Skip to main content

Тероризам Садржај Дефиниција тероризма Историја Почеци модерног тероризма у 20. веку Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацијуу„Do Terrorists Win? Rebels' Use of Terrorism and Civil War Outcomes”10.1017/S0020818315000089Encyclopedia of Islam„Can Soldiers Be Victims of Terrorism?”„Terrorism”„The Illusion of War: Is Terrorism a Criminal Act or an Act of War? – Mackenzie Institute”оригинала„Is 'Terrorism' a War Crime Triable by Military Commission? Who Knows?”„About GTI Index”„"Overview of the GTD"”„Global Terrorism Index 2015”„PM Modi's vow to avenge Uri won't remain just words: Manohar Parrikar – Times of India”„Letter No. IV. To the Earl Fitzwilliam”„Terrorism: From the Fenians to Al Qaeda”оригинала„The Fenian Dynamite campaign 1881–85”History of Terrorism article by Mark BurgessArchived„BBC – History – The Changing Faces of Terrorism”„Terrorism as a Global Wave Phenomenon: Overview”Torture, Terrorism, and the Use of Violence (also available as Review Journal of Political Philosophy Volume 6, Issue Number 1)A History of TerrorismPerspectives on Terrorism's Bibliography: Root Causes of Terrorism. 2017.Forecasting the Unpredictable: A Review of Forecasts on Terrorism 2000–2012 (International Centre for Counter-Terrorism – The Hague, 2014)How Terrorist Groups End: Lessons for Countering al Qa’idaGlobal Matrix: Nationalism, Globalism and State-TerrorismTerrorism, Law & Democracy: 10 years after 9/11Terrorism: myths and factsМедијиПодациConventions on Terrorism„Conventions against terrorism”оригиналаwww.terorizam.com Сајт посвећен феномену тероризмаUNODC – United Nations Office on Drugs and Crime – Terrorism PreventionTerrorism and international humanitarian lawInsurgency Research GroupJihad MonitorТероризам као облик политичке борбе („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2015)

Тероризам


насиљастрахаполитичкиверскиидеолошкимираФранцуске револуцијеРоналд Реаганбомбардовања Бејрутских касарни 1983Њујорк и Вашингтон у септембру 2001.Бали у октобру 2002дефиниција тероризманационалистичке груперелигиозне групереволуционаревладекриминалратним злочиномГлобалној бази података тероризмаУниверзитет у МерилендунаукаМеђународним кривичним правомправних прописамеђународног јавног праваратни злочинизлочин против човечностигеноцидагресијаталацаплаћеницинаркотикадрогаживотне срединеАлександраБартоаМарсељу9. октобра1934ФранцускаМеђународног кривичног судаЛиге народаексператаКофи АнанУједињених нација4. октобра2002Резолуција Савета безбедности 137328. октобра2001Стејт департментФедерални истражни бироцивилиУједињеним нацијамаШвајцарскеБосне и ХерцеговинеРепублика Српсказлочинкривично делоидеологијаполитичког екстремизмаверском фанатизмурелигијамотивзаконодавствасанкцијаСикарски ЗилотиЗилотапровинцији ЈудејаЈосифу ФлавијуЈуда ГалилејскиСикареСадукејеХеродиадеЈакобинског клубаЈакобинске диктатуреФранцуске револуцијеМаксимилијан РобеспјерЕдмунд БеркФеличе ОрсиниНаполеона IIIИрско републиканско братствоФенијску динамитну кампањуНародна вољаСергејом НечаевимКарла Писаканациљно убијањеЛехихебрејскиПалестинеЈеврејаКаиру1946Дејр ЈашинПалестинаца1929Иргунхебрејски










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу „Трагом душе” од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Тероризам




