Skip to main content

Никарагва Садржај Географија Историја Административна подела Привреда Становништво Види још Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију12°9′N 86°16′W / 12.150° СГШ; 86.267° ЗГД / 12.150; -86.26712°9′N 86°16′W / 12.150° СГШ; 86.267° ЗГД / 12.150; -86.2674820926221775310.2307/482092„The history of the Nawa language group from the earliest times to the sixteenth century: some initial results”„Nicaragua: Precolonial Period”Gloria Helena Rey, "The Chibcha Culture – Forgotten, But Still Alive"Архивирано„Letter of Columbus on the Fourth Voyage”„Nicaragua: History”250989810.2307/2509898„California Filibusters: A History of their Expeditions into Hispanic America (excerpt)”„US violence for a century: Nicaragua: 1912–33”„Bryan–Chamorro Treaty”„General Augusto C. Sandino: The Constitutional War”„The Somoza years”„Biographical Notes”„History of U.S. Violence Across the Globe: Washington's War Crimes (1912–33)”„Nicaragua: From Sandino to Chavez”„The Somoza Dynasty”оригинала„Nicaragua Declares War on Germany and Her Allies”„El asalto de Somoza a los alemanes”оригинала„Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice”„Against all odds: U.S. policy and the 1963 Central America Summit Conference”„Nicaragua: Diversification and Growth, 1945–77”„Headline: Nicaragua Earthquake”„A Battle Ends, a War Begins”„The Sandinistas and the Revolution”оригинала„Timeline: Nicaragua”„Nicaragua: Growth of Opposition, 1981–83”„Mines and Underwater IEDs in U.S. Ports and Waterways...”оригинала„US Policy: Economic Embargo: The War Goes On”„Annual Report 1992-1993”„1984: Sandinistas claim election victory”„NICARAGUAN VOTE:'FREE, FAIR, HOTLY CONTESTED'”„KEY AIDES DISPUTE U.S. ROLE IN NICARAGUAN VOTE”„Case concerning military and paramilitary activities in and against Nicaragua (Nicaragua v. United States of America), International Court of Justice, Order of 26 september 1991”оригиналаThe PRIO Battle Deaths Dataset, 1946-2008, Version 3.0: Documentation of Coding Decisions„Was February 25 a 'triumph'? National Review v. 42”оригинала„Social conditions of Nicaragua”„Political Climate in Nicaragua”оригинала„Nicaragua: Political profile”„Nicaragua 'creeping coup' warning”„Bolaños Will Move To The National Assembly After All”„Background and socio-economic context”оригиналаThomas Brinkhoff: City Population„The Rediscovery of Nicaragua”„Nicaragua: The next Costa Rica?”The War in NicaraguaMoon Handbooks: Costa RicaThe key of the Pacific: the Nicaragua canalМедијиПодациНикарагва у бројкама са сајта Централне банкеПредседничка канцеларијаПисаним медији у НикарагвиИнформације о Никарагви (therealnicaragua.com)Информације о Никарагви (nuestranicaragua.com)Туристички биро Републике НикарагваИнформације о насељимаГеографија, клима, флора и фаунаУметност, књижевност и културау

Антигва и БарбудаБарбадосБахамеБелизеГватемалаГренадаДоминикаДоминиканска РепубликаЈамајкаКанадаКолумбијаСан Андрес и ПровиденсијаКостарикаКубаМексикоНикарагваПанамаСалвадорСвета ЛуцијаСент Винсент и ГренадиниСент Китс и НевисСједињене Америчке ДржавеТринидад и ТобагоФранцускаГваделупМартиникХаитиКраљевина ХоландијаАрубаКурасаоСинт МартенХондурас


Државе у Северној АмерициНикарагваЛатинска Америка


шп.шп.државасредњој АмерициХондурасомКостарикомТихи океанКарипско мореПацифичка низијаКарипска низијаМанагваНикарагвазалива ФонсекаМанагваШпанско царствоНикарагванске револуцијепарламентарна демократијаДанијел ОртегаПацифичку низијуАмериске планинеОбалу комарацаСредњој АмерициМанагваНикарагваФонсекаКарипски платоКокосов платоПипиластечкојмајанскојКристифор КолумбоПанамској превлациОбалу комарацаПедро Аријас ДавилаХила Гонзалеза ДавилуФрансиска Ернандеза де КордобуШпанске империјеГранадаЛеонСан ХуанпиратаМискитоБлуфилдсконкистадоримаНикираноЧоротегаГенерална капетанија ГватемалеПрвог мексичког царстваУједињеним провинцијама Средње АмерикеВелика БританијаХондурасуХосеа Сантоса ЗелајеДепартмана ЗелајаПацифичкиАтлантски океанАдолфо ДијазЛуиса МенеСпоразуму Брајан-ЧамороАугусто Сесар Сандиношп.НемачкојДругом светском ратуЛуиса Сомоза ДебајлуРене Шик ГутијерезАнастасија Сомозе ДебајлеСандинистички народни ослободилачки фронтшп.Тјунера ШелтонаКубуКартерова администрацијаПарагвајуАргентинске револуционарне радничке партијеРеганова администрацијаЦијуНоам ЧомскиКоринтоАртуро КрузАфера Иран-контраМеђународни суд правдеВиолетом ЧамороПедра Хоакина ЧамораДанијела ОртегуАрнолда Алеманашп.Енрике БолањосСједињене ДржавеОрганизација америчких државаЕвропска унијабананакафедуванарумговедаинфлацијеприватизованииндустријскиОбале комарацамискитосуморамаРубена ДаријаПабла Антонија КуадраЕрнеста Карденаламестици19. векаСредоземља










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Trace_of_Soul_2019" class="extiw" title="commons:Commons:Trace of Soul 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у фото-такмичењу „Трагом душе” од 1. августа до 30. септембра.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%90%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83_%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0%E2%80%9D" title="Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествујте у акцији „Обогатите Википедију фотографијама” од 14. до 31. августа.u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Никарагва




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу















































Република Никарагва

República de Nicaragua  (шпански)



Застава

Застава



Грб Никарагве

Грб



Крилатица: У Бога верујемо
(шп. En Dios confiamos)

Химна: Поздрав теби, Никарагва
(шп. Salve a ti, Nicaragua)

Положај Никарагве
Главни град
Манагва
12°9′N 86°16′W / 12.150° СГШ; 86.267° ЗГД / 12.150; -86.267Координате: 12°9′N 86°16′W / 12.150° СГШ; 86.267° ЗГД / 12.150; -86.267
Службени језикшпански
Владавина
Облик државе
Унитарна председничка конституционална република

.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal
 — Председник
Данијел Ортега


 — Потпредседник
Росарио Муриљо
Историја
НезависностОд Шпаније


 — Проглашена

15. септембар 1821.


