на југу, Егејско и Мраморно море су на југоистоку док је Црно море на истоку. Сјеверна граница су ријеке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000 km² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као Југоисточна Европа.[17][18][19]


Од 1920. године до Другог свјетског рата, Истра и дијелове Далмације, које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио Краљевине Италије. Садашња територија Италијанска Републике укључује мању областо око Трста која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијелом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијешта на ријеку Крупу.[20]


Удио површине територија[21] на Балканском полуострву према земљама по дефиниција Дунав—Сава:



  1.  Албанија: 27.390 km² (>99% територије)


  2.  Босна и Херцеговина: 51.180 km² (>99%)


  3.  Бугарска: 108.400 km² (>99%)


  4.  Северна Македонија: 25.430 km² (100%)


  5.  Црна Гора: 13.440 km² (>99%)

Већим дијелом или дјелимично на Балканском полуострву:



  1.  Грчка (копно): 104.470 km²[22] (80%)


  2.  Италија (окрузи Горица и Трст): 300 km² (0,1%)


  3.  Румунија (Сјеверна Добруџа): 12.000 km² (5%)


  4.  Словенија (југозападни дио): 10.000 km² (50%)


  5.  Србија (без Срема, Бачке и Баната): 70.688 km² (80%)


  6.  Турска (европски дио): 23.764 km² (3%)


  7.  Хрватска (јужно од Саве и Купе без острва): 30.000 km² (54%)


Западни Балкан


За више информација погледајте: Самит земаља Западног Балкана 2015.



Земље Западног Балкана. Хрватска се придружила ЕУ у јулу 2013. године


Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице Европске уније, док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше Југославије (минус Словенија) и Албаније”.[23][24][25][26][27][28][29][30][31][32] Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију.[25][26][27][28][29][30][31][32] Свака од ових земаља за циљ има да буде дио будућег проширења Европске уније и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом ЦЕФТА.[33] Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.[34]



Народи и етничке групе Балкана


Током писане историје, Балкан су претежно насељавали различити индоевропски народи, док повремене инвазије и државне управе туркијских (Хуни, Авари, Турци) и угро-финских народа (Мађари) нису оставиле значајнијег трага у етно-лингвистичком склопу Балкана. Изузетак од овога чине једино крајњи југоисточни делови полуострва, које данас претежно насељавају Турци, као и делови Србије и Румуније у којима у значајном броју живе Мађари.


Јужнословенски народи:



  • Срби (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија)


  • Црногорци (Црна Гора, Србија, Хрватска)


  • Бошњаци (Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Албанија)


  • Хрвати (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија)


  • Словенци (Словенија)


  • Македонци (Северна Македонија)


  • Бугари (Бугарска, Грчка, Македонија, Србија)

Јужнословенске етничке групе и подгрупе:



  • Југословени (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)


  • Муслимани (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)


  • Горанци (Србија - Косово и Метохија, Македонија, Албанија)


  • Буњевци (Србија, Хрватска)


  • Шокци (Србија, Хрватска)


  • Торлаци (Србија, Македонија, Бугарска)


  • Шопи (Бугарска, Србија, Македонија)


  • Крашовани (Румунија)


  • Јањевци (Србија - Косово и Метохија)


  • Торбеши (Македонија, Албанија)


  • Помаци (Бугарска, Турска, Грчка)


  • Палћени (Румунија, Србија)

Западнословенски народи и етничке групе:



  • Словаци (Србија - Војводина)


  • Русини (Србија - Војводина)

Романски народи и етничке групе:



  • Румуни (Румунија)


  • Власи (Србија)


  • Цинцари (Грчка, Албанија, Македонија, Србија)


  • Мегленски Власи (Грчка)


  • Ћићи (Хрватска)

Остали индоевропски народи:



  • Албанци (Албанија; Србија - Косово и Метохија, Црна Гора, Македонија, Грчка)


  • Грци (Грчка, Албанија)


  • Роми (Румунија, Бугарска, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Грчка)


  • Египћани (Србија - Косово и Метохија, Македонија)


  • Ашкалије (Србија - Косово и Метохија)

Турски народи:


  • Турци (Турска, Грчка, Бугарска, Северна Македонија, Србија-Косово и Метохија)

Угро-фински народи:


  • Мађари (Румунија, Србија)


Генетика


Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом балканских држава најзаступљеније су четири патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе: Хаплогрупа I, Хаплогрупа R, Хаплогрупа E и Хаплогрупа J. У мањој мери су заступљене и Хаплогрупа N, Хаплогрупа H, Хаплогрупа G и Хаплогрупа T.[35]



Религија


На Балкану су од религија у значајном проценту заступљени хришћанство (углавном православље, мањим делом католицизам) и ислам. Православље је доминантно у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Македонији, Бугарској, Грчкој и Румунији; католицизам је доминантно у Хрватској и Словенији; док је ислам доминантан у Турској, Албанији, на Косову и Метохији и у Федерацији Босне и Херцеговине.