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу








Тероризам

  • Дефиниција

  • Историја

  • Напади














  • п

  • р

  • у

Тероризам је смишљена употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха, с намером присиљавања или застрашивања власти или друштва како би се постигли циљеви који су уопштено политички, верски или идеолошки.[1] Овај термин се користи првенствено за описивање насиља против циљева у доба мира или током рата над цивилном популацијом.[2] Изрази „терориста” и „тероризам” су настали током Француске револуције у касном 18. веку,[3] али су стеклу популарност током периода кад је Роналд Реаган био председник САД (1981–89) након бомбардовања Бејрутских касарни 1983,[4] као и након напада на Њујорк и Вашингтон у септембру 2001.[5][6][7] и на Бали у октобру 2002.[4]


Не постоји широко прихваћена дефиниција тероризма.[8][9] Као израз са конотацијом дела које је „морално погрешно”, овај термин често користе владе и недржавне групе за осуђивање и класификовање супродстаљених група.[10][11][12][13] Широке категорије политичиких организација су тврдиле да су били укључене у тероризам у циљу даљег остваривања својих циљева, укључујући десничарске и левичарске политичке организације, националистичке групе, религиозне групе, револуционаре и владе.[14] Закони о тероризму усвојени су у многим државама, и њима се тероризам класификује као криминал.[15][16] Нема универзалне сагласности у погледу тога да ли се тероризам треба сматрати ратним злочином.[16][17]

Према Глобалној бази података тероризма[18][19] који одржава Универзитет у Мериленду у Колеџ Парку, више од 61.000 инцидената недржавног тероризма, резултирало је у најмање 140.000 смртних случајева, током периода од 2000. до 2014.[20]




Садржај





  • 1 Дефиниција тероризма

    • 1.1 Појмови


    • 1.2 Карактеристике


    • 1.3 Елементи



  • 2 Историја


  • 3 Почеци модерног тероризма у 20. веку


  • 4 Референце


  • 5 Литература


  • 6 Спољашње везе




Дефиниција тероризма


С обзиром да се питањем тероризма бави више наука и дисциплина, тј. да је питање сагледавања појма тероризма мултидисциплинарно, потребно је нагласити да је злочин тероризма у саставу корпуса злочина обухваћен Међународним кривичним правом. Међународно кривично право представља систем правних прописа који у себи садрже норме кривичног права које имају међународни карактер и норме међународног јавног права, усмерених ка кажњавању или примени других санкција према лицима одговорним за кривична дела, која су као таква означена као међународна. У групу кривичних дела означени као међународна кривична дела, пре свега, спадају злочини који су у надлежности Међународног кривичног суда у сагласности са чланом 5 Статута, а то су: ратни злочини, злочин против човечности, геноцид и агресија. Поред наведених, ту си и следећи злочини: узимање талаца, тероризам, злочини против међународно заштиђених лица, злочин против службеника Уједињених нација и придруженог особља, злочин који чине плаћеници, злочин производње и стављање у промет наркотика, дрога и других психотропских супстанци, злочин против културне баштине и злочин против животне средине;


Први озбиљан корак у борби против тероризма десио се након убиства југословенског краља Александра и француског министра Бартоа у Марсељу 9. октобра 1934. године, када је Француска и званично предложила оснивање Међународног кривичног суда. У одговору на француски предлог, Савет Лиге народа, одлучио је да оснује комитет експерата који је имао задатак да направи предлог текста конвенције о спречавању злочина тероризма. Нацрт Конвенције о спречавању тероризма, био је усвојен под именом: „Конвенција Лиге народа за спречавање тероризма“


Без обзира што се сви слажу да је тероризам опасна друштвена појава, присутна у различитим формама, кроз историју људског друштва, ни до данас нису изграђени или усклађени јединствени ставови о овом питању.


Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација изјавио је током заседања 57. Генералне скупштине УН-а (4. октобра 2002), да је тероризам по својој природи напад на фундаменталне принципе права, поретка, људских права и мирног решавања сукоба, свих принципа на основу кога се заснива систем УН-а. Уједињене нације имају најзначајније место у пружању правног и организованог оквира у кампањи против тероризма.


