Skip to main content

Петар Кропоткин Садржај Биографија Смрт Дела Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијупобољшајтеу„Kropotkin, Reclus, and 'Relevant' Geography”Demanding the Impossible: A History of Anarchism„The Anarchism of Peter Kropotkin”New Perspectives on AnarchismNew Perspectives on AnarchismMemoirs of a RevolutionistThe Price of Altruism: George Price and the Search for the Origins of KindnessPeter Kropotkin: From Prince to RebelDemanding the Impossible: A History of Anarchism80-010503Help! Gegenseitig behindern oder helfen. Eine politische Skizze zur Wahrnehmung heute10.1093/ref:odnb/42326UK public library membership„Kropotkin was no crackpot”Basic Kropotkin: Kropotkin and the History of AnarchismМедијиПодациЦелокупна дела Петра КропоткинаПетар КропоткинКропоткинова дефиниција анархизма за енциклопедију Британика, 1910.Петар КропоткинПетар КропоткинПетар КропоткинKropotkin PageThe Peter Kropotkin text archiveBlackCrayon.com: People: Peter KropotkinPeter Kropotkin-Short DocumentarySummary of recordsKropotkin's worksKropotkin's grave at Novodevichy CemeterySite Elisée ReclusKropotkin: The Coming RevolutionMap of the Southern Half of Eastern Siberia and Parts of Mongolia, Manchuria, and Sakhalin: For a General Sketch of the Orography of Eastern SiberiaPyotr Alexeevich KropotkinAlbum of the funeral of P.A. Kropotkin in Moscow (1922)The virtual Museum of P.A.KropotkinНовински исечци на тему Петар КропоткинWorldCat66469467n790330370000 0001 2281 103X118567055210381029801834cb11910132z(подаци)90399238283733597333300446393jn19992015180ITICCUCFIV32276000080009XX998172w6fx7dzb51843683

Рођени 1842.Умрли 1921.МосковљаниРуски филозофиАнархисти


рус.Москва9. децембар1842Дмитров8. фебруар1921рускианархизмагеографисторичарписацМосквиаристократискојкозашкогСмоленскуРјуриковичикметоварепубликанскихСибиру18621867ПетровградФинскеШведске18711873социјалистичкеИнтернационали1872федералистичко18741876ЕнглескеШвајцарскеПаризаФранцуске револуцијеЕвропиЧикагоСАДЛондонреволуције1905Лењина8. фебруара192113. фебруара










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83" title="Википедија:Гласање/Скорашње смрти и дешавања у току"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току су гласања везана за шаблоне скорашњих смрти и дешавања у току на почетној страниu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу Трагом душе од 1. августа до 30. септембра!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Петар Кропоткин




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу




















Петар Кропоткин

Kropotkin Nadar.jpg
Петар Алексејевич Кропоткин, фотографија Феликса Надара

Датум рођења(1842-12-09)9. децембар 1842.
Место рођења
Москва
Руска Империја
Датум смрти8. фебруар 1921.(1921-02-08) (78 год.)
Место смрти
Дмитров
РСФСР
ШколаАнархо-комунизам
ЕпохаФилозофија 19. века Филозофија 20. века
РегијаРуска филозофија Западна филозофија
ИнтересовањаФилозофија, Етика, Револуција, Политика, Географија, Наука, Књижевност, Економија, Пољопривреда
Потпис
Peter Kropotkin signature.svg







Кнез Петар Алексејевич Кропоткин (рус. Пётр Алексеевич Кропоткин; Москва, 9. децембар 1842 — Дмитров, 8. фебруар 1921) је био руски теоретичар анархизма, географ,[5]историчар, писац, активиста и руски кнез који се одрекао своје титуле.




Садржај





  • 1 Биографија


  • 2 Смрт


  • 3 Дела


  • 4 Референце


  • 5 Литература


  • 6 Спољашње везе




Биографија


Петар Кропоткин је рођен 9. децембра 1842. у Москви, у аристократиској породици, на другом највишем нивоу. Његова мајка је била ћерка козашког генерала.[6] Њего отац, Алексеј Петрович Кропоткин, био је кнез у Смоленску,[7] из династије Рјуриковичи која је владала Русијом пре успона Романових. Кропоткинов отац је поседовао велике земљишне поседе и скоро 1.200 кметова у три провинције.[6]


Под утицајем републиканских учења, Кропоткин се одрекао своје титуле принца у својој 12. години, и „чак је прекоравао своје пријатеље, када би га тако ословили”.[8]