 — Призната

25. јул 1850.
Географија
Површина‍


 — укупно
129.494 km2 (97)


 — вода (%)
07,14
Становништво‍


 — 2011.[1]		6.071.045 (111)


 — густина
46,88 ст./km2 (157.)
Економија
БДП
/ ПКМ		≈ 2005


 — укупно
$20,996 милијарди (108.)


 — по становнику
$3.636 (119.)
ВалутаКордоба


 — код валуте
NIO
Остале информације
Временска зона
UTC -6
Интернет домен‍.ni‍
Позивни број+505

Никарагва (шп. Nicaragua), званично Република Никарагва (шп. República de Nicaragua), држава је у средњој Америци. Смештена је између 11. и 14. степена СГШ. Према северу се граничи са Хондурасом, а према југу са Костариком. Излази на Тихи океан према западу, док према истоку има излаз на Карипско море. Према физичко-географским карактеристикама може се поделити на три веће области: Пацифичка низија; средишње планине; и Карипска низија. На пацифичкој обали Никарагве налазе се два највећа језера у Средњој Америци – Манагва и Никарагва. Ова језера окружују плодне равнице које се пружају према северозападу дуж раседне долине залива Фонсека. Тамошње земљиште је обогаћено пепелом са оближњих вулкана. Никарагва обилује биолошки веома важним и јединственим екосистемима чиме доприноси богатству флоре и фауне у Средњој Америци. Главни град, Манагва, трећи је град по броју становника у Средњој Америци.


Шпанско царство покорило је ову област у 16. веку. Никарагва је независност од Шпаније стекла 1821. године. Након независности, Никарагва је прошла кроз раздобља политичких немира, диктатуре, и финансијске кризе – што су били главни узроци Никарагванске револуције током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Данас је Никарагва парламентарна демократија која током последњих година има политичку стабилност и бележи привредни раст. Од 2007. председник државе је Данијел Ортега.




Садржај





  • 1 Географија

    • 1.1 Клима



  • 2 Историја

    • 2.1 Преколумбовско раздобље


    • 2.2 Колонијално раздобље


    • 2.3 Независност


    • 2.4 Интервенција САД (1909–33)


    • 2.5 Владавина породице Сомоза (1927–1979)


    • 2.6 Никарагванска револуција


    • 2.7 Постсандинистичко раздобље



  • 3 Административна подела


  • 4 Привреда


  • 5 Становништво


  • 6 Види још


  • 7 Референце


  • 8 Литература


  • 9 Спољашње везе




Географија




Резерват природе вулкан Момбачо


Никарагва се простире на површини од 130.967 km2 и може се поделити на три физичко-географске целине: Пацифичку низију, Америске планине, и Обалу комараца (атлантско приобаље).


Природни ресурси низија на атлантској обали, широких 97 km, експлоатишу се дуже време.


На пацифичкој страни Никарагве налазе се два највећа слатководна језера у Средњој Америци – Манагва и Никарагва. Плодне равнице окружују ова језера и пружају се према северозападу дуж долине рифтова залива Фонсека. Њихово земљиште је обогаћено вулканским пепелом са оближњих вулкана у средишњим планинама. Захваљујући обиљу биолошки значајних и јединствених екосистема Никарагва даје значајан допринос разноврсности флоре и фауне Средње Америке.


Скоро петину Никарагве чине заштићене области као што су национални паркови, резервати природе, и биолошки резервати. Према северу Никарагва се граничи са Хондурасом, на истоку излази на Карипско море, према југу се граничи са Костариком, а на западу излази на Тихи океан. Геофизички, Никарагву окружују Карипски плато, океанска тектонска плоча испод Средње Америке и Кокосов плато. У Никарагви се налази највећи број средњеамерички вулкана.



Клима



Историја



Преколумбовско раздобље




Отисци стопала стари 2.100 година сачувани у вулканском блату поред језера Манагва


Подручје приобаља Никарагве настанила су племена из данашње Колумбије. Дијалекти и језици у овој области слични су језиком чибча, којим се говори у северној Колумбији. Припадници народа Пипил доселили су се у Никарагву из централног Мексика после 500. године.[2]


У тренутку доласка Шпанаца у ове крајеве, крајем 15. века, запад Никарагве настањивало је неколико домородачких народа који су припадали астечкој и мајанској цивилизацији.[3]
Истовремено, карипску обалу Никарагве настањивали су други народи, углавном говорници чибча језика.[4] Углавном су се бавили ловом и сакупљањем плодова.[5]




Колонијално раздобље


Кристифор Колумбо је 1502, током путовања ка Панамској превлаци, постао први Европљанин који је дошао на подручје данашње Никарагве. Током свог четвртог путовања истражио је Обалу комараца на карипској обали Никарагве.[6]Педро Аријас Давила (познат као Педраријас) предводио је прву експедицију с циљем оснивања трајних насеобина на подручју данашње Никарагве. Након што је постао гувернер Панаме 1519. године, Педраријас је послао свог рођака Хила Гонзалеза Давилу[7] да истражи пределе северно према Никарагви. Гонзалез Давила је 1522. први пут покушао да заузме област данашње Никарагве али су га зауставили Индијанци. Педраријас је затим одлучио да пошаље Франсиска Ернандеза де Кордобу, који је до 1524. успоставио трајне насеобине у Никарагви. Љубоморан на Ернандез де Кордобин успех, Педраријас га је убио[8] и 1527. именовао је себе гувернером Никарагве.[7] Дужност гувернера обављао је до смрти 1531. године.


Шпанско освајање Никарагве довело је до погрома над домородачким становништвом у Пацифичком региону. Процењује се да је за три деценије од доласка Шпанаца број домородачког становништва сведен са милион на неколико десетина хиљада људи.[7] Половина је умрла од болести које су донели Европљани а остали су углавном продати у робље за друге шпанске колоније у Новом свету. Мањи број је страдао у војним сукобима. Страдање домородаца утицало је на заостајање Никарагве за другим деловима Шпанске империје. Центри моћи у Никарагви били су градови Гранада и Леон. Успону Гранаде допринела је пољопривреда и трговина са Шпанијом преко реке Сан Хуан; док је Леон зависио од трговине са шпанским колонијама на пацифичкој обали. Оба града су често била изложена нападима пирата. Крајем 17. века, Енглеска је склопила савез са народом Мискито на карипској обали, где је основана насеобина Блуфилдс. Британци су се настанили на Обали комараца, а од 1740. до 1786. ова област је била британски протекторат.