Резолуција Савета безбедности 1373 од 28. октобра 2001. године: „... акти, методе и пракса тероризма је супротна циљевима и принципима УН-а...“ Резолуција позива све државе чланице да постану чланице релевантне међународне конвенције и протокола... „и да повећају међусобну сарадњу... у циљу кампање против тероризма оснива се ЦТЦ – Комитет за борбу против тероризма, који ће да прати примену Резолуције Савета безбедности 1373.“


Чак и у оквиру једне земље постоје забуне око јединствене дефиниције тероризма. У Сједињеним Америчким Државама, Стејт департмент тероризам дефинише као предоминантно политички мотивисано насиље извршено против не војних циљева од стране под-националних група или тајних агената, обично са намером утицаја на јавност. Са друге стране Федерални истражни биро, користи другачију форму при дефинисању тероризма: „Тероризам је коришћење озбиљног насиља против лица или имовине, или претња кориштењем истог насиља да се застраши или принуди држава, јавност или било који део јавности, у циљу да се промовишу политички, социјални или идеолошки циљеви“. Оваква разлика између различитих агенција или тела исте владе могу се објаснити различитим оквирима деловања или надлежности. Али разлике постоје и између земаља. Ове разлике нису само производ другачијих схватања појма тероризам, већ и промена других чинилаца које доводе до појаве модерног тероризма или схватања тероризма у савременим условима.


Традиционални концепт тероризма заменио је један нови или како се у терорији назива, „супер тероризам“, представљен и примењен од стране култова или религијски мотивисаних група, опремљених оружјем масовног уништења које су спремни да употребе у сваком тренутку.


Питање шта је тероризам, а шта није, већ дуже времена опседа теоретичаре, експерте и политичаре. Можда би се експерти и сложили око јединствене дефиниције, да питање тероризма у себи не садржи у великој мери и политичку компоненту. До данас није усклађена јединствена дефиниција тероризма, иако је крајње неопходно да се то уради. Често се појам тероризма замењује појмом терора или обрнуто, те је неопходно дати теоријско разграничење између ова два појма. Терор и тероризам су облици насиља примењени од стране малих група, иако у пракси постоје и другачији примери. Појам терора везује се за групу на власти која путем страховладе и другим насилним методама жели да задржи власт, док се појам тероризма везује за групе које имају за циљ смену власти, било да је она демократска или крајње недемократска. У оба случаја жртве су цивили.


Узимајући у обзир велики број дефиниција тероризма, које свака на свој начин полазе од истих или сличних чињеница, оправдано се поставља питање у чему су дате дефиниције истоветне, а у чему се разликују.



Појмови


Анализом садржаја дефиниција тероризма може се закључити да су у већој или мањој мери заступљени следећи појмови:



  1. Претња;


  2. Насиље, сила;


  3. Страх;

  4. Политички аспект-ефекат-циљ;

  5. Психолошки ефект и неконтролисана реакција;

  6. Насумични одабир мета и жртава;

  7. Намерно испланирана и систематски организована акција;

  8. Начин борбе;

  9. Против правни акт;

Из наведених кључних елемената тероризма може се закључити да тероризам представља против правни акт насиља усмереног против одређене државе са намером да се изазове страх или колективна штета, како би се остварио одређени политички циљ. Ради се о намераваној употреби силе, а тероризам се користи као начин борбе за остварење поменутих политичких циљева.


Све постављене дефиниције морају да разграниче и следећа питања односа тероризма и других облика насиља, односа између тероризма посебно и герилског начина ратовања у смислу ослобађања од окупације, као и питања разграничења тероризма од обичног криминала. Питање разграничења тероризма и терористе од питања борбе за ослобођење и бораца за слободу одвела су покушаје дефинисања тероризма из правне области на поље политике. Дебате које су вођене у Уједињеним нацијама око покушаја дефинисања тероризма, по правилу су завршаване безуспешно, јер су државе имале различите позиције и схватања не само у односу на дефинисање појма, већ и кад је реч о изношеним примерима који би требало да послуже као модел. Први озбиљан покушај био је предлог експерата из Швајцарске и Босне и Херцеговине (Република Српска) да се питању сагледавања опште прихваћене дефиниције тероризма, приступи на начин који је карактеристичан за сва друга кривична или међународно-кривична дела. Ради се о принципу дефинисања појма тероризам где ће се водити рачуна, не према починиоцу (Да ли је то терориста или борац за слободу?), већ према жртви, како је то и уобичајено код других кривичних дела.



