Извор странице Власина (висораван) Мени за навигацијуJon KolbertJon Kolbert

Jon KolbertJon KolbertподешавањимаВласина (висораван)

Извор странице Власина (висораван)

← Власина (висораван)

Иди на навигацију
Иди на претрагу

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу IP адреса које су блокиране на свим викијим.

Блокирао вас је Jon Kolbert (meta.wikimedia.org).
Разлог: Open Proxy: Webhost: Contact stewards if you are affected .

Почетак блокаде: 15:14, 1. август 2019.

Крај блокаде: 15:14, 1. новембар 2021.

Можете да контактирате корисника/цу Jon Kolbert да бисте расправљали о блокади.
Не можете да користите могућност „Пошаљи е-поруку овом кориснику/ци“ осим ако сте навели ваљану имејл адресу у својим подешавањима и нисте блокирани од коришћења исте.
Ваша тренутна IP адреса је 2a02:4780:bad:12:fced:1ff:fe12:340, а блокирани опсег је 2A02:4780:0:0:0:0:0:0/32.
Укључите све горње детаље при прављењу било каквих упита.

Можете да читате и копирате извор ове странице.

друго значење2<br/>'''Власина''' је [[висораван]] на југоистоку [[Србија|Србије]], близу границе са [[Бугарска|Бугарском]].<br/>[[Датотека:Vlasinska visoravan.JPG|мини|290п|д|Власинска висораван]]<br/>[[Датотека: Власинска висораван - Vlasina Plato.JPG|мини|290п|д|Власинска висораван у јесен]]<br/>[[Датотека:Власинско језеро са превоја Промаја - Vlasina lake from Promaja pass.JPG|мини|290п|д|Поглед на Власину са превоја Промаја]]<br/>Смештена је између планинских венаца [[Чемерник]]а, на западу, и [[Плана (планина у Србији)|Плане]] ([[Грамада (планина)|Грамаде]]) и [[Колуница|Колуничког Рида]], на истоку. Представља плитко удубљење издуженог облика, које је прилично заравњено флувијалном ерозијом реке [[Власина|Власине]] и њених притока у изворишном делу, те се као површ, на надморској висини 1160 – 1.460 -m-, може означити власинском висоравни. Пружа се у дужини (север – југ) 14 -km-, док је у ширини (исток – запад) пет до седам километара, на северу (Полом – Дојчиновци), односно три до четири километра на југу (извориште Власине – Шундина река).<br/><br/>Оивичавају је планине родопског система широких и заобљених врхова: [[Чемерник|Велики Чемерник]] 1.638 -m-, [[Кула (планински врх)|Кула]] 1.621 -m-, [[Вртоп]] 1.721 -m-, [[Колуница|Колунички рид]] 1.598 -m-, [[Плоча (вишезначна одредница)|Плоча]] 1.705 -m- и [[Панџин гроб]] 1.664 -m-. Поред равни где је некад била тресава [[Власинско блато]], висораван чине и узвишења различитих облика и висине која су део планиских коса и хридова који се спуштају према реци Власини. На њима су се у венцу начичкали власинска села и засеоци. <br/><br/>== Речна мрежа ==<br/>[[Датотека:Kanalima voda dotiče u jezero.JPG|мини|290п|д|Каналима вода дотиче у језеро]]<br/>Између тих брегова, брда, била и брежуљака у речни систем Власине сливају се бројне реке: Млађеница, Браташница, Престојчева, Шундина, Симонова, Милованска, Мурина и Поломска река. До [[1954]]. године уливале су се у тресаву [[Власинско блато]], којом је меандрирала река [[Власина]], од онда у [[Власинско језеро]]. С потапањем [[тресава|тресаве]] измењен је и [[слив]] Власине, а створен нови - језерски слив. Каналима, тунелима и цевоводима хиросистема „[[Хидроенергетски систем „Власина“|Врла]]“ вода језера је преусмерена и припојена сливу [[Врла|Врле реке]], извршена је пиратерија. Пре стварања језера, Власина је текла средином тресаве, изградњом бране њен ток је пресечен узводно 10 -km-, док су низводно настале велике промене у режиму реке, али и у биљном и орнитолошком свету. Јер, поред окретања власинских вода у Врлу, системом покривених канала и тунела, захваћене су и друге реке са Чемерника и Плане ([[Чемерчица]], [[Стрвна]]), на даљини и до 14 -km-, које су припадале сливу Власине, да би пуниле акумулацију. У воде језера доведена је посебним системом и вода из језера [[Лисина (Босилеград)|Лисина]], из [[Егејско море|Егејског слива]].