Азербејџан

Азербејџанска Република
; Азербејџанска Република; ; Azərbaycan Respublikası (азерски); ;
	; ; ; Застава; ; ; ; Грб; ;
	; Химна: Азерски марш; (азер. Azərbaycan marşı) ;
Главни град	; Баку; 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833Координате: 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833;
Службени језик	азерски
Владавина
Облик државе	Председничка република
; .mw-parser-output .noboldfont-weight:normal; — Председник;	Илхам Алијев
; ; — Потпредседник;	Мехрибан Алијева
; ; — Премијер;	Новруз Мамадов
Историја
Стварање државе	‍
; ; — Атабегови Азербејџана;	; 1135.
; ; — ДР Азербејџан;	; 28. мај 1918..
; ; — Азербејџанска ССР;	; 28. април 1920.
; ; — Независност од СССР;	; 30. октобар 1991.
Географија
Површина	‍
; ; — укупно;	86.600 km2 (113.);
; ; — вода (%);	1,6
Становништво	‍
; ; — 2014.	9.477.100 (89);
; ; — 2009.;	8.922.447
; ; — густина;	109,44 ст./km2 (103);
Економија
БДП ; / ПКМ	≈ 2015.
; ; — укупно;	$168 милијарди (.);
; ; — по становнику;	$17.500 (.);
ИХР ; (2013.)	0.751 (76) — висок;
Валута	Манат
; ; — код валуте;	AZN
Остале информације
Временска зона	; UTC +4, лети +5
Интернет домен	‍.az‍
Позивни број	+994

Азербејџан (азер. Azərbaycan), службено Азербејџанска Република (азер. Azərbaycan Respublikası) је највећа држава у региону Закавказја. Налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом.^[2] Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав Совјетског Савеза,^[3] је била прва демократска и секуларна република у исламском свету^[4] Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен са фактичком независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам). Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине је турски језик). Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.^[5] Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања. У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава.^[6] Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних. Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.

Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за бизнис и најбогатија држава региона јужног Кавказа.^[7]^[8]

Садржај

1 Порекло имена

2 Географија
- 2.1 Положај
- 2.2 Геологија
- 2.3 Рељеф
- 2.4 Воде
- 2.5 Клима
- 2.6 Флора и фауна

3 Историја

4 Државно уређење

5 Административна подела
- 5.1 Већи градови

6 Становништво
- 6.1 Језик
- 6.2 Религија
- 6.3 Етничке групе

7 Привреда

8 Види још

9 Референце

10 Литература

11 Спољашње везе

Порекло имена

Термин Азербејџан (или тачније Азарбајџан - آذربایجان) се појављује по први пут као арабизована форма персијског термина Āδarbāyagān. Термин је настао од речи Āturpātākān која потиче из мртвог средњеперсидског језика (јерм. Atrpatakan; грч. Άτροπατηνη; арам. Aδorbāyγān). Спада у категорије хоронима и етнонима који воде порекло од одређене личности која се сматра оцем одређене нације. У овом случају термин се односи на последњег ахеменидског сатрапа Медије Атропата (Āturpāt) који је 320. п. н. е. у северним деловима Медије основао независну државу под именом Атропатена (данашњи ирански Азербејџан).^[9]^[10] Термин Āturpāt у буквалном преводу значи „онај који је заштићен светом ватром“.^[11]^[12] Када се именици Āturpāt дода ирански петроним -akān добије се назив Āturpātākān који се може превести као „Земља (свете) ватре“. Првобитно име земље „Мад и Атрупатакан“ (односно Атропатова Медија) се временом мењало, прво у Атурпатакан затим у Адарбаган (Ādharbādhagān) до данашњег термина Азербејџан.^[13]