Карактеристике


Тероризам, иако издвојен по неким својим карактеристикама од других злочина и кривичних дела има заједничке следеће заједничке црте:


  1. Ради се о делу човека;

  2. Постоји друштвена опасност учињеног дела;

  3. Виност учињеног дела;

  4. Против правност као и одређеност кривичног дела у Закон;

Такође, узимајући у обзир радњу кривичног дела тероризма, централно место у дефинисању и разграничењу појма тероризам од других кривичних дела и злочина мора да има објекат заштите. Под објектом заштите, као што је то одређено чланом 1. Кривичног закона Србије, дефинисано је да су у првом реду објекти заштите човек и грађанин, основна права и слободе, независност и безбедност земље, као и уставни поредак. Посебно место у дефинисању тероризма заузима субјекат или лице које је учинило кривично дело или злочин. Строго правно гледано, терориста или борац за слободу, без разграничења ова два појма, а у ситуацији када је злочин или кривично дело почињено налазе се у истом положају, јер постоји радња, намера, објекат и субјекат кривичног дела. Мотиви извршења могли би се разматрати само као олакшавајуће или ублажавајуће околности, приликом одмеравања казне.



Елементи


Битно је нагласити четири главна елемента тероризма:


  1. Циљ активности су увек или поправилу политичке природе, без обзира да ли се ради о смени режима, смени лица на власти, сецесији одређене територије или делова;

  2. Употреба насиља или претње употребом насиља;

  3. Жртве су по правилу недужни грађани;

  4. Непостојање директне везе између терориста и жртве, тј. напад није усмерен према жртви или жртвама појединачно, већ се терористичким чином жели упутити порука, једној широј заједници (држави, друштву итд.).

Набројаним елементима треба придодати још два. Традиционално се верује да терористи у извођењу својих акција желе да на себе скрену што је могуће већу пажњу. Елемент „јавности“ довео је до тога да многи експерти који се баве тероризмом верују да терористи, заправо, хоће да, поред велике штете, спектакуларношћу извођења акције, привуку велику пажњу других. Други, такође, важан елемент је, свакако, идеологија, било да се ради о варијантама политичког екстремизма или верском фанатизму.


Посебно опасну ситуацију представља појава када се тероризам користи као начин борбе одређених верских и фанатичних група. То значи да се религија користи као мотив за остварење одређених политичких циљева. Иако земље, скоро свака за себе у оквиру унутрашњег законодавства, имају дефинисан тероризам као кривично дело, недостатак јединствене дефиниције на међународном нивоу ствара непотребну празнину. Применом основних правних принципа nullum crimen sine lege и nulla poena sine lege, питање борбе против тероризма на међународном плану нема перспективу, уколико се, у међувремену, не постигне договор о опште прихваћеној дефиницији тероризма и примени санкција.



Историја


Главни чланак: Историја тероризма




Ирско републиканско братство је била једна од најранијих организација која је користила модерне терористичке тактике. На слици је приказан, „фенијанац Гај Фокс”, цртеж Џона Тенијела (1867).


