Тузла Садржај Култура Сликарство Образовање Клима Становништво Историја Познати Тузлаци Градови побратими Галерија Референце Референце Спољашње везе Литература Мени за навигацију44°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГД / 44.538056; 18.67611144°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГД / 44.538056; 18.676111„Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.”оригинала19481953196119711981.1991.МедијиПодациЗванични веб-сајтМапа града ТузлеГугл сателитска мапа (Maplandia)Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)у
Насељена мјеста у Федерацији Босне и ХерцеговинеГрад Тузла
истоимене општинеТузланског кантонаБосне и ХерцеговинеМајевицеиндустријисољупописа становништва у БиХ 20131991Европинеолитакултуреглиненихкерамикеножевисекиремлађем каменом добуархеолошкимсоли950византијскицарКонстантин ПорфирогенитримскимсрпскогкнезаЧаславаМађаримаДругог светског рата2. октобра1943партизанске1991Селим Бешлагићбошњачке (муслиманске) снагепокољ15. маја1992Масакр на Капији25. маја1995ВРСОзренуУНХЦР17. јула1998
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је расправа о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5" title="Википедија:Гласање/Предлог/Увођење опште припреме"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eувођењу опште припремеu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E и о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Предлог/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eадминистраторима интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Тузла
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Тузла | |
|---|---|
 Поглед на Тузлу | |
 Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Тузлански кантон |
| Град | Тузла |
| Становништво | |
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — (2013) |  80.570[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГД / 44.538056; 18.676111Координате: 44°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГД / 44.538056; 18.676111 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Тузла | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 035 |
Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона. Привредни, културни, спортски, образовни центар сјевероисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Према прелиминарним подацима пописа становништва у БиХ 2013, Тузла броји 80.570 становника.[1]
Садржај
1 Култура
2 Сликарство
3 Образовање
4 Клима
5 Становништво
6 Историја
6.1 Други свјетски рат (1941 — 1945)
6.2 Рат у Босни и Херцеговини (1992 — 1995)
7 Познати Тузлаци
8 Градови побратими
9 Галерија
10 Референце
11 Референце
12 Спољашње везе
13 Литература
Култура
Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потичу Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.
Сликарство
Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (Јамес Хаим Пинто), један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.
Образовање
Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.
Клима
| Клима Тузле | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ Месец | .Јан. | .Феб. | .Мар. | .Апр. | .Мај. | .Јун. | .Јул. | .Авг. | .Сеп. | .Окт. | .Нов. | .Дец. | .Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 3,6 (38,5) | 6,8 (44,2) | 11,7 (53,1) | 16,7 (62,1) | 21,4 (70,5) | 24,2 (75,6) | 26,3 (79,3) | 26,4 (79,5) | 22,9 (73,2) | 17,6 (63,7) | 11,6 (52,9) | 5 (41) | 26,4 (79,5) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −4,5 (23,9) | −2,3 (27,9) | 0,6 (33,1) | 4,7 (40,5) | 8,8 (47,8) | 12 (54) | 13,2 (55,8) | 12,9 (55,2) | 10 (50) | 5,9 (42,6) | 1,6 (34,9) | −2,6 (27,3) | −4,5 (23,9) |
Количина падавина, mm (in) | 59 (23,2) | 55 (21,7) | 61 (24) | 76 (29,9) | 92 (36,2) | 111 (43,7) | 94 (37) | 84 (33,1) | 64 (25,2) | 56 (22) | 71 (28) | 72 (28,3) | 895 (352,3) |
| Извор: http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=15 | |||||||||||||
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Тузла је имало 83.770 становника.
Националност[2] | 1991. |
Муслимани | 44.091 |
Југословени | 16.302 |
Срби | 13.137 |
Хрвати | 6.328 |
| остали и непознато | 3.912 |
| Укупно | 83.770 |
Историја
Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.
Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.
Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.
Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази у саставу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.