С обзиром да са конкистадорима нису долазиле жене, Шпанци су склапали бракове са припадницама народа Никирано и Чоротега, чији су потомци местици. Данас они чине највећи део становништва на западу Никарагве.[3]



Независност


Проглашењем независности Мексичког царства септембра 1821. престала је да постоји Генерална капетанија Гватемале, а Никарагва је ушла у састав Првог мексичког царства. Након свргавања мексичког цара 1823, Никарагва се придружила новоствореним Уједињеним провинцијама Средње Америке, касније преименованим у Савезну Републику Средњу Америку. Независност је коначно стекла 1838. године.[9]


Прве године независности обележило је ривалство између либерала у Леону и конзервативаца у Гранади. Овај сукоб је често прерастао у грађански рат, нарочито током четрдесетих и педесетих година 19. века. Либерали су 1855. позвали америчког авантуристу Вилијама Вокера да им помогне у борби против конзервативаца. Наредне године су организовани лажни избори на којима је Вокер изабран за председника Никарагве. Конзервативци су уз помоћ Костарике, Хондураса и других средњеамеричких земаља 1857. истерали Вокера из Никарагве,[10][11][12] након чега су непрекидно владали током наредне три деценије.


Велика Британија, која је држала Обалу комараца као протекторат од 1655, поверила је 1859. ову област Хондурасу да би је 1860. предала Никарагви. Обала комараца задржала је широку аутономију до 1894. године када је потпуну власт над њом стекла Никарагва. У част ондашњег никарагванског председника, Хосеа Сантоса Зелаје, током чијег мандата је остварен суверенитет над Обалом комараца, ова област је постала део Департмана Зелаја.


Крајем 19. века, САД и неколико европских сила разматрало је могућности о изградњи канала кроз Никарагву, чиме би повезали Пацифички и Атлантски океан.[13]



Интервенција САД (1909–33)




Вођа побуњеника Аугусто Сесар Сандино


Сједињене Америчке Државе су 1909. пружиле политичку подршку побуни снага предвођених конзервативцима против председника Зелаје. Ратни бродови САД су 18. новембра 1909. послати у ово подручје након што је по наређењу Зелаје погубљено петсто револуционара, међу којима су била и двојица Американаца. Крајем исте године Зелаја је поднео оставку.


У августу 1912, председник Никарагве, Адолфо Дијаз, затражио је од секретара за рат, генерала Луиса Мене, да поднесе оставку јер се плашио да он предводи побуну против њега. Мена је побегао из Манагве са својим братом, шефом полиције у Манагви, да би започео побуну. Када је америчко посланство затражило од председника Дијаза да осигура безбедност америчким грађанима и да заштити њихову имовину он им је одговорио да није у могућности да то учини и затражио је од Сједињених Држава да интервенишу у сукобу.[14]


Амерички маринци су држали Никарагву под окупацијом од 1912. до 1933,[15] изузев краја 1925. и 1926. године. Према Споразуму Брајан-Чаморо, потписаним 1914. године, САД су стекле власт над подручјем предвиђеним за изградњу канала, а закупиле су и нека острва у Карипском мору.[16] Након евакуације америчких маринаца 1926. долази до грађанског рата између либерала и конзервативаца, што је довело до повратка америчке војске.[17]


Од 1927. до 1933. генерал Аугусто Сесар Сандино водио је герилски рат прво против конзервативаца а након тога против америчких маринаца, с којима се борио више од пет година. Након одласка Американаца 1933, успостављена је Национална гарда,[18] састављена од војни и полицијских снага, које су Американци обучили и опремили с циљем заштите америчких интереса.


Пошто су се амерички маринци повукли из Никарагве у јануару 1933, Сандино и новоизабрана влада, на челу са Сакасом, склопили су споразум којим ће Сандино обуставити герилску борбу у замену за амнестију, као и да ће му бити додељена земља ради бављења пољопривредом и право да годину дана задржи сто наоружаних људи.[19] Међутим, нарастајућа нетрпељивост између Сандина и Сомозе довела је до Сомозиног наређења да Сандино буде убијен.[18][20][21] Плашећи се да му Сандино у будућности пружи оружани отпор, Сомоза га је позвао на састанак у Манагву, где су 21. фебруара 1934. Сандина убили војници Националне гарде. Стотине мушкараца, жена и деце са Сандинове пољопривредне колоније је касније побијено.[22]



Владавина породице Сомоза (1927–1979)





Анастасио Сомоза Гарсија и Хуан Перон


Породица Сомоза на власт је дошла 1927. у склопу америчког плана којим је створена Национална гарда (шп. Guardia Nacional) с циљем преузимања контроле над државом.[23] Сомоза је убрзо уклонио официре Националне гарде које је сматрао претњом а онда је сменио Сакасу и постао председник 1. јануара 1937. након лажираних избора.[18]


Никарагва је 8. децембра 1941. објавила рат Немачкој.[24] У Другом светском рату нису учествовали никарагвански војници али је Сомоза искористио ову прилику да конфискује имовину Никарагванаца немачког порекла.[25] Никарагва је 1945. била међу оснивачима Уједињених нација.[26]
На Сомозу је извршен атентат 21. септембра 1956. а неколико дана касније је и преминуо. Конгрес је након тог догађаја именовао Луиса Сомоза Дебајлу, његовог најстаријег сина, за председника.[18] Његова владавина је била веома кратка, управљао је државом само неколико година и изненада је преминуо од срчаног удара. Наследио га је Рене Шик Гутијерез, ког је већина Никарагванаца доживљавала као „марионету породице Сомоза“.[27]


Сомозе су били једна од неколико породица или интересних група која је побрала највећим део користи од привредног раста земље од педесетих до седамдесетих година 20. века. Процењује се да је у тренутку свргавања Анастасија Сомозе Дебајле 1979. године породице располагала имовином између петсто и милијарду и по долара.[28]


Земљотрес који је 1972. погодио Никарагву уништио је скоро 90 % главног града Манагве, уз велике људске жртве.[29] Привредна елита је временом отказивала подршку Сомози, јер је он монополизовао привредне гране неопходне у обнови земље након земљотреса.[30]



