Застава Међународне студентске спортске федерације (FISU - International University Sports Federation)

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

Историја

Летње универзијаде

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре.
Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957.) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

Зимске универзијаде

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.

Спортови

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007. године.

Спортови зимских универзијада:

• Алпско скијање


• Биатлон


• Брзо клизање


• Карлинг


• Нордијско скијање


• Скијашки скокови


• Сноуборд


• Уметничко клизање


• Хокеј на леду

Места одржавања Универзијда

Година	Игре	Летње универзијаде	Игре	Зимске универзијаде
1959.	I	Торино,  Италија		—
1960.		—	I	Шамони,  Француска
1961.	II	Софија,  Бугарска		—
1962.		—	II	Вилар,  Швајцарска
1963.	III	Порто Алегре,  Бразил		—
1964.		—	III	Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1965.	IV	Будимпешта,  Мађарска		—
1966.		—	IV	Сестријере,  Италија
1967.	V	Токио,  Јапан		—
1968.		—	V	Инсбрук,  Аустрија
1970.	VI	Торино,  Италија	VI	Рованијеми,  Финска
1972.		—	VII	Лејк Плесид,  САД
1973.	VII	Москва,  Совјетски Савез		—
1975.	VIII	Рим,  Италија	VIII	Ливињо,  Италија
1977.	IX	Софија,  Бугарска		—
1978.		—	IX	Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1979.	X	Мексико сити,  Мексико		—
1981.	XI	Букурешт,  Румунија	X	Хака,  Шпанија
1983.	XII	Едмонтон  Канада	XI	Софија,  Бугарска
1985.	XIII	Кобе,  Јапан	XII	Белуно,  Италија
1987.	XIV	Загреб,  СФРЈ	XIII	Штрпске Плесо,  Чехословачка
1989.	XV	Дуизбург,  Немачка	XIV	Софија,  Бугарска
1991.	XVI	Шефилд,  Уједињено Краљевство	XV	Сапоро,  Јапан
1993.	XVII	Бафало, Њујорк,  САД	XVI	Закопане,  Пољска
1995.	XVIII	Фукуока,  Јапан	XVII	Хака,  Шпанија
1997.	XIX	Палермо,  Италија	XVIII	Муџу,  Јужна Кореја
1999.	XX	Палма де Мајорка,  Шпанија	XIX	Попрад,  Словачка
2001.	XXI	Пекинг,  Кина	XX	Закопане,  Пољска
2003.	XXII	Даегу,  Јужна Кореја	XXI	Тарвизио,  Италија
2005.	XXIII	Измир,  Турска	XXII	Инсбрук / Зефелд,  Аустрија
2007.	XXIV	Бангкок,  Тајланд	XXIII	Торино,  Италија
2009.	XXV	Београд,  Србија	XXIV	Харбин,  Кина
2011.	XXVI	Шенџен,  Кина	XXV	Ерзурум,  Турска
2013.	XXVII	Казањ,  Русија	XXVI	Трентино,  Италија1
2015.	XXVIII	Квангџу,  Јужна Кореја	XXVII	Гранада,  Шпанија
2017.	XXIX	Тајпеј,  Република Кина2	XXVIII	Алмати,  Казахстан
2019.	XXX	—3	XXIX	Краснојарск,  Русија

Напомене:

¹Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.

²Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација.

³ Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Спољашње везе

• Званични сајт (FISU)


• Winter Universiade Torino 2007


• Winter Universiade Harbin 2009


• Winter Universiade Erzurum 2011


• Summer Universiade Bangkok 2007


• Summer Universiade Belgrade 2009


• Олимпијски комитет Србије/Остала такмичења


• Резултати ватерполо турнира