Teze iz teksta Predraga Vukčevića Mlad i zdrav kao rap, koji se bavi učešćem i uticajem "dizel" potkulture u istoriji srpskog repa, sinoć su imale priliku za proveru u maloj sali SKC-a na Gengsta Maskenbalu, u organizaciji Prti BeGe-a i Juicea.

Bila je to prilika još jednom videti i osetiti kako i u kom pravcu razmišlja onaj deo omladine koji češće možete videti po stadionima, recimo, a ređe na Festu. Veće su šanse, na primer, da nekog od ovih ljudi susretnete u nekom parku uveče nego na predavanju u biblioteci grada. Njega bi više zanimao novi Nokijin model od, recimo, toga da nabavi originalno vinilno izdanje albuma Berlin Lou Reeda ili Heroes Davida Bowiea. Novi album Prtija svakako već ima na telefonu, bez brige.

Interesantno je posmatrati ovu ekipu kako dolazi uniformisana, u grupama od četiri do osam članova. Maskirni duksevi bez rajferšlusa, trenerke sa suženim ranflama kod zgloba, popularne replike „air max" modela, kapuljače, naočare... To svakako nije autentična moda prve polovine 90-ih, ali je njen apdejt za 21. vek i skroz ima tu neposrednost.

Ovi klinci nisu odrastali tada, ali su imali prilike da dosta slušaju o tome i po svemu što oni znaju o životu i što priželjkuju od istog, ta epoha im se čini daleko realnijom, jasnijom i iskrenijom od ove u kojoj žive svoju mladost. Oni dolaze da čuju Prti BeGe i Juicea, da se malo sa ekipom zezaju po gradu, da puste u krug "bombu" i spravu pre koncerta, dolaze da predstave svoj kraj, da prošetaju garderobu, da odurlaju omiljene stihove za koje osećaju da adekvatno sublimiraju njihovo iskustvo i/ili želje i da dignu ruke u vazduh kada im se to kaže sa bine.

Pošteno.

Nakon što se prepuna mala sala SKC-a zagrejala, relativno tačno na vreme na scenu izlaze Prti BeGe pojačani ovaj put Bvanom. Stil na mestu: štofana odela, cilindri, kaputi, cipelice, lanci, plastično oružje - Prti su i dalje dve klase ispred svih ostalih na domaćoj rep sceni. Ovaj nastup je bio besprekoran, ako uzmemo u obzir da su se ljudi žalili da oni mahom odrađuju svoje nastupe koji su kratki i daju samo deo onoga što mogu da pruže.

Ovog puta su zaista pružili maksimum, kao muzičari i kao zabavljači - noge su se drmale, a ruke su bile u vazduhu. Zanimljivo je primetiti kako je Moskrijeva smrt uticala na bend, jer se svašta moglo čuti u periodu između njegove smrti i konačne odluke benda da nastavi tamo gde su stali. Savetovano im je da promene ime, da batale sve, da to nije to bez Moskrija itd itd.

Sjajno je što ništa od toga nisu usvojili i što su dokazali i pokazali da, iako neosporno „duhovni vođa" više nije fizički prisutan, oni ipak predstavljaju više od jednog sjajnog MC-ja i izuzetno bistrog momka, njegovog pomoćnika (Mikrija) i lika koji pravi najtvrđe bitove na Balkanu (Eufrata). Pokazalo se da su primetno više od gorenavedenog i to se najbolje vidi na primeru Mikri Mausa koji je imao nezgodu (istovremeno i privilegiju) da stasa pored najboljeg balkanskog MC-ja.

Tek posle Moskrijeve smrti Mikri prestaje da bude „onaj drugi lik", izlazi iz senke i razvija svoje potencijale do kraja. Sada možemo da kažemo da je on bez svake sumnje najtvrdokorniji i najzabavniji balkanski emsi sa najjačim temeljima.

Najavljen je mikstejp Tamna strana funka koji treba da bude nova poslastica domaćim ljubiteljima tvrdog repa, a oduševljenje koje je nastalo nakon prvih taktova i sada već kultnih stihova („Ja sam veoma opaka figura, ja završavam gudru od pandura") jasno pokazuje kako se reaguje na autentičnu generacijsku himnu koju je pre recimo pet, šest godina znao i onaj ko nije slušao domaći rep ili rep uopšte.

Kada je Juice mumificiran izašao na binu, nastao je blagi prelom među prisutnima. Veliki deo starijih pripadnika „gradske ekipe", koji su došli da isprate Prti, nije blagonaklono gledao na to što je Đus sa mobilnog pustio Džejev hit iz '94. Mrak mrak. Bio sam ne toliko zatečen (jer je poznato da je Juice među srpskom omladinom inspirisao čitav pokret „nazad ka korenima" i sam preuzeo to mesto ideološkog oca neodizelaštva), koliko neubeđen - ali kada je pomenuti Džejov turbo-folk manifest krenuo sa ozvučenja prosto nije bilo izbora nego da se dignu rukice u vazduh. Uostalom, kao da uz to nisam odrastao u osnovnoj na rođendanima... a i došli smo da se zezamo, kao što je i sam Juice pomenuo.

Zanimljivo je to kako se percipiranje dizelaškog nasleđa doživljava kad su u pitanju Prti, odnosno Juice. Deo ekipe koji je otišao sa Juicevog nastupa bio je u fazonu „jao, evo ga ovaj šaban-dizelaš", što je u situaciji kada ste na rep koncertu u Srbiji jedna pogrešna rečenica (konsultovati pomenuti Peđin tekst). Jer, ako dolazite na Prtijev koncert sa premisom da su oni zapravo likovi koji imaju jasan, ironičan i negativan otklon prema toj kulturi i vremenu, onda nešto u tom shvatanju manjka.

Šta god i kako god mislili o Juiceu, sinoć se desio momenat za koji je samo on sposoban: da na stejdžu imate ultranabildovanog lika u uskoj "Nike" majici sa naočarima i ogromnim vratom,  a u publici bahate klince sa kapuljačama koji se ponašaju tvrdo i koje teško možete da vidite da igraju. Ponajmanje uz nešto, što tumačeno iz njihove mačo vizure jeste „gej sranje iz 80-ih", ali kada je krenuo remiks disko hita Bobana Petrovića Đuskaj u Đusovoj verziji - vidite da ti ljudi igraju uz to.

Nespretno i kruto, ali Đus je rekao da smo večeras došli da se zezamo i da đuskamo, da izbacimo to što imamo iz sebe i zato đus-đus-đuskaj, ti si patka, a ja sam guska, i zato đus-đus-đuskaj...

Najbolja rep žurka u gradu u poslednjih dosta godina.

Povezano:

• 
  Tačno u pre podne!!! - recenzija albuma (2008)


• 
  Hiphopium 2 - recenzija albuma (2008)