Никарагванска револуција


Карлос Фонсека је 1961. основао Сандинистички народни ослободилачки фронт (FSLN) (шп. Frente Sandinista de Liberación Nacional).[18] Велики број младих Никарагванаца придружио се сандинистима након земљотреса 1972. и очигледне корупције Сомозиног режима.[31]


Сандинисти су до краја седамдесетих година 20. века били усмерени углавном на киднаповања угледних људи с циљем стицања популарности међу становништвом. Најзапаженија акција FSLN-а је била покушај киднаповања амбасадора САД Тјунера Шелтона, децембра 1974, када је убијен бивши министар пољопривреде Хосе Марија Кастиљо. Сомозина влада је тада прихватила да сандинистима исплати тражени откуп и да им омогући пребацивање на Кубу.[32]


Сандинисти су преузели власт у јулу 1979. године. Картерова администрација је одлучила да сарађује са новом владом, али је за узврат тражила да сандинисти не пружају подршку побуњеничким покретима у суседним државама.[33] Сомоза је побегао из земље и на крају се настанио у Парагвају, где је убијен септембра 1980. године. Претпоставља се да су атентат извршили припадници Аргентинске револуционарне радничке партије.[34]




ARDE Frente Sur Contras, 1987


Као одговор на сандинистичку власт основано је више побуњеничких група познатих под заједничким именом „контраши“. Реганова администрација је 1981. овластила Цију да контрашима пружи логистичку и стручну помоћ.[35] Контраши су акцијама руководили из суседних земаља, Хондураса и Костарике.[35] Започели су систематске терористичке акције против сеоског становништва Никарагве с циљем онемогућавања социјалних реформи друштва које су предузимали сандинисти. Неколико историчара је критиковало акције контраша и подршку коју им је пружала Реганова администрација, истичући бруталност и бројна кршења људских права. Ларами и Полакова, на пример, описују разарања домова здравља, школа и задруга у областима под контролом контраша.[36]Ноам Чомски наводи и велики број убистава, силовања и мучења у овим подручјима.[37]


Такође, контраши су саботирали привреду Никарагве и отежавали морски саобраћај постављањем подводних мина у луци Коринто.[38] САД су такође решиле да економски притисну сандинисте, па је Реганова администрација увела потпуну блокаду трговине са Никарагвом.[39] Поред контраша и сандинисти су оптужени за кршење људских права.[40][41]


Сандинисти су победили на општим изборима одржаним 1984, који су оцењени као слободни и поштени.[42][43] Реганова администрација је критиковала изборе и сматрала их је лажним јер на њима није учествовао Артуро Круз, кандидат коалиције Coordinadora Democrática Nicaragüense, коју су чиниле три десничарске партије. Међутим, администрација САД се тајно противила Крузовом учешћу јер би тиме избори добили легитимитет, што би умањило потребу за слањем америчке помоћи контрашима.[44]


Након што је 1983. конгрес САД забранио финансирање контраша Реганова администрација је наставила да их тајно финансира тако што је новац од продаје оружја Ирану преусмеравала побуњеницима у Никарагви (Афера Иран-контра).[45]Међународни суд правде је 1984. у спору Никарагве против Сједињених Држава пресудио да; „Сједињене Америчке Државе имају обавезу да обештете Републику Никарагву за све повреде учињене Никарагви кршењем обавеза међународног права и споразума чији су потписник Сједињене Америчке Државе“.[46] У сукобима између контраша и сандиниста погинуло је 30.000 људи.[47]



Постсандинистичко раздобље





Виолета Чаморо је 1990. постала прва жена на положају председника на америчком континенту.


На општим изборима у Никарагви 1990. године победила је коалиција анти-сандинистичких странака (са левице и деснице) предвођена Виолетом Чаморо, удовицом Педра Хоакина Чамора. Виолета Чаморо је победила кандидата FSLN-а Данијела Ортегу, освојивши 55% гласова, чиме је постала прва жена на месту председника у некој земљи Северне и Јужне Америке.[48] Њена администрација наследила је уништену привреду као последицу вишедеценијског грађанског рата.[49] На следећим изборима 1996, Данијел Ортега и сандинисти су поново поражени, овог пута од Арнолда Алемана из Уставотворне либералне партије (шп. Partido Liberal Constitucionalista) (PLC). На изборима одржаним 2001. поново је победио PLC а Енрике Болањос је изабран за председника. Болањос је оптужио Алемана за корупцију а 2003. је осуђен на двадесет година затвора због проневере, прања новца и корупције.[50][51] Либерали лојални Алеману и посланици FSLN-а, ускратили су председничка овлашћења председнику Болањосу и члановима његовог кабинета, тражећи од њега да поднесе оставку претећи му опозивом. Овај успорени пуч је избегнут делом захваљујући притисцима средњеамеричких председника, који су обећали да неће признати ниједан покрет који свргне Болањоса; Сједињене Државе, Организација америчких држава, и Европска унија су се такође успротивиле успореном пучу.[52]


Избори за председника и народну скупштину су одржани 5. новембра 2006. године. За председника је изабран Данијел Ортега,[53] а реизабран је и 2011. године.



Административна подела


Главни чланак: Административна подела Никарагве

Никарагва је подељена на 15 департмана (Departamentos) и две аутономне области (Regiones Autónomas del Atlántico). Департмани се даље деле на општине којих укупно има 153.[54]
























































Департман
Број становника (05/2005)[55]Главни град

Flag of Boaco.svg Боако
150.636

Боако

Flag of Jinotepe.gif Каразо
166.073

Хинотепе

Bandera de Chinandega.png Чинандега
378.970

Чинандега

Flag of Juigalpa.svg Чонталес
153.932

Хуигалпа

Flag of Esteli.svg Естели
201.548

Естели

Flag of Granada, Nicaragua.svg Гранада
168.186

Гранада

Flag of Jinotega.gif Хинотега
331.335

Хинотега

Flag of Leon, Nicaragua.svg Леон
355.779

Леон

Flag of Madriz.svg Мадриз
132.459

Сомото

Flag of Managua.svg Манагва
1.262.978

Манагва

Flag of Masaya.svg Масаја
289.988

Масаја

Flag of Matagalpa.gif Матагалпа
469.172

Матагалпа

Flag of Nueva Segovia.svg Нова Сеговија
208.523

Окотал

Flag of San Carlos, Nicaragua.svg Рио Сан Хуан
95.596

Сан Карлос

Flag of Rivas.svg Ривас
156.283

Ривас

Bandera Atlàntic Nord.png Северни атлантски аутономни регион
314.130

Пуерто Кабезас

Bandera Atlàntic Sur.png Јужни атлантски аутономни регион
306.510

Блуфилдс


Привреда


Никарагванска привреда је била оријентисана на извоз тропских биљака и производа: банана, кафе и дувана. Производио се и квалитетан рум и узгајала говеда. Током грађанског рата велики део инфраструктуре је оштећен или уништен, а економска блокада коју су наметнуле САД довела је до колапса привреде и огромне инфлације. Након рата приватизовани су многи индустријски погони који су били у власништву државе, а инфлација је сведена на подношљиву меру. Последњих година привреда бележи брз пораст.