<br/><br/>== Власинска насеља ==<br/>Део власинске висоравни чине и власинска насеља. Историчари кажу да је у време [[Турска|Турака]] и по ослобођењу ових крајева, [[1878]]. године, постојало велико насеље Власина са више заселака, чије је средиште било на [[Власина Рид]]у, па је доцније дошло до померања становништва према својим имањима уз планинске обронке. Данас, поред [[Власина Рид|Власине Рида]], засеља су окупљена и око [[Власина|Власине Округлице]] и [[Власина|Власине Стојковићева]]. Она су разбијеног типа, смештена на планинским косама и у увалама, поред добрих извора и шумарака, и простиру се на висинама од 1.220 -m-, близу језера, до 1.480 -m-, испод Чемерника и Панџиног гроба. Засеока је после рата било преко осамдесет, док их је данас живо тек половина.<br/><br/>[[Датотека:Vlasina Stojkovićeva, pogled s Vlasine Rida.JPG|мини|290п|д|[[Власина Стојковићева]], поглед с [[Власина Рид|Власине Рида]]]]<br/>Највеће власинско село је [[Власина Рид]], где је својевремено било и седиште општине Власина. Захвата бреговити појас између језера и Густе горе на Чемернику. Има велики број засеока, а главно је [[Власина Рид|Рид]], на коме је [[Црква (грађевина)|црква]] [[Илија (пророк)|Светог Илије]]. Рид је наличио на варошицу са двема улицама, осмогодишњом школом, поштом, задружним домом, четири кафане и тргом. Испод Рида се, до изградње акумулације, прелазило дрвеним мостом за [[Власина|Власину Стојковићеви]] и даље према [[Божица|Божици]] и [[Бугарска|Бугарској]]. У међувремену изгубио је значај путне раскрснице, остао без поште, без школе (која се 2005. срушила), задружног дома (срушен 2004), кафана и – становништва. Остала је само црква са гробљем и у насељу неколико становника. Последњих година изграђено је доста викендица, па тако овај крај, као и сва Власина, оживи углавном лети. Риду припадају и [[Дојчиновци]] и [[Полом (Сурдулица)|Полом]], насеља са одликама села. Најближи језеру су засеоци Луинци, Љотини, Метликати, а најдаље Гаџини, Чердарови, Величкови, Манџини, Сурлини и Соколови (1320 – 1.340-m-) уз чемерничке косе.<br/><br/>[[Датотека:Crkva na Vlasini Ridu.jpg|мини|290п|д|Црква Светог Илије на [[Власина Рид|Власини Риду]] после обнове]]<br/>Засеоци [[Власина|Власине Округлице]] су у сливовима Градске реке, Врле и Шундине реке. Најниже су Иванови (1.100 -m-), а најдаље Димини и Цакини (1410 – 1.480 -m-). Округлица је данас административно седиште целе Власине, ту су и школа, амбуланта, пошта. Близу ње је полуварошица [[Промаја]], на најважнијој власинској раскрсници, са свим потребним модерним објектима. Најмање власинско село је [[Власина Стојковићева]], на источној страни језера, на путу за [[Клисура|Клисуру]] и гранични прелаз са [[Бугарска|Бугарском]] - [[Стрезимировци]]. Њој гравитира десетак заселака у појасевима Милованске и Вучје реке, који су на надморским висинама 1240 – 1.360 -m-.