Образовање је стекао у Петрограду у престижној војној школи,[9][10] где су се учврстила његова интересовања за руску политику и природне науке. На опште изненађење изабрао је службу у Сибиру, а искуства из Сибира обликовала су његове мисли. 1862. у Сибиру је обавио важна географска и антрополошка истраживања која су донела важне географске информације.[11]1867. Кропоткин се вратио у Петровград, где је добио место у Руском географском друштву.[12] Његово одбијање да следи породичну традицију војне службе подстакло је његовог оца да га лиши наследства, „што је направило од њега принца без средстава за издржавање”.[13]У име друштва истраживао је глечере Финске и Шведске између 1871. и 1873. Стекао је репутацију у научним круговима и у својој тридесетој години суочио се са избором између продужетка каријере или попуштања политичким импулсима.


Ево шта је рекао у „Записима једног револуционара“:


… Добио сам телеграм од Географског друштва: „Скупштина вас моли да прихватите позицију секретара Друштва.“ У исто време одлазећи секретар ме је наговарао да прихватим предлог. Моје наде су се оствариле. Али у међувремену друге мисли и друге тежње су обузимале мој ум. Озбиљно сам размислио о одговору и послао, „Најлепше хвала, али не могу прихватити.“

Касније у „Записима“ он објашњава:


Али какво сам ја имао право на ове највеће ужитке, када су свуда око мене само беда и борба за плесњиво парче хлеба; кад све што потрошим да би омогућио да живим у том свету виших емоција мора бити одузето од самих уста оних који сеју жито и немају довољно хлеба за своју децу?

Током својих географских истраживања, Кропоткин је такође изучавао списе водећих политичких теоретичара и коначно прихватио социјалистичке револуционарне погледе.[14] Придружио се Интернационали 1872. али је убрзо био разочаран њеним ограничењима. Када је дошло до поделе Интернационале на две супротстављене струје, Кропоткин је пристао уз федералистичко и либертерско крило.


Вратио се у Русију, након што је потпуно довршио своје теорије, и почео је са ширењем анархистичке пропаганде. 1874. ухапшен је и затворен у Тврђаву Св. Петра и Св. Павла:


Страшну тврђаву где је толико много праве снаге Русије погинуло током последња два века, и чије се само име у Петровграду изговара шапатом.

После драматичног бекства 1876. доспео је до Енглеске и онда Швајцарске да би се поново придружио Јурској Федерацији, затим до Париза, и онда назад у Швајцарску да би уређивао „Ле Револте“.


Атентат на Цара довео је до његовог протеривања. Избегао је у Енглеску и обновио своје изучавање Француске револуције. Обесхрабрен политичком атмосфером, он и његова жена вратили су се у Париз. Заједно са осталима ухапшени су и оптужени у спектакуларном јавном процесу у коме су оптужени извели сјајну одбрану омогућујући себи да пропагирају анархизам у Европи.


Године 1883, поново је ухапшен и осуђен на пет година затвора због анархистичких активности. Пуштен је на слободу после три године и после тога је живео и радио у Енглеској 30 година.


Године 1889, преселио се у Чикаго и живео у крају Хал хаус. Међутим његови анархистички погледи учинили су га непожељним гостом у САД, па се вратио у Лондон.


Вративши се у Русију после револуције из 1905, остатак свог живота посветио је писању. Био је згрожен антисоцијалистичким контрареволуционарним поступцима Лењина, о ком је имао следеће да каже:


Лењин је неупоредив са било којом револуционарном личношћу у историји. Револуционари су имали идеале. Лењин их нема.
Владимире Иљичу (Лењин), ваши конкретни поступци су потпуно недостојни идеја које се претварате да поседујете.


Смрт


Кропоткин је умро од упале плућа у Дмитрову, у близини Москве, 8. фебруара 1921. Лењинова понуда за државни погреб у Кремљу је одбијена. Погребу 13. фебруара присуствовало је више од 100.000 људи. То је био последњи масовни скуп који није организовала држава у наредних 70 година у Русији. Док је поворка пролазила поред затвора, политички затвореници су певали анархистичку химну мртвима. Под притиском Кропоткинових поштовалаца, анархистичким затвореницима је дозвољено да присуствују сахрани. У маси су се виориле црне заставе и транспаренти: „Где има власти нема слободе!“, „анархисти траже да буду пуштени из затвора социјализма!“.