Становништво


Становништво Никарагве је мултиетничко. Њега чине домородачка племена са Обале комараца, Европљани, Африканци, Азијци, и људи пореклом са Блиског истока. Службени језик је шпански, док домородачка племена на источној обали користе своје језике: мискито, сумо, рама, као и енглески креолски. Мешавина културних традиција створила је изузетну разноврсност у уметности и књижевности, посебно треба споменути књижевни допринос никарагванских песника и писаца Рубена Дарија, Пабла Антонија Куадра и Ернеста Карденала. Разноврсност биљног и животињског света, топла тропска клима, и активни вулкани чине Никарагву све популарнијим туристичким одредиштем.[56][57]


Око 69% популације чине местици, потомци Европљана и домородачког становништва. Потомака досељених Европљана има око 17%, углавном шпанског порекла. Током 19. века долазило је до малих таласа миграције из земаља Средоземља. Око 5% осталих су чисти потомци аутохтоног становништва.



Види још


  • Никарагвански језик знакова


Референце




  1. ^ Национална агенција за статистику [1]


  2. ^ Jr, WR (1985). „Ethnohistoric Sources on the Pipil Nicarao: A Critical Analysis”. Ethnohistory. Columbus, Ohio: American Indian Ethnohistoric Conference. 32 (1): 37—62. JSTOR 482092. OCLC 62217753. doi:10.2307/482092. :38; Kaufman, Terrence (2001). „The history of the Nawa language group from the earliest times to the sixteenth century: some initial results” (PDF). Revised March 2001. Project for the Documentation of the Languages of Mesoamerica. Приступљено 7. 10. 2007. 


  3. ↑ 3,03,1 „Nicaragua: Precolonial Period”. Library of Congress Country Studies. Приступљено 29. 6. 2007. 


  4. ^ Gloria Helena Rey, "The Chibcha Culture – Forgotten, But Still Alive" Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 20, 2012) (на језику: енглески), Colombia, Inter Press Service (IPS) News, 30 Nov 2007, accessed 9 Nov 2010


  5. ^ „Nicaragua: VI History”. Encarta. 13. 6. 2007. 


  6. ^ „Letter of Columbus on the Fourth Voyage”. American Journey. Приступљено 9. 5. 2007. 


  7. ↑ 7,07,17,2 „Nicaragua: History”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 6. 2015. 


  8. ^ Duncan 1995.


  9. ^ Smith, RS (1963). „Financing the Central American federation, 1821–1838”. The Hispanic American Historical Review. 43 (4): 483—510. JSTOR 2509898. doi:10.2307/2509898. 


  10. ^ Walker 1860.


  11. ^ Juda, F (1919). „California Filibusters: A History of their Expeditions into Hispanic America (excerpt)”. The Grizzly Bear (official organ Native sons and native daughters Golden West). XXI (4): 3—6,15,19. Приступљено 20. 7. 2011. 


  12. ^ Baker 2001, стр. 67.


  13. ^ Colquhoun 1895.


  14. ^ Foreign Relations of the United States. 1912. стр. 1032. 


  15. ^ „US violence for a century: Nicaragua: 1912–33”. Socialist Worker. Приступљено 21. 8. 2007. 


  16. ^ „Bryan–Chamorro Treaty”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 6. 2015. 


  17. ^ „General Augusto C. Sandino: The Constitutional War”. ViaNica. Приступљено 24. 6. 2015. 


  18. ↑ 18,018,118,218,318,4 „The Somoza years”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 6. 2015. 


  19. ^ „Biographical Notes”. Приступљено 24. 6. 2015. 


  20. ^ „History of U.S. Violence Across the Globe: Washington's War Crimes (1912–33)”. 16. 12. 2001. Приступљено 9. 5. 2007. 


  21. ^ Solo, T (7. 10. 2005). „Nicaragua: From Sandino to Chavez”. Dissident Voice. Приступљено 9. 5. 2007. 


  22. ^ „The Somoza Dynasty” (PDF). University of Pittsburgh. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 11. 2006. Приступљено 24. 6. 2015. 


  23. ^ Model, David (2005). Lying for Empire: How to Commit War Crimes With a Straight Face. Common Courage Press. 


  24. ^ „Nicaragua Declares War on Germany and Her Allies” (PDF). The New York Times. 8. 5. 1918. Приступљено 20. 4. 2009. 


  25. ^ „El asalto de Somoza a los alemanes” (на језику: Spanish). 6. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 25. 6. 2015. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)


  26. ^ Nations, United (26. 6. 1945). „Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice” (PDF). San Francisco: United Nations: 49. 


  27. ^ Leonard, TM (2003). „Against all odds: U.S. policy and the 1963 Central America Summit Conference”. Journal of Third World Studies. стр. 11. Приступљено 25. 6. 2015. 


  28. ^ Annis, B (1993). „Nicaragua: Diversification and Growth, 1945–77”. The Library of Congress. Приступљено 25. 6. 2015. 


  29. ^ „Headline: Nicaragua Earthquake”. Vanderbilt Television News Archive. 16. 12. 1972. Приступљено 25. 6. 2015. 


  30. ^ „A Battle Ends, a War Begins”. TIME. 11. 9. 1978. Приступљено 25. 6. 2015. 


  31. ^ „The Sandinistas and the Revolution”. Grinnell College. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2007. Приступљено 18. 7. 2015. 


  32. ^ Constable & Valenzuela 1991, стр. 150.


  33. ^ Pastor 2001.


  34. ^ „Timeline: Nicaragua”. Stanford University. Приступљено 9. 5. 2007. 


  35. ↑ 35,035,1 „Nicaragua: Growth of Opposition, 1981–83”. Ciao Atlas. Приступљено 18. 7. 2015. 


  36. ^ LaRamee & Polakoff 1999, стр. 141-205.


  37. ^ Chomsky 1985.


  38. ^ Truver, SC. „Mines and Underwater IEDs in U.S. Ports and Waterways...” (PDF). стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 4. 2008. Приступљено 19. 7. 2015. 


  39. ^ „US Policy: Economic Embargo: The War Goes On”. Envío. Central American University – UCA. Приступљено 19. 7. 2015. 


  40. ^ John Norton Moore, The Secret War in Central America (University Publications of America, 1987) p143n9; Roger Miranda and William Ratliff, The Civil War in Nicaragua (Transaction, 1993), p193; Insight on the News, July 26, 1999


  41. ^ „Annual Report 1992-1993”. Inter-American Commission on Human Rights. 12. 3. 1993. Приступљено 19. 7. 2015. 


  42. ^ „1984: Sandinistas claim election victory”. BBC News. 5. 11. 1984. 


  43. ^ „NICARAGUAN VOTE:'FREE, FAIR, HOTLY CONTESTED'”. The New York Times. стр. 30. 


  44. ^ Taubman, Philip (21. 10. 1984). „KEY AIDES DISPUTE U.S. ROLE IN NICARAGUAN VOTE”. The New York Times. стр. 12. 


  45. ^ Baker 2007, стр. 101.


  46. ^ „Case concerning military and paramilitary activities in and against Nicaragua (Nicaragua v. United States of America), International Court of Justice, Order of 26 september 1991” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 9. 2015. 


  47. ^ The PRIO Battle Deaths Dataset, 1946-2008, Version 3.0: Documentation of Coding Decisions by Bethany Lacina


  48. ^ „Was February 25 a 'triumph'? National Review v. 42”. Tulane University. Архивирано из оригинала на датум 1. 9. 2006. Приступљено 19. 7. 2015. 


  49. ^ Dennis, G (децембар 1993). „Social conditions of Nicaragua”. The Library of Congress. Приступљено 19. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)


  50. ^ „Political Climate in Nicaragua”. Business Anti-Corruption Portal. Архивирано из оригинала на датум 24. 03. 2014. Приступљено 24. 3. 2014. 


  51. ^ „Nicaragua: Political profile”. Приступљено 9. 5. 2007. 


  52. ^ „Nicaragua 'creeping coup' warning”. BBC News. 30. 9. 2005. Приступљено 19. 7. 2015. 


  53. ^ „Bolaños Will Move To The National Assembly After All”. Envío Magazine. 2006. Приступљено 19. 7. 2015. 


  54. ^ „Background and socio-economic context” (PDF). стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 10. 2006. Приступљено 9. 5. 2007. 


  55. ^ Thomas Brinkhoff: City Population Бројеви базирани на подацима никарагванског Националног института за статистику и пописе


  56. ^ Dicum, G (17. 12. 2006). „The Rediscovery of Nicaragua”. Travel Section. New York: TraveThe New York Times. Приступљено 17. 10. 2014. 


  57. ^ Davis, LS (22. 4. 2009). „Nicaragua: The next Costa Rica?”. Mother Nature Network. MNN Holdings, LLC. Приступљено 17. 10. 2014. 



Литература



  • Model, David (2005). Lying for Empire: How to Commit War Crimes With a Straight Face. Common Courage Press. 


  • Foreign Relations of the United States. 1912. стр. 1032. 


  • Duncan, David Ewing (1995). Hernando de Soto – A Savage Quest in the Americas – Book II: Consolidation. New York: Crown Publishers. 


  • Walker, W (1860). The War in Nicaragua. New York: S.H. Goetzel & Company. 


  • Baker, CP (2001). „The William Walker Saga”. Moon Handbooks: Costa Rica (4th изд.). New York: Avalon Travel Publishing. стр. 67. ISBN 978-1-56691-608-0. Приступљено 20. 6. 2015. 


  • Colquhoun, AR (1895). The key of the Pacific: the Nicaragua canal. Westminster, England: Archibald Constable and Company. 


  • Constable, Pamela; Valenzuela, Arturo (1991). A Nation of Enemies: Chile Under Pinochet. стр. 150. ISBN 978-0-393-30985-0. 


  • Pastor, Robert (2001). Exiting the Whirlpool: U.S. Foreign Policy Toward Latin America and the Caribbean. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3811-8. 


  • LaRamee, Pierre; Polakoff, Erica (1999). Undermining of the Sandinista Revolution. New York: Palgrave Macmillan. стр. 141—205. 


  • Chomsky, Noam (1985). Turning the Tide. Boston, MA: South End Press. 


  • Baker, Dean (2007). The United States since 1980 (The World Since 1980). Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 101. ISBN 978-0-521-86017-8. 


Спољашње везе




  • Никарагва у бројкама са сајта Централне банке

  • Председничка канцеларија

  • Писаним медији у Никарагви

  • Информације о Никарагви (therealnicaragua.com)

  • Информације о Никарагви (nuestranicaragua.com)

  • Туристички биро Републике Никарагва

  • Информације о насељима

  • Географија, клима, флора и фауна

  • Уметност, књижевност и култура


<!--
NewPP limit report
Parsed by mw1311
Cached time: 20190819014054
Cache expiry: 2592000
Dynamic content: false
Complications: []
CPU time usage: 1.816 seconds
Real time usage: 2.614 seconds
Preprocessor visited node count: 6569/1000000
Preprocessor generated node count: 0/1500000
Post‐expand include size: 159992/2097152 bytes
Template argument size: 9933/2097152 bytes
Highest expansion depth: 32/40
Expensive parser function count: 0/500
Unstrip recursion depth: 0/20
Unstrip post‐expand size: 56814/5000000 bytes
Number of Wikibase entities loaded: 1/400
Lua time usage: 1.246/10.000 seconds
Lua memory usage: 26.68 MB/50 MB
Lua Profile:
Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntity 360 ms 25.0%
? 280 ms 19.4%
Scribunto_LuaSandboxCallback::match 240 ms 16.7%
Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub 180 ms 12.5%
Scribunto_LuaSandboxCallback::find 60 ms 4.2%
Scribunto_LuaSandboxCallback::getExpandedArgument 60 ms 4.2%
select_one 40 ms 2.8%
validateData 40 ms 2.8%
Scribunto_LuaSandboxCallback::newTitle 20 ms 1.4%
Scribunto_LuaSandboxCallback::unstripNoWiki 20 ms 1.4%
[others] 140 ms 9.7%
-->






Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никарагва&oldid=22002264”













Мени за навигацију



























(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.816","walltime":"2.614","ppvisitednodes":"value":6569,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":159992,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":9933,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":32,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":56814,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 2389.269 1 -total"," 63.21% 1510.366 1 Шаблон:Кутијица_за_државе"," 62.22% 1486.562 1 Шаблон:Infobox"," 41.72% 996.871 2 Шаблон:Coord"," 23.76% 567.684 1 Шаблон:Reflist"," 11.50% 274.779 29 Шаблон:Cite_news"," 7.50% 179.297 1 Шаблон:Native_name"," 7.10% 169.656 1 Шаблон:Lang"," 6.52% 155.850 6 Шаблон:Ifnumber"," 6.34% 151.397 13 Шаблон:Cite_book"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"1.246","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":27973034,"limit":52428800,"limitreport-profile":[["Scribunto_LuaSandboxCallback::getEntity","360","25.0"],["?","280","19.4"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::match","240","16.7"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::gsub","180","12.5"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::find","60","4.2"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::getExpandedArgument","60","4.2"],["select_one u003CМодул:Citation/CS1/Utilities:228u003E","40","2.8"],["validateData u003Cmw.lua:718u003E","40","2.8"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::newTitle","20","1.4"],["Scribunto_LuaSandboxCallback::unstripNoWiki","20","1.4"],["[others]","140","9.7"]],"cachereport":"origin":"mw1311","timestamp":"20190819014054","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041du0438u043au0430u0440u0430u0433u0432u0430","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q811","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q811","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2005-10-08T16:07:09Z","dateModified":"2019-07-02T02:35:44Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Flag_of_Nicaragua.svg","headline":"u0437u0435u043cu0459u0430 u0443 u0421u0440u0435u0434u045au043eu0458 u0410u043cu0435u0440u0438u0446u0438"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":176,"wgHostname":"mw1332"););
-

Popular posts from this blog

19. јануар Садржај Догађаји Рођења Смрти Празници и дани сећања Види још Референце Мени за навигацијуу

Image
1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30. ЈануарДани деветнаестиГрегоријанском календарупреступним годинама (function()var node=document.getElementById("mw-dismissabl...
Read more

Israel Cuprins Etimologie | Istorie | Geografie | Politică | Demografie | Educație | Economie | Cultură | Note explicative | Note bibliografice | Bibliografie | Legături externe | Meniu de navigaresite web oficialfacebooktweeterGoogle+Instagramcanal YouTubeInstagramtextmodificaremodificarewww.technion.ac.ilnew.huji.ac.ilwww.weizmann.ac.ilwww1.biu.ac.ilenglish.tau.ac.ilwww.haifa.ac.ilin.bgu.ac.ilwww.openu.ac.ilwww.ariel.ac.ilCIA FactbookHarta Israelului"Negotiating Jerusalem," Palestine–Israel JournalThe Schizoid Nature of Modern Hebrew: A Slavic Language in Search of a Semitic Past„Arabic in Israel: an official language and a cultural bridge”„Latest Population Statistics for Israel”„Israel Population”„Tables”„Report for Selected Countries and Subjects”Human Development Report 2016: Human Development for Everyone„Distribution of family income - Gini index”The World FactbookJerusalem Law„Israel”„Israel”„Zionist Leaders: David Ben-Gurion 1886–1973”„The status of Jerusalem”„Analysis: Kadima's big plans”„Israel's Hard-Learned Lessons”„The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5 iunie 2002”„Israel Journal: A Land Without Borders”„Population”„Israel closes decade with population of 7.5 million”Time Series-DataBank„Selected Statistics on Jerusalem Day 2007 (Hebrew)”Golan belongs to Syria, Druze protestGlobal Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in FreedomWHO: Life expectancy in Israel among highest in the worldInternational Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2011: Nominal GDP list of countries. Data for the year 2010.„Israel's accession to the OECD”Popular Opinion„On the Move”Hosea 12:5„Walking the Bible Timeline”„Palestine: History”„Return to Zion”An invention called 'the Jewish people' – Haaretz – Israel NewsoriginalJewish and Non-Jewish Population of Palestine-Israel (1517–2004)ImmigrationJewishvirtuallibrary.orgChapter One: The Heralders of Zionism„The birth of modern Israel: A scrap of paper that changed history”„League of Nations: The Mandate for Palestine, 24 iulie 1922”The Population of Palestine Prior to 1948originalBackground Paper No. 47 (ST/DPI/SER.A/47)History: Foreign DominationTwo Hundred and Seventh Plenary Meeting„Israel (Labor Zionism)”Population, by Religion and Population GroupThe Suez CrisisAdolf EichmannJustice Ministry Reply to Amnesty International Report„The Interregnum”Israel Ministry of Foreign Affairs – The Palestinian National Covenant- July 1968Research on terrorism: trends, achievements & failuresThe Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict: The Complete History of the Struggle and the Efforts to Resolve It"George Habash, Palestinian Terrorism Tactician, Dies at 82."„1973: Arab states attack Israeli forces”Agranat Commission„Has Israel Annexed East Jerusalem?”original„After 4 Years, Intifada Still Smolders”From the End of the Cold War to 2001originalThe Oslo Accords, 1993Israel-PLO Recognition – Exchange of Letters between PM Rabin and Chairman Arafat – Sept 9- 1993Foundation for Middle East PeaceSources of Population Growth: Total Israeli Population and Settler Population, 1991–2003original„Israel marks Rabin assassination”The Wye River Memorandumoriginal„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”"Permanent Ceasefire to Be Based on Creation Of Buffer Zone Free of Armed Personnel Other than UN, Lebanese Forces"„Hezbollah kills 8 soldiers, kidnaps two in offensive on northern border”„Olmert confirms peace talks with Syria”„Battleground Gaza: Israeli ground forces invade the strip”„IDF begins Gaza troop withdrawal, hours after ending 3-week offensive”„THE LAND: Geography and Climate”„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes”„Israel - Geography”„Makhteshim Country”Israel and the Palestinian Territories„Makhtesh Ramon”„The Living Dead Sea”„Temperatures reach record high in Pakistan”„Climate Extremes In Israel”Israel in figures„Deuteronom”„JNF: 240 million trees planted since 1901”„Vegetation of Israel and Neighboring Countries”Environmental Law in Israel„Executive branch”„Israel's election process explained”„The Electoral System in Israel”„Constitution for Israel”„All 120 incoming Knesset members”„Statul ISRAEL”„The Judiciary: The Court System”„Israel's high court unique in region”„Israel and the International Criminal Court: A Legal Battlefield”„Localities and population, by population group, district, sub-district and natural region”„Israel: Districts, Major Cities, Urban Localities & Metropolitan Areas”„Israel-Egypt Relations: Background & Overview of Peace Treaty”„Solana to Haaretz: New Rules of War Needed for Age of Terror”„Israel's Announcement Regarding Settlements”„United Nations Security Council Resolution 497”„Security Council resolution 478 (1980) on the status of Jerusalem”„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”„Olmert: Willing to trade land for peace”„Mapping Peace between Syria and Israel”„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”„Israel: Age structure from 2005 to 2015”„Global, regional, and national disability-adjusted life years (DALYs) for 306 diseases and injuries and healthy life expectancy (HALE) for 188 countries, 1990–2013: quantifying the epidemiological transition”10.1016/S0140-6736(15)61340-X„World Health Statistics 2014”„Life expectancy for Israeli men world's 4th highest”„Family Structure and Well-Being Across Israel's Diverse Population”„Fertility among Jewish and Muslim Women in Israel, by Level of Religiosity, 1979-2009”„Israel leaders in birth rate, but poverty major challenge”„Ethnic Groups”„Israel's population: Over 8.5 million”„Israel - Ethnic groups”„Jews, by country of origin and age”„Minority Communities in Israel: Background & Overview”„Israel”„Language in Israel”„Selected Data from the 2011 Social Survey on Mastery of the Hebrew Language and Usage of Languages”„Religions”„5 facts about Israeli Druze, a unique religious and ethnic group”„Israël”Israel Country Study Guide„Haredi city in Negev – blessing or curse?”„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”„List of localities, in alphabetical order”„Muncitorii români, doriți în Israel”„Prietenia româno-israeliană la nevoie se cunoaște”„The Higher Education System in Israel”„Middle East”„Academic Ranking of World Universities 2016”„Israel”„Israel”„Jewish Nobel Prize Winners”„All Nobel Prizes in Literature”„All Nobel Peace Prizes”„All Prizes in Economic Sciences”„All Nobel Prizes in Chemistry”„List of Fields Medallists”„Sakharov Prize”„Țara care și-a sfidat "destinul" și se bate umăr la umăr cu Silicon Valley”„Apple's R&D center in Israel grew to about 800 employees”„Tim Cook: Apple's Herzliya R&D center second-largest in world”„Lecții de economie de la Israel”„Land use”Israel Investment and Business GuideA Country Study: IsraelCentral Bureau of StatisticsFlorin Diaconu, „Kadima: Flexibilitate și pragmatism, dar nici un compromis în chestiuni vitale", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 71-72Florin Diaconu, „Likud: Dreapta israeliană constant opusă retrocedării teritoriilor cureite prin luptă în 1967", în Revista Institutului Diplomatic Român, anul I, numărul I, semestrul I, 2006, pp. 73-74MassadaIsraelul a crescut in 50 de ani cât alte state intr-un mileniuIsrael Government PortalIsraelIsraelIsraelmmmmmXX451232cb118646298(data)4027808-634110000 0004 0372 0767n7900328503691455-bb46-37e3-91d2-cb064a35ffcc1003570400564274ge1294033523775214929302638955X146498911146498911