У зависности о тога колико широко се термин дефинише, корени и праксе тероризма се могу пратити до бар првог века.[21]Сикарски Зилоти су радикални изданак Зилота који је био активан у провинцији Јудеја на почетку 1. века. Поједини извори оспоравају да је ова група, заправо била терористичка. Према јеврејско-римском историчару тог времена Јосифу Флавију, након побуне Зилота против Римске власти у Јудеји, кад су неки проминентни јеврејски колаборатори са римски властим били убијени,[22][23]Јуда Галилејски је формирао мали и екстримнији изданак Зелота, Сикаре, у 6. години.[24] Њихов терор је исто тако био усмерен притив јеврејских „колаборатора”, укључујући храмске свештенике, Садукеје, Херодиаде, и друге богате елите.[25]


Сам термин „тероризам” је оригинално кориштен за описивање акција Јакобинског клуба током „Јакобинске диктатуре” у време Француске револуције. „Терор није ништа друго него правда, брза, озбиљна, нефлексибилна”, изјавио је јакобијански вођа Максимилијан Робеспјер. Године 1795, Едмунд Берк је осудио Јакобинце због пуштања „хиљада тих паклених паса званих Терористи ... да нападају људе” у Француској.[26]


У јануару 1858, италијански патриота Феличе Орсини је бацио три бомбе у покушају атентата на француског цара Наполеона III.[27] Осам посматрача је убијено и 142 је рањено.[27] Тај инцидент је имао пресудну улогу као инспирација за развој раних терористичких група.[27]


Вероватно прва организација која је користила савремене терористичке технике било је Ирско републиканско братство,[28] основано 1858. године као револуционара ирска националистичка група[29] која је изводила нападе у Енглеској.[30] Група је иницирала Фенијску динамитну кампању 1881. године, једну од првих модерних терористичких кампања.[31] Уместо ранијих форми тероризма базираних на политичким атентатима, ова кампања је користила модерне експлозиве контролисане часовником са изричитим намером изазивања страха у самом срцу метрополитанске Британије, како би се постигли политички циљеви.[32]


Још једна рана терористичка група је била Народна воља, основана у Русији 1878. године као револуционарна анархистичка група инспирисана Сергејом Нечаевим и „пропагандом мртвих” терористе Карла Писакана.[21][33][34] Ова група је разила идеје као што је циљно убијање 'лидера угњетавања' — које су постале заштитни знак каснијег насиља малих недржавних група. Они су били убеђени да технологије у развоју током тог доба, попут проналаска динамита, омогућавају директне и дискриминантне нападе.[35] Они су били прва анархистичка група која је широко користила динамит.[36]


Ученици који изучавају тероризам разликују четири главна таласа глобалног тероризма: „анархистички, антиколонијални, новолевичарски и религиозни. Прва три су завршена и трајала су око 40 година, а четврти је у својој трећој деценији.”[37]



Почеци модерног тероризма у 20. веку


Једна од првих терористичких организација била је јеврејска Лехи (хебрејски: Lohamei Herut Israel‎), основана циљем да на тлу Палестине) успостави јеврејску државу и почне са већом имиграцијом Јевреја. Прве жртве је зионистичке групе били су енглески Лорд Мојн у Каиру. 1946. бомба у јерусалимском хотелу Краљ Давид убије 91 британских војника а годину касније направе покољ палестинског заселка Дејр Јашин, где страда око 250 Палестинаца.


Сличним циљем је 1929. основана терористичка група Иргун (хебрејски: Ha'Irgun Ha'Tsvai Ha'Leumi B'Eretz Yisrael‎)



Референце




  1. ^ Fortna, Virginia Page (20. 5. 2015). „Do Terrorists Win? Rebels' Use of Terrorism and Civil War Outcomes” (PDF). International Organization. 69 (3): 519—556. doi:10.1017/S0020818315000089. Приступљено 28. 9. 2016. 


  2. ^ Wisnewski 2008, стр. 175.


  3. ^ Stevenson, Angus (2010). Oxford dictionary of English (3rd изд.). New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957112-3.  |access-date= захтева |url= (помоћ)


  4. ↑ 4,04,1 Heryanto 2006, стр. 161.


  5. ^ Faimau 2013, стр. 27


  6. ^ Halibozek & Jones 2008, стр. 4–5.