Други свјетски рат (1941 — 1945)
У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[3]
У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика и муслимана написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[4]
У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[5]
Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[6]
Из тузланског среза одведен је не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.
Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године, партизанске једнице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.
Рат у Босни и Херцеговини (1992 — 1995)
Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК–СДП који је освојио 68 посто гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града бошњачке (муслиманске) снаге, извршиле су покољ. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло око 200 старешина и војника, претежно српске националности.
Спомен обиљежје код "Капије" у знак сјећања на 71 погинула цивила. Догађаји на Капији су и данас предмет контроверзи, чему доприноси и натпис који Србе означава "фашистичким агресором".
Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је Масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“
УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.
Познати Тузлаци
Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.
Меша Селимовић, писац
Фарук Прцић, спринтер и добитник „Златног љиљана“ током Рата у БиХ
Мирза Делибашић, спортиста
Исмет Мујезиновић, уметник
Планинка Јуришић-Атић, клавирски педагог
Мирсад Хаџиефендић, уметник
Денис Азабагић, класични гитариста
Дејан Ивановић, класични гитариста
Предраг Станковић, музички педагог
Владимир Ваљаревић, концертни пијаниста
Емир Делалић, уметник
Светлана Китић, рукометашица
Разија Мујановић, кошаркашица
Владо Керошевић, глумац
Емир Хаџихафизбеговић, глумац
Дејан Славуљица, уметник
Џевад Шећербеговић, фудбалер
Дамир Мршић, кошаркаш
Синан Алић, бивши главни уредник ФРОНТА СЛОБОДЕ
Санел Реџић, гитариста
Ћазим Сарајлић, директор Међународне галерије портрета
Хамза Орловић, оснивач хамзевијске секте у исламу
Миле Кекин, певач групе Хладно Пиво
Лепа Брена, естрадна звезда
Мирослав Тадић, гитариста
Шефкет Курт, муфтија
Сања Малетић, певачица
Градови побратими
Болоња
Осијек
Никшић
Печуј
Лоспиталет де Љобрегат
Галерија
„Капија“
„Капија“
Робна кућа „Тузланка“
Археолошки парк сојеница, у позадини популарна „Фишек“ зграда.
Термоелектрана Тузла
Референце
↑ 1,01,1 „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 05. 2015. Приступљено 18. 01. 2015.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ Страњаковић 1991, стр. 80,81
^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 82.
^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 201.
^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
Референце
Спољашње везе
Медији на Остави
Вести на Викивестима
Подаци на Википодацима
- Званични веб-сајт
Мапа града Тузле[мртва веза]- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Литература
Насељена мјеста Града Тузла | ||
|---|---|---|
|  | |
Категорије:
- Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине
- Град Тузла
(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.684","walltime":"0.906","ppvisitednodes":"value":5580,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":93027,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":7370,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":25,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":9910,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 735.805 1 -total"," 28.55% 210.039 1 Шаблон:Насељено_мјесто_у_Босни_и_Херцеговини"," 27.90% 205.307 1 Шаблон:Насељено_место"," 26.93% 198.155 1 Шаблон:Infobox"," 22.21% 163.444 1 Шаблон:Клима_града"," 12.23% 90.001 2 Шаблон:Reflist"," 8.96% 65.929 2 Шаблон:If_empty"," 8.42% 61.976 1 Шаблон:Cite_web"," 7.26% 53.385 1 Шаблон:Мало_инлајн_референци"," 6.94% 51.030 1 Шаблон:Мртва_веза"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.158","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":4649039,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1335","timestamp":"20190404023537","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0422u0443u0437u043bu0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q174684","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q174684","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-10-30T00:38:27Z","dateModified":"2019-03-08T09:58:21Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3f/Tuzla_View_of_Tuzla.jpg","headline":"u0433u0440u0430u0434 u0443 u0411u043eu0441u043du0438 u0438 u0425u0435u0440u0446u0435u0433u043eu0432u0438u043du0438"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":129,"wgHostname":"mw1326"););