Урбанизација


Већина држава на Балканском полуострву је углавном урбанизована; изузев Босне и Херцеговине која је отприлике 50% рурална и 50% урбана.[36]






Панорама Истанбула



Списак највећих градова:
















































































































ГрадДржаваСтановништвоАгломерацијаГодина

Истанбул*
 Турска
9.000.00010.000.0002014
Букурешт
 Румунија
1.883.4252.272.1632011[37]
Софија
 Бугарска
1.260.1201.681.6662014[38]
Београд
 Србија
1.233.7961.659.4402011[39]
Загреб
 Хрватска
688.1631.113.1112011[40]
Атина
 Грчка
664.0463.753.7832011[41]
Скопље
 Македонија
444.800506.9262014[42]
Тирана
 Албанија
418.495800.9862011[43]
Пловдив
 Бугарска
341.567404.6652014[38]
Варна
 Бугарска
335.949344.7752014[38]
Солун
 Грчка
325.1821.012.2972011[41]
Клуж-Напока
 Румунија
324.576411.3792011[37]
Темишвар
 Румунија
319.279384.6092011[37]
Јаши
 Румунија
290.422382.4842011[37]
Констанца
 Румунија
283.872425.9162011[37]
Љубљана
 Словенија
280.310280.3102017[44]
Нови Сад
 Србија
277.522341.6252011[45]
Сарајево
 Босна и Херцеговина
275.524355.1702013[46]
Крајова
 Румунија
269.506420.0002011[37]
Чорлу
 Турска
253.500273.3622014[47]
Брашов
 Румунија
253.200369.8962011[37]
  • Само је европски дио Турске дио Балканског полуострва.[48] Ту живе двије трећине становника града, 14.025.646.


Види још


  • Племенско уређење на Балкану

  • Хришћанство на Балкану


Референце




  1. ^ „Balkan”. Encarta World English Dictionary. Microsoft Corporation. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2009. Приступљено 31. 3. 2008. 


  2. ^ „balkan”. Büyük Türkçe Sözlük (на језику: турски). Türk Dil Kurumu. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2011. Приступљено 3. 7. 2017. »Sarp ve ormanlık sıradağ« 


  3. ^ Костов, Н.; Андрейчин, Л.; Илчев, Ст.; Попов, Д.; Георгиев, Л. (1994). Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов). С.: Наука и изкуство. 


  4. ^ Stachowski, Marek. European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings (на језику: енглески). Jagiellonian University. стр. 618. Приступљено 3. 7. 2017. 


  5. ↑ 5,05,1 Todorova 1997, стр. 27.


  6. ^ „Bulgaria”. Hemus – a Thracian name. Indiana University. стр. 54. 


  7. ^ Balkan Studies. 1986. 


  8. ^ Decev, D (1986). Balkan Studies. University of Michigan. Приступљено 20. 6. 2015. 


  9. ^ „Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus”. Google Books. Приступљено 12. 9. 2014. 


  10. ^ Dobrev, Ivan (1989). Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen (на језику: француски). Sofia: Ed.de l'Académie bulgare des Sciences. 


  11. ^ Todorova 1997, стр. 22.


  12. ^ Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.


  13. ^ „Balkan – Brill Reference”. brillonline.com. 


  14. ^ „Balkhan Mountains”. World Land Features Database. Land.WorldCityDB.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2008. Приступљено 31. 3. 2008. 


  15. ^ „Balkanize”. merriam-webster.com. 


  16. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). A history of Eastern Europe. Taylor & Francis. стр. 37. ISBN 978-0-415-36627-4. 


  17. ^ Hajdú, Zoltán (2007). Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures. Pécs: Hungarian Academy of Sciences. ISBN 978-963-9052-65-9. Приступљено 8. 6. 2015. 


  18. ^ Lampe, John R. (2014). Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-01907-3. Приступљено 8. 6. 2015. 


  19. ^ Švob-Ðokic, Nada, ур. (2001). Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe (PDF). Zagreb: National and University Library in Zagreb. ISBN 978-953-6096-22-0. Приступљено 8. 6. 2015. 


  20. ^ Istituto Geografico De Agostini, L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia, 2004, Ed. De Agostini pp. 78.


  21. ^ „Field Listing: Area”. CIA: The World Factbook. Приступљено 20. 1. 2016. 


  22. ^ „The Law of the Sea”. 


  23. ^ Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs. „Western Balkans Summit”. Приступљено 11. 8. 2015. 


