Берлински конгрес Садржај Ниш и новоослобођени крајеви од престанка турске власти до закључења Берлинског уговора Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију„Srpsko nacionalno pitanje između Sanstefanskog i Berlinskog puta”оригиналаИсторија српског народаИсторија српског народаИсторија српског народаСрбија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгресаAlliance Politicsу
Априлски устанакРазловечки устанакКресненски устанакРуско-турски ратРумунски рат за независностГрчки устанак у Македонији 1878.Аустроугарска окупација Босне и ХерцеговинеРајхштатски споразумЦариградска конференцијаБудимпештанска конвенцијаСанстефански споразумКипарска конвенцијаБерлински конгресБерлински споразум
Велика источна кризаСрпско-турски ратови (1876—1878)Руско-турски рат (1877—1878)Историја Берлина1878.Историја Срба у савременом добуИсторија Ниша
НемачкеАустроугарскеФранцускеВелике БританијеИталијеРусијеТурскеОта фон Бизмарка13. јуна13. јула1878БерлинуСан-стефанског мира3. мартаРуско-турски ратРусијеТурскаБалканомВелика БугарскаСеверне МакедонијеСрбијеНишаАлбанијеГрчкеХалкидикијаСолунаБосна и ХерцеговинасуверенитетомаутономијуСрбијаЦрна ГораРумунијанезависностАустроугарскаВелика БританијаСан-Стефански мировниЈован РистићРумунијеСрбијеЦрне ГореБугарскеКипарВеликој БританијиАустроугарској1908ЕвропиАзијиБалканаБерлински конгресРумунијеСрбијеЦрне ГореГрчкеКонгресаСрбијуБерлинуЈован РистићСрбијуТурскојКонгресаСрбијиСрбијаБосномНовопазарским санџакомАустро-УгарскаСтаре СрбијеТурскаЕнглескаИталијаРусијаБугарскеСанстефанског уговораСрбијеНишаБеле ПаланкеНишБугарскојСрбијомНишСанџакаТурскеЈедренуНишБерлинском конгресуСанстефанског уговораСрбијеТурскојБугарској кнежевиниНишког санџакаПиротомВрањемБугарскојКнежевини СрбијиБерлинском конгресуНишког санџакаБугарскојнишке тврђавеНишЛазар ПротићСанстефанског уговораБугарскојКоста ПавловићТодор СтанковићМијаило МиловановићБерлинског конгресаТурскомНишМилана ОбреновићаСрбијеОтоманском царевиномТурскојСрбијеЦрне ГореНиш
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D1%83_%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83" title="Википедија:Гласање/Скорашње смрти и дешавања у току"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУ току су гласања везана за шаблоне скорашњих смрти и дешавања у току на почетној страниu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу Трагом душе од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Берлински конгрес
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Берлински конгрес, насликао Антон фон Вернер Напред у средини Ото фон Бизмарк
Берлински конгрес је био скуп изасланика тадашњих великих сила Немачке, Аустроугарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Турске, који је под председништвом Ота фон Бизмарка одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године у Берлину.
Конгрес је сазван ради ревизије Сан-стефанског мира (потписаног 3. марта 1878. године), којим је завршен Руско-турски рат. Према тим, претежно од стране Русије диктираним преговорима, Турска би изгубила велики део своје пређашње контроле над Балканом, а требало је да буде створена Велика Бугарска (ефективно руски сателит) која би укључила највећи део данашње Северне Македоније, те делове Србије до Ниша, Албаније и Грчке осим Халкидикија и Солуна. Босна и Херцеговина, иако под турским суверенитетом, добила би значајну аутономију. Овим споразумом је било предвиђено да Србија, Црна Гора и Румунија добију државну независност.
Против наглог пораста утицаја Русије у том региону су се највише бориле управо Аустроугарска и Велика Британија. Услед међународног притиска Русија је морала да попусти и Сан-Стефански мировни уговор је поништен, а преговори о територијалном уређењу Балкана су кренули из почетка. Пошто Немачка практично није морала да штити сопствене интересе на Балкану, при тим преговорима је Бизмарк могао да наступи као „релативно неутралан“ (позната је уосталом Бизмаркова изјава да Балкан „није вредан ни малог прста или костију једног померанског панцир-гренадира"[1]). У преговорима су учествовали само делегати великих сила, док су представници малих земаља покушавали да утичу на исход посредним путем. Србију је представљао Јован Ристић, изасланик кнеза Милана.
Границе балканских држава 1878. године
Исход преговора је био Берлински мир 13. јула 1878. године. Он се састојао из признања Румуније, Србије и Црне Горе као суверених држава и Бугарске као аутономне кнежевине под отоманским суверенитетом (до 1908). Такође, према раније склопљеном Руско-британском споразуму, закљученом 30. маја 1878. године, територија Бугарске је око три пута умањена од оне предвиђене Сан-стефанским миром (одлучено је да заузима територије само северно од планине Балкан). Од остатка територије Велике Бугарске, створена је Источна Румелија под турском управом. Такође, Македонија је остала под турском влашћу. Низ других турских провинција је одвојен од Турске и или припојен другим државама, као Кипар који је додељен Великој Британији, Босна и Херцеговина Аустроугарској (Берлински конгрес 1878. - окупација, 1908. - анексија).