  7. ^ Campo, Juan Eduardo (2009). Encyclopedia of Islam. Infobase Publishing. стр. xxii. ISBN 978-1-4381-2696-8. 


  8. ^ Halibozek 2008, стр. 4–5


  9. ^ Robert Mackey (20. 11. 2009). „Can Soldiers Be Victims of Terrorism?”. The New York Times. Приступљено 11. 1. 2010. »Terrorism is the deliberate killing of innocent people, at random, in order to spread fear through a whole population and force the hand of its political leaders.« 


  10. ^ Sinclair 2012, стр. 14


  11. ^ White 2016, стр. 3


  12. ^ Heryanto 2006.


  13. ^ Ruthven 2017, стр. 3


  14. ^ „Terrorism”. Encyclopædia Britannica. стр. 3. Приступљено 7. 1. 2015. 


  15. ^ Schwenkenbecher 2012, стр. 10.


  16. ↑ 16,016,1 „The Illusion of War: Is Terrorism a Criminal Act or an Act of War? – Mackenzie Institute”. Mackenzie Institute. 31. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2017. Приступљено 29. 4. 2017. 


  17. ^ Eviatar, Daphne (13. 6. 2013). „Is 'Terrorism' a War Crime Triable by Military Commission? Who Knows?”. Huffington Post. Приступљено 29. 4. 2017. 


  18. ^ „About GTI Index”. Vision of Humanity. Приступљено 12. 6. 2014. 


  19. ^ „"Overview of the GTD"”. Global Terrorism Database. 


  20. ^ „Global Terrorism Index 2015” (PDF). Institute for Economics and Peace. стр. 33. 


  21. ↑ 21,021,1 „PM Modi's vow to avenge Uri won't remain just words: Manohar Parrikar – Times of India”. indiatimes.com. 


  22. ^ Hoffman, Bruce. Inside Terrorism. New York: Columbia University Press. (1988). стр. 83.


  23. ^ Chaliand, Gerard. The History of Terrorism: From Antiquity to al Qaeda. Berkeley: University of California Press. (2007). стр. 56.


  24. ^ Chaliand, Gerard. The History of Terrorism: From Antiquity to al Qaeda. Berkeley: University of California Press. (2007). стр. 68.


  25. ^ Hoffman, Bruce (1988). Inside Terrorism. New York: Columbia University Press. стр. 167. 


  26. ^ Edmund Burke (1795). „Letter No. IV. To the Earl Fitzwilliam”. Library of Economics and Liberty. стр. 308—76,371. Приступљено 11. 1. 2010. »Thousands of those Hell-hounds called Terrorists, whom they had shut up in Prison on their last Revolution, as the Satellites of Tyranny, are let loose on the people.« 


  27. ↑ 27,027,127,2 Crenshaw, Martha, Terrorism in Context. стр. 38.


  28. ^ „Terrorism: From the Fenians to Al Qaeda”. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2012. Приступљено 17. 12. 2012. 


  29. ^ English 2007, стр. 179.


  30. ^ English 2007, стр. 180.


  31. ^ Whelehan, Niall (2012). The Dynamiters: Irish Nationalism and Political Violence in the Wider World 1867–1900. Cambridge. 


  32. ^ „The Fenian Dynamite campaign 1881–85”. Приступљено 17. 12. 2012. 


  33. ^ History of Terrorism article by Mark Burgess Archived 2012-05-11 at the Wayback Machine


  34. ^ Hoffman 1988, стр. 5


  35. ^ „BBC – History – The Changing Faces of Terrorism”. 


  36. ^ Laqueur 2011, стр. 92.


  37. ^ „Terrorism as a Global Wave Phenomenon: Overview”. 



Литература


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Wisnewski, J. Jeremy, ур. (2008). Torture, Terrorism, and the Use of Violence (also available as Review Journal of Political Philosophy Volume 6, Issue Number 1). Cambridge Scholars Publishing. стр. 175. ISBN 978-1-4438-0291-8. 


