Словачка

Словачка Република
; Словачка Република; ; Slovenská republika (словачки); ;
	; ; ; Застава; ; ; ; Грб; ;
	; Химна: Муње изнад Татри; (свк. Nad Tatrou sa blýska) ;
Главни град	; Братислава; 48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГД / 48.133; 17.100Координате: 48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГД / 48.133; 17.100;
Службени језик	словачки
Владавина
Облик државе	; Унитарна парламентарна република;
; .mw-parser-output .noboldfont-weight:normal; — Председник;	Андреј Киска
; ; — Премијер;	Петер Пелегрини
Историја
Независност	‍
; ; — од Аустроугарске;	; 28. октобар 1918.
; ; — од Чехословачке;	; 1. јануар 1993.1
Географија
Површина	‍
; ; — укупно;	49.035 km2 (127);
; ; — вода (%);	занемарљиво
Становништво	‍
; ; — 2016.	5.435.343 (116);
; ; — густина;	110,85 ст./km2 (88);
Економија
БДП ; / ПКМ	≈ 2018.
; ; — укупно;	$191.000 милијарди (--);
; ; — по становнику;	$35.095 (39);
ИХР ; (2015.)	0.845 (40) — веома висок;
Валута	; Евро2 €
; ; — код валуте;	EUR
Остале информације
Временска зона	; UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.sk3‍
Позивни број	+4214
	; 1Чехословачка се распала на Чешку и Словачку; 2 Пре 2009. Словачка круна; 3 Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu; 4 Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком;

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе.^[4] Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.^[5] Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Садржај

1 Историја
- 1.1 Пре 5. века
- 1.2 Словенске државе
- 1.3 Краљевина Угарска
- 1.4 Хабзбуршка монархија
- 1.5 20. век

2 Државни симболи

3 Становништво
- 3.1 Етнички састав
- 3.2 Језички састав
- 3.3 Верски састав
- 3.4 Највећи градови

4 Политика

5 Административна подела

6 Географија
- 6.1 Положај
- 6.2 Геологија и рељеф
- 6.3 Воде
- 6.4 Флора и фауна
- 6.5 Клима

7 Национални паркови

8 Привреда

9 Празници

10 Референце

11 Спољашње везе

Историја

Пре 5. века

Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.

Словенске државе

Спишки замак - стара словенска тврђава

Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871—894).

Краљевина Угарска

Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине, Банска Штјавњица.

Током 925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од 1000. године Краљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. год, а североисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још разноврснија доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.

Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.

Хабзбуршка монархија

Након експанзије Османског царства према Угарској, она губи независност, а њену територију деле Османско царство и Хабзбуршка монархија. Након османског заузимања Будима почетком 16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница хабзбуршке Угарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост отоманске власти. На тај начин пропорција Словака у хабзбуршкој Угарској је постала мања. Отомански ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанеле огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.

Са тежњама ка отцепљењу од угарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила угарска власт.

20. век

1918. године територија Словачке постаје део Чехословачке, што је потврђено мировним уговорима у Сен Жермену и Тријанону. Током периода који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.

Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивања Минхенског споразума.

Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.

Државни симболи

Химна Словачке је песма „Nad Tatrou sa blýska“ („Изнад Татре севају муње“), која је представљала Словачку у химни некадашње Чехословачке.

Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвеној позадини, који је смештен на централном од три „брда“, која представљају три словачке планине: Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.

Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини близу копља.

Становништво

Познати Словаци (Антон Бернолак, Људовит Штур, Анијан Једљик, Јозеф Пецвал, Павол Орсаг Хвиездослав, Милан Растислав Штефаник, Густав Хусак, Александер Дубчек)

Словачка има, по најновијем попису 2001, 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва је око 60%.