Након што је Арапски калифат завладао Персијом током VII—VIII века топоним Āturpātākān је под утицајем арапског језика трансформисан у Азарбајџан (آذربایجان). Историјски гледано, тај топоним се односио искључиво на територију некадашње Атропатене (данашњи Ирански Азербејџан или јужни Азербејџан).^[14] Арапски географи су у својим описима јасно раздвајали подручје Атропатене од Арана (данашњи Азербејџан) и Јерменије на северу.^[15] И почетком 20. века у светским енциклопедијама се термином Азербејџан означавала искључиво иранска провинција јужно од реке Аракс, док је подручје данашње Републике Азербејџан означавано као Руско источно Закавказје.^[16] Чак ни азерски аутори 19. век нису називали источни Кавказ Азербејџаном. Током 18. и 19. века овим појмом се означавала једино северозападна Персијска провинција јужно од Аракса. Мирза Бег је такође овим термином означава земљу јужно од реке Аракс.^[17]

Данашње име Азербејџан је настало под утицајем турске културе и први пут је употребљено 27. маја 1918. године на седници Транскавкаског сејма, када су муслимански чланови тражили успостављање Републике Азербејџан а себе прогласили Националним Саветом Азербејџана.^[18]

Географија

Физичка карта Азербејџана

Положај

Азербејџан је највећа држава у региону јужног Кавказа и налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се може сматрати Евроазијском земљом. Државна територија се простире између 38° и 42° северне географске ширине и 44° и 51° источне географске дужине на површини од 86.600 км².^[19] Простире се у правцу север југ у дужини од 400 km, а од запада ка истоку 500 km.

Укупна дужина међународних граница износи 2.648 km. На северу се граничи са Русијом (Дагестан - 390 km), на северозападу са Грузијом (480 km), на западу је Јерменија (1.007 km), на југу Иран (765 km) и на крајњем северозападу Нахичевана је међународна граница са Турском (15 km).^[20] На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера, а дужина обалне линије је 850 km.

У физичко-географском смислу Азербејџан се може поделити на три целине:

Капијско приморје на истоку;

Високе планине - Велики Кавказ на северу и северозападу, Мали Кавказ на западу, Талишке планине на југу;

Низије - Курско-Араксинска у централном делу и Ленкоранска на југу земље.

Геологија

Територија Азербејџана је смештена између крајњег источног сегмента Кавкаског дела алпске орогенезе и каспијске депресије на истоку. Северни делови земље који припадају мегаантиклинаријуму Великог Кавказа су изграђени од седимената из доба јуре, креде, палеогена и неогена. У том делу доминирају шкриљци и глине из периода јуре и позно јурски флиш. Идући ка југу старије наслаге се постепено замењују млађима вулканског типа. Централни делови су депресије прекривене моћним неогенским наслагама на чијем дну су формиране долине Куре и доњег Аракса.

Блатни вулкан у Гобустану

У геолошкој грађи Малог Кавказа доминирају средњо-јурске вулканске стене те кречњаци позне креде, док се у северним деловима примећујуи слојеви прекамбријских метаморфних стена, а приметне су и бројне гранитне интрузије из позног еоцена. Талишке планине које се налазе на крајњем југу (од Малог Кавказа одвојене попречном депресијом доњег Аракса) представљају систем маритимних палеогених набора са вулканском основом.

Као реликтни некадашње интензивне вулканске активности, на крајњим југоисточним обронцима Великог Кавказа, широм централне низије налази се преко 200 активних блатних вулкана. Сеизмичка активност целог региона је изразито висока.

Рељеф

Долина Хиналиг са врховима Базардјузју и Шахдаг

Рељефна слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: низије и планине. Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна надморска висина износи око 400 м.^[21] Хипсометријски најнижа тачка је Каспијско море које се налази на 28 m испод нивоа светског мора, док је највиши врх Базардјузју (4.466 м) на крајњем северу. Тако је разлика између два хипсометријска екстрема чак 4.494 m.^[22]

