Северна Кореја

Демократска Народна Република Кореја
; Демократска Народна Република Кореја; ; 조선 민주주의 인민 공화국 (корејски); ;
	; ; ; Застава; ; ; ; Грб; ;
	; Крилатица: Победа је сигурна ако верујемо и поуздамо се у људе
	; Химна: Патриотска песма; (кор. 애국가; Аегука) ;
Главни град	; Пјонгјанг; 39°2′N 125°45′E / 39.033° СГШ; 125.750° ИГД / 39.033; 125.750Координате: 39°2′N 125°45′E / 39.033° СГШ; 125.750° ИГД / 39.033; 125.750;
Службени језик	корејски
Владавина
; .mw-parser-output .noboldfont-weight:normal; — Председник Комисије за државне послове;	Ким Џонг Ун
; ; — Први потпредседник Комисије за државне послове и председник Президијума Скупштине;	Чое Рјонг Хе
; ; — Заменик председника Комисије за државне послове;	Пак Понг Џу
; ; — Председник Владе;	Ким Џе Рјонг
; ; — Председавајући Скупштине;	Пак Те Сонг
Историја
Независност	Од Јапана; 15. августа 1945.
Географија
Површина	‍
; ; — укупно;	120.540 km2 (97);
; ; — вода (%);	4,87
Становништво	‍
; ; — 2016.	25.368.620 (48);
; ; — густина;	210,46 ст./km2;
Економија
Валута	; Вон (₩)
; ; — стоти део валуте;	‍KPW‍
Остале информације
Временска зона	; UTC +8:30
Интернет домен	‍.kp резервисан‍
Позивни број	+850

Држава у источној АзијиШаблон:SHORTDESC:Држава у источној Азији

Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (скраћено ДНРК, понекад и као ДНР Кореја; корејски: 조선 민주주의 인민 공화국 — Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), држава је у источној Азији^[2], која заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји. Површина Северне Кореје је 120.540 км². По површини Северна Кореја је 97. држава у свету. ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953. године, на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Тунам. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море. По попису из 2013. Северна Кореја је имала 24.845.000 становника.^[3]

Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.

Садржај

1 Географија
- 1.1 Положај
- 1.2 Геологија и рељеф
- 1.3 Воде
- 1.4 Клима
- 1.5 Флора и фауна

2 Историја

3 Административна подела

4 Политика

5 Џуче идеја
- 5.1 Практична примена
- 5.2 Религијске одлике

6 Државни симболи

7 Становништво

8 Попис становништва 2008.

9 Привреда
- 9.1 Валута

10 Религија

11 Спорт

12 Државни празници

13 Референце

14 Спољашње везе

Географија

Положај

Државе са којима се Северна Кореја граничи су: Јужна Кореја, Русија и Кина. Површина државе износи 120.540 km².

Геологија и рељеф

Планине доминирају на северу и истоку земље. Највиши врх је 2.750 m високи угашени вулкан Паекту на граници са Кином. Низије, које су настале спајањем речних долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град Пјонгјанг. Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.

Воде

Јалу се улива у Жуто море (Корејски залив). Ријека је пловна у дужини од 698 km од марта до новембра. На ушћу се налази град Јонгампо. Друга по величини је река Тедонган која извире на планини Рангрим и тече југозападно до залива Нампо.^[4]

Клима

Снежне падавине на Корејском полуострву.

Клима је умерена, континентална са четири различита годишња доба.^[5]^[6] Киша углавном пада у пролеће. Зиме су дуге, са снежним олујама које долазе из Сибира. Средња температура током зиме у Пјонјангу износи између -3 °C и -13 °C. Љета су кратка, врућа, са високом влажности ваздуха и уз средњу температуру од 20 °C до 29 °C.

Од природних катастрофа, Северну Кореју погађа пролетне суше праћене облиним кишама које изазивају поплаве. Током лета полуострво погоди просечно један ураган.

Флора и фауна

Историја

Грађани одају почаст статуама Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила.

Први трагови људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере. Према легенди први корејски краљ био је Тан-гун који је основао древно корејско краљевство Ко-Чосан чија је престоница био Пјонгјанг.

До 1945. године Кореја је била јапанска колонија. После окончања Другог светског рата територија Кореје подељена је 38. паралелом на Северну Кореју, која је била под контролом Совјетског Савеза и на Јужну Кореју, која је била под контролом САД. Северна Кореја, формирана је 9. септембра 1948. године као Народно Демократска Република, као одговор на формирање Републике Кореје (Јужне Кореје) 15. августа 1948. године.

