Xjyuk

NACIONALNI PARKOVI

Pripremili: Jelena Milosavljevi, Vesna Strugar i Zdenko tromar

Zatiena priroda nae zemlje
MALO POZNATO BOGATSTVO

Obedska bara- foto Zdenko tromer

Na osnovu kriterijuma Svetske unije za zatitu prirode, teritorija nae zemlje predstavlja jedan od est evropskih i jedan od 153 svetska centra bioloke raznovrsnosti. U SCG ivi oko 1.600 divljih biljnih i ivotinjskih vrsta. Ovo izuzetno bogatstvo dopunjuju 4.182 vrste viih biljaka, 565 vrsta mahovina, 516 vrsta liajeva i oko 650 vrsta gljiva makromiceta.

Broj vrsta do sada istraenih beskimenjaka kree se oko 15.000. U vodama SCG ivi 465 vrsta riba, od kojih 115 vrsta ive u slatkim vodama. Takoe, postoji 658 vrsta vodozemaca i gmizavaca i 96 vrsta kopnenih sisara.

ume u SCG zahvataju povrinu od 3.075 362 ha.

Srbija od zlata jabuka

Tara - foto Niketi Marijan

Ukupna povrina zatienih prirodnih dobara u Srbiji iznosi oko 516.350 ha, odnosno 6,59 odsto teritorije. Pored pet nacionalnih parkova, ostala zatiena prirodna dobra u Srbiji ine: 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296 spomenika prirode i 24 parka prirode. Pod zatitom drave je ukupno 215 biljnih i 426 ivotinjskih vrsta kao prirodnih retkosti, iznosi dr Miroslav Nikevi, direktor Uprave za zatitu ivotne sredine Ministarstva za nauku i zatitu ivotne stredine.

Sem nacionalnih parkova koji su stavljeni pod zatitu drave kao prirodna dobra od izuzetnog znaaja - Kopaonik, Tara, erdap, Fruka gora i ar planina - Zavod za zatitu prirode Srbije izradio je studiju koja je osnov za proglaenje dela Prokletija za esti nacionalni park.

Vrednovanje podruja zatite

Olga Milii

Na osnovu strunih istraivanja i valorizacije, na podruju nacionalnog parka uspostavljaju se reimi zatite I, II i III stepena. U prvom stepenu zatite, osim strogih rezervata prirode, u Srbiji se nalazi jo 23.250 ha u obliku posebnih zona i lokaliteta. Ukupna povrina pod reimom zatite prvog stepena iznosi 26.350 ha, odnosno 5,1 odsto zatienog prostora Srbije. Reimom zatite drugog stepena obuhvaeno je 86.100 ha ili 16,7 odsto, dok je treim stepenom obuhvaeno 403.900 ha ili 78,2 odsto zatienog prostora.

- Granica nacionalnog parka i valorizacija reima zatite odreuju se na osnovu terenskih istraivanja, nauno-strunih rezultata, postojeih zakona i prostorno-planskih akata - objanjava Olga Milii, iz Zavoda za zatitu prirode Srbije.

Miroslav Nikevi

Izradom prostornih planova zatienih prirodnih dobara obezbeuje se kontrola aktivnosti, pojava i delatnosti u cilju usmeravanja razvoja i zatite biodiverziteta. Zasad je usvojen prostorni plan za Nacionalni park Fruka gora , a u toku je izrada za Taru, Kopaonik i erdap.

U prvom stepenu zatite, koji prostorno ini najmanju povrinu u okviru nacionalnog parka, zabranjene su sve aktivnosti osim nauno-istraivakih. Oni mogu biti u razliitim delovima parka, u zavisnosti od prisustva prirodnih vrednosti, retkosti ili ugroenosti neke vrste, navodi Milii.

Druga zona zatite podrazumeva mere kojima se dozvoljavaju samo odreene aktivnosti - u cilju zatite prirodnih vrednosti, spomenika kulture i tradicionalnog naina ivota. Zabranjena je izgradnja industrijskih objekata, ali je dozvoljen uskljaen eko-turizam sa merama zatite ili pak obnavljanja postojeih sela i zaseoka u tradicionalnom duhu.

Za treu zonu zatite propisane su mere koje omoguavaju izgradnju prilaznih puteva parku, ulaznih kapija, razvoj domainstava, izgradnju nauno-istraivakih stanica, razvoj turistikih objekata, parkinga isl.