  24. ^ „Western Balkans – Trade – European Commission”. europa.eu. 


  25. ↑ 25,025,1 Zoltan Hajdu, ур. (2007). „The European integration and regional policy of the West Balkans”. Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures. Ivan Illes, Zoltan Raffay. Centre for Regional Studies. стр. 141. ISBN 978-963-9052-65-9. Приступљено 18. 10. 2014. 


  26. ↑ 26,026,1 „European Economic and Social Committee – Western Balkans”. European Economic and Social Committee. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 12. 9. 2014. 


  27. ↑ 27,027,1 „European Union External Action – EU relations with the Western Balkans”. Приступљено 12. 9. 2014. 


  28. ↑ 28,028,1 Redaktion: PT-DLR. „Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries”. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 12. 9. 2014. 


  29. ↑ 29,029,1 „Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy”. 


  30. ↑ 30,030,1 „WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders”. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2014. Приступљено 12. 9. 2014. 


  31. ↑ 31,031,1 „European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans”. Приступљено 12. 9. 2014. 


  32. ↑ 32,032,1 „Western Balkans: Enhancing the European Perspective” (PDF). Communication from the Commission to the European Parliament and the Council. 2008. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 9. 4. 2008. Приступљено 8. 4. 2008. 


  33. ^ „Perspectives on the Region” (PDF). Приступљено 19. 7. 2013. 


  34. ^ De Munter, André (2016). „Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans”. European Parliament. Приступљено 22. 3. 2017. 


  35. ^ National Pies - Ancestral Genography Atlas


  36. ^ „Data: Urban population (% of total)”. The World Bank. 2006—2010. 


  37. ↑ 37,037,137,237,337,437,537,6 „ROMANIA: Counties and Major Cities”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  38. ↑ 38,038,138,2 „BULGARIA: Major Cities”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  39. ^ Statistical Officeof the Republic of Serbia pp. 32.


  40. ^ „CROATIA: Counties and Major Cities”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  41. ↑ 41,041,1 „GREECE: Regions and Agglomerations”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  42. ^ „MACEDONIA”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  43. ^ Albania: Prefectures and Major Cities - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information


  44. ^ „SLOVENIA: Major Cities”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  45. ^ „SERBIA: Regions. Districts and Major Cities”. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2015. Приступљено 9. 11. 2015. 


  46. ^ „BOSNIA AND HERZEGOVINA”. Приступљено 9. 11. 2015. 


  47. ^ „Çorlu (Tekirdağ. Turkey) – Population Statistics and Location in Maps and Charts”. www.citypopulation.de. Приступљено 21. 1. 2016. 


  48. ^ Crampton. The Balkans Since the Second World War. 



Литература



  • Decev, D (1986). Balkan Studies. University of Michigan. Приступљено 20. 6. 2015. 

.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Balkan Studies. 1986. 


  • Stachowski, Marek. European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings (на језику: енглески). Jagiellonian University. стр. 618. Приступљено 3. 7. 2017. 


  • Костов, Н.; Андрейчин, Л.; Илчев, Ст.; Попов, Д.; Георгиев, Л. (1994). Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов). С.: Наука и изкуство. 


  • Грчић, Мирко; Станковић, Стеван; Гавриловић, Љиљана; Радовановић, Светлана; Степић, Миломир; Ђурђић, Снежана (2013). „Балканско полуострво”. Географија за III разред гимназије. Београд: ЗУНС. стр. 5. ISBN 978-86-17-18421-4. 


  • Banac, Ivo (1992). „Historiography of the Countries of Eastern Europe: Yugoslavia”. American Historical Review. University of Chicago Press. 97 (4): 1084—1104. JSTOR 2165494. doi:10.2307/2165494. 


  • Banac, Ivo (1984). The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9493-2. 

  • Carter, Francis W., ed. An Historical Geography of the Balkans Academic Press, 1977.

  • Francis Dvornik The Slavs in European History and Civilization Rutgers University Press, 1962.


  • Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 


  • Jelavich, Barbara (1983). History of the Balkans. Cambridge University Press. 


  • Jelavich, Charles and Jelavich, Barbara, eds. (1963). The Balkans In Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth Century. University of California Press. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)


  • Kitsikis, Dimitri (2008). La montée du national-bolchevisme dans les Balkans. Le retour à la Serbie de 1830. Paris: Avatar. 

  • Lampe, John R., and Marvin R. Jackson; Balkan Economic History, 1550–1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations Indiana University Press, 1982

  • Király, Béla K., ed. East Central European Society in the Era of Revolutions, 1775–1856. 1984


  • Komlos, John (1990). Economic Development in the Habsburg Monarchy and in the Successor States. East European Monographs #28. East European Monographs. ISBN 978-0-88033-177-7. 


