Народна одбрана Садржај Основна идеологија Чланови Народне одбране Извори Види још Литература Спољашње везе Мени за навигацијуИзбијање далекосежне анексионе кризе: Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине 1908. годинеNarodna Odbrana (WWI Document Archive)Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918Србија у Првом светском ратуSerbia's Great War 1914-1918Избијање далекосежне анексионе кризе: Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине 1908. годинеNarodna Odbrana (WWI Document Archive)Сајт Народне одбране у АмерициАко успе акција Народне одбране... Ћуприја ће се звати Равно, Тузла ће бити Со, а Куршумлија − Бела Црква (Разговор са г. Станојем Станојевићем, професором универзитета)
Краљевина СрбијаИсторија Босне и Херцеговине
1908Анексионе кризеАустроугарскеЈован ДучићБранислав НушићКраљевине СрбијечетничкеБалканских ратоваМакедонијиЈулском ултиматумуБугариТурциАнексијом БиХБеограду
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је расправа о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5" title="Википедија:Гласање/Предлог/Увођење опште припреме"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eувођењу опште припремеu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E и о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Предлог/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eадминистраторима интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Народна одбрана
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Народна одбрана је била национална невладина организација у Краљевини Србији основана 1908. године (у време Анексионе кризе) у Београду, као протест против нелегалне анексије провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Оснивачи ове организације су били, између осталих, Јован Дучић и Бранислав Нушић.[1] Ова организација је из Краљевине Србије у Босну слала четничке одреде, ради борбе против Аустрије.[2] За време Балканских ратова преко ове организације су регрутовани добровољци за борбу у Македонији.
У Јулском ултиматуму, Аустроугарска је захтевала од Србије да распусти друштво звано „Народна одбрана“ и да конфискује сва његова средства за пропаганду[3]. Српска влада у свом одговору наводи да нема никаквих доказа да је друштво „Народна одбрана“ учинило ма какво кривично дело ове врсте у лицу кога од својих чланова; но ако постоји такво дело, распуститиће друштво „Народну одбрану“[4].
Садржај
1 Основна идеологија
2 Чланови Народне одбране
3 Извори
4 Види још
5 Литература
6 Спољашње везе
Основна идеологија
Имајући у виду широк регион који су Срби насељавали, народ никада није био уједињен у једну државу. Ту је такође било сукоба између њих и других, као што су Бугари и Турци. Аустроугарском Анексијом БиХ
(где је била велика концентрација Срба), Срби су изразили потребу за заштиту народа одбрамбеним организацијама, као што је била Народна одбрана.
1911. године памфлет под називом Народна одбрана Издање Стредисног одбора Народне одбране је усресређен на шест главних тачака:
- Подизање, инспиративање и јачање сентимента националности (народности).
- Пријављивање и регрутација добровољаца.
- Ставарање јединица добровољаца и њихово припремање за оружани сукоб.
- Прикупљање добровољних прилога, укључујући новац и друге ствари неопходне за остварење својих задатака.
- Организација, опрема и обука специјалних револуционарних група (Комита), намењено за посебне и независне војне акције.
- Развијање активности за одбрану српског народа у свим другим правцима.
Памфлет јасно показује да мржња Аустро—Угарске није био циљ групе, али уместо тога, био је природна последица жеље за независност и јединство у оквиру једне нације.
Централни комитет Народне одбране налазио се у Београду.
Чланови Народне одбране
Степа Степановић, доживотни председник- Божидар Јанковић
- Милорад Павловић
- Младен Стојановић
Љубомир Давидовић, активан члан и једно време председник Народне одбране.
Извори
^ Избијање далекосежне анексионе кризе: Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине 1908. године (на језику: српски)
^ Narodna Odbrana (WWI Document Archive), Приступљено 9. 4. 2013.
^ Викизворник: Јулски ултиматум
^ Викизворник: Одговор Краљевине Србије на Јулски ултиматум
Види још
- Црна рука
- Млада Босна
Литература
Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
Радојевић, Мира (2004). „Сведочанства о Народној одбрани”. Војноисториjски гласник. 54 (1-2): 109—135.
Спољашње везе
Избијање далекосежне анексионе кризе: Талас ватрених протеста у Београду против аустроугарског присаједињења Босне и Херцеговине 1908. године (на језику: српски)- Narodna Odbrana (WWI Document Archive)
- Сајт Народне одбране у Америци
Ако успе акција Народне одбране... Ћуприја ће се звати Равно, Тузла ће бити Со, а Куршумлија − Бела Црква (Разговор са г. Станојем Станојевићем, професором универзитета), Политика, 10. јул 1934, страна 7, Београд
Категорије:
- Краљевина Србија
- Историја Босне и Херцеговине
(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.164","walltime":"0.210","ppvisitednodes":"value":323,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":8601,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":171,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":9,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":1784,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 163.632 1 -total"," 45.21% 73.980 3 Шаблон:Cite_book"," 40.65% 66.523 1 Шаблон:Reflist"," 33.68% 55.114 2 Шаблон:Sr"," 32.16% 52.617 2 Шаблон:Link_language"," 16.85% 27.567 2 Шаблон:Category_handler"," 10.72% 17.541 1 Шаблон:Cite_journal"," 1.35% 2.210 1 Шаблон:Main_other"," 1.01% 1.654 2 Шаблон:ISO_639_name_sr"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.090","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":2935905,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1250","timestamp":"20190317144653","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041du0430u0440u043eu0434u043du0430 u043eu0434u0431u0440u0430u043du0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q1276907","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q1276907","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2006-08-21T19:20:52Z","dateModified":"2018-07-30T14:27:24Z"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":116,"wgHostname":"mw1329"););