Србија је знатно проширена и добила је четири округа: нишки, пиротски, топлички и врањски, а као и друге земље које су стекле независност, требало да преузме на себе и један део турског државног дуга, али то није учињено јер током следећих година није постигнут договор о висини ове обавезе.
Моћ Турске у Европи и Азији је овим мировним уговором драстично ублажена. Утицај Русије је у корист Аустроугарске веома смањен што је повећало тензије између два царства. Уз то је, такво преуређење Балкана довело до нових напетости на том подручју.
Садржај
1 Ниш и новоослобођени крајеви од престанка турске власти до закључења Берлинског уговора
2 Види још
3 Референце
4 Литература
5 Спољашње везе
Ниш и новоослобођени крајеви од престанка турске власти до закључења Берлинског уговора
Берлински конгрес је заседао месец дана и завршио рад 13. јула 1878. Представници балканских слободних земаља: Румуније, Србије, Црне Горе и Грчке нису могли учествовати у раду Конгреса, али су добили право да, писменим путем, изнесу захтеве својих влада. Србију је у Берлину представљао њен министар спољних послова, бивши намесник, Јован Ристић.
Три су главна питања која је требало повољно решити за Србију: признање њене државне независности, територијално проширење и питање трибута Турској. Када се у току Конгреса расправљало о Србији, прво питање није представљало никакву тешкоћу: Србија је примљена у ред суверених држава Европе и призната јој независност; треће питање, на велико заузимање руске дипломатије, такође је повољно решено. Међутим, нове границе и територијално проширење Србије наишло је на велике тешкоће. Против захтева за Босном и Новопазарским санџаком - устала је Аустро-Угарска; против неослобођених крајева Старе Србије залагале су се Турска, Енглеска и Италија; а против припајања источних крајева - Русија која је заступала интересе Бугарске, свакако у духу ранијих схватања.
У међувремену, током пролећа 1878. године, једно време, због одлука Санстефанског уговора, држало се да ће се граница Србије одредити у непосредној околини Ниша, тј. код Беле Паланке. На тај начин Ниш, са својом казом, био би гранични крај према Бугарској. Међутим, српска влада се веома ангажовала да дипломатско-политичком акцијом, подупре не само оправданост својих државно-политичких захтева, већ и да се до краја заузме за народне молбе и петиције из нишког, врањског и пиротског подручја у којима се тражило да ти крајеви остану под Србијом као део њене националне територије. У Ниш тада долазе бројне депутације из свих крајева Санџака које изражавају лојалност српском кнезу, а ту се стиче и много избеглог народа са оних подручја Турске које је српска војска евакуисала још по закљученом примирју у Једрену, 31. јануара 1878. године. Из Ниша се тада, практично, руководи целокупном акцијом замене турске управе српском, посебно обезбеђењем новоослобођених предела југоисточне Србије. Ниш постаје центар тзв. Нишке управе која изводи прву управну организацију у условима националне слободе.
На Берлинском конгресу пошло се од ревизије постојећих основа Санстефанског уговора и у територијалним питањима везаним за разграничење Србије према Турској, односно и према новопројектованој Бугарској кнежевини. Српска влада заузимала се за то да цела територија бившег Нишког санџака - казе: нишка, прокупљанска, куршумлијска, лесковачка, врањска, пиротска и трнска, које је ослободила српска војска, остане у саставу Србије, док је Руска дипломатија била за то да већи део овог санџака, са Пиротом и Врањем припадне Бугарској. Са своје стране, српска влада износила је све разлоге о потреби да се читаво подручје Санџака, као јединствена целина, а пиротски и врањски крај и као етничко и национално подручје српског народа, придружи Кнежевини Србији, што је најзад и признато на Берлинском конгресу. Од некадашњег Нишког санџака, само је трнска каза и царибродски крај припао Бугарској.[2] Још одмах по предаји нишке тврђаве, 29.XII 1877. / 9.I 1878, 13.јануара у Ниш је дошао владин изасланик Лазар Протић као управитељ вароши и члан Управе нишке. Два дана касније, 15.I, према Закону о уређењу ослобођених предела, почело је организовање окружне, среске и општинске управе. Целокупна ослобођена територија била је подељена на седам управа: нишку, лесковачку, прокупљанску, белопаланачку, врањску, пиротску и кулску. Ове управе отпочеле су да раде на уређивању не само административних већ и економских, здравствених и културних прилика, као и да оснивају судове и пореске установе.
Нишка управа, варошка и окружна, обављала је током првих месеци 1878. веома бројне и разноструке послове, нарочито у вези с пописом турских имања, евидентирањем имовинских односа по селима, пописом људства и заостале хране бивших турских власника. Такође, као позадинска власт, старала се и о обезбеђењу комуникација, јавне сигурности и снабдевању српске војске.