<br/><br/>== Клима на висоравни ==<br/>[[Датотека:Zima na Vlasini.JPG|мини|290п|д|Зима на Власини]]<br/>Власина је ветровита висораван на којој су најучесталији северозападни, западни и источни ветар; њихова се брзина креће од 1,8 до 3 -m/s-. Највише дувају у јануару, фебруару и марту, стварајући велике сметове, висине и до три метра. Просечна дебљина снежног покривача је 45 -cm- и он траје просечно 99 дана у години. Први настаје у новембру, а последњи у априлу, са екстремима у октобру, мају и јуну. И за време лета на Власини наступе нагле временске промене. Каткад се у дану смене три годишња доба. Најхладнији месеци су: јануар (-3,6°), фебруар (-2,6°), децембар (-0,7°) и март (0,2°), са максиалном дебљином снежног покривача 97 -cm-. Падавинских дана годижње је просечно 55. <br/><br/>Лети су најтоплији месеци: јун (13,8°), јул (15,8°), август (16,1°) и септембар (12,3°). Највише ведрих дана је у августу (13), а најмања облачност у јулу, августу и септембру. Средње дневне температуре ваздуха више су од 15° најчешће од 21. јуна до 25. августа. Топлих дана, са температуром ваздуха од 25°, има 20 у години, када је купање у језеру пријатно.<br/><br/>== Букови настани ==<br/>На климу Власинске висоравни утиче и распрострањеност букових шума. У прошлости их је било много више, и биле су ближе језеру, па су искрчене. Одржале су се у компактним појасевима на власинским планинама на надморским висинама 1400 – 1.500-m-. На подручју Власине Рида њихове највеће састојбине су у долини Перестојчеве реке, а најгушће на потезу заселака Јанчини – Манџини – Андријини, где чине локалитет [[Густа гора]]. Изнад Власине Округлице букове шуме су густе у изворишном делу Шундине и Симонове реке, са горњом границом распростирања 1.600-m-, испод Панџиног гроба.<br/><br/>По селима и засеоцима, на појединим локацијама, постоје букова стабла која су освештана и служе као [[запис]]и у верским обредима. Нека су стара и 300 година. Многа од њих су посечена после [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је промењен однос према вери и цркви, али је неколико таквих стабала остало у селима Дојчиновци, Полом и Милошеви. Запис у Полому има обим стабла 4,75-m-, висину 24,5-m- и ширину круне 26,5-m-, док у Дојчиновцима обим стабла сеоског записа износи 4,80-m-.<br/><br/>== Бреза и брезове шуме ==<br/>[[Датотека:Vlasinsko jezero leti.JPG|мини|290п|д|Власинско језеро лети]]<br/>Власинска висораван је позната по белим [[бреза]]ма или метликама, како је народ овде зове. Раније је брезе било само у атару засеока [[Метлика]]ри, изнад бране (Власина Рид), међутим последњих деценија бреза се засејала по целом власинском крају, али и шире – освојила је и црнотравска села с друге стране [[Чемерник]]а и планину [[Острозуб (планина)|Острозуб]].<br/><br/>У време постојања Власинског блата, Власина је била позната и по специфичној врсти [[врба|врбе]]. Потапањем тресаве, остале су само оне на обалама реке низводно од бране, али, услед недостатка воде, постепено изумиру.