  • Laqueur, Walter (2011). A History of Terrorism. Transaction Publishers. стр. 92. ISBN 978-1-4128-1611-3. 


  • Whelehan, Niall (2012). The Dynamiters: Irish Nationalism and Political Violence in the Wider World 1867–1900. Cambridge. 


  • English, Richard (2007). Irish Freedom. Pan Books. стр. 179. ISBN 978-0-330-42759-3. 


  • Hoffman, Bruce (1988). Inside Terrorism. New York: Columbia University Press. стр. 167. 

  • Janeczko, M. (2014). ‘Faced with death, even a mouse bites’: Social and religious motivations behind terrorism in Chechnya. Small Wars & Insurgencies, 25(2). стр. 428–456.


  • Spaaij, Ramon (2012). Understanding Lone Wolf Terrorism: Global Patterns, Motivations and Prevention. 

  • Perspectives on Terrorism's Bibliography: Root Causes of Terrorism. 2017.

  • Bakker, Edwin. Forecasting the Unpredictable: A Review of Forecasts on Terrorism 2000–2012 (International Centre for Counter-Terrorism – The Hague, 2014)

  • Burleigh, Michael. Blood and rage: a cultural history of terrorism. Harper, 2009.

  • Chaliand, Gérard and Arnaud Blin, eds. The history of terrorism: from antiquity to al Qaeda. University of California Press, 2007.

  • Coates, Susan W., Rosenthal, Jane, and Schechter, Daniel S. September 11: Trauma and Human Bonds. New York: Taylor and Francis, Inc., 2003.

  • Crenshaw, Martha, ed. Terrorism in context. Pennsylvania State University Press, 1995.


  • Jones, Seth G.; Libicki, Martin C. (2008), How Terrorist Groups End: Lessons for Countering al Qa’ida (PDF), RAND Corporation, ISBN 978-0-8330-4465-5, Приступљено 29. 11. 2015 

  • Land, Isaac, ed., Enemies of humanity : the nineteenth-century war on terrorism. Palgrave Macmillan, 2008.


  • Lee, Newton (2015). Counterterrorism and Cybersecurity: Total Information Awareness (2nd Edition). New York: Springer. ISBN 978-3-319-17243-9. 

  • Lutz, James and Brenda Lutz. Terrorism : origins and evolution. Palgrave Macmillan, 2005

  • Miller, Martin A. The foundations of modern terrorism : state, society and the dynamics of political violence. Cambridge University Press, 2013.


  • Nairn, Tom; James, Paul (2005). Global Matrix: Nationalism, Globalism and State-Terrorism. London and New York: Pluto Press. 

  • Neria, Yuval, Gross, Raz, Marshall, Randall D., and Susser, Ezra. September 11, 2001: Treatment, Research and Public Mental Health in the Wake of a Terrorist Attack. New York: Cambridge University Press, 2006.


  • Stern, Jessica. The Ultimate Terrorists. First Harvard University Press Pbk. ed. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 2000, cop. 1995. 214 p. ISBN 978-0-674-00394-1. 

  • Tausch, Arno, Estimates on the Global Threat of Islamic State Terrorism in the Face of the 2015 Paris and Copenhagen Attacks (December 11, 2015). Middle East Review of International Affairs, Rubin Center, Research in International Affairs, Idc Herzliya, Israel, Vol. 19, No. 1 (Spring 2015). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=2702356


  • Terrorism, Law & Democracy: 10 years after 9/11, Canadian Institute for the Administration of Justice. ISBN 978-2-9809728-7-4.

  • Jones, Sidney. Terrorism: myths and facts. Jakarta: International Crisis Group, 2013.


  • Korstanje Maximiliano (eds) (2006). Terrorism in a Global Village: how terrorism affects our daily lives?. New York: Nova Science Pubs. ISBN 978-1-5361-0240-6. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)



Спољашње везе



  • Conventions on Terrorism


  • „Conventions against terrorism”. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2007. 