Растуће тензије између две Кореје, потпириване општом атмосфером Хладног рата довеле су до сукоба. 25. јуна 1950. снаге Северне Кореје прешле су границу на 38. паралели и тако у настојању да уједине државу започели Корејски рат. Савет безбедности УН је прогласио Пјонгјанг за агресора и позвао све државе чланице УН да помогне Јужну Кореју. Осим САД, своје трупе у Кореју послали су Британија, Турска, Белгија, Грчка, Колумбија, Индија, Филипини и Тајланд. Совјетски представник је бојкотовао седницу Савета безбедности и није био у стању да искористи вето. У рату који је трајао три године, према неким проценама, погинуло је око 2,5 милиона људи (око милион кинеских војника, пола милиона војника Северне Кореје, 250.000 Јужне Кореје, 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом ОУН и више од 600.000 цивила у обе Кореје), уништено је преко 80% стамбене, индустријске и транспортне инфраструктуре обе земље. На страни Северне Кореје учествовала је Кина, а тајну војну помоћ у авијацији је пружао и СССР.^[7] Корејски рат је завршен примирјем потписаним 27. јула 1953. и успостављена је демилитаризована зона дуж читаве границе.

На политичком плану, ситуација за НДР Кореју се погоршала 1960-их због сукоба између Кине и Совјетског Савеза.

1970-их година долази до заустављања економског раста у држави и почиње назадовање због високе цене нафте, након нафтне кризе 1974. године и високих трошкова за војску. Након изјаве Ким Ил Сунга да ће две Кореје поново ујединити током његовог живота, трошкови за војску су се само повећавали.

Први председник Северне Кореје у звању Врховног команданта био је Ким Ил Сунг све до смрти 1994. године. Наследио га је син Ким Џонг Ил који је владао до своје смрти 17. децембар 2011. Садашњи врховни командант је унук Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун. Западни медији преношење власти са оца на сина називају тзв. „комунистичка династија Ким“.

Административна подела

Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то су: Чаганг, Северни Хамгионг, Јужни Хамгионг, Рјанганг, Северни Пјонган, Јужни Пјонган, Северни Хванге, Јужни Хванге и Кангвон и ту су још три града са специјалним статусом а то су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.

Северна Кореја има тростепену административну поделу. Највиши степен су провинције, следе градови са специјалним статусом и окрузи.

Политика

Ким Џонг Ил и Владимир Путин

Сусрет лидера две Кореје, први пут после скоро 70 година у априлу 2018.

Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу партија чија је председница Ју-Ми Јонг , Корејска социјалдемократска партија чији је председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални секретар Ким Џонг Ун. Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат од пет година. Врховна народна скупштина бира председника државе, судије уставног суда, владу, председника владе као и Национални комитет одбране. Читав уставни систем заснива се на скупштинском систему. Владајућа идеологија коју прихватају све три партије је Џуш или Џуче Идеја чији је креатор Ким Ил Сунг. Први устав Северна Кореја је донела 1948. године да би 27. децембра 1972. била извршена ревизија устава. Потом, устав је поново промењен априла 1992, а последње корекције су извршене 1998. Северна Кореја има дипломатска представништва у многим државама и већина земаља света је признаје изузев Републике Кореје, Јапана и САД. Међутим, приликом посете бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт Пјонгјангу 1999. извршено је и формално признавање ДНР Кореје од стране САД, али администрација Џорџа Буша је то поништила. Америчке интересе у ДНР Кореји заступа амбасада Краљевине Шведске.

Односи са Јапаном су идеолошке природе и сежу у прошлост у време јапанске окупације корејског полуострва и злочина јапанске војске над Корејанцима, а и страха од капитализма владе у Пјонгјангу.

Северна Кореја, је службено 2009. године у уставу заменила комунизма са Сонгун политиком, која ставља развој војске у први план, па тек онда политику и идеологију.

Џуче идеја

Џуче идеја (кореј. 주체사상) је званична државна идеологија Северне Кореје, али и целокупан политички систем те државе. Творац идеје је Ким Ил Сунг (1912—1994). Срж саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”. Званично је уведена 1972. као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном формом социјализма.

Практична примена

Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици подразумева следеће:

1) Народу се мора обезбедити слобода политичког мишљења, те ослањање на сопствене потенцијале у економији, али и политици оружаних снага (што се може сматрати тежњом ка блоковској несврстаности).

2) Оваква политика мора надахнути народне масе што би створило пуну запосленост у револуцији и обнови.

3) Методи револуције и обнове морају бити прилагођени ситуацији у земљи, и

4) најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као зрелих комуниста спремних на акцију у изградњи земље.