Планина Муровдаг

Базардјузју, највиши врх Азербејџана

Планински систем Азербејџана чине Велики и Мали Кавказ и Талишке планине. Велики Кавказ у Азербејџану представља крајњи југоисточни обод овог планинског ланца и простире се северним и североисточним делом земље. У Азербејџану је предтсваљен преко два планинска ланца: јужни Базардјузју висине 4.466 м и севернији Шахдаг висине 4.243 м. Идући ка југоистоку надморска висина постепено опада на 1.000 — 700 m. Мали Кавказ се простире у западним и југозападним деловима земље и знатно је нижи и равнији. Главни планински ланци су Муровдаг, Зангезур и Шахдаг. Јужно од Муровдага се простире Карабашка вулканска висораван која се пружа ка југу све до долине реке Аракса. Овај део земље је обрастао бујним листопадним шумама. Талишке планине се налазе на крајњем југоистоку земље, уз границу са Ираном, и представљају прелаз од Малог Кавказа ка Елбрусу. Максимална висина ових планина износи 2.477 m.

Између високих планинских ланаца на северу, западу и југу, у централном делу земље сместила се пространа Курско-араксинска низија (највећа у Закавказју). Централни део низије прати токове Куре и Аракса и дели се на 5 мањих целина: Муганска, Миљска, Карабашка, Ширванска и Саљанска степа. Ленкоранска низија представља јужни продужетак централне низије у виду уског појаса ниског земљишта између Талиша и Каспијског језера. Северно од Абшеронског полуострва уз каспијску обалу према Дагестану пружа се Самурско-дивичинска низија. Већина ових низија, укључујући и Абшерон се налази на надморској висини нижој од нивоа светског мора (-28 м на обали).

Воде

Река Кура је најзначајнија река Азербејџана која протиче средњим делом Републике Азербејџан. Извире у Грузијским планинама, а улива се у Каспијско море које има стратешки значај за Арзебејџан, посебно због поморског саобраћаја, риболова и великих ресурсних налазишта нафте и плина.

Азербејџан излази на Каспијско море у дужини од око 400 km.

Клима

Клима у Азербејџану је изразито континентална и сува, суптропска на југоистоку. Просечне температуре су 3,5 °C у јануару и 25 степени Целзијусових у јулу. Просечна количина падавина у равницама износи између 200 mm и 300 mm.

Флора и фауна

Историја

Азербејџан после рата за Нагорно-Карабах

Трагови људских насеља у подручју Азербејџана потичу из млађег каменог доба. Тада је становништво веровало у горећи извор нафте у близини Абшерона. Почетком првог миленијума на југу Азербејџана основана је независна држава Мана, која је у 6. веку дошла под власт Персије, а у 7. веку Медије. Победом Александра Великог над Персијанцима основана је полусеверна државица Медија Атропатена. У 2. веку су је осбојили Парти. Године 226. почиње да се назива Адербајганом или Азербејџаном. 28. априла 1920. године настаје Азербејџанска ССР, а 1991. независна Република Азербејџан. Државом је практично од осамостаљења владао Хејдар Алијев а 2003. године наследио га је син Илхам Алијев.

Државно уређење

Азербејџан је република у чијем саставу се налази и Аутономна Република Нахчиван, као и Аутономна Област Нагорно-Карабах насељена претежно јерменским становништвом. Нагорно-Карабах се једнострано отцепио од Азербејџана и данас постоји као фактички независна држава, међутим, међународно непризната.

Административна подела

Административна подела Азербејџана}

Азербејџан се дели на 66 рејона (азер. rayonlar), 12 градова (азер. şəhərlər) и 1 аутономну републику (азер. muxtar respublika). Подела на рејоне потиче из времена Азербејџанске ССР.

Рејони се деле на општине, којих укупно има 2698^[23]^[24] (азер. bələdiyyə, мн. bələdiyyələr). Два града, Баку и Ганџа, такође су подељени на рејоне.

Део територије Азербејџана је под контролом непризнате државе Нагорно-Карабах.