  • www.terorizam.com Сајт посвећен феномену тероризма

  • UNODC – United Nations Office on Drugs and Crime – Terrorism Prevention

  • Terrorism and international humanitarian law

  • Insurgency Research Group

  • Jihad Monitor

  • Тероризам као облик политичке борбе („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2015)




Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тероризам&oldid=21948699”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.796","walltime":"0.908","ppvisitednodes":"value":2240,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":103467,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":1304,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":10,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":29108,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 768.491 1 -total"," 39.57% 304.125 1 Шаблон:Reflist"," 19.69% 151.324 14 Шаблон:Cite_book"," 16.46% 126.521 2 Шаблон:Јез-хеб"," 12.51% 96.164 11 Шаблон:Cite_web"," 10.39% 79.815 1 Шаблон:Тероризам"," 9.91% 76.176 1 Шаблон:Sidebar_with_collapsible_lists"," 6.53% 50.202 1 Шаблон:Cite_journal"," 4.96% 38.149 13 Шаблон:Replace"," 4.73% 36.343 3 Шаблон:Cite_news"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.464","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":17387168,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1318","timestamp":"20190731035723","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0422u0435u0440u043eu0440u0438u0437u0430u043c","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q7283","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q7283","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-08-19T16:47:57Z","dateModified":"2019-06-05T08:42:31Z"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":149,"wgHostname":"mw1238"););
-

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissabl...
Read more

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Image
Mentenanță CS1: Dată și anMentenanță CS1: Utilizare explicită a lui et al.IsraelȚări în Orientul MijlociuRepubliciSionismState membre ale Organizației Națiunilor Unite ebraicăarabărepublică parlamentarăOrientul MijlociuMării MediteraneLibanulSiriaIordaniaCisiordaniaEgiptFâșia GazaIerusalimTel AvivOrganizației Națiunilor Unite14 mai1948Mandatului britanic pentru PalestinaDavid Ben-GurionOrganizației SionisteAgenției Evreiești pentru PalestinaStatului IsraelONULiga ArabăpalestinieneRăzboiul arabo-israelian din 1948Conflict arabo-israelianTransiordaniaEgiptulRăzboiului de Șase ZileCisiordaniaPeninsula SinaiFâșia GazaÎnălțimile GolanBiroului Central de Statisticădruzicerchezisamariteniarmenidemocrație reprezentativăsistem parlamentarvot universalKnessetulgaze naturaleIndicelui Dezvoltării UmaneOCDEȚara I...
Read more

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)

Image
Acquaborra-CaselleAdattiAlbergoAlberoroAmbraAnatraiaAnciolinaAnghiariAntriaAppaltoArea ProduttivaArezzoArsicciAvenaBaccanelloBadia A RuotiBadia AgnanoBadia PratagliaBadia TedaldaBadia TegaBadia al PinoBadicorteBadiola IBadiola IIBagnaiaBagnolo IBagnolo IIBanzenaBarbianoBarullo-CentoiaBatelliBattifolle-Ruscello-PoggiolaBattifolloBecarinoBeglianoBellavistaBellosguardoBertineBibbianoBibbienaBiccianoBiforcoBigurroBorgaccianoBorghettoBorgo alla CollinaBorgonuovoBorroBossi-CellaioBottegaBrancialinoBucineBugianaBuianoBulcianoBuon RiposoButaleCafaggioCaianoCalbuffaCalcinaiaCallagnoloCalletaCalucacciaCamaldoliCampaccioCampiCampogialliCampoleoneCampolombardoCampoluciCamprenaCamucia-MonsiglioloCapannoleCapezziCapolonaCaposelviCappella BrocchiCappuccini di MontautoCappucciniCapraiaCaprese MichelangeloCaprileCardaCardeta di SopraCarmineCasa BiondoCasa CaroniCasa MarcoCasa MugnainiCasa Vanni - le SelveCasa al CincioCasa alla SisaCasa del ReCasa le BizzeCasacciola-BelvedereCasal GoriCasaleCasalecchio...
Read more