Дела


Главне књиге:


  • Освајање хлеба

  • Дневник П. А. Кропоткина

  • Етика

  • Велика Француска револуција

  • У руским и француским затворима

  • Записи једног револуционара

  • Узајамна помоћ

  • Руска револуција и анархизам

  • Савремена наука и анархизам

  • Терор у Русији


Референце




  1. ^ Gray, Richard T., ур. (2005). A Franz Kafka Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 170. ISBN 9780313303753. 


  2. ^ Marshall 2010, стр. 177.


  3. ^ Graur 1997, стр. 22-36.


  4. ^ Perez, Louis G., ур. (2013). „Kōtoku Shūsui (1871–1911)”. Japan at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 190. ISBN 9781598847420. 


  5. ^ Stoddart, D. R. (1975). „Kropotkin, Reclus, and 'Relevant' Geography”. Area. 7 (3): 188—190. 


  6. 6,06,1 Harman 2011, стр. 20


  7. ^ Woodcock & Avakumović 1990, стр. 13.


  8. ^ Roger N. Baldwin, "The Story of Kropotkin's Life," in Kropotkin's Anarchism: A Collection of Revolutionary Writings, ed. by Baldwin (Orig. 1927; Mineola, NY: Dover Publications, Inc., 1970), p. 13.


  9. ^ Martin A. Miller, "Introduction" to P. A. Kropotkin, Selected Writings on Anarchism and Revolution. Cambridge, MA: MIT Press, 1970; p. 7.


  10. ^ Kropotkin 2014, стр. 63.


  11. ^ Kropotkin 2014, стр. 214.


  12. ^ Marshall, Peter (2010). Demanding the Impossible: A History of Anarchism. PM Press. стр. 311. ISBN 9781604860641. 


  13. ^ Riggenbach, Jeff (4. 3. 2011). „The Anarchism of Peter Kropotkin”. Mises Daily. Ludwig von Mises Institute. 


  14. ^ Ward, Dana (2010). „Alchemy in Clarens: Kropotkin and Reclus, 1877–1881”. Ур.: Jun, Nathan J.; Wahl, Shane. New Perspectives on Anarchism. Rowman & Littlefield. стр. 211. ISBN 9780739132418. 



Литература


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Ward, Dana (2010). „Alchemy in Clarens: Kropotkin and Reclus, 1877–1881”. Ур.: Jun, Nathan J.; Wahl, Shane. New Perspectives on Anarchism. Rowman & Littlefield. стр. 211. ISBN 9780739132418. 


  • Kropotkin, Peter (2014) [1899]. Memoirs of a Revolutionist. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-12535-0. 


  • Harman, Oren (2011). The Price of Altruism: George Price and the Search for the Origins of Kindness. W.W. Norton & Company. стр. 20. ISBN 9780393339994. 


  • Woodcock, George & Avakumović, Ivan (1990). Peter Kropotkin: From Prince to Rebel. Black Rose Books. стр. 13. ISBN 9780921689607. 


  • Perez, Louis G., ур. (2013). „Kōtoku Shūsui (1871–1911)”. Japan at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 190. ISBN 9781598847420. 


  • Graur, Mina (1997). An Anarchist Rabbi: The Life and Teachings of Rudolf Rocker. New York: St. Martin's Press. стр. 22—36. ISBN 978-0-312-17273-2. 


  • Scharlau, Winfried (2011). Who is Alexander Grothendieck? Part 1: Anarchy. Books on Demand. стр. 30. ISBN 9783842340923. »In June 1918 Makhno visited his idol Peter Kropotkin in Moscow...« 


  • Marshall, Peter (2010). Demanding the Impossible: A History of Anarchism. PM Press. ISBN 9781604860641. 


  • Gray, Richard T., ур. (2005). A Franz Kafka Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 170. ISBN 9780313303753. 


  • Leo Tolstoy, MobileReference (2007). Works of Leo Tolstoy. MobileReference. ISBN 9781605011561. 


  • Mac Laughlin, Jim (2016). Kropotkin and the Anarchist Intellectual Tradition. Pluto Press (UK). ISBN 9780745335131. 


  • Alan, Barnard (2004). „Mutual Aid and the Foraging Mode of Thought: Re-reading Kropotkin on the Khoisan”. Social Evolution & History. 3 (1): 3—21. 


  • Joll, James (1980). The Anarchists. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03641-3. LCCN 80-010503. 


