Skip to main content

Резолуција Савета безбедности ОУН 1244 Садржај Резолуција Важност Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијуДокументу„S/RES/1244(1999) - E”„Profile: Serbia and Montenegro”„Member States | United Nations”„SECURITY COUNCIL, WELCOMING YUGOSLAVIA'S ACCEPTANCE OF PEACE PRINCIPLES, AUTHORIZES CIVIL, SECURITY PRESENCE IN KOSOVO | Meetings Coverage and Press Releases”„General Assembly GA/10980”„Non sempre la guerra "offre" giurisdizione extraterritoriale: l'occasione mancata del caso Bankovic”„UN Security Council votes in favour of Kosovo peace plan”Подаци„Резолуција СБ УН 1244 (1999)”Резолуција 1244 - кључ мира у Европи („Вечерње новости”, фељтон, мај 2019)ууWorldCat2087233877564220-7

Резолуције Савета безбедности Уједињених нацијаИсторија Србије у савременом добуИсторија Косова и Метохије у савременом добуИсторија Црне Горе у савременом добу1999.


енгл.10. јуна19991160119912031239Савезној Републици ЈугославијиУНМИКМарти АхтисариВиктор ЧерномирдинСрбијаМеђународног кривичног суда за бившу ЈугославијуПовеље Организације уједињених нацијаснага безбједности на КиМдемилитаризацијуОслободилачке војске КосоваПовеље Организације уједињених нацијаСавета безбедности уједињених нацијаСавезној Републици ЈугославијиАутономну покрајину Косово и Метохију










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу „Трагом душе” од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Резолуција Савета безбедности ОУН 1244




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу



















Резолуција
Савета безбедности
ОУН 1244

Yugoslavia 1999 UN map.png
Савезна Република Југославија 1999. године

Датум
10. јун 1999.
Заседање бр.4.011
КодS/RES/1244 (Документ)
Дневни редСитуација на Косову и Метохији
Преглед гласања

За: 14
Против: Нико
Уздржавно: 1
Резултатусвојена
Састав Савета безбедности
Сталне чланице

  •  Кина


  •  Француска


  •  Русија


  •  Велика Британија


  •  Сједињене Државе

Изабране чланице

  •  Аргентина


  •  Бахреин


  •  Бразил


  •  Канада


  •  Габон


  •  Гамбија


  •  Малезија


  •  Намибија


  •  Холандија


  •  Словенија




Косово и Метохија
Kosovo and Metohija in Serbia.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Косова и Метохије





Политички систем Србије

Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација 1244 (енгл. United Nations Security Council Resolution 1244),[1] усвојена је 10. јуна 1999. године, након опозива резолуција 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), а којом је одобрено међународно војно и цивилно присуство у Савезној Републици Југославији[2][3] и успостављање Привремене административне мисија ОУН на Косову (УНМИК).[4] Уследио је након сагласности предсједник Југославије Слободана Милошевића на услове које су предложили фински предсједник Марти Ахтисари и руски премијер Виктор Черномирдин 8. јуна, који су укључивали повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије (анекс 2 резолуције).


Резолуција је усвојена са 14 гласова за и ниједним против. Кина је остала уздржана због критиковања НАТО агресије, нарочито због бомбардовања њене амбасаде. Њени предстаници су изјавили да је сукоб требало да ријеши Влада СР Југославије и њени грађани и да се супростављају страној интервенцији. Међутим, како је СРЈ прихватила мировни предлог, Кина није ставила вето на резолуцију.[4]


Косово је 2008. године једнострано прогласило независност. Србија и многе друге државе чланице ОУН нагласиле су да Резолуција 1244 остаје правно обавезујући са све стране.[5]




Садржај





  • 1 Резолуција

    • 1.1 Запажања


    • 1.2 Акти


    • 1.3 Преглед



  • 2 Важност

    • 2.1 Српски став


    • 2.2 Албански став



  • 3 Види још


  • 4 Референце


  • 5 Литература


  • 6 Спољашње везе




Резолуција



Запажања


У преамбули Резолуције 1244, Савјет безбједности је изразио жаљење због неусаглашености са претходним резолуцијама.[6] Одлучено је да се ријеши озбиљна хуманитарна ситуације и жеља да се све избјеглице безбједно врате. Осуђује се насиље над цивилним становништвом, као и терористички акти, и подсјећа се на надлежност и мандат Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ). Такође се подсјећа на суверенитет и територијални интегритет СРЈ и других држава у региону и потврђује позив за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово и Метохију.[7]



Акти


Резолуција је усвојена у складу са поглављем VII Повеље Организације уједињених нација.