Image
Mentenanță CS1: Dată și anMentenanță CS1: Utilizare explicită a lui et al.IsraelȚări în Orientul MijlociuRepubliciSionismState membre ale Organizației Națiunilor Unite ebraicăarabărepublică parlamentarăOrientul MijlociuMării MediteraneLibanulSiriaIordaniaCisiordaniaEgiptFâșia GazaIerusalimTel AvivOrganizației Națiunilor Unite14 mai1948Mandatului britanic pentru PalestinaDavid Ben-GurionOrganizației SionisteAgenției Evreiești pentru PalestinaStatului IsraelONULiga ArabăpalestinieneRăzboiul arabo-israelian din 1948Conflict arabo-israelianTransiordaniaEgiptulRăzboiului de Șase ZileCisiordaniaPeninsula SinaiFâșia GazaÎnălțimile GolanBiroului Central de Statisticădruzicerchezisamariteniarmenidemocrație reprezentativăsistem parlamentarvot universalKnessetulgaze naturaleIndicelui Dezvoltării UmaneOCDEȚara I...
Read more

Кастелфранко ди Сопра Становништво Референце Спољашње везе Мени за навигацију43°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.5588543°37′18″ СГШ; 11°33′32″ ИГД / 43.62156° СГШ; 11.55885° ИГД / 43.62156; 11.558853179688„The GeoNames geographical database”„Istituto Nazionale di Statistica”проширитиууWorldCat156923403n850174324558639-1cb14643287r(подаци)

Image
Acquaborra-CaselleAdattiAlbergoAlberoroAmbraAnatraiaAnciolinaAnghiariAntriaAppaltoArea ProduttivaArezzoArsicciAvenaBaccanelloBadia A RuotiBadia AgnanoBadia PratagliaBadia TedaldaBadia TegaBadia al PinoBadicorteBadiola IBadiola IIBagnaiaBagnolo IBagnolo IIBanzenaBarbianoBarullo-CentoiaBatelliBattifolle-Ruscello-PoggiolaBattifolloBecarinoBeglianoBellavistaBellosguardoBertineBibbianoBibbienaBiccianoBiforcoBigurroBorgaccianoBorghettoBorgo alla CollinaBorgonuovoBorroBossi-CellaioBottegaBrancialinoBucineBugianaBuianoBulcianoBuon RiposoButaleCafaggioCaianoCalbuffaCalcinaiaCallagnoloCalletaCalucacciaCamaldoliCampaccioCampiCampogialliCampoleoneCampolombardoCampoluciCamprenaCamucia-MonsiglioloCapannoleCapezziCapolonaCaposelviCappella BrocchiCappuccini di MontautoCappucciniCapraiaCaprese MichelangeloCaprileCardaCardeta di SopraCarmineCasa BiondoCasa CaroniCasa MarcoCasa MugnainiCasa Vanni - le SelveCasa al CincioCasa alla SisaCasa del ReCasa le BizzeCasacciola-BelvedereCasal GoriCasaleCasalecchio...
Read more