Религијске одлике

Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су и опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година после његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил Сунга постоје у свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су обавезне на зидовима свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима, аутобусима и путничким авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви грађани док су на јавним местима. Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга са испруженом руком, те његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна места ходочашћа за севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје широм света.

Државни симболи

Застава Северне Кореје, размера 1:2

Застава Северне Кореје је усвојена 8. септембра 1948. године. Застава се састоји од три пруге, две плаве и једне црвене боје, које су раздвојене белим пољем. На црвеној подлози налази се комунистичка звезда у белом кругу.

Црвена боја је боја револуционарног патриотизма. Плаве пруге носе поруку уједињења Северне Кореје са свим земљама света у борби за независност, пријатељство и мир. Бела као традиционална боја представља чистоћу идеја Северне Кореје и национални суверенитет. Звезда петокрака симболизује просперитет народа који гради социјализам под вођством Корејске радне партије.

Грб Северне Кореје је усвојен 1948. године. Дизајниран је по узору на грб Совјетског Савеза.

Средишњи дио грба састоји се од приказа хидроелектране и бране Супунг, изнад које се на хоризонту протеже планина Паекту. Испред бране се налази електрични далековод, симбол индустријализације и електирификације земље. Изнад се налази петокрака црвена звезда, која одашиље зраке светлости.

Средишњи део окружују свежњеви риже, који су међусобно повезани црвеном траком. На траци је исписано пуно име државе „Демократска Народна Република Кореја“ на писму Хангул.

Становништво

Пјонгјанг

ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске националности. Одређени број становника су Кинези и Јапанци. Прираст становништва је око 1%. Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68 година, а за девојчице 74 године. Просечна очекивана дужина живота износи 71,37 година. У ДНР Кореји свака жена рађа по 2,15 деце. Просечна старост становништва износи 31 годину. Највише је људи у годинама између 15 и 64, укупно 67,9%, затим деца до 14 година - којих је 24,2%. Најмање је старих који чине свега 7,9% популације. Још нема званичних случајева сиде.

Пјонгјанг

Хамхунг

Чонгжин

Нампо

Вонсан

Синуију

Танчон

Каечон

Каесонг

Саривон

Десет највећих градова у Северној Кореји

У Северној Кореји постоји неколико већих градова. Ипак најзначајнији је Пјонгјанг и то не само као главни град већ као и репрезентативни град читаве земље. На другом месту се налази неколико градова са специјалним статусом, а остали су углавном центри провинција.

Попис становништва 2008.

Списак је прављен према важећем попису из 2008. године

Град	Чосонгул	Ханча	Провинција	Становништво (2008)
Анџу	안주	安州	Јужни Пјонган	240,117
Чонгжин	청진	清津	Северни Хамјонг	667,929
Чонгжу	정주	定州	Северни Пјонган	189,742
Хаежу	해주	海州	Јужни Хванг	273,300
Хамхунг	함흥	咸興	Северни Хамјонг	768,551
Хоерјонг	회령	會寧	Северни Хамјонг	153,532
Хичон	희천	熙川	Чанганг	168,180
Хјесан	혜산	惠山	Рјанганг	192,680
Каечон	개천	价川	Јужни Пјонган	319,554
Каесонг	개성	開城	AГрад специјлног статуса	308,440
Кангје	강계	江界	Чанганг	251,971
Кимчек	김책	金策	Северни Хамјонг	207,299
Кусонг	구성	龜城	Северни Пјонган	196,515
Манпо	만포	滿浦	Чанганг	116,760
Мунчон	문천	文川	Кангвон	122,934
Нампо	남포	南浦	AГрад специјалног статуса	366,341
Пјонгсонг	평성	平城	Јужни Пјонган	284,386
Пјонгјанг	평양	平壤	AГрад под директном управом	3,255,288
Расон	라선	羅先	AГрад специјалног статуса	196,954
Саривон	사리원	沙里院	North Hwanghae	307,764
Синпо	신포	新浦	Јужни Хамјонг	152,759
Синуију	신의주	新義州	Северни Пјонган	359,341
Сонгрим	송림	松林	Северни Хванг	128,831
Сунчон	순천	順川	Јужни Пјонган	297,317
Токчон	덕천	德川	Јужни Пјонган	237,133
Танчон	단천	端川	Јужни Пјонган	345,876
Вонсан	원산	元山	Кангвон	363,127

Привреда

О привреди Северне Кореје има мало поузданих података, али зна се да је она у великим тешкоћама. Претпоставља се да у неким подручјима земље и сегментима становништва влада глад због слабе пољопривредне производње и лошег ланца дистрибуције. У 2002. започети су ограничени експерименти са предузетничким зонама и тржницама пољопривредних производа.