У Мају 1878. извршена је подела на округе, и нишки округ састојао се од срезова: нишког, копривничког и белопаланачког. Ова административна подела нишког округа уследила је после закључења Санстефанског уговора 3. марта 1878. године када је изгледало да ће нишки округ бити граничан према Бугарској. Тада је за окружног начелника био постављен Коста Павловић, а по срезовима: у нишком - Тодор Станковић са писаром Димитријем Ђорђевићем и у копривничком - Мијаило Миловановић. Срески начелници вршили су дужности управе односно полицијске власти, док су судови - општински, срески и окружни - били самосталне установе. По завршетку Берлинског конгреса и правном окончању рата са Турском, извршена је нова управна подела новоослобођених крајева. Ниш је и даље остао средише једног од четири новообразована округа и, у ствари, главно место "Нове Србије", односно једног дела ослобођене историјске "Старе Србије".
Дана 22. августа 1878. године је проглашен Закон о независности и издата Прокламација кнеза Милана Обреновића о правном окончању другог рата Србије са Отоманском царевином. Почетак периода мирног живота тиме је одвојен од скоро трогодишњег периода великог национално-ослободилачког покрета српског народа у Турској и ратовања Србије и Црне Горе.
За Ниш и становништво нишког краја започињао је нови живот у слободи и независној националној држави.[3]
Види још
- Велика источна криза
- Невесињска пушка
- Српско-турски ратови (1876—1878)
- Руско-турски рат (1877—1878)
- Санстефански споразум
- Јован Ристић
- Јован Драгашевић
Референце
^ Snyder 2007, стр. 84.
^ Ristić, J. Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878. Knj. I-II, Beograd, 1896-1898.
^ „Srpsko nacionalno pitanje između Sanstefanskog i Berlinskog puta”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 19. 09. 2017.
Литература
Екмечић, Милорад (1981). „Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
Јовановић, Радоман (1981). „Црна Гора 1851-1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 423—446.
Попов, Чедомир (1981). „Србија 1868—1878. године”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 303—421.
Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
Snyder, Glenn H. (2007). Alliance Politics. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8428-5.- Ристић,Ј. Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независнот 1875-1878. Књ.И-ИИ, Београд, 1896-1898.
Спољашње везе
 | Берлински конгрес на Викимедијиној остави. |
Велика источна криза (1875—1878) | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ратови и сукоби |
|        | ||||||
| Међународни споразуми |
| |||||||
| Види још |
| |||||||
Категорије:
- Велика источна криза
- Српско-турски ратови (1876—1878)
- Руско-турски рат (1877—1878)
- Историја Берлина
- 1878.
- Историја Срба у савременом добу
- Историја Ниша
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.344","walltime":"0.452","ppvisitednodes":"value":1106,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":43552,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":2012,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":11,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":2046,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 365.161 1 -total"," 27.70% 101.150 5 Шаблон:Cite_book"," 22.88% 83.549 1 Шаблон:Commonscat"," 17.97% 65.623 1 Шаблон:Reflist"," 15.24% 55.667 1 Шаблон:Sfn"," 14.92% 54.465 2 Шаблон:Replace"," 13.25% 48.371 1 Шаблон:Cite_web"," 12.00% 43.813 1 Шаблон:Велика_источна_криза"," 10.96% 40.004 1 Шаблон:Navbox"," 6.12% 22.361 7 Шаблон:Зас"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.179","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":3522933,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1275","timestamp":"20190716104800","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0411u0435u0440u043bu0438u043du0441u043au0438 u043au043eu043du0433u0440u0435u0441","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q151423","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q151423","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-02-27T01:35:31Z","dateModified":"2019-07-14T22:15:39Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8b/Berliner_kongress.jpg","headline":"u0441u043au0443u043f u0438u0437u0430u0441u043bu0430u043du0438u043au0430 u0442u0430u0434u0430u0448u045au0438u0445 u0432u0435u043bu0438u043au0438u0445 u0441u0438u043bu0430 u041du0435u043cu0430u0447u043au0435, u0410u0443u0441u0442u0440u043eu0443u0433u0430u0440u0441u043au0435, u0424u0440u0430u043du0446u0443u0441u043au0435, u0412u0435u043bu0438u043au0435 u0411u0440u0438u0442u0430u043du0438u0458u0435, u0418u0442u0430u043bu0438u0458u0435, u0420u0443u0441u0438u0458u0435 u0438 u0422u0443u0440u0441u043au0435, u043au043eu0458u0438 u0458u0435 u043fu043eu0434 u043fu0440u0435u0434u0441u0435u0434u043du0438u0448u0442u0432u043eu043c u041eu0442u0430 u0444u043eu043d u0411u0438u0437u043cu0430u0440u043au0430 u043eu0434u0440u0436u0430u043d u043eu0434 13. u0458u0443u043du0430 u0434u043e 13. u0458u0443u043bu0430 1878. u0433u043eu0434u0438u043du0435 u0443 u0411u0435u0440u043bu0438u043du0443."(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":143,"wgHostname":"mw1246"););
