19. март (19.03) је 78. дан у години по грегоријанском календару (79. у преступној години). До краја године има још 287 дана.

Догађаји

• 
  1279 — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини.


• 
  1563 — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести.


• 
  1628 — Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс.


• 
  1796 — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.


• 
  1812 — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.


• 
  1861 — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.


• 
  1920 — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.


• 
  1944 — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.


• 
  1945 — Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод.


• 
  1945 — Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).


• 
  1948 — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта.


• 
  1962 — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.


• 
  1970 — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.


• 
  1978 — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.


• 
  1982 — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.


• 
  1991 — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.


• 
  1994 — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера".


• 
  1994 — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.


• 
  1996 — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.


• 
  1996 — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.


• 
  1999 —
  
  • 
    Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "Боинг 747" изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи.
  
  
  • У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.
  
  
  • Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.
  
  


• 
  2001 — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.


• 
  2002 — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.


• 
  2006 — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније
  


• 
  2011 — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

Рођења

• 
  1813 — Дејвид Ливингстон, шкотски мисионар и истраживач. († 1873)


• 
  1818 — Петар Прерадовић, књижевник. († 1872)


• 
  1862 — Божидар Кнежевић, аутор више научних дела из области филозофије историје. († 1905)


• 
  1873 — Макс Регер, немачки музичар. († 1916)


• 
  1900 — Фредерик Жолио, француски научник, Нобеловац. († 1958)


• 
  1912 — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996)


• 
  1924 — Абдулах Гегић, југословенски и босански фудбалски тренер. († 2008)


• 
  1932 — Драго Ћупић, српски лингвиста. († 2010)


• 
  1936 — Урсула Андрес, швајцарска глумица.


• 
  1942 — Стојан Бербер, књижевник, лекар, професор универзитета.


• 
  1955 — Брус Вилис, амерички глумац и музичар.


• 
  1966 — Олаф Маршал, немачки фудбалер.


• 
  1969 — Горан Шушљик, глумац.


• 
  1970 — Сузана Златановић, новинар.


• 
  1976 — Алесандро Неста, италијански фудбалер.


• 
  1976 — Андре Милер, амерички кошаркаш.


• 
  1979 — Иван Љубичић, хрватски тенисер.


• 
  1981 — Коло Туре, фудбалер из ОБале Слоноваче.


• 
  1981 — Срђан Тривунџа, босански рукометаш.


• 
  1987 — Милош Теодосић, српски кошаркаш.


• 
  1991 — Александар Кокорин, руски фудбалер.

Смрти

• 
  1406 — Ибн Халдун, арапски историчар и друштвени теоретичар (* 1332)


• 
  1930 — Артур Џејмс Балфур, енглески државник. (* 1848)


• 
  1950 — Едгар Рајс Бароуз, амерички писац. (* 1875)


• 
  1965 — Георги Георгију Деж, румунски револуционар, политичар и државник, председник Румуније. (* 190)


• 
  1976 — Иво Тијардовић, хрватски композитор и писац. (†1895)


• 
  1977 — Маријен Нгуаби, председник Конга.


• 
  1987 — Луј де Брољ, француски физичар (* 1892)


• 
  1997 — Вилем де Кунинг, амерички сликар холандског порекла. (* 1904)


• 
  2003 — Драган Стојнић, српски певач шансона. (* 1937)


• 
  2008 — Сер Артур Чарлс Кларк, британски писац научне фантастике, проналазач и футуролог (* 1917)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Четрдесетдва мученика из Амореје
  
  
  • Блаженог Јова
  
  
  • Свете мученике Конона оца и сина
  
  

Види још

Референце