Хамхунг је важан центар хемијске индустрије у ДНРК. Овај индустријски град је и главна лука Северне Кореје за спољну трговину.

Валута

Севернокорејски вон је званична валута у Северној Кореји. Међународни код је KPW. Симбол за вон је ₩. Вон издаје Централна банка Демократске Народне Републике Кореје. Један вон састоји се од 100 чона (전/錢).

Реч вон је когнат кинеског јуана и јапанског јена. Сва три назива потичу од кинеског карактера 圓 за округли облик.

Пуштен је у оптицај 6. децембра 1947. Пре тога у употреби је био корејски јен. Намењен је искључиво употреби од стране домаћих држављана. За посетиоце се штампају различите новчанице и то два типа, у црвеној боји за посетиоце из социјалистичких држава и плаво/зелене за посетиоце из капиталистичких држава.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и кованице од 1, 5, 10 и 50 чона као и 1 вона.

Религија

Корејанци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута. Владу ДНР Кореје оптужују за прогон верских заједница. To је делимично тачно јер се врши забрана рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне верске заједнице финансиране од стране државе. Ким Ил Сунг је рекао за свештенике: Задатак свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје. Зато у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања верских објеката. Светилишта су у одличном стању. Уставом је гарантована верска слобода свих грађана.

Спорт

Фудбалска репрезентација Северне Кореје је фудбалски тим који представља Северну Кореју на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Северне Кореје. Њихов највећи успех се десио на Светском првенству 1966. на стадиону Ајресом Парк, некадашњем дому ФК Мидлсброа, када је Северна Кореја победила Италију са 1:0 и тиме обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу су ипак изгубили са 5:3 од Португала иако су водили са чак 3:0. Северна Кореја је тад постала први азијски тим који је успео да прође прво коло завршног турнира Светског првенства. Документарни филм The Game of Their Lives је о седам преживелих чланова у 2002. години из националног тима из 1966. године.

Ким Кук-хјанг елитна је скакачица у воду и репрезентативка Северне Кореје у овом спорту. Њена специјалност су скокови са торња са висине од 10 m.

Највећи успех у каријери остварила је на Светском првенству у скоковима у воду 2015. у руском Казању где је у дисциплини скокови са торња изненађујуће освојила златну медаљу. Уједно је то прва златна медаља за Северну Кореју на светским првенствима у воденим спортовима у историји.^[8]

Државни празници

1. јануар — Нова година

8. јануар — рођендан вође Ким Џонг Уна (нови празник)

16. фебруар — рођендан покојног Ким Џонг Ила (радни празник)

15. април — рођендан покојног председника Ким Ил Сунга (Дан Сунца)

1. мај — Међународни празник рада (изузев САД)

15. август — Дан националног ослобођења

9. септембар — Дан проглашења Демократске Народне Републике Кореје

10. октобар — Дан оснивања Радничке партије Кореје

27. децембар — Дан проглашења устава

Референце

^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017.

^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51-55. Retrieved 11. Avgust 2013. [1]

^ Suh, Dae-Sook (1987) "North Korea in 1986: Strengthening the Soviet Connection" Asian Survey 27(1): pp. 56-63. стр. 62

^ „North Korea Country Studies. Climate”. Lcweb2.loc.gov. Приступљено 23. 6. 2010.

^ United Nations Environmental Programme. „DPR Korea: State of the Environment, 2003” (PDF). стр. 12.

^ Война Северной Кореи и Китая против Южной Кореи и США, Приступљено 5. 4. 2013.

^ (на језику: енглески) „North Korea wins 1st world aquatics gold with diving victory”. Foxsports.com. 30. 7. 2015.

Спољашње везе

Званични портал Демократске народне републике Кореје

Званична страница Корејске централне новинске агенције

Пјонгјангски метро

Мирослав Лазански: Социјализам је досадан („Политика”, 10. фебруар 2018)

[UN_WPP-1] „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017.

[2] United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

[3] The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51-55. Retrieved 11. Avgust 2013. [1]

[Suh-4] Suh, Dae-Sook (1987) "North Korea in 1986: Strengthening the Soviet Connection" Asian Survey 27(1): pp. 56-63. стр. 62

[climate-5] „North Korea Country Studies. Climate”. Lcweb2.loc.gov. Приступљено 23. 6. 2010.

