6. април (06.04) је 96. дан у години по грегоријанском календару (97. у преступној години). До краја године има још 269 дана.

Догађаји

• 
  1652 — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун.


• 
  1667 — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година.


• 
  1690 — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице.


• 
  1782 — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију.


• 
  1830 — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.


• 
  1867 — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.


• 
  1895 — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због "дела велике покварености".


• 
  1886 — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града.


• 
  1896 — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био је Француз Пјер де Кубертен.


• 
  1909 — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 km.


• 
  1917 — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат.


• 
  1941 — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи.


• 
  1941 — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге.


• 
  1945 — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.


• 
  1973 — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд.


• 
  1985 — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб.


• 
  1992 — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ.


• 
  1994 — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила.


• 
  1995 — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид.


• 
  2001 — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића.


• 
  2003 —
  
  • Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу.
  
  
  • Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи.
  
  


• 
  2006 —
  
  • На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија.
  
  
  • 
    Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље...
    
  
  


• 
  2009 — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса.


• 
  2014 — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.

Рођења

• 
  1820 — Феликс Надар, француски фотограф, карикатуриста, новинар, књижевник и израђивач балона. († 1910)


• 
  1875 — Бранислав Петронијевић, српски филозоф, академик. († 1954)


• 
  1915 — Анте Банина, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије. († 1977)


• 
  1928 — Џејмс Вотсон, амерички хемичар.


• 
  1946 — Иван Бекјарев, српски глумац.


• 
  1949 — Хорст Лудвиг Штермер, амерички физичар немачког порекла, добитник Нобелове награде за физику.


• 
  1955 — Мајкл Рукер, амерички глумац.


• 
  1965 — Амедео Карбони, италијански фудбалер и тренер.


• 
  1971 — Патрик Казал, француски рукометаш и тренер.


• 
  1987 — Робин Хас, холандски тенисер.

Смрти

• 
  885 — Методије Солунски, словенски просветитељ и творац првог словенског писма, глагољице. (* 826)


• 
  1199 — Ричард I Плантагенет, енглески краљ (* 1157)


• 
  1490 — Матија I Корвин, мађарски краљ (* 1443)


• 
  1528 — Албрехт Дирер, немачки сликар и графичар (* 1471)


• 
  1838 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста (* 1789)


• 
  1945 — Владимир Перић Валтер, народни херој. (* 1919)


• 
  1971 — Игор Стравински, руски композитор (* 1882)


• 
  2000 — Хабиб Бургиба, сматра се оснивачем модерног Туниса. (* 1903)


• 
  2010 — Александар Младеновић, српски лингвиста, академик. (* 1930)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Светог Артемона - епископа селевкијског
  
  
  • Преподобног Јакова Исповедника
  
  
  • 
    Свештеномученика Партенија - патријарха цариградског
  
  
  • Спомен чуда у Печерском манастиру
  
  
  • Преподобног Захарију
  
  

Види још

Референце