Већи градови

Четири највећа града Азербејџана са приближним бројем становника:

Баку (2.100.000)

Генџе (302.200)

Сумгајит (299.000)

Мингечевир (98.200)

Становништво

Језик

Службени језик Азербејџана је азерски језик. То је језик којим говори (95%) становника и припада туркијској групи, односно Огуз (јужнотуркиској) подгрупи језика (заједно са гагаушким, кримско-татарским, турским и туркменским ). Осим Републике Азербејџан и Дагестана (у Русији) где је азерски званичан језик, широко је распрострањен и на северу Ирана, као и у деловима источне Турске, Јерменије и Казахстана. Језик користи три писма: латиницу, ћирилицу и арапско писмо. Уредбом председника Азербејџана 9. август је проглашен за дан овог језика.

Други мањински језици у Азербејџану су руски и јерменски језик у Нагорно-Карабаху.

Најпознатији композитор који је писао и компоновао на азерском је Узеир Хаџибејли. Један од најистакнутијих савремених писаца на азерском језику је Мирза Казар.

Религија

Слобода вероисповести у Азербејџану је гарантована уставом Азербејџана. Према званичним подацима муслимани чине између 93,4 % и 96% становништва од чега су 85% шиити и 15% сунити. Хришћани чине између 3% и 4% становништва од којијх навише има верника Руска православна црква и Јерменска апостолска црква (Нагорно-Карабах).^[25]

Етничке групе

Азери 8.172.000 (92%)

Руси 119.000

Јермени 120.000 (Нагорно-Карабах)

Привреда

Види још

Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република

Војска Азербејџана

Есад Беј, писац романа „Али и Нино“ (азербејџанског класика)

Култура Азербејџана

Референце

^ Национална агенција за статистику [1]

^ Азербејџан се сматра и европском и азијском државом. Следећи извори сматрају Азербејџан делом Азије: УН класификација; The CIA World Factbook CIA.gov, NationalGeographic.com, и Encyclopædia Britannica. Извори који Азербејџан сматрају делом Европе су: Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, и Worldatlas.com, Приступљено 17. 4. 2013.

^ Pipes 1997, стр. 218–220, 229}}

^ Kazemzadeh, Firuz (1951). The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921. The New York Philosophical Library. стр. 124, 222, 229,269—270. ISBN 978-0-8305-0076-5.

^ „"Azerbaijan: Membership of international groupings/organisations: ". British Foreign & Commonwealth Office.”. fco.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2003. Приступљено 12. 9. 2011.

^ Publications 1999, стр. 154.

^ "Best Countries for Business". Forbes. September 8, 2010.

^ Azerbaijan:Report for Selected Countries and Subjects". International Monetary Fund., Приступљено 12. 4. 2011.

^ Chaumont, M. L. "Atropates". Encyclopaedia Iranica. 3.1. London: Routledge & Kegan Paul.

^ Schippmann 1989, стр. 221–224.

^ Асатрян Г. С. Заметки об азари — исчезнувшем языке Азарбайджана, Приступљено 17. 4. 2013.

^ "Azerbaijan: Early History: Persian and Greek Influences". U.S. Library of Congres., Приступљено 7. 6. 2006.

^ Талах В. Рожденный под знаком кометы: Митридат Эвпатор Дионис. — Одесса, 2006.

^ Всемирная история, М., 1956, т. 3. pp. 132, Приступљено 17. 4. 2013.

^ Реза, Энаят-олла. Азарбайджан и Арран, Приступљено 17. 4. 2013.

^ Адербиджан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.) — СПб., 1890—1907.

^ Qarābāghī, Jamāl Javānshīr; Bournoutian, George A. (1994). A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh. Mazda Publishers. стр. XV. ISBN 978-1-56859-011-0.

^ Азербайджанская Народная Республика (Азербайджан Халг Джумхуриййети) — первая парламентская республика на Востоке (май 1918 г. — апрель 1920 г.), Приступљено 17. 4. 2013.

^ АЗЕРБАЙДЖАН на

^ "Geographical data". The State Statistical Committee of the Republic of Azerbaijan. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 25. 7. 2013.