- U zatitnoj, tzv.pufer zoni Nacionalnog parka Tara, na osnovu najnovijih istraivanja Zavoda, valorizovane su prirodne i stvorene vrednosti, to je rezultiralo proglaenjem argana-Mokre Gore za predeo izuzetnih oblika i predloga da se zatiti podruje Zaovine sa klisurom reke Rzav - kae Olga Milii.

Tepih livada

U strunoj javnosti su podeljena miljenja o stavu prema merama zatite u prvom stepenu. Jedan od primera je rezervat prirode Crveni potok na Tari kao jedinstveno stanite u svetu na kome omorika raste na tresetnom zemljitu obrazujui tzv.tepih livadu.

- Postoji dilema da li je prepustiti spontanom razvoju, to za pedeset ili sto godina znai spreavanje razvoja podmlatka usled ne uklanjanja suvih i starih stabala ili zakonski omoguiti sprovoenja tehnikih mera zatite u prvom stepenu - navodi Olga Milii.

Finansiranje i razvoj

- Principi zatite i razvoja nacionalnih parkova moraju biti usklaeni

sa principima odrivog razvoja. To se odnosi na zatitu i unapreenje prirodnih, etnolokih i kulturnih vrednosti, spreavanje aktivnosti koje mogu naruiti osnovna obeleja parka, razvoj nauno-istrazivakih, kulturno-obrazovnih i turistikih aktivnosti i izgradnju objekata za ouvanje vrednosti parka - navodi direktor Uprave za zatitu ivotne sredine Miroslav Nikevi.

Finansiranje razvoja i zatite nacionalnihg parkova propisano je Zakonom o nacionalnim parkovima i vri se iz budeta Republike Srbije, delatnosti upravljaa, naknada za korienje zatienog prirodnog dobra i donacija. S obzirom da se u zatienim prirodnim dobrima, u skladu sa postojeim reimom zatite, planski koriste ume, lovna i ribolovna fauna, zemljite, itd. javna preduzea kao staraoci nacionalnih parkova finansiraju se iz ovih delatnosti.

Nikevi napominje da korienje mora biti plansko kako se ne bi izvrio pritisak na diverzitet. On navodi da kod nas postoji 600 biljnih i 270 ugroenih ivotinjskih vrsta.

- Ono to je na posao jeste da napravimo novi Zakon o zatiti prirode, u okviru kojeg emo regulisati poloaj naih nacionalnih parkova u skladu sa evropskim i svetskim standardima.

Meunarodni status

Kao jedinstvena struna ustanova za zatitu prirode u naoj zemlji, Zavod je predloio deset podruja za rezervate biosfere. Pri SMIP-u deluje Komisija za saradnju sa UNESCO, u okviru koje se nalazi MAB (Man nad Biosfere) komitet, kojem Zavod predlae preliminarnu listu.

U okviru projekta MAB-UNESCO ovek i biosfera, 2001.godine Park prirode Golija upisan je u listu rezervata biosfere pod imenom Golija-Studenica. Pored Golije, ostalih devet nominovanih podruja su: Nacionalni parkovi erdap, Tara i ar planina, Specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara i Deliblatska peara, Park prirode Stara planina, Kuajske planine i Prokletije.

U Srbiji postoji 35 podruja znaajnih za ptice, koja ispunjavaju IBA kriterijume (Bird Life International): Gornje Podunavlje, Subotika jezera, Koviljski rit, Fruka Gora, Zasavica, Obedska bara, Cer, Tara, Kopaonik, Prokletije, ar-planina, Sievaka i Zlotska klisura...

etiri zatiena prirodna dobra u Srbiji upisana su na tzv.Ramsarsku listu. Prema Ramsarskoj konvenciji, kao stanita ptica movarica zatieni su Specijalni rezervati prirode: Ludako jezero, Stari Begej-Carska bara i Obedska bara.

U pripremi je i predlog nominacija vlanih stanita: Specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje i Koviljsko-Petrovaradinski rit, deo Dunava kod Dubovca, Slano Kopovo i Specijalni rezervat prirode Zasavica.

Rezervati prirode u Srbiji pokrivaju povrinu od 84.000 ha. Na povrini veoj od 100 ha prostiru se Specijalni rezervati prirode: Deliblatska peara, Karaorevo, Klju, klisura reke Resave... Podruja u postupku za zatitu su Titelski breg, Bagremara, Kraljevac i Suva planina.

Parkovi prirode su: Subotike ume, Paliko jezero, Panonija, Tokvara, Vrake planine, Sievaka klisura, klisura reke Mileevke, Stara i Suva planina...

Predeli izuzetnih odlika su: Subotika peara, Rajac, klisura reke Resave, klisura reke Gradac, park i park-uma Zobnatica, Ozrenske livade. Podruja u postupku za zatitu su: Avala, Kosmaj, Radan i Vlasina.

U nauno-istraivake rezervate spadaju: prebivalite orla belorepana i crne rode kod Sombora, Zmajevac, Obedska bara i Kozjak, kod Novog Sada. Primer rezervata za odravanje genetskog fonda je Bestrement, kod Apatina.

Spisak sve iri

Poetkom 2005.godine stavljeni su u prvu kategoriju zatite: Rezervat prirode Venerina padina (13.januara) u kojoj raste Venerina vlas - biljka koja nestaje u Evropi. U treu kategoriju zatite stavljeno je Veliko ratno ostrvo (8. aprila), dok je u prvoj kategoriji zatite argan-Mokra Gora (17.juni).

Mokra Gora se prostire izmeu jugoistonih padina Tare i severozapadnih padina Zlatibora. Zahvata prostor od 10.713 ha, srednje nadmorske visine oko 1.000 m.Predeo je od izuzetnog znaaja za ouvanje ugroenih vrsta biljaka, posebno visoke stare ume crnog i belog bora. Ovaj predeo je prepoznatljiv i po uvenoj arganskoj osmici, eleznikoj pruzi u obliku broja osam, duine 13,5 km, koja je sve do 1974. godine spajala Beograd i Sarajevo, a danas je pretvorena u turistiku atrakciju.

Veliko ratno ostrvo obuhvata povrinu od 167 ha. Zona zatite pokriva Malo ratno ostrvo u celini, priobalje Velikog ratnog ostrva, umski kompleks, vlana podruja unutar ostrva i vodene povrine. Zona rekreacije je pod zatitom drugog stepena i obuhvata unutranje delove ostrva, priobalje i zatitnu zonu u irini od 10 m. Trea, turistika zona obuhvata plau Lido.

Za prirodna dobra od izuzetnog znaaja, u proteklih par godina proglaeni su Lazarev kanjon i Ovarsko-kablarska klisura.

Lazarev kanjon obuhvata deo slivnog podruja Lazareve reke i planine Malinik, povrine 1.775 ha, u optinama Bor i Boljevac.

Na podruju Ovarsko-kablarske klisure do sada je otkriveno 600 biljnih vrsta i 37 vrsta riba. Od biljaka najpoznatija je zlatna paprat, a od faune sivi soko i orao. Na tom podruju su jedanaest manastira poznatih pod nazivom Mala srpska Sveta gora. Na desnoj obali Zapadne Morave nalaze se manastiri Vavedenje, Vaznesenje, Preobraenje, Sretenje i Sveta Trojica, a na desnoj se nalaze Blagovetenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje i Nikolje. U sreditu klisure nalazi se Ovar-banja sa obiljem izvora termomineralne vode.

Prostornim planom Republike Srbije predvieno je da, do 2010.godine, zatitom bude obuhvaeno 10% teritorije. Inae, vei prostori na kojima su izvrena istraivanja su planina Radan, Valjevske i Kuevske planine. To su podruja koja e biti valorizovana i predloena za zatitu.

Za razliku od nacionalnih parkova kao javnih preduzea, za ostala prirodna dobra odreuju se staratelji - esto su to Srbijaume, ali mogu biti i lokalna javna preduzea (Resavska peina, Belosavac, Pali-Luda, Bukulja), turistike organizacije, ekoloka udruenja, fondacije (na primer, Fondacija za zatitu beloglavog supa), SPC, ustanove i pojedinci.

Obedska bara je jedno je od najstarijih zatienih prirodnih dobara u svetu (1874. godine). Zahvata povrinu od 9.820 ha. Na ovom prostoru ivi 220 vrsta ptica, od ega se u gnezdarice svrstavaju 142 vrste. Status prirodnih retkosti ima 140 vrsta ptica koje se gnezde ili povremeno borave na Obedskoj bari, est vrsta su kandidati ili su uvrene u crvenu knjigu ptica sveta, a 48 vrsta ima status ugroene vrste za Evropu. Obedska bara se nalazi na listi UNESCO-a kao svetski znaajno vlano stanite, odnosno kao podruje od meunarodnog znaaja za ptice (IBA projekat).

Formiranje novih vlanih livada u istonom delu rezervata zaustavljeno je nestajanje aplji. Livade su postale glavno hranilite i za crnu rodu, sivu aplju, malu belu aplju, belu rodu, aplju kaikaru.

Obedska bara je u drugoj polovini 20. veka dobila status ugroenog ptijeg carstva, kada je i poela realizacija projekta Povratak ibisa. Kao specijalni rezervat prirode, bara je stanite za oko 30 vodenih i movarnih, umskih i livadskih biljnih zajednica. Bogatstvo flore i faune ogleda se u prisustvu 50 vrsta sisara, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta gmizavaca, 17 vrsta riba, oko 180 vrsta gljiva, 500 vrsta biljaka i oko 50 vrsta mahovina .

Na 80 km od Beograda, kraj Mavanske Mitrovice, tik uz reku Savu, nalazi se rezervat prirode Zasavica. Na ovom podruju do sada je zabeleeno preko 600 biljnih vrsta. Najvei broj pripada grupi taksona: borak, rebratica, jeziasti ljuti i panonski razliak (endemska vrsta Panonske nizije). Ove vrste su uvrene u Crvenu knjigu flore Srbije kao krajnje ugroene biljke. Projektom Povratak autohtonih vrsta riba, u Zasavicu je vraen som (Silurus glanis). Pravi raritet Zasavice je riba Umbra krameri - mrguda, kojoj je ovo jedino staniste u Srbiji. Inae, porodica Umbridae ima tri roda i pet vrsta - od kojih u Evropi ive dve vrste. U celoj Evropi Umbra ima status ugroene vrste i pod najstroijim je reimom zatite.

Zbog brojnih vrsta ptica - gak (Nycticorax nycticorax) i barski petli (Porzana porzana) - podruje Zasavice nalo se na listi IBA podruja. Na 10 odabranih lokacija postavljene su vetake platforme u cilju to boljih uslova za ivot u gnezdima. Ovo podruje ima dovoljno ouvane prirodne uslove za opstanak ugroenih vrsta sisara, kao to je vidra (Lutra lutra) i divlja maka (Felis silvestris). Obe vrste danas su zaticene Bernskom konvencijom. Od starih vrsta, tu su sremska crna lasa - mangulica, dok se podolci gaje puteni na panjaku Valjevac, gde se trenutno nalazi dvadesetak primeraka.

U znaajne programe povratka ivih vrsta spada ponovno vraanje beloglavog supa, ptice grabljivice. Pre desetak godina vrsta je bila na ivici nestajanja. Deo klisure reke Uvac, kod Nove Varoi, koji je proglaen specijalnim rezervatom prirode, stanite je beloglavog supa - od samo nekoliko primeraka, danas kolonija broji 50 parova, zahvaljujui stalnoj brizi o njihovom ouvanju i organizovanom hranilitu. Mogu se videti na etiri lokacije: Pavlovia brod, Veljunica, Bukovik i Molitva. Osim kod Nove Varoi, supovi se gaje i u okolini Valjeva, u kanjonu Trenjice i klisuri Mileevske reke.

Inae, beloglavi sup je najvea ptica na naim prostorima - dostie teinu od 8,5 kilograma, sa rasponom krila do 2,8 metara. Beloglavi supovi su leinari, hrane se iskljuivo uginulim ivotinjama i zbog toga su nezamenljivi istai prirode.

Od nestalih biljnih vrsta, u Deliblatsku pearu vraen je banatski bour. Zapravo, rairen je sa postojeih retkih stanita u peari na svoja autohtona stanita. Jo jedna nestala biljna vrsta vraena je na svoje stanite - kosovski bour moe se nai kod manastira Graanice. Subotiko-horgoka peara jedno je od retkih mesta u naoj zemlji gde orhideja ima svoje prirodno stanite. Ali, obzirom da je ugroena vrsta, strunjaci ovog podruja preduzimaju mere da se njena stanita ponovo proire. U pripremi je i reintrodikcija banatskog afrana na podruje erdapa........