  • Woodcock, George & Avakumovic, Ivan (1950). The Anarchist Prince: A Biographical Study of Peter Kropotkin. 

  • Miller, Martin A. (1976). Kropotkin. University of Chicago Press.


  • Morris, Brian (2004). Kropotkin: the Politics of Community. Humanity Press. 


  • The World That Never Was: A True Story of Dreamers, Schemers, Anarchists and Secret Police by Alex Butterworth (Pantheon Books, 2010)


  • Engelbert, Arthur (2012). Help! Gegenseitig behindern oder helfen. Eine politische Skizze zur Wahrnehmung heute. Würzburg: Königshausen & Neumann. ISBN 978-3-8260-5017-6. 


  • Cahm, Caroline (1989). Kropotkin and the rise of revolutionary anarchism 1872–1886. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36445-4. 


  • Walter, Nicolas (2004). „Kropotkin, Peter”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/42326.  (Subscription or UK public library membership required.)


  • Gould, S. J. (1997). „Kropotkin was no crackpot”. Natural History. 106: 12—21. 


  • Basic Kropotkin: Kropotkin and the History of Anarchism by Brian Morris, Anarchist Communist Editions pamphlet no.17 (The Anarchist Federation, October 2008).

  • Efremenko D., Evseeva Y. Studies of Social Solidarity in Russia: Tradition and Modern Trends. // American Sociologist, v. 43, 2012, no. 4, pp. 349–365. – NY: Springer Science+Business Media.

  • Prince P. A. Kropotkin: [Obituary] // Nature. 1921. Vol. 106. P. 735-736.



Спољашње везе





  • Целокупна дела Петра Кропоткина


  • Петар Кропоткин на сајту Пројекат Гутенберг (на језику: енглески)

  • Кропоткинова дефиниција анархизма за енциклопедију Британика, 1910.


  • Петар Кропоткин на сајту Пројекат Гутенберг (на језику: енглески)


  • Петар Кропоткин на сајту Internet Archive (на језику: енглески)


  • Петар Кропоткин на сајту LibriVox (на језику: енглески)


  • Kropotkin Page at the Daily Bleed's Anarchist Encyclopedia


  • The Peter Kropotkin text archive on libcom.org library

  • BlackCrayon.com: People: Peter Kropotkin


  • Шаблон:Anarchives with complete collected works


  • Peter Kropotkin-Short Documentary на сајту Јутјуб


  • Summary of records in The National Archives and elsewhere, with a link to the National Register of Archives pages.


  • Kropotkin's works at TheAnarchistLibrary.org

  • Kropotkin's grave at Novodevichy Cemetery

  • Site Elisée Reclus


  • Kropotkin: The Coming Revolution short documentary in Kropotkin's own words.


  • Map of the Southern Half of Eastern Siberia and Parts of Mongolia, Manchuria, and Sakhalin: For a General Sketch of the Orography of Eastern Siberia by Kropotkin, from the World Digital Library


  • Pyotr Alexeevich Kropotkin на сајту Find a Grave (на језику: енглески)

  • Album of the funeral of P.A. Kropotkin in Moscow (1922)

  • The virtual Museum of P.A.Kropotkin


  • Новински исечци на тему Петар Кропоткин у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)











Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Кропоткин&oldid=22066740”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.132","walltime":"1.490","ppvisitednodes":"value":4531,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":140844,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":7327,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":24,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":11579,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1259.081 1 -total"," 28.12% 354.047 20 Шаблон:Cite_book"," 16.86% 212.240 1 Шаблон:Reflist"," 15.11% 190.305 1 Шаблон:Инфокутија_Филозоф"," 14.81% 186.444 1 Шаблон:Internet_Archive_author"," 14.69% 184.947 1 Шаблон:Infobox"," 11.70% 147.288 1 Шаблон:Прерађивање"," 7.94% 99.952 8 Шаблон:Replace"," 6.03% 75.925 4 Шаблон:Cite_journal"," 4.72% 59.436 2 Шаблон:Main_other"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.605","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":8153456,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1241","timestamp":"20190807022205","ttl":3600,"transientcontent":true););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041fu0435u0442u0430u0440 u041au0440u043eu043fu043eu0442u043au0438u043d","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%BD","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q5752","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q5752","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2006-10-21T13:10:41Z","dateModified":"2019-08-04T15:03:19Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/Kropotkin_Nadar.jpg"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":1611,"wgHostname":"mw1241"););

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)