^ "Azerbaijan: Biodiversity". Central Asia and Caucasus Institute. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 8. 2. 2012.

^ "Orography of Azerbaijan". United Nations Environment Programme. Приступљено 2010-06-30

^ Azərbaycan bələdiyyələri, Приступљено 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала на дан 18. 2. 2010.

^ Административно-территориальные единицы Азербайджана, Приступљено 17. 4. 2013.

^ CIA the World Factbook, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%

Kazemzadeh, Firuz (1951). The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921. The New York Philosophical Library. стр. 124, 222, 229,269—270. ISBN 978-0-8305-0076-5.

Qarābāghī, Jamāl Javānshīr; Bournoutian, George A. (1994). A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh. Mazda Publishers. стр. XV. ISBN 978-1-56859-011-0.

Publications, Europa (1999). Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States, 1999. Europa Publications. стр. 154. ISBN 978-1-85743-058-5.

Pipes, Richard (1997). The Formation of the Soviet Union: Communism and Nationalism, 1917-1923 : with a New Preface. Harvard University Press. стр. 218—220,229. ISBN 978-0-674-30951-7.

Houtsma, M. Th . First Encyclopaedia of Islam 1913–1936 (reprint edition ed.). BRILL.1993. ISBN 978-90-04-09796-4.

Schippmann, Klaus (1989). Azerbaijan: Pre-Islamic History. Encyclopedia Iranica. ISBN 978-0-933273-95-5.

Swietochowski, Tadeusz (1999). Historical Dictionary of Azerbaijan. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3550-4.

Географические названия мира: Топонимический словарь. — М: АСТ. Поспелов Е. М. 2001; Географическая энциклопедия.

Спољашње везе

Званични портал Азербејџана

Председник Азербејџана

Парламент Азербејџана

Статистичка канцеларија Азербеџана

[1] Национална агенција за статистику [1]

[2] Азербејџан се сматра и европском и азијском државом. Следећи извори сматрају Азербејџан делом Азије: УН класификација; The CIA World Factbook CIA.gov, NationalGeographic.com, и Encyclopædia Britannica. Извори који Азербејџан сматрају делом Европе су: Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, и Worldatlas.com, Приступљено 17. 4. 2013.

[3] Pipes 1997, стр. 218–220, 229}}

[4] Kazemzadeh, Firuz (1951). The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921. The New York Philosophical Library. стр. 124, 222, 229,269—270. ISBN 978-0-8305-0076-5.

[5] „"Azerbaijan: Membership of international groupings/organisations: ". British Foreign & Commonwealth Office.”. fco.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2003. Приступљено 12. 9. 2011.

[FOOTNOTEPublications1999154-6] Publications 1999, стр. 154.

[7] "Best Countries for Business". Forbes. September 8, 2010.

[8] Azerbaijan:Report for Selected Countries and Subjects". International Monetary Fund., Приступљено 12. 4. 2011.

[9] Chaumont, M. L. "Atropates". Encyclopaedia Iranica. 3.1. London: Routledge & Kegan Paul.

[FOOTNOTESchippmann1989221–224-10] Schippmann 1989, стр. 221–224.

[11] Асатрян Г. С. Заметки об азари — исчезнувшем языке Азарбайджана, Приступљено 17. 4. 2013.

[12] "Azerbaijan: Early History: Persian and Greek Influences". U.S. Library of Congres., Приступљено 7. 6. 2006.

[13] Талах В. Рожденный под знаком кометы: Митридат Эвпатор Дионис. — Одесса, 2006.

[14] Всемирная история, М., 1956, т. 3. pp. 132, Приступљено 17. 4. 2013.

[15] Реза, Энаят-олла. Азарбайджан и Арран, Приступљено 17. 4. 2013.

[16] Адербиджан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.) — СПб., 1890—1907.

[17] Qarābāghī, Jamāl Javānshīr; Bournoutian, George A. (1994). A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh. Mazda Publishers. стр. XV. ISBN 978-1-56859-011-0.

[18] Азербайджанская Народная Республика (Азербайджан Халг Джумхуриййети) — первая парламентская республика на Востоке (май 1918 г. — апрель 1920 г.), Приступљено 17. 4. 2013.

[19] АЗЕРБАЙДЖАН на

[АзерСтат-20] "Geographical data". The State Statistical Committee of the Republic of Azerbaijan. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 25. 7. 2013.

[Биодиверзитет-21] "Azerbaijan: Biodiversity". Central Asia and Caucasus Institute. Приступљено 2007-05-26. Архивирано из оригинала на дан 8. 2. 2012.

[22] "Orography of Azerbaijan". United Nations Environment Programme. Приступљено 2010-06-30

[23] Azərbaycan bələdiyyələri, Приступљено 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала на дан 18. 2. 2010.

[24] Административно-территориальные единицы Азербайджана, Приступљено 17. 4. 2013.

[25] CIA the World Factbook, Приступљено 17. 4. 2013.

п р у Државе и територије у Европи
Суверене државе	Азербејџан² Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија² Казахстан¹ Кипар² Краљевина Холандија Холандија Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Србија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Зависне територије	Уједињено Краљевство Акротири и Декелија² Гернзи Гибралтар Острво Мен Џерзи Норвешка Јан Мајен Свалбард Финска Оландска Острва Данска Фарска Острва Грчка Света гора Португалија Азорска острва
Непризнате земље	Абхазија³ Доњецка Народна Република Јужна Осетија³ Република Косово³ Луганска Народна Република Придњестровље Република Арцах^{2, 3} Северни Кипар^{2, 3}
¹ Делом се налазе у Азији ² Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом ³ Делимично призната независност, није члан Уједињених нација

п р у Државе и територије у Азији
Суверене државе	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат³ Израел Индија Индонезија² Ирак Иран Источни Тимор² Јапан Јемен Јерменија Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар НР Кина Кипар Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Шри Ланка
Зависне територије и непризнате државе	Акротири и Декелија Република Кина (Тајван) Макао Арцах Хонгконг Северни Кипар
Напомене: ¹ Делом у Европи; ² Делом у Океанији; ³ Већим делом у Африци

п р у Црноморска економска сарадња
Чланице	Азербејџан Албанија Бугарска Грузија Грчка Јерменија Молдавија Румунија Русија Србија Турска Украјина
Кандидати	Кипар Црна Гора
Посматрачи	Аустрија Белорусија Египат Израел Италија Немачка Пољска Сједињене Америчке Државе Словачка Тунис Француска Хрватска Чешка

Азербејџанска Република Azərbaycan Respublikası (азерски)
Застава Грб
Химна: Азерски марш (азер. Azərbaycan marşı)

Главни град	Баку 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833Координате: 40°25′N 49°50′E / 40.417° СГШ; 49.833° ИГД / 40.417; 49.833
Службени језик	азерски
Владавина
Облик државе	Председничка република
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — Председник	Илхам Алијев
— Потпредседник	Мехрибан Алијева
— Премијер	Новруз Мамадов
Историја
Стварање државе	‍
— Атабегови Азербејџана	1135.
— ДР Азербејџан	28. мај 1918..
— Азербејџанска ССР	28. април 1920.
— Независност од СССР	30. октобар 1991.
Географија
Површина	‍
— укупно	86.600 km² (113.)
— вода (%)	1,6
Становништво	‍
— 2014.^[1]	9.477.100 (89)
— 2009.	8.922.447
— густина	109,44 ст./km² (103)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2015.
— укупно	$168 милијарди (.)
— по становнику	$17.500 (.)
ИХР (2013.)	0.751 (76) — висок
Валута	Манат
— код валуте	`AZN`
Остале информације
Временска зона	UTC +4, лети +5
Интернет домен	‍.az‍
Позивни број	`+994`