Савет безбједности је одлучио да се рјешење косовске кризе заснива на договореним принципима садржаним у анексима резолуције.[8] Поздравља се југословенско прихватање принципа и других елемената потребних за њихово спровођење. У исто вријеме, Савјет тражи од Југославије да прекине са насиљем на КиМ и отпочне постепено повлачење;[9] након повлачења мањен броју припадника војске и полиције биће омогућен повратак, уколико добију одобрење међународних војних снага, како би спровеле функције садржане у анексу 2. резолуције.


Резолуцијом је одобрено међународно цивилно и војно присуство на Косову и Метохији. Од Генералног секретара је затражено да именује специјалног представника који би координисао спровођењем међународног присуства. Савјет је овласти земље и међународне организације како би успоставило присуство снага безбједности на КиМ, потврђујући потребу за непосредним ангажовањем међународног цивилног и војног присуства. Одговорност међународних безбједносних снага укључивала је одвраћање од нових непријатељстава, надгледање повлачења СРЈ, демилитаризацију Ослободилачке војске Косова и других албанских формације, као и обезбјеђивање окружења у које се могу вратити избјеглице.


Генерални секретар је добио овлашћење да успостави међународно цивилно присуство на КиМ, како би омогући рад привремене администрације на Косову — до рјешења коначног статуса — кроз успостављање привремених институција самоуправљања. Главне одговорности међународног присуства укључивале су промоцију аутономије за Косово, вршење цивилних административних функција, надгледање развоја институција, одржавање избора, одржавање реда и мира, заштита људских права и сигуран повратак избјеглица.


Савјет је нагласи потребу за обезбјеђивањем хуманитарне помоћи и подстицао је све државе и међународне организације да допринесу привредном и друштвеном опоравку. Све стране, укључујући и међународно присуство, морале су сарађивати са МКСЈ. То је значичп да се од оружаних албанских формације захтјева да окончају своје нападе.



Преглед


У првом ставу Резолуције се позива на сврху и начела Повеље Организације уједињених нација и првенствену одговорност Савета безбедности уједињених нација за очување међународног мира и безбедности.
У другом ставу Резолуција 1244 се позива на раније резолуције Савета безбедности и то:
Резолуцију бр. 1160 од 31. марта 1998. године;
Резолуцију бр. 1199 од 23. септембра 1998. године;
Резолуцију бр. 1203 од 24. октобра 1998 и
Резолуцију бр. 1239 од 14. маја 1999. године
којима се Савезној Републици Југославији признају пуни суверенитет и територијални интегритет рачунајући и Аутономну покрајину Косово и Метохију.


Главни циљеви Резолуције 1244 су:


  • Смештање Косова и Метохије под привремену управу Организације уједињених нација (тренутно ту дужност обавља Привремена административна мисија ОУН на Космету, УНМИК), док је Србији остављена могућност да врати своје институције када се за то буду стекли услови.

  • Овлашћене мировне снаге предвођене НАТО-ом (КФОР);

  • Управљање УНМИК-а да успостави привремене институције локалне самоуправе на Космету;

  • Реафирмисање територијалног интегритета Савезне Републике Југославије (нпр, Космет би остао део СРЈ, чија је Србија сада призната земља континуитета (између СРЈ, односно ДЗ Србија и Црна Гора и Републике Србије постоји знак једнакости);

  • Овлашћивање ОУН да покрене политички процес како би се установио будући статус Космета (овај процес је почео крајем 2005).

У резолуцији исто тако стоји да ће одређеном броју српског особља бити дозвољено да се врате и да одржавају присуство на:


  1. српским историјским локалитетима

  2. граничним прелазима


Важност



Српски став



Албански став



Види још


  • Војно-технички споразум у Куманову


Референце




  1. ^ „S/RES/1244(1999) - E”. undocs.org (на језику: енглески). 1999. Приступљено 11. 8. 2018. 


  2. ^ „Profile: Serbia and Montenegro” (на језику: енглески). 5. 6. 2006. Приступљено 11. 8. 2018. 


  3. ^ „Member States | United Nations”. www.un.org (на језику: енглески). Приступљено 11. 8. 2018. »Serbia - date of admission 1 November 2000, The Federal Republic of Yugoslavia was admitted as a Member of the United Nations by General Assembly resolution A/RES/55/12 of 1 November 2000. On 4 February 2003, following the adoption and promulgation of the Constitutional Charter of Serbia and Montenegro by the Assembly of the Federal Republic of Yugoslavia, the official name of "Federal Republic of Yugoslavia" was changed to Serbia and Montenegro. In a letter dated 3 June 2006, the President of the Republic of Serbia informed the Secretary-General that the membership of Serbia and Montenegro was being continued by the Republic of Serbia, following Montenegro's declaration of independence.« 


  4. 4,04,1 „SECURITY COUNCIL, WELCOMING YUGOSLAVIA'S ACCEPTANCE OF PEACE PRINCIPLES, AUTHORIZES CIVIL, SECURITY PRESENCE IN KOSOVO | Meetings Coverage and Press Releases”. www.un.org (на језику: енглески). 10. 6. 1999. Приступљено 11. 8. 2018. 


  5. ^ „General Assembly GA/10980”. United Nations. 9. 9. 2010. Приступљено 11. 8. 2018. 


  6. ^ Reka, Blerim (2003). UNMIK : as an international governance in post-war Kosova: NATOś intervention, UN administration and Kosovar aspirations (на језику: енглески). Skopje [u.a.]: Logos-A. стр. 167. ISBN 978-9989-58-096-3. 


  7. ^ Mitra, Saumya, ур. (2001). Kosovo : economic and social reforms for peace and reconciliation (на језику: енглески). Washington, DC: World Bank. стр. 7. ISBN 978-0-8213-4942-7. 


  8. ^ Buonomo, Giampiero (2002). „Non sempre la guerra "offre" giurisdizione extraterritoriale: l'occasione mancata del caso Bankovic”. Diritto&Giustizia edizione online. »The Security Council Resolution n. 1244/1999 could give pardon to NATO intervention - by reference to the armistice agreements between NATO and the Yugoslav government, made into paragraph 10 of its Annex 2 – only if the prohibition of the use of force (provided in Article 2 paragraph 4 UN Charter) is seen as a rule which can be waived with the consent of the international community.« [мртва веза]


  9. ^ „UN Security Council votes in favour of Kosovo peace plan”. RTE.ie (на језику: енглески). 10. 6. 1999. Приступљено 11. 8. 2018. 



Литература



  • Reka, Blerim (2003). UNMIK : as an international governance in post-war Kosova: NATOś intervention, UN administration and Kosovar aspirations (на језику: енглески). Skopje [u.a.]: Logos-A. стр. 167. ISBN 978-9989-58-096-3. 


Спољашње везе




  • „Резолуција СБ УН 1244 (1999)”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 8. 2018. 

  • Резолуција 1244 - кључ мира у Европи („Вечерње новости”, фељтон, мај 2019)











Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Резолуција_Савета_безбедности_ОУН_1244&oldid=22054880”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.884","walltime":"1.155","ppvisitednodes":"value":5105,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":315810,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":54431,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":28,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":12469,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 857.499 1 -total"," 28.96% 248.324 1 Шаблон:Reflist"," 23.81% 204.184 3 Шаблон:Navbox"," 20.69% 177.384 1 Шаблон:Инфокутија_Резолуција_СБ_ОУН"," 18.16% 155.685 1 Шаблон:Infobox"," 18.04% 154.681 1 Шаблон:Распад_СФР_Југославије"," 17.61% 150.993 1 Шаблон:Navbox_with_columns"," 13.06% 112.024 2 Шаблон:Ubl"," 13.05% 111.918 1 Шаблон:Мало_инлајн_референци"," 11.85% 101.618 15 Шаблон:Flagcountry"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.295","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":7263052,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1296","timestamp":"20190819013619","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0420u0435u0437u043eu043bu0443u0446u0438u0458u0430 u0421u0430u0432u0435u0442u0430 u0431u0435u0437u0431u0435u0434u043du043eu0441u0442u0438 u041eu0423u041d 1244","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%9E%D0%A3%D0%9D_1244","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q178139","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q178139","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-03-21T20:36:48Z","dateModified":"2019-07-27T09:52:16Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Yugoslavia_1999_UN_map.png"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":129,"wgHostname":"mw1331"););

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)