Етнички састав

Етнички састав Словачке по насељима 2011. године

Укупно - 5.397.036

Словаци - 4.352.775 (80,7%)

Мађари - 458.467 (8,5%)

Роми - 105.738 (2%)

Русини - 33.482

Чеси - 30.367

Украинци - 7.430

Језички састав

Језички састав Словачке по насељима 2011. године

Верски састав

Верски састав Словачке по насељима 2011. године

Словачка је прилично верска држава, посебно у односу на суседну Чешку. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести. Већина словачких грађана 69% су Католици, друга по величини група су протестанти (11%, лутерани (углавном Словаци) и реформисана (углавном Мађари)), гркокатолика има 4%, и православаца 1%.

Највећи градови

п р у Извор: [2]
	№	Град	Крај	Популација	№	Град	Крај	Популација
Братислава Кошице	1.	Братислава	Братиславски крај	413.192	11.	Прјевидза	Тренчински крај	48.866	Прешов Жилина
	2.	Кошице	Кошички крај	240.688	12.	Звољен	Банскобистрички крај	43.311
	3.	Прешов	Прешовски крај	91.638	13.	Повашка Бистрица	Тренчински крај	41.153
	4.	Жилина	Жилински крај	81.515	14.	Михаловце	Кошички крај	39.940
	5.	Банска Бистрица	Банскобистрички крај	79.775	15.	Нове Замки	Њитрански крај	39.585
	6.	Њитра	Њитрански крај	78.875	16.	Спишка Нова Вес	Кошички крај	37.948
	7.	Трнава	Трнавски крај	66.219	17.	Хумење	Прешовски крај	34.913
	8.	Мартин (град)	Жилински крај	57.300	18.	Љевице	Њитрански крај	34.649
	9.	Тренчин	Тренчински крај	55.832	19.	Коморан	Њитрански крај	34.478
	10.	Попрад (град)	Прешовски крај	52.791	20.	Бардјејов	Прешовски крај	33.625

Политика

Палата Грасалкович - седиште председника

На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у априлу 2014. године.)

Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.

Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.

Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.

Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску Заједницу.

Административна подела

Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (свк. vyššie územné celky, скраћено VÚC) односно 8 Самоуправних Крајева (свк. samosprávny kraj):

Братиславски крај (свк. Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)

Трнавски крај (свк. Trnavský kraj) (главни град: Трнава)

Тренчински крај (свк. Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)

Њитрански крај (свк. Nitriansky kraj) (главни град: Њитра)

Жилински крај (свк. Žilinský kraj) (главни град: Жилина)

Банскобистрички крај (свк. Banskobystrický kraj) (главни град: Банска Бистрица)

Прешовски крај (свк. Prešovský kraj) (главни град: Прешов)

Кошички крај (свк. Košický kraj) (главни град: Кошице)

Сваки од ових крајева подељен је на више округа (свк. okresy), којих данас има 79.

Рељефска карта Словачке

Географија

Положај

Државе са којима се Словачка граничи су: Пољска, Украјина, Мађарска, Аустрија и Чешка. Површина државе износи 49.035 km².

Геологија и рељеф

Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова замље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 метара надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).

Воде

Дунав је главна река којој притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.

Флора и фауна

Клима

Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.

Национални паркови

У Словачкој постоји девет националних паркова:

Име	Основан	Величина (km²)
Национални парк Велика Фатра	2002.	403.71
Национални парк Мала Фатра	1988.	226.3
Национални парк Ниске Татре	1978.	728
Национални парк Муранска планина	1998.	203.18
Национални парк Пјенини	1967.	37.5
Национални парк Полонини	1997.	298.05
Национални парк Словачки крас	2002.	346.11
Национални парк Словачки рај	1988.	197.63
Национални парк Татре	1949.	738

Привреда

Празници

1. јануар — Дан Словачке Републике (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Нова Година.

6. јануар — Православни Божић и Три Краља.

Март, Април - Велики петак (Veľkonočný piatok ); Велики понедељак (Veľkonočný pondelok).