Nacionalni park erdap prostire se na povrini od 63.806 ha, dok ukupna zatiena zona iznosi 93.000 ha. Obuhvata oko 100 km erdapske klisure na desnoj obali Dunava, od Golupca do Karataa. Za nacionalni park proglaen je 1974.godine.

Teritorija nacionalnog parka smetena je na podruju tzv.Karpatske Srbije, koja predstavlja brdsko-planinsku krenjaku oblast i nastavak junih Karpata. U geolokoj grai slivnog podruja uestvuju stene razliitih sastava i starosti. Dominiraju kristalasti kriljci, magmatske i metamorfne stene. Naslage mezozoika i kenozoika obiluju paleontolokim nalazima.

- Posebne celine predstavljaju etiri klisure i tri kotline koje ih razdvajaju: Golubaka klisura, Gospoin vir, Kazanska i Sipska klisura. U delu Kazan, poznatom pod nazivom Kapija Evrope, Dunav se suava na oko 180 m, dostiui svoju najveu dubinu od 90 m - navodi prof. dr Slobodan Jovanovi sa Biolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik Botanike bate Jevremovac.

Biljke

Istorija prouavanja biljnog sveta na tom prostoru poinje krajem 18. i poetkom 19. veka. Do sada je registrovano oko 1.100 vrsta vaskularnih biljaka, meu kojima je veliki broj reliktnih i endeminih vrsta.

erdap je jedno od najveih i najsevernijih evropskih sklonita tercijarne flore i vegetacije. U vreme ledenog doba bio je sklonite za floru tercijera, iroko rasprostranjenu Evropom, koja se povlaila u kanjone i klisure Balkana. Dokaz je postojanje 50 razliitih zajednica umskog i bunastog tipa, od kojih su ak 35 reliktnog ili polidominantnog karaktera. Neke od najvanijih reliktnih vrsta su meija leska, pitomi orah, Paniev maklen, koprivi, jorgovan, ruj, crni grab, boikovina, balkanski javor, zelenika... Zajedno sa zajednicama kao to su mezijska bukva, hrast kitnjak, cer, medunac i razliitim vrstama javora, ove vrste obrazuju razliite meovite polidominantne zajednice, koje su po strukturi i sastavu flore najblie umama srednje Evrope.

U rezervatu Lepenski vir rastu brojne vrste biljaka znaajne za nauku, poput koprivia, oraha, medunca, maklena i jorgovana. Rezervat prirode Golubaki grad ini zaleinu kulturno-istorijskom spomeniku i predstavlja povrinu pod niskim i visokim ibljicima jorgovana, grabia i jasena, i umom toplih hrastova, bukve i oraha. U rezervatu Bojana raste zatiena zajednica oraha, okruena visokom umom bukve, dok se na itavoj teritoriji javljaju povrine pod meijom leskom, maklenom, crnim jasenom i grabom. Osnovni razlog stavljanja rezervata prirode Bosman-Sokolac pod zatitu je u tome to se na ovom podruju nalaze zajednice niskih uma i ibljaka - meovite reliktne zajednice i ume bukve i meije leske. Rezervat prirode oka Njalta sa Pesaom predstavlja veliko podruje reliktnih i retkih vrsta drvea. Razliiti geomorfoloki oblici smenjuju se na malim rastojanjima, to je dovelo do formiranja raznovrsnih stanita. Kanjon Boljetinske reke bogat je vegetacijom ibljika i paleontolokim lokalitetima, dok su za rezervat prirode omrda svojstvene umske zajednice bukve i boikovine. Obeleje Ciganskog potoka je uma oraha, dok su simbol regionalnog parka Veliki i Mali trbac reliktne irokolisne ume.

Posebnu botaniku vrednost podruja predstavljale su doskora erdapska lala (Tulipa hungarica) i banatski afran (Crocus banaticus) koje su izgradnjom hidroakumulacionog jezera iezle sa podruja erdapa, a samim tim i sa podruja cele Srbije.