[6] United Nations Environmental Programme. „DPR Korea: State of the Environment, 2003” (PDF). стр. 12.

[7] Война Северной Кореи и Китая против Южной Кореи и США, Приступљено 5. 4. 2013.

[8] (на језику: енглески) „North Korea wins 1st world aquatics gold with diving victory”. Foxsports.com. 30. 7. 2015.

п р у Државе и територије у Азији
Суверене државе	Авганистан Азербејџан¹ Бангладеш Бахреин Брунеј Бутан Вијетнам Грузија¹ Египат³ Израел Индија Индонезија² Ирак Иран Источни Тимор² Јапан Јемен Јерменија Јордан Јужна Кореја Казахстан¹ Камбоџа Катар НР Кина Кипар Киргистан Кувајт Лаос Либан Малдиви Малезија Мјанмар Монголија Непал Оман Пакистан Палестина Русија¹ Саудијска Арабија Северна Кореја Сингапур Сирија Тајланд Таџикистан Туркменистан Турска¹ Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Шри Ланка
Зависне територије и непризнате државе	Акротири и Декелија Република Кина (Тајван) Макао Арцах Хонгконг Северни Кипар
Напомене: ¹ Делом у Европи; ² Делом у Океанији; ³ Већим делом у Африци

п р у Социјалистичке државе
Садашње	СР Вијетнам НР Кина ДНР Кореја Куба ДНР Лаос
Бивше	ДР Авганистан (1978—1992) НСР Албанија (1946—1991) НР Ангола (1975—1992) НР Бенин (1975—1990) НР Бугарска (1946—1990) ДР Вијетнам (1945—1976) Гренада (1979—1983) Етиопија (1974—1987) НДР Етиопија (1987—1991) ДНР Јемен (1969—1990) ФНР/СФР Југославија (1945—1992) Демократска Кампућија (1975—1979) НР Кампућија (1979—1993) НР Конго (1970—1991) НР Мађарска (1949—1989) НР Мозамбик (1975—1990) НР Монголија (1924—1992) Немачка ДР (1949—1990) НР Пољска (1945—1989) СР Румунија (1947—1989) Руска СФСР (1918—1922) СССР (1922—1991) ДР Сомалија (1976—1991) НР Тува (1921—1944) Чехословачка СР (1948—1990)
Краткотрајне	Аутономна Република Азербејџан (1945—1946) Алзашка Совјетска Република (1918) Баварска Совјетска Република (1919) Бухарска НСР (1920—1925) Привремена влада Јужног Вијетнама (1975—1976) Галицијска ССР (1920) Далекоисточна Република (1920—1922) Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република (1918) Естонска Радничка Комуна (1918—1919) ДР Јемен (1994) ДФ Југославија (1945) Кинеска Совјетска Република (1931—1934) НР Кореја (1945—1946) Летонска ССР (1918—1920) Лимерички Совјет (1919) Литванска ССР (1918—1919) Литванско-Белоруска ССР (1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Република Махабад (1946—1947) Муганска Совјетска Република (1919) Париска комуна (1871) Персијска ССР (1920—1921) Словачка Совјетска Република (1919) Финска ДР (1939—1940) Финска СРР (1918) Хорезманска НСР (1920—1925) Хунански Совјет (1927) СР Чиле (1932)

Демократска Народна Република Кореја 조선 민주주의 인민 공화국 (корејски)
Застава Грб
Крилатица: Победа је сигурна ако верујемо и поуздамо се у људе
Химна: Патриотска песма (кор. 애국가; Аегука)

Главни град	Пјонгјанг 39°2′N 125°45′E / 39.033° СГШ; 125.750° ИГД / 39.033; 125.750Координате: 39°2′N 125°45′E / 39.033° СГШ; 125.750° ИГД / 39.033; 125.750
Службени језик	корејски
Владавина
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — Председник Комисије за државне послове	Ким Џонг Ун
— Први потпредседник Комисије за државне послове и председник Президијума Скупштине	Чое Рјонг Хе
— Заменик председника Комисије за државне послове	Пак Понг Џу
— Председник Владе	Ким Џе Рјонг
— Председавајући Скупштине	Пак Те Сонг
Историја
Независност	Од Јапана 15. августа 1945.
Географија
Површина	‍
— укупно	120.540 km² (97)
— вода (%)	4,87
Становништво	‍
— 2016.^[1]	25.368.620 (48)
— густина	210,46 ст./km²
Економија
Валута	Вон (₩)
— стоти део валуте	‍KPW‍
Остале информације
Временска зона	UTC +8:30
Интернет домен	‍.kp резервисан‍
Позивни број	`+850`