  • Mazower, Mark (2000). The Balkans: A Short History. Modern Library Chronicles. New York: Random House. ISBN 978-0-679-64087-5. 


  • Stavrianos, Leften (2000) [1958]. The Balkans Since 1453. London: Hurst. 


  • Stavrijanos, Leften (2005). Balkan posle 1453. godine. Beograd: Equilibrium. 


  • Stoianovich, Traian (1994). Balkan Worlds: The First and Last Europe. Sources and Studies in World History. New York: M.E. Sharpe. ISBN 978-1-56324-032-4. 


  • Todorova, Marija (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek. ISBN 978-86-7562-054-9.  COBISS.SR 134640140



Спољашње везе





  • Балканско полуострво и јужнословенске земље II, Јован Цвијић








Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балканско_полуострво&oldid=22026471”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.392","walltime":"1.695","ppvisitednodes":"value":5867,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":205690,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":28557,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":14,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":56673,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1403.708 1 -total"," 32.33% 453.835 1 Шаблон:Reflist"," 21.03% 295.156 27 Шаблон:Cite_book"," 15.00% 210.554 28 Шаблон:Cite_web"," 11.60% 162.867 2 Шаблон:Lang"," 11.09% 155.603 1 Шаблон:Закључано-анон"," 10.81% 151.705 1 Шаблон:Top_icon"," 7.61% 106.803 1 Шаблон:Commonscat"," 5.13% 71.965 1 Шаблон:Региони_света"," 4.79% 67.230 1 Шаблон:Navbox_with_columns"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.734","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":22889286,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1306","timestamp":"20190719074405","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0411u0430u043bu043au0430u043du0441u043au043e u043fu043eu043bu0443u043eu0441u0442u0440u0432u043e","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%BE","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q23522","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q23522","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2004-08-20T12:22:55Z","dateModified":"2019-07-16T17:09:35Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2e/Balkan_topo_sr.svg"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":161,"wgHostname":"mw1332"););
-

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissabl...
Read more

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Image
Mentenanță CS1: Dată și anMentenanță CS1: Utilizare explicită a lui et al.IsraelȚări în Orientul MijlociuRepubliciSionismState membre ale Organizației Națiunilor Unite ebraicăarabărepublică parlamentarăOrientul MijlociuMării MediteraneLibanulSiriaIordaniaCisiordaniaEgiptFâșia GazaIerusalimTel AvivOrganizației Națiunilor Unite14 mai1948Mandatului britanic pentru PalestinaDavid Ben-GurionOrganizației SionisteAgenției Evreiești pentru PalestinaStatului IsraelONULiga ArabăpalestinieneRăzboiul arabo-israelian din 1948Conflict arabo-israelianTransiordaniaEgiptulRăzboiului de Șase ZileCisiordaniaPeninsula SinaiFâșia GazaÎnălțimile GolanBiroului Central de Statisticădruzicerchezisamariteniarmenidemocrație reprezentativăsistem parlamentarvot universalKnessetulgaze naturaleIndicelui Dezvoltării UmaneOCDEȚara I...
Read more

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)

Image
Acquaborra-CaselleAdattiAlbergoAlberoroAmbraAnatraiaAnciolinaAnghiariAntriaAppaltoArea ProduttivaArezzoArsicciAvenaBaccanelloBadia A RuotiBadia AgnanoBadia PratagliaBadia TedaldaBadia TegaBadia al PinoBadicorteBadiola IBadiola IIBagnaiaBagnolo IBagnolo IIBanzenaBarbianoBarullo-CentoiaBatelliBattifolle-Ruscello-PoggiolaBattifolloBecarinoBeglianoBellavistaBellosguardoBertineBibbianoBibbienaBiccianoBiforcoBigurroBorgaccianoBorghettoBorgo alla CollinaBorgonuovoBorroBossi-CellaioBottegaBrancialinoBucineBugianaBuianoBulcianoBuon RiposoButaleCafaggioCaianoCalbuffaCalcinaiaCallagnoloCalletaCalucacciaCamaldoliCampaccioCampiCampogialliCampoleoneCampolombardoCampoluciCamprenaCamucia-MonsiglioloCapannoleCapezziCapolonaCaposelviCappella BrocchiCappuccini di MontautoCappucciniCapraiaCaprese MichelangeloCaprileCardaCardeta di SopraCarmineCasa BiondoCasa CaroniCasa MarcoCasa MugnainiCasa Vanni - le SelveCasa al CincioCasa alla SisaCasa del ReCasa le BizzeCasacciola-BelvedereCasal GoriCasaleCasalecchio...
Read more