1. мај — Празник Рада (Sviatok práce) 1886.

8. мај — Дан Победе над фашизмом (Deň víťazstva nad fašizmom) 1945.

5. јул — Дан св. Ћирила и св. Методија (Sviatok svätého Cyrila a Metoda) 863.

29. август — Дан Устанка (Výročie SNP) 1944.

1. септембар — Дан Уставности (Deň Ústavy Slovenskej republiky) 1992.

15. септембар — Дан Девице Марије (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), заштитнице Словачке.

1. новембар — Дан Свих Светих (Sviatok všetkých svätých), Задушнице.

17. новембар — Дан борбе за слободу и демократију (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.

24. децембар — Бадње вече (Štedrý deň).

25. децембар — Први дан Божића (1. sviatok vianočný).

26. децембар — Други дан Божића (2. sviatok vianočný).

Референце

^ Statistics Slovakia. Retrieved 05-10-2010.

^ [1].International Monetary Fund., Приступљено 18. 7. 2018.

^ "Human Development Report 2016". United Nations. 2017. Retrieved 25 March 2017.

^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

^ Bank Country Classification, 2007

Спољашње везе

Словачка Скупштина - Národná Rada

Председник Словачке

Министарство Иностраних Послова (Подаци о амбасадама, конзулатима и визама)

Slovakia.org - Општи подаци о Словачкој

Slovensko.com - Водич за Словачку са мноштвом корисних података и дневним вестима

Slovakia.com - Разни туристички подаци (Листа Хотела)

Slovensko.org - Информације о смештају (Хотели, Пансиони, Приватан смештај)

Slovakia today - English-language online newspaper

[Стан.-1] Statistics Slovakia. Retrieved 05-10-2010.

[ММФ_подаци-2] [1].International Monetary Fund., Приступљено 18. 7. 2018.

[3] "Human Development Report 2016". United Nations. 2017. Retrieved 25 March 2017.

[4] United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

[5] Bank Country Classification, 2007

п р у Државе и територије у Европи
Суверене државе	Азербејџан² Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија² Казахстан¹ Кипар² Краљевина Холандија Холандија Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Србија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Зависне територије	Уједињено Краљевство Акротири и Декелија² Гернзи Гибралтар Острво Мен Џерзи Норвешка Јан Мајен Свалбард Финска Оландска Острва Данска Фарска Острва Грчка Света гора Португалија Азорска острва
Непризнате земље	Абхазија³ Доњецка Народна Република Јужна Осетија³ Република Косово³ Луганска Народна Република Придњестровље Република Арцах^{2, 3} Северни Кипар^{2, 3}
¹ Делом се налазе у Азији ² Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом ³ Делимично призната независност, није члан Уједињених нација

Словачка Република Slovenská republika (словачки)
Застава Грб
Химна: Муње изнад Татри (свк. Nad Tatrou sa blýska)

Главни град	Братислава 48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГД / 48.133; 17.100Координате: 48°08′N 17°06′E / 48.133° СГШ; 17.100° ИГД / 48.133; 17.100
Службени језик	словачки
Владавина
Облик државе	Унитарна парламентарна република
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — Председник	Андреј Киска
— Премијер	Петер Пелегрини
Историја
Независност	‍
— од Аустроугарске	28. октобар 1918.
— од Чехословачке	1. јануар 1993.¹
Географија
Површина	‍
— укупно	49.035 km² (127)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2016.^[1]	5.435.343 (116)
— густина	110,85 ст./km² (88)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2018.
— укупно	$191.000 милијарди^[2] (--)
— по становнику	$35.095 (39)
ИХР (2015.)	0.845^[3] (40) — веома висок
Валута	Евро² €
— код валуте	`EUR`
Остале информације
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.sk³‍
Позивни број	`+421⁴`
¹Чехословачка се распала на Чешку и Словачку ² Пре 2009. Словачка круна ³ Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu ⁴ Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком