Skip to main content

Ирак Садржај Географија Историја Политика Административна подела Становништво Привреда Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију„Iraq”„Iraq”United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications„Largest Cities Through History”„Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”оригинала„Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”„Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”оригинала„Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”„Irrigation Systems, Ancient”„Q&A with John Kelly on The Great Mortality on National Review Online”„Tamerlane – Timur the Lame Biography”„14th century annihilation of Iraq”„In Iraq's African Enclave, Color Is Plainly Seen”ИракПролексис енциклопедија, ИракАзилна библиотека, Ирак„Unemployment Threatens Democracy in Iraq”оригинала„Iraq's economy: Past, present, future”„World Proved Reserves of Oil and Natural Gas, Most Recent Estimates”„Iraqi oil reserves estimated at 143B barrels”„Iraq's flood of 'cheap oil' could rock world markets”„G7, Paris Club Agree on Iraq Debt Relief”оригиналаA History of IraqThe Future of Iraq: Dictatorship, Democracy, Or Division?A Dweller in Mesopotamialayered PDFBy Desert Ways to Baghdadlayered PDF„Iraqi Constitution”оригинала10.5771/9783845248967Rule of Law in Iraq2192-690510.3764/aja.109.3.477МедијиПодациВлада ИракаСкупштина ИракаIraqИракIraq profileуWorldCat147734579n790773420000 0001 2181 40954072920-5026389428cb118646205(подаци)340900564211

АвганистанАзербејџанБангладешБахреинБрунејБутанВијетнамГрузијаЕгипатИзраелИндијаИндонезијаИракИранИсточни ТиморЈапанЈеменЈерменијаЈорданЈужна КорејаКазахстанКамбоџаКатарНР КинаКипарКиргистанКувајтЛаосЛибанМалдивиМалезијаМјанмарМонголијаНепалОманПакистанПалестинаРусијаСаудијска АрабијаСеверна КорејаСингапурСиријаТајландТаџикистанТуркменистанТурскаУзбекистанУједињени Арапски ЕмиратиФилипиниШри Ланка


ИракДржаве у Азији


арап.кур.арап.кур.државајугозападној АзијиантичкурегијуМесопотамијурекаТигарЕуфратКурдистанkm²светуГраничиКувајтомСаудијском АрабијомјугуЈорданомзападуСиријомсеверозападуТурскомсеверуИраномистокуУм КасраПерсијском заливу2012БагдадМосулБасраАрбилКиркукФалуџаЗагросаСиријске пустињеземљорадњугрчкомколевком цивилизацијеписматочкаакадскесумерскеасирскевавилонско-халдејскеахеменидскогселеукидскогпартијскогсасанидскогримскогправедногомејадскогабасидскогмонголскогсафавидскогафшаридскогосманскогмиром из СевраДруштво народаПрвог светског ратаБритански мандат у МесопотамијиБаас партијаамеричке инвазије2003Садама ХусеинашиитскомсунитскомИраномСаудијском АрабијомКувајтомСиријомЈорданомТурскомЕуфратаМесопотомијуТиграИрачког Курдистанаалувијалну раванТикритаПерсијског заливаБалканаТурскиАвганистанХималајаСаудијску АрабијуАрабијском полуострвуТурскеТаурусИранаЗагросИранско горјеЕуфратТигарМесопотамијахрастаплатанаврбетополеПерсијски заливШат ел АрабСиријску пустињуМесопотамијиБагдадуКолевка цивилизацијаСумераМесопотамијибакарног добаАкадско краљевствоЕламитскаТреће династија УраАсиријаВавилонијаХамурабијевогНововавилонског краљевстваНовоасирско краљевствоКавказаЕгиптаАрабијеКипраКир Великибици код ОписаАхеменидском краљевствуАлександар ВеликихеленистичкоСелеукидско краљевствоПарћаниМитридата IРимљаниСиријеХришћанствоАсирске цркве истокаСасанидиАрдаширом Iисламског освајања ПерсијеисламАрапаКурдаПраведног калифатаМухамедовАлијаКуфукалифОмејадски калифатДамаскаАбасидски калифатБагдадарапскоммултикултуралниИсламског златног векаМонголиопсаде БагдадаХулагу канКућу мудростинаводњавањеЦрна смртасирскимАсурмандат Друштва народаДржава ИракхашемитскогФејсала IФранцузиСиријесунитскуТомаса ЛоренсаАрнолда Вилсонасер Персија КоксаРопствоКраљевству ИракГази IФејсал IIАбдула ИлахРашид Али ал ГајланиЗлатни квадратдржавни ударАнгло-ирачког ратасилама ОсовинеНури ал СаидБаас партијаСадама Хусеина20032004САДНАТО28. јуна30. јануара2005исламске15. октобра2005Извршну властЗаконодавну власт14. јулаПравосудни системпокрајинаарап.мухафазакур.округеИрачки КурдистанисламШиитиСунитиКурдиСхатт ал АрабаКурдистанаТигрисаЕуфратаБагдадМосулБасраИрбилКиркукСулејманијаНаџафКарбала19802001Устав ИракаисламмуслиманихришћанишиитисунитиБахајацаЈезидаШабакакурдскогХајледциАсирцеСиријцеКиркукаЈеврејаБагдадуИрачки КурдистанМосулаарапскикурдскитуркменскиасирскијерменскиенглески језикАрамејскиперсијски2011Блиском истокуСАДКувајта19911990УН1996пшеницаражрижапарадајздатулепамук2001РусијаФранцускаЕгипатКина










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу „Трагом душе” од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Ирак




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу











































Република Ирак

جمهورية العـراق (арапски)

كۆماری عێراق (курдски)



Застава

Застава



Грб Ирака

Грб



Крилатица: Бог је велики
(арап. الله أكبر)

Химна: Домовино моја
(арап. موطني‎‎)

Положај Ирака
Главни градБагдад
Службени језик
  • арапски

  • курдски

Владавина
Облик државеСавезна република

.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal
 — Председник
Бархам Салих


 — Потпредседници
Нури ел Малики; Осама ел Нуџаифи; Ајад Алави


 — Председник Владе
Адил Абдул-Махди


 — Председник Савета представника
Мохамед ел Халбуси


 — Председник Савезног врховног суда
Медат ел Махмуд
Историја
Независност
3. октобар 1932. од Уједињеног Краљевства
Географија
Површина‍


 — укупно
438.317 km2 (57)


 — вода (%)
1,1
Становништво‍


 — 2014.[1]		38.146.025 (38)


 — густина
87,03 ст./km2
Економија
Валута
Ирачки динар[2]


 — стоти део валуте
‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона
UTC +3
Интернет домен‍.iq‍
Позивни број+964

Ирак (арап. العراق‎; кур. عێراق), или званично Република Ирак (арап. جمهورية العـراق; кур. كۆماری عێراق) је држава у југозападној Азији.[3] која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан. Површина Ирака је 438.317 km². По површини Ирак је 59. држава у свету. Граничи се са Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на северозападу, Турском на северу и Ираном на истоку. Има уско подручје обале код Ум Касра у Персијском заливу. По процени из 2012. Ирак је имао 31.129.225 становника. Главни и највећи град Ирака је Багдад, а остали већи су Мосул, Басра, Арбил, Киркук и Фалуџа.


Ирак обухвата Месопотамију, североисточни крај Загроса и источни део Сиријске пустиње. Две главне реке Тигар и Еуфрат протичу кроз средишњи део Ирака. Оне су учиниле Ирак земљом погодном за земљорадњу насупрот степама и пустињама које покривају већи део западне Азије.


Ирак је у старом веку на западу био познат по грчком топониму Месопотамија (међуречје) и на овом простору су се смењиавале цивилизације још од 6. миленијума п. н. е. Област између Тигра и Еуфрата се обичном назива колевком цивилизације и постојбином писма, закона и точка. Током историје, Ирак је био центар домаће акадске, сумерске, асирске и вавилонско-халдејске цивилизације. Потом је био део ахеменидског, селеукидског, партијског, сасанидског, римског, праведног, омејадског, абасидског, монголског, сафавидског, афшаридског и османског царства. Данашње границе Ирака су одређене миром из Севра када је Друштво народа после Првог светског рата ставило Ирак под Британски мандат у Месопотамији. Монархија је основана 1921. а Ирак је добио независност од Уједињеног Краљевства 1932. Монархија је збачена 1958. и основана је република. Ираком је владала Баас партија од 1968. до 2003. Након америчке инвазије 2003. је збачена власт председника Садама Хусеина. Америчка окупација Ирака се окончала 2011. Ирак је земља са шиитском већином и сунитском мањином.




Садржај





  • 1 Географија

    • 1.1 Положај и границе


    • 1.2 Планине


    • 1.3 Воде


    • 1.4 Клима



  • 2 Историја

    • 2.1 Стари век


    • 2.2 Средњи век


    • 2.3 Османски Ирак


    • 2.4 Британски мандат и краљевство


    • 2.5 Баасистички Ирак


    • 2.6 Америчка инвазија



  • 3 Политика


  • 4 Административна подела


  • 5 Становништво

    • 5.1 Религија


    • 5.2 Језик



  • 6 Привреда


  • 7 Референце


  • 8 Литература


  • 9 Спољашње везе




Географија


Главни чланак: Географија Ирака



Рељефна карта Ирака




Рељефна карта Ирака



Положај и границе


Ирак се граничи са Ираном (1.458 km) на истоку, Саудијском Арабијом (814 km) и Кувајтом (242 km) на југу, Сиријом (605 km), Јорданом (181 km) и Турском 331 (km) на западу. Дужина обале је 58 km.


Ирак се може поделити у четири главна региона: пустињски (западно од Еуфрата), горњу Месопотомију (између Тигра и Еуфрата), северно побрђе Ирачког Курдистана и доњу Месопотамију, алувијалну раван од Тикрита до Персијског залива.


Планине на североистоку су наставак алпског система који се пружа на исток од Балкана кроз јужну Турски, северни Ирак, Иран и Авганистан све до Хималаја. Пустињск регион се налази у југозападним и централним покрајинама уз границу са Саудијску Арабију и Јордан и географски припада Арабијском полуострву.



Планине


На североистоку Ирака, из суседне Турске, у ову се земљу пружа планински ланац Таурус, а на истоку, из смера Ирана, ланац Загрос, Иранско горје. Ови су планински ланци углавном стрми и голи, а њихови врхови премашују висину од 3000 m. Према средишту земље, планине постају све ниже и прелазе у долину река Еуфрат и Тигар.



Воде


Регија између река Еуфрата и Тигра назива се Месопотамија и представља житницу блискоисточних земаља. Реке теку кроз Ирак са северозапада према југоистоку. Средишњи делови њихових токова натапају поља и плантаже агрума и палми датуља подигнуте на месту посечених шума у којима су најзаступљенија била стабла храста, платана, врбе и тополе. Доње токове ових река прате мочварна подручја с пуно трске која су станиште бројних птица селица. Око 150 km северно од ушћа у Персијски залив Еуфрат и Тигар се спајају у реку Шат ел Араб. Ирачка морска обала дуга је око 60 km. На западу тока реке Еуфрат рељеф се поступно успиње прелазећи у Сиријску пустињу, која се простире и по суседним зељама. У овом природном простору вегетација је пустињска с тек покојим грмом траве или трновитим трајницама.



Клима


Ирак се налази у сувој климатској зони. Лета су врућа и с мало падавина, а зиме благе и влажне. Док у Сиријској пустињи могу проћи године а да не падне киша, у планинској регији на североистоку земље зими пада снег. Годишњи ниво падавина у овом подручју прелази 1000 милиметара, док је у Месопотамији количина падавина углавном мања од 30 милиметара. У Багдаду, који је смештен и у њеном средишту, просечна температура у јануару износи 9 °C, а у јулу 33 °C. Температурне вредности неретко лети пређу екстремну границу од 50 °C.



Историја


Главни чланак: Историја Ирака


Стари век


Ирак има надимак Колевка цивилизација, пошто је постојбина Сумера, најраније познате цивилизације, која је настала у Месопотамији, плодној долини Еуфрата и Тигра у јужном Ираку током бакарног доба. Овде је крајем 4. века п. н. е. су настало прво писмо и почела је писана историја. Сумерску цивилизацију наледило је Акадско краљевство у 24. веку п. н. е. Период акадске превласти је следила сумерска ренесанса у 21. веку п. н. е. Еламитска инвазија у 2004. п. н. е. је довела до краја Треће династија Ура. До 21. века п. н. е. нова акадска цивилизација, Асирија, се уздигла су северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку је основана аморитска дражава Вавилонија.


Ираком су владали Асирци и Вавилонци следећих 14. векова. За време Хамурабијевог Вавилонског царства, Асирског краљевства од 1365—1076. п. н. е. и Нововавилонског краљевства, Ирак је био велесила античког света. Нарочито је Новоасирско краљевство поставило Ирак у средиште великог царства које се простирало од Кавказа до Египта и Арабије и од Кипра до Персије.


У 6. веку п. н. е. Кир Велики је поразио Нововавилонско краљевство у бици код Описа и Ирак је припојен Ахеменидском краљевству наредна два века. Крајем 4. века п. н. е. Александар Велики је покорио регион. Након његове смрти два века Ираком је владало хеленистичко Селеукидско краљевство. Парћани су покорили обу област за време владавине Митридата I. Римљани су из Сирије неколико пута нападали овај регион. Хришћанство је почело да се развија у Ираку (нарочито у Асирији) између 1. и 3. века и Асирија је постала центар Асирске цркве истока. Сасаниди су под Ардаширом I уништили Партско краљевство и покорили Ирак 224. Наредна 4. века Ирак је био сасанидска покрајина, све до исламског освајања Персије у 7. веку.



Средњи век




Новчић из 1244, из абасидског периода у Багдаду




Престоница Абасидског калифата је био Багдад


Арапско-исламска освајања у 7. веку су донела ислам у Ирак, као и велики прилив Арапа и Курда. За време Праведног калифата, Мухамедов рођак и зет Алија је преместио своју престоницу у Куфу када је постао четврти калиф. Омејадски калифат је Ираком управљао из Дамаска.


Абасидски калифат је у 8. веку основао град Багдад као своју престоницу, и он је 5 векова био водећа метропола у арапском и муслиманском свету. Багдад је био највећи мултикултурални град у средњем веку, а на врхунцу је имао више од милион становника,[4] и био је центар науке током Исламског златног века. Монголи су уништили град током опсаде Багдада у 13. веку.[5] Процене броја мртвих су у опсегу од 200.000 до милиона.[6]




Монголска пљачка Багдада.


Хулагу кан је 1257. скупио необично велику војску, значајни део снага Монголског царства, за потребе освајања Багдада. Када су стигли пред исламску престоницу, Хулагу кан је захтевао предају, али је последњи абасидски калиф одбио. Ово је разбеснело Хулагуа, и потом је, у складу са монголском стратегијом обесхрабривања пружања отпора, Багдад био разорен.[7] Број мртвих се креће од 200.000 до милион.[8]


Монголи су уништили Абасидски калифат и Кућу мудрости у Багдаду, која је поседовала бројне драгоцене историјске документе. Град није никада повратио свој статус важног центра културе и утицаја. Неки историчари верују да су Монголи уништили велики део система за наводњавање који је одржавао Месопотамију читав миленијум. Други историчари истичу да је засољавање земљишта одговорно за пропаст пољопривреде.[9]


Црна смрт из 14. века је похарала већи део исламског света. Најбоља процена за Блиски исток је да је степен смртности била око једне трећине.[10]


Тамерлан, војсковођа монголског порекла, је 1401. напао Ирак. После освајања Багдада, око 20.000 његових становника је било масакрирано.[11] Тамерлан је наредио да се сваки војник врати са најмање две одселене људске главе и да му је покаже. Многи војници су били толико уплашени да су убијали таоце заробљене раније да би имали довољно глава да покажу Тамерлану.[12] Тамерлан је такође спроводио масакре над домаћим асирским хришћанским становништвом, тада већинским становништвом у северној Месопотамији, и у то време древни асирски град Асур је коначно напуштен.[13]



Османски Ирак


У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.



Британски мандат и краљевство




Британски војници у Багдаду, јун 1941.


Ирак је 11. новембра 1920. постао мандат Друштва народа под британском контролом назван Држава Ирак. Британци су поставили хашемитског краља Фејсала I, кога су Французи протерали из Сирије, за свог за вазалног владара. Исто тако, британске власти су одабрали сунитску арапску елиту из оближњих крајева и именовали у владине уреде[14]


Суочени са све већим трошковима и јавним протестима ратног хероја Томаса Лоренса, Британци су октобра 1920. сменили цивилног комесара Арнолда Вилсона и поставили сер Персија Кокса. Кокс је успео да угуши немире, али је био одговоран за увођење судбоносне политике блиске сарадње са ирачком сунитском мањином.[15]Ропство је укинуто током 1920-их.[16]


Британци су дали независност Краљевству Ирак 1932, на молбе краља Фејсала I, мада су Британци задржали војне базе, локалну милицију и право пролаза за своју војску. Краљ Гази I је владао као номинални вођа након смрти краља Фејсала 1933. Његову власт су до његове смрти 1939. поткопавали војни пучеви. Газија је наследио његов малолетни син Фејсал II. Абдула Илах је владао као регент током Фејсаловог малолетства.


Рашид Али ал Гајлани и чланови групе Златни квадрат су 1. априла 1941. извели државни удар и збацили Абдулу Илаха. Током потоњег Англо-ирачког рата, Уједињено Краљевство (које је још увек држало ваздухопловне базе у Ираку је напало Ирак из страха да би влада Рашида Алија могла прекинути да снабдева нафтом западне земље због његове весе са силама Осовине. Рат је почео 2. маја и Британци су, заједно са лојалном ирачком милициијом[17] поразили снаге Рашида Алија и приморали га на примирје 31. маја.


Војна окупација која је уследила довела је до повратка владавине хашемитске династије. Окупација се окончала 26. октобра 1947, мада су Британци задржали војне базе у Ираку све до 1954, када су распуштене локалне милиције. Властодржци током окупације и преосталог времена трајање хашемитске монархије били су Нури ал Саид, аутократски премијер, који је такође био на власти од 1930. до 1932. и Абдула Илах, бивши регент који је сада био саветник краљу Фејсалу II.



Баасистички Ирак


У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапска Баас партија, којом доминирају муслимани сунити. Рат Ирака са, претежно шитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусејн дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.



Америчка инвазија


Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председника Садама Хусеина Ирак се од априла 2003. до јуна 2004. званично налазио под окупацијом САД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћем НАТО партнера. Дана 28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је 30. јануара 2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Америчке трупе су се повукле 2011. године из Ирака. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварању исламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.



Политика





Фуад Масум, предсједник Ирака


Према Уставу од 15. октобра 2005. године Ирак је савезна република с парламентарним системом власти. На челу државе је председник републике, који за мандат од 4 година и на највише два мандата бира парламент. Извршну власт има Веће министара, које се састоји од премијера и министара. Веће министара потврђује парламент и оно му је одговорно за свој рад. Законодавну власт има једнодомно Ирачко заступничко веће с 325 заступника (317 бирају грађани у појединим губернијама, док је 8 места резервирано за припаднике мањина), који служе мандат од 4 године. Устав истиче обавезу успостављања Већа федерације као другог дома савезног парламента. Бирачко је право опште и једнако, а имају га сви грађани с навршених 18 година живота. Дан републике је 14. јула.[18]


Правосудни систем Ирака се дели на судове на нивоу регија и провинција и на федералне судове. На нивоу провинција и регија постоје првостепени судови који се деле по надлежности на: Кривичне судове, Грађанске судове и Суд за статусна питања. На нивоу провинција и регија у другом степену суде Жалбени судови. Највиши суд на нивоу провинција и регија је Касациони суд.



Административна подела


Главни чланак: Административна подела Ирака



Нумерисане мухафазе Ирака


Ирак је састављен од деветнаест покрајина (арап. محافظة - мухафаза; кур. parêzgeh). Све покрајине су даље подељене на округе. Ирачки Курдистан (Ербил, Дахук, Сулејманија и Халабџа) је једини аутономни регион у Ираку, са сопственом владом и војском.



  1. Багдад

  2. Саладин

  3. Дијала

  4. Васит

  5. Мајсан

  6. Басра

  7. Ди Кар

  8. Мутана

  9. Кадисија

  10. Бабил

  11. Карбала

  12. Наџаф

  13. Анбар

  14. Нинива

  15. Дахук

  16. Ербил

  17. Киркук

  18. Сулејманија

  19. Халабџа



Становништво


Главни чланак: Демографија Ирака



Златна џамија у Багдаду





Курди у Сулејманији


Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако је ислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) и Курди (око 15%).


Густина насељености варира од врло ријетке (мање од 10 ст./km²) у полупустињским и пустињским крајевима на западу и југу, до врло густе у Доњој Мезопотамији. Посебно су густо насељена шире подручје око главног града и подручје делте Схатт ал Араба. Густином се истиче и брдско подручје Курдистана те уска зона уз горњи ток Тигриса и нешто мање Еуфрата. У градовима живи више од половине становништва и тај део због снажних миграција убрзано расте. Највећи је главни град је Багдад. Остали већи градови: Мосул, Басра, Ирбил, Киркук, Сулејманија, Наџаф и Карбала. Број становника расте врло брзо, по годишњој стопи 29‰ (просек 1980–2001).[19]



Религија




Џамија Имам Али у Наџафу


Устав Ирака проглашава ислам као званичну религију. Такође, Устав Ирака предвиђа да ислам треба сматрати извором законодавства, и ниједан закон не може бити усвојен уколико се противи утврђеним одредбама ислама. Религијску структуру Ирака чине већински муслимани којих има 97%, те хришћани и остале религије које чине 3% популације. шиити представљају већину, са око 60-65 %, а сунити око 32-37% становништва.


У Ираку постоје и мање верске заједнице Бахајаца, Језида и Шабака, који заједно са хришћанима чине 3% популације Ирака који нису муслимани. Припадници курдског народа припадају углавном сунитском огранку ислама, али мањи део Курда (Faili Kurdi) су припадници шиитског огранка ислама.


Хајледци, уз Асирце и Сиријце чине највећи део хришћанске популације Ирака, која броји од 400.000 од 600.000 припадника. Какаи заједница је настањена углавном у близини Киркука. Мање од десет Јевреја живи у Багдаду, а мали број јеврејских породица живи у регији Ирачки Курдистан, на северу Ирака. Заједница Језида броји од 500.000 до 600.000 припадника, и они углавном живе на северу земље, око 15% њих живи у Дохук провинцији, а остатак у Нинева провинцији. Заједница Шабака броји од 400.000 до 500.000 људи, и они живе углавном за северу земље у провинцији Нинава, као и у близини Мосула. Шиити претежно живе на југу и истоку Ирака, али представљају већину становништва у Багдаду. Сунити чине већину на западу, северу и у централном делу Ирака.[20]



Језик


Званични језици у Ираку су арапски и курдски језик. Око 75% становништва говори арапски, док око 20% говори курдски језик. У употреби су још и туркменски (турски дијалект), асирски и јерменски језик. Такође, од "западњачких" језика најчешће се говори енглески језик. Курдски језик се говори углавном на северу земље. Јерменски језик говоре припадници преосталог хришћанског становништва.


Арамејски и јужни азери језик, су регионални језици. Јерменски и персијски су заступљени, али у мањој мери. Већина ирачких Курда говоре и курдски и арапски језик. Туркмени говоре језиком јужни азери, Асирци говоре различитим ерамејским дијалектима, а Фејли Курди говоре фејли језик, са курдским дијалектом. Према Уставу Ирака сви грађани имају право на образовање на матерњем језику.



Привреда


Главни чланак: Привреда Ирака



Извоз у 2006. години


Економијом Ирака доминира нафтни сектор, који традиционално пружа око 95% девизне зараде Ирака. Недостатак развоја других привредних сектора је резултирао стопом од 18-30% незапослених и смањењем БДП-а од 4.000 $ по становнику.[1] Запосленост у јавном сектору чини готово 60% од укупно запослених на пуно радно вриеме у 2011. години.[21] Нафтна индустрија, која доминира ирачком привредом, запошљава релативно мали број радника. Пре америчке окупације, у Ираку је био заступљен систем централно планиране економије са забраном страног власништва над ирачким привредним субјектима. У таквом економском систему, већина великих индустријским предузећа су била у државном власништву а страној употреби су биле наметнуте велике тарифе.[22]


Упркос светски значајним залихама нафте,[23][24][25] Ирак је међу сиромашнијим земљама на Блиском истоку. Узроци вишегодишњој кризи и сиромашењу државе су издатци и ратне штете у ирачко-иранском рату 1980–88 (око 35 милијарди УСД), штете од рата са САД-ом и њиховим савезницима након ирачке окупације Кувајта 1991. године (око 65 милијарда УСД) те међународне санкције под којима је Ирак од 1990. године (стање донекле ублажава извоз нафте у оквиру УН-ова програма Нафта за храну и лекове, који се остварује од децембра 1996. године).[26]


Главни су пољопривредни производи пшеница, раж, рижа, парадајз, датуле, памук; у сточарству се највише узгајају овце и живина. Већина је производних потенцијала у државном власништву (остварују око 80% БДП-а). 2001. године вредност извоза била је 15 милијарди УСД, а увоза око 12 милијарди УСД; главни су спољњетрговински партнери Русија, Француска, Египат и Кина.



Референце




  1. ↑ 1,01,1 „Iraq”. CIA Factbook. 


  2. ^ „Iraq”. International Monetary Fund. 


  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications


  4. ^ „Largest Cities Through History”. Geography.about.com. 6. 4. 2011. Приступљено 19. 6. 2011. 


  5. ^ „Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2008. Приступљено 21. 4. 2010. 


  6. ^ Frazier, Ian (25. 4. 2005). „Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. стр. 4. Приступљено 25. 1. 2013. 


  7. ^ „Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2008. Приступљено 21. 4. 2010. 


  8. ^ Frazier, Ian (25. 4. 2005). „Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. стр. 4. Приступљено 25. 1. 2013. 


  9. ^ „Irrigation Systems, Ancient”. Waterencyclopedia.com. 11. 1. 2009. Приступљено 21. 4. 2010. 


  10. ^ „Q&A with John Kelly on The Great Mortality on National Review Online”. Nationalreview.com. 14. 9. 2005. Приступљено 23. 3. 2009. 


  11. ^ „Tamerlane – Timur the Lame Biography”. Asianhistory.about.com. 15. 2. 2010. Приступљено 21. 4. 2010. 


  12. ^ „14th century annihilation of Iraq”. Mert Sahinoglu. Приступљено 19. 6. 2011. 


  13. ^ ^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica


  14. ^ Tripp 2002.


  15. ^ Anderson & Stansfield 2005, стр. 6.


  16. ^ Williams, Timothy (2. 12. 2009). „In Iraq's African Enclave, Color Is Plainly Seen”. The New York Times. 


  17. ^ Lyman, стр. 23.


  18. ^ Ирак


  19. ^ Пролексис енциклопедија, Ирак


  20. ^ Азилна библиотека, Ирак


  21. ^ „Unemployment Threatens Democracy in Iraq” (PDF). USAID Iraq. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 5. 2013. Приступљено 11. 3. 2017. 


  22. ^ „Iraq's economy: Past, present, future”. Reliefweb.int. 3. 6. 2003. Приступљено 7. 1. 2013. 


  23. ^ „World Proved Reserves of Oil and Natural Gas, Most Recent Estimates”. Energy Information Administration. 3. 3. 2009. Приступљено 25. 1. 2013. 


  24. ^ „Iraqi oil reserves estimated at 143B barrels”. CNN. 4. 10. 2010. 


  25. ^ „Iraq's flood of 'cheap oil' could rock world markets”. The Washington Times. 3. 2. 2013. Приступљено 7. 2. 2013. 


  26. ^ „G7, Paris Club Agree on Iraq Debt Relief”. Web.archive.org. 21. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2004. Приступљено 19. 6. 2011. 



Литература


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Tripp, Charles (2002). A History of Iraq. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52900-6. 


  • Anderson, Liam; Stansfield, Gareth (2005). The Future of Iraq: Dictatorship, Democracy, Or Division?. Palgrave Macmillan. стр. 6. ISBN 978-1-4039-7144-9. 


  • Shadid, Anthony (2005). Night Draws Near. , NY, U.S.: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-7602-8. 

  • Hanna Batatu, "The Old Social Classes and the Revolutionary Movements of Iraq", Princeton: Princeton University Press, 1978


  • Glass, Charles (2004). The Northern Front: A Wartime Diary. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-770-4. 


  • A Dweller in Mesopotamia, being the adventures of an official artist in the garden of Eden, by Donald Maxwell, 1921. (a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu & layered PDF format)


  • By Desert Ways to Baghdad, by Louisa Jebb (Mrs. Roland Wilkins) With illustrations and a map, 1908 (1909 ed). (a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu & layered PDF format)


  • „Iraqi Constitution” (PDF). Ministry of Interior – General Directorate For Nationality. 30. 1. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 11. 2016. Приступљено 18. 2. 2013. 

  • Benjamin Busch, "'Today is Better than Tomorrow'. A Marine returns to a divided Iraq", Harper's Magazine, October (2014). pp. 29–44.

  • Tyma Kraitt (Hg.): Irak - Ein Staat zerfällt. Hintergründe, Analysen, Berichte, Promedia, Wien . 2015. ISBN 978-3-85371-385-3.

  • Kenan Engin: „Nation-Building“ – Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak. (Dissertation), Nomos, Baden-Baden. 2013. doi:10.5771/9783845248967

  • Bawar Bammarny: Rule of Law in Iraq. In: Matthias Koetter / Gunnar Folke Schuppert (Hrsg.): Understandings of the Rule of Law in various legal orders of the World, Rule of Law Working Paper Series No. 16, Berlin 2012 ISSN 2192-6905

  • Paul Flieder:Der Barbier von Bagdad – Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag, Salzburg. 2009. ISBN 978-3-7017-3148-0.

  • Jobst Knigge: Deutsches Kriegsziel Irak. Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg. Über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients. Pläne und Wirklichkeit. Verlag Dr. Kovac Hamburg. 2007. ISBN 978-3-8300-3030-0.

  • Christoph Reuter, Susanne Fischer: Café Bagdad. Der ungeheure Alltag im neuen Irak. Goldmann. München: 2006. ISBN 978-3-442-15385-5.

  • Matthew Bogdanos mit William Patrick: Die Diebe von Bagdad. Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. Aus dem Amerikanischen von Helmut Dierlamm (Originalausgabe: Thieves of Baghdad, Bloomsbury Publishing, New York 2005), Deutsche Verlags-Anstalt. München: 2006. ISBN 978-3-421-04201-9.. ISBN 978-3-421-04201-9.

  • Barthel Hrouda, Rene Pfeilschifter: Mesopotamien. Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. München 2005 (4. Aufl.). ISBN 978-3-406-46530-7. (Sehr knapper Überblick bzgl. Mesopotamien im Altertum mit weiterführenden Literaturangaben.)

  • Matthew Bogdanos: The Casualities of War. The Truth About the Iraq Museum. In: American Journal of Archaeology Band 109/3, (2005). pp. 477–526 doi:10.3764/aja.109.3.477.



Спољашње везе





  • Влада Ирака

  • Скупштина Ирака


  • Iraq на сајту The World Factbook (на језику: енглески)


  • Ирак на сајту DMOZ (на језику: енглески)


  • Iraq profile from the BBC News






<!--
NewPP limit report
Parsed by mw1295
Cached time: 20190819012322
Cache expiry: 2592000
Dynamic content: false
Complications: []
CPU time usage: 1.612 seconds
Real time usage: 2.493 seconds
Preprocessor visited node count: 6367/1000000
Preprocessor generated node count: 0/1500000
Post‐expand include size: 117986/2097152 bytes
Template argument size: 16245/2097152 bytes
Highest expansion depth: 32/40
Expensive parser function count: 0/500
Unstrip recursion depth: 0/20
Unstrip post‐expand size: 25201/5000000 bytes
Number of Wikibase entities loaded: 1/400
Lua time usage: 1.018/10.000 seconds
Lua memory usage: 18.52 MB/50 MB
Lua Profile:
Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntity 340 ms 29.3%
? 300 ms 25.9%
Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub 140 ms 12.1%
Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntityStatements 100 ms 8.6%
Scribunto_LuaSandboxCallback::match 60 ms 5.2%
Scribunto_LuaSandboxCallback::getExpandedArgument 60 ms 5.2%
Scribunto_LuaSandboxCallback::frameExists 40 ms 3.4%
type 20 ms 1.7%
Scribunto_LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments 20 ms 1.7%
chunk 20 ms 1.7%
[others] 60 ms 5.2%
-->



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирак&oldid=21960985”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.612","walltime":"2.493","ppvisitednodes":"value":6367,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":117986,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":16245,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":32,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":25201,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 2284.799 1 -total"," 44.53% 1017.492 1 Шаблон:Commonscat"," 24.88% 568.511 1 Шаблон:Кутијица_за_државе"," 24.17% 552.344 1 Шаблон:Infobox"," 11.28% 257.749 1 Шаблон:Reflist"," 9.81% 224.208 6 Шаблон:Ifnumber"," 9.44% 215.746 16 Шаблон:Cite_web"," 7.93% 181.072 2 Шаблон:Native_name"," 7.16% 163.498 2 Шаблон:Lang"," 4.94% 112.833 21 Шаблон:Str_rightc"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"1.018","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":19424669,"limit":52428800,"limitreport-profile":[["Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntity","340","29.3"],["?","300","25.9"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub","140","12.1"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntityStatements","100","8.6"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::match","60","5.2"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","60","5.2"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::frameExists","40","3.4"],["type","20","1.7"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::getAllExpandedArguments","20","1.7"],["chunk u003CМодул:Mathu003E","20","1.7"],["[others]","60","5.2"]],"cachereport":"origin":"mw1295","timestamp":"20190819012322","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0418u0440u0430u043a","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BA","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q796","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q796","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2004-02-11T01:45:14Z","dateModified":"2019-06-09T20:04:42Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/Flag_of_Iraq.svg","headline":"u0434u0440u0436u0430u0432u0430 u0443 u0437u0430u043fu0430u0434u043du043eu0458 u0410u0437u0438u0458u0438"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":195,"wgHostname":"mw1330"););
-

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissabl...
Read more

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Image
Mentenanță CS1: Dată și anMentenanță CS1: Utilizare explicită a lui et al.IsraelȚări în Orientul MijlociuRepubliciSionismState membre ale Organizației Națiunilor Unite ebraicăarabărepublică parlamentarăOrientul MijlociuMării MediteraneLibanulSiriaIordaniaCisiordaniaEgiptFâșia GazaIerusalimTel AvivOrganizației Națiunilor Unite14 mai1948Mandatului britanic pentru PalestinaDavid Ben-GurionOrganizației SionisteAgenției Evreiești pentru PalestinaStatului IsraelONULiga ArabăpalestinieneRăzboiul arabo-israelian din 1948Conflict arabo-israelianTransiordaniaEgiptulRăzboiului de Șase ZileCisiordaniaPeninsula SinaiFâșia GazaÎnălțimile GolanBiroului Central de Statisticădruzicerchezisamariteniarmenidemocrație reprezentativăsistem parlamentarvot universalKnessetulgaze naturaleIndicelui Dezvoltării UmaneOCDEȚara I...
Read more

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)

Image
Acquaborra-CaselleAdattiAlbergoAlberoroAmbraAnatraiaAnciolinaAnghiariAntriaAppaltoArea ProduttivaArezzoArsicciAvenaBaccanelloBadia A RuotiBadia AgnanoBadia PratagliaBadia TedaldaBadia TegaBadia al PinoBadicorteBadiola IBadiola IIBagnaiaBagnolo IBagnolo IIBanzenaBarbianoBarullo-CentoiaBatelliBattifolle-Ruscello-PoggiolaBattifolloBecarinoBeglianoBellavistaBellosguardoBertineBibbianoBibbienaBiccianoBiforcoBigurroBorgaccianoBorghettoBorgo alla CollinaBorgonuovoBorroBossi-CellaioBottegaBrancialinoBucineBugianaBuianoBulcianoBuon RiposoButaleCafaggioCaianoCalbuffaCalcinaiaCallagnoloCalletaCalucacciaCamaldoliCampaccioCampiCampogialliCampoleoneCampolombardoCampoluciCamprenaCamucia-MonsiglioloCapannoleCapezziCapolonaCaposelviCappella BrocchiCappuccini di MontautoCappucciniCapraiaCaprese MichelangeloCaprileCardaCardeta di SopraCarmineCasa BiondoCasa CaroniCasa MarcoCasa MugnainiCasa Vanni - le SelveCasa al CincioCasa alla SisaCasa del ReCasa le BizzeCasacciola-BelvedereCasal GoriCasaleCasalecchio...
Read more