<br/><br/>== Биље и траве ==<br/>[[Датотека:Vlasinkа1.JPG|мини|290п|д|Власинска женска ношња с краја 19. и почетка 20. века]]<br/>На Власини доминира травната биљна заједница са преко 1400 врста. На тресету и полутресету, у долини реке Власине и језерском приобаљу, расту: зуква, барски љутић, раставић, крупни маслачак, нана и шевар. На сувом и оцеднијем земљишту су ливадске траве: дивља детелина (жута и црвена), ситни маслачак, [[Tipac|типац]], мачја трава, кисељак, сунчац, зановет, ливадска орхидеја и друге. <br/><br/>Биљни свет ове висоравни богат је и заштићеним врстама: [[маљава бреза]] (''Betula pubescens'' Ehrh), [[медвеђе грожће]] (''Arctostaphylos uva-ursi'' L. Spleng), [[гороцвет]] (''Adonis vernalis'' L.). У долини Браташнице, при увиру у језеро, распрострањена је [[росуља]] (''Drosera rotundifolia'' L.), која је такође под заштитом државе. Поред боровнице, од биља које је под контролом коришћења и промета расте још и [[јагорчевина]] (''Primula Veris'' Huds.), а од печурака: летњи и јесењи [[вргањ]] (''Boletus edulis'' Bull. ex Fr), [[смрчци]] (рода ''Morchella''), [[лисичарка]] (''Cantharellus cibarius'' L. ex. Fr) и [[млечница]] (рода ''Lactarius''). Има и [[хајдучка трава|хајдучке траве]] жуте цвасти (''Achillea Clipealata''), [[петров крст|петровог крста]], [[кантарион]]а и др.<br/><br/>[[Датотека:Vladimir Radisavljevic Teskovo, kod Crne Trave.JPG|мини|290п|д|Старина са власинске висоравни: Владимир Радисављевић са унуцима, Тесково, 1968.]]<br/><br/>== Рударство ==<br/>Власина је једно од најстаријих [[рударство|рударских места]] у Србији. О томе говоре сачувани трагови поткопа, испиралишта, печена земља и одлагалишта [[згура|згуре]], али и топоними: [[Самоков]], [[Вигњиште]], [[Згура|Шљака]]. У турском попису [[Врање|Врањског кадилука]], [[1570]]. године, [[Власина]] се среће као један од рударских центара у Иногошту. Забележено је да се на Власини вадила [[гвожђе|гвоздена руда]] и евидентирано девет вигњева (топионица), највише у овом крају, два у [[Мачкатица|Мачкатици]] и један у [[Врла|Врлој Реци]]. Но, на [[Власина|Власинској висоравни]], која је у то време представљала султански хас, забележено је још петнаест вигњева за које се каже да се налазе у спахијским и другим селима, не помињући их поименице.<ref>Стојановски, А.:Врањски кадилук у XVI веку, Народни музеј у Врању, [[Врање]], [[1985]], 113 - 118</ref> <br/><br/>Вигњеви су били примитивне пећи за топљење гвоздене руде помоћу дрвеног угља који је добијан од [[буква|буковог дрвета]] у такозваним „жежницама“. Уз вигњеве су регистровани и [[самоков]]и, ливнице у којима се [[гвожђе]] справљало у полуге. Самокови су били покретани снагом воде, па су и подизани у близини река, као и млинови и ваљавице. У то време долина [[Врла|Врле]] је, захваљујући рударству, била густо насељена, „налазила се кућа поред куће од данашње Сурдулице па све до Власине“ .<ref>Трифуности, Ј.: Средњовековна жупа Иногошта, Годишен зборник на Филозофскиот факултет Скопје, књига 7, [[Скопље]], [[1954]], 34, примедба 14</ref> <br/><br/>На основу пореза који је плаћан у акчама, израчунато је да је самоков на Власини у [[1570]]. години испоручио 14.113 -kg- гвожђа од укупно 23 тоне, колико се добијало у целом Врањском кадилуку. Турски географ Хаџи-Калфа је један век касније записао да су у овом крају „познате гвоздене руде Власине”. Кад је о рударству реч, слична је ситуација и у [[Црна Трава|Црној Трави]] и долини [[Власина|Власине]], с тим што овај крај није припадао Иногошту и Врањском кадилуку. <br/>Рударство на Власини је замрло средином [[19. век]]а, јер су шуме од којих је справљан угаљ биле готово искрчене. Једино се још неко време, по ослобођењу од [[Турска|Турака]], одржао рудник у Мрковој Пољани и самоков на [[Голема (река)|Големој реци]].<br/><br/>По турским пописима у [[16. век]]у, Власина је једно од највећих дербенских насеља у [[Врање|Врањском кадилуку]], граничило се са Знепољем, па је често долазило до спора са знепољским војницима око јајлака (пашњак) званог Плана (данас планина [[Плана (планина у Србији)|Плана]] – [[Грамада (планина)|Грамада]]), те је зато у попису [[1570]]. године уписана гранична линија између Власине и Знепоља, коју је потврдио и врањски кадија. [[Власина]] и [[Црна Трава]] су биле насеља на султановом мукату од којих је султанов назир (са седиштем у Скопљу) убирао приходе од [[рударство|рударства]], [[стока|стоке]] и [[сено|сена]], а у [[Црна Трава|Црној Трави]] и од [[пастрмке]] за Аја Софију.<br/><br/>== Референце ==<br/>reflist<br/><br/>== Литература ==<br/>* [https://web.archive.org/web/20131204173307/http://www.scribd.com/doc/14428868/F-Kanic-Srbija-Zemlja-i-Stanovnistvo] Феликс Каниц: Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века,<br/>* Риста Николић: Крајиште и Власина, САНУ, 1912. <br/>* Б. С. Петровић: Структура кристалног комплекса Власине на ширем подручју Црне Траве, Београд, 1969,<br/>* Д. Ђикановић: Клима среза Лесковац, Београд, 1967,<br/>* Млади истраживачи Србије: Власинско језеро, Београд, 1979, <br/>* Д. Кулић: Власинско језеро, Београд, 1979,<br/>* Група аутора: Хидроенергетски систем Власина, Суботица, 1958,<br/>* Т. Д. Марјановић: Слив Власине, Власотинце, 2000,<br/>* Т. Д. Марјановић: Завичајна читанка, Власотинце, 2001.<br/><br/>== Види још ==<br/>* [[Власина]]<br/>* [[Власинско језеро]]<br/>* [[Власинско блато]]<br/>* [[Хидроенергетски систем Власина]]<br/>* [[Чемерник]]<br/>* [[Врла Река]]<br/>* [[Мачкатица]]<br/>* [[Млачиште]]<br/>* [[Мезијска буква - варијетети жутог лишћа]]<br/><br/>Рамсарска подручја Србије<br/>== Спољашње везе ==<br/>* [http://www.tosurdulica.org/cir/Siteview.asp?ID=31. Уредба Владе Србије о заштити „Власине“]<br/>* [http://www.tosurdulica.org/cir/Siteview.asp?ID=32. Уредба Владе Србије о просторном плану подручја „Власина“]<br/>* [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0354-32850955384Z Заштићене биљне врсте на Чемернику]<br/>* [https://web.archive.org/web/20100409173156/http://www.scribd.com/doc/23661369/Zastita-i-Valorizacija-Vodenih-Resursa-Vlasinskog-Jezera-Seminarski-rad-Zastita-Prirodnih-Resursa Заштита и валоризација водених ресурса Власинског језера]<br/>* [http://www.planeta.org.rs/15/2nacparkovi.htm Заштићена природа наше земље: Мало познато богатство]<br/><br/>[[Категорија:Општина Власотинце]]<br/>[[Категорија:Општина Црна Трава]]<br/>[[Категорија:Општина Сурдулица]]<br/>

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Hatnote (уреди)

Шаблон:Main other (уреди)

Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)

Шаблон:Other meaning2 (уреди)

Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)

Шаблон:Друго значење2 (уреди)

Шаблон:Рамсарска подручја Србије (уреди)

Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)

Модул:Check for unknown parameters (уреди)

Модул:Hatnote (уреди)

Модул:Navbar (уреди)

Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)

Назад на страницу „Власина (висораван)”.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Власина_(висораван)”

Мени за навигацију

(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":183,"wgHostname":"mw1319"););

This page is only for reference, If you need detailed information, please check here

搜尋此網誌

Xjyuk