- Rumunski biolozi su ustupili naim stunjacima banatski afran. On se sada gaji u Botanikoj bati Jevremovac, a nakon razmnoavanja bie vraen na njegovo prirodno stanite. Zahvaljujui meunarodnoj naunoj saradnji dobiemo i erdapsku lalu kae Jovanovi.

ivotinje

Od zoolokih specifinosti, u ovom nacionalnom parku postoje tri vrste koje su opisane kao potpuno nove za nauku. To su golubaka muica (Simullium golumbatschense), dugokrili imi (Miniopterus schreibersi) i srednji sivi puh (Glis intermedium).

Ovaj nacionalni park bogat je vrstama riba. Karakteristine su jeseterske vrste, smu, dunavski som, aran, grge, tuka. Prof. Jovanovi navodi i primer morune.

- Jeseterske vrste migriraju uzvodno uz Dunav da bi se mrestile. Moruni je preseen migracioni put nastankom hidroakumulacionog jezera, jer nije bila predviena izgradnja tzv. ribljih staza i ribljih liftova. Da bi se prevaziao ovaj problem, nekoliko godina radilo je vetako mrestilite: jeseterske vrste hvatane su pre brane, odnoene u mrestilite i putane iznad brane, kako bi nastavile put uzvodno - navodi Jovanovi.

erdap se istie bogatom faunom vodozemaca (dadevnjaci, mrmoljci i abe). Zatim, tri vrste kornjaa koje postoje u naoj zemlji mogu se nai i u podruju erdapa. Od insekata zanimljivi su vodeni cvetovi, vilinski konjici, opnokrilci i jednakokraki rilai.

Od preko 150 vrsta ptica, posebno su vredni suri orao, orao zmijar, orao belorepan, sova uara, umska sova, crna roda, siva aplja, mala bela aplja, bela senica, planinski areni detli, zlatovrana, rode, drozdovi, ronci, kormorani, liske...

etiri uslova

Odreeni prostor moe se proglasiti za nacionalni park ukoliko ispunjava jedan od etiri uslova: geomorfoloke, hidroloke i prirodnjake specifinosti, kao i postojanje kulturno-istorijskih i etnolokih fenomena.

erdap je izuzetan po tome to ispunjava sva etiri: geomorfoloki - to je postojanje probojnice, u hidrolokom smislu - to su reka Dunav i niz pritoka, od prirodnjakih uslova - to je bogatstvo flore, faune, vegetacije i ekosistema, dok malo koji nacionalni park u Evropi ima toliko istorijskih i etnolokih fenomena.

Lepenski vir

Pre vie od 8.000 godina, nekoliko vekova je uz sam Dunav postojala kultura praistorijskog oveka, koja je kod Lepenskog vira ostavila tragove najstarije civilizacije u Evropi.

Istraivanja su poela 1965.godine, arheolokim iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi, da bi 1967.godine bili otkriveni spomenici koji su iznenadili svet. U sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i sakupljaa hrane, naena su brojna planski graena stanita, grobovi koji svedoe o pogrebnim ritualima, obilje alatki od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, ploice sa urezanim znacima i monumentalne ribolike skulpture od kamena.

Ostavtina istorije

Rimski imperatori su tokom pohoda na sever i istok Evrope ostavili 29 svedoanstva o svom prolasku i boravku na ovom podruju. Medju njima se posebno istie Trajanova tabla iz 101.godine nove ere, postavljena u ast proboja puta kroz erdap. Rimski put uklesan je u stenovite litice Kazana, kao i arheoloki ostaci rimske palate Diana-Karata.

uveni srednjevekovni spomenik kulture je tvrava Golubaki grad, sa est visokih kula. Prvi put se pominje 1335. godine kao vano utvrenje. Tragovi vievekovnog turskog prisustva najbolje su ouvani u tvravi Fetislam, kod Kladova.

Zbog brojnih prirodnih specifinosti i velikog istorijskog i etnolokog bogatstva erdapa, Zavod za zatitu prirode Srbije podneo je pre nekoliko godina UNESCO-u inicijativu da se podruje Nacionalnog parka erdap stavi pod reim zatite od meunarodnog znaaja i tako postane svetska prirodna i kulturno-istorijska batina.

U erdapu postoji najvea rena akumulacija na Balkanskom poluostrvu.

- Reni nanos je za 50 odsto manji posle erdapa i nakon njega voda Dunava je bistrija navodi direktor Agencije za biodiverzitet i razvoj Ekolibribionet Nenad Robajac.

Postoji inicijativa da se osnuje meunarodni park koji bi obuhvatio Nacionalni park erdap i rumunsku stranu Dunava. - U okviru takve regionalne sa radnje, postoji ideja osnivanja meunarodnog istraivakog centra, dok bi aparati za merenje kvaliteta vode, praenje hemijskog sastava dna i biolokih indikatora stanja ovog dela Dunava bili postavljeni i sa nae i sa rumunske strane, kae Robajac.

Nacionalni parkovi i zatieni prirodni rezervati u SCG

Raznolikost ivih vrsta

Nenad Robajac

Zemljini prostor i stanovnitvo osnovna su bogatstva svake zajednice. U tom prostoru, zemljite, sa vodom, biljkama i ivotinjama i mineralnim sirovinama, predstavlja osnovni prirodni resurs i bogatstvo. Zadatak svake generacije trebalo bi da bude da prostor oko sebe koristi na najracionalniji nain, da ga uva i titi za potomstvo. Meutim, da li je ba uvek tako?

- Tokom vekova brojni faktori doveli su do poremeaja prirodne ravnotee. Do znaajnijeg pogoranja u biosferi dolo je u 17. veku, kada su se pojavila orua koja su dovela do poveanog zagaenja i unitavanja prirodne okoline. Ipak, problem nestanka i ugroavanja pojedinih biljnih i ivotinjskih vrsta dolazi do izraaja tek krajem 20. veka, kada su se na svetskom nivou javile i prve ozbiljnije inicijative za zatitu prirode - navodi kustos i botaniar Prirodnjakog muzeja u Beogradu, Marijan Niketi. Kao glavni zadatak u zatiti Planete, pored ouvanja klime, izvora pitke vode i atmosfere, smatra se ouvanje bioloke raznolikosti ili, kako se to struno kae, biodiverziteta.

ta je biodiverzitet?

- Po definiciji, biodiverzitet podrazumeva raznolikost ivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, raznolikost unutar razliitih vrsta, izmeu vrsta i ekosistema. Ali, biodiverzitet nije samo raznolikost oblika i pojava biljnog i ivotinjskog sveta, ve i raznolikost funkcija ivih organizama. U cilju opstanka nae planete i harmoninog ivota oveka i prirode, svet bi trebalo da se usmeri na dva glavna cilja: ouvanje i korienje biodiverziteta

Ouvanje biodiverziteta podrazumeva konzervaciju i obnavljanje naruenih ekosistema i prirodnih stanita, kao i ouvanje i oporavak biljnih i ivotinjskih vrsta.

Neophodno je racionalno korienje prirodnih dobara i odravanje one prirodne raznolikosti koji odgovara potrebama i tenjama sadanjih i buduih generacija. Biodiverzitet se, dakle, ostvaruje kao rezultat evolutivnih procesa, kroz tri osnovna meusobno uslovljena i bioloki neraskidiva nivoa: genetikom, specijskom i ekosistemskom - precizira Niketi.

Najpouzdaniji pokazatelj ugroavanja biodiverziteta predstavljaju nestale, iezle ili ugroene biljne i ivotinjske vrste, navodi Marijan Niketi. Najvei uzronici nestanka pojedinih vrsta su gubitak stanita i loe raspolaganje zemljitem. Statistika pokazuje da je u zemljama u razvoju, od 1960. do 1990. uniteno oko 37 % zemljita, da je od 1960. do 1990. nestalo gotovo 20% tropskih uma, da je od 1990. do 1998. isueno oko 50% movarnih podruja. Zbog sedimentacije i loeg korienja zemljita, postoji opasnost da, u naredne tri decenije, nestane treina koralnih grebena Zato, zakljuuje Niketi, poznavanje i ouvanje bioloke raznovrsnosti predstavlja uslov opstanka Zemlje. Znaaj biodiverziteta istaknut je i usvajanjem Konvencije o ouvanju biodiverziteta, 1992. u Rio de aneiru, u Brazilu. Meu 168 zemalja, potpisnica Konvencije je i naa zemlja.

Biodiverzitet Srbije i Crne Gore

- Srazmerno veliini i pravcu pruanja teritorije, naa zemlja se odlikuje velikim genetskim, specijskim i ekosistemskim diverzitetom. Zbog toga je svrstana u jedan od najznaajnijih regiona bioloke raznovrsnosti u Evropi. Na teritoriji Srbije i Crne Gore raste 40% biljnih vrsta celokupne evropske flore, dok je zastupljenost ptica i sisara oko 70% - kae Marijan Niketi. - Na osnovu meunarodnih kriterijuma, teritorija Srbije i Crne Gore, zajedno sa planima u Bugarskoj, svrstana je u jedan od est evropskih i jedan od stotinuezdeset svetskih centara bioloke raznovrsnosti. Na naoj teritoriji nalazi se 38,93% vaskularnih biljaka, 51,16% vrsta riba, 74,03% vrsta ptica i 67,61 % vrsta sisara Evrope. Meutim, zbog industrijskog razvoja i rasta populacije, 50 biljnih vrsta nepovratno je iezlo, a oko 120 je krajnje ugroeno. Tako je razvoj ratarstva u Vojvodini promenio vegetaciju. Sa tog podruja iezle su guste ume hrasta lunjaka. Sea uma i kozarstvo uticali su na promenu vegetacije Primorja. I razvoj vodoprivrede, urbanizma, turizma, kao i nedozvoljena trgovina biljnim i ivotinjskim vrstama dovode do naruavanja biodiverziteta naeg podruja.

Marijan Niketi

Prvi stepen zatite obuhvata stalno praenje biljne i ivotinjske populacije kojoj preti nestanak i publikovanje tih podataka. Drugi stepen zalazi u oblast zakonodavstva. Niketi oekuje da e zakonodavni nivo zatite uskoro biti pootren poto e se usvojiti evropski propisi o zatiti prirode. To bi bilo poeljno jer e se sadanjih 6,5% teritorije pod zatitom u Srbiji do 2010. poveati na oko 11%. U Srbiji je zatieno : 5 nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova prirode, oko 470 spomenika prirode. Pod zatitom je i 215 biljnih i 427 ivotinjskih vrsta i prirodnih retkosti. Na podruju Crne Gore zatiena su: 4 nacionalna parka, 4 rezervata prirode, 51 spomenik kulture, 4 posebna prirodna predela, a pod zaitom su i 314 ivotinjskih i 52 biljne vrste. Prvo zatieno dobro kod nas Obedska bara (1874. godine).

Najvee jedinice zatite su nacionalni parkovi, ukljueni u Evropsku federaciju nacionalnih parkova EUROPAC. Slede: rezervati prirode, parkovi ili spomenici prirode, zatieni predeli i podruja od kulturno-istorijskog znaaja. Pod posebnom zatitom su pojedine biljne i ivotinjske vrste. Najpoznatija zatiena biljna vrsta kod nas je Panieva omorika.

Rezervati prirode

N.P. ar planina- foto B. Gruba

Rezervat prirode je po definiciji izvorni ili neznatno izmenjeni predeo u kome je posebno izraena jedna ili vie prirodnih vrednosti koje treba zatititi, ili prirodnih pojava koje treba pratiti ili usmeravati. Rezervati prirode sastavni su delovi nacionalnih parkova. Na primer, u okviru Nacionalnog parka erdap izdvajaju se sledei rezervati prirode: Golubaki grad, Bojana, Bosman-Sokolac, oka Njalta sa Pesaom. Rezervati prirode u Nacionalnom parlu Kopaonik su : Kozje stene, Vuak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka, Samokovska reka, Medote, Jelak, Suvo rudite i Duboka. U Nacionalnom parku Tara rezervati prirode su : basen Mlinskog potoka, kanjon Suice, Draginjica, kanjon Vakovske reke, podruje oko Crnog jezera. Rezervati prirode u Nacionalnom parku ar planina su : Klisura Rusenice, Ljuboten, Livadica U Nacionalnom parku Loven to su subalpski kamenjari, rezervat munike, Konjsko. U Nacionalnom parku Skadarsko jezero prirodni rezervati su : Manastirska tapija, Humsko blato, podvodni izvori Karu i Volas. Rezervati prirode kod nas su i Ludoko jezero, Obedska bara, Carska bara

Parkovi ili spomenici prirode

Park ili spomenik prirode je podruje dobro ouvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljita, bez veih degradacionih promena. U Srbiji i Crnoj Gori parkovi ili spomenici prirode su, na primer: Deliblatska peara, kanjon Tare, erdapska klisura, avolja varo

Jelena Milosavljevi, Vesna Strugar i Zdenko tromar