10. април (10.04) је 100. дан у години по грегоријанском календару (101. у преступној години). До краја године има још 265 дана.

Догађаји

• 
  1710 — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступио на снагу у Великој Британији.


• 
  1809 — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску.


• 
  1814 — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.


• 
  1864 — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика.


• 
  1869 — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница.


• 
  1912 — Титаник је испловио на своје прво и једино путовање.


• 
  1921 — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине.


• 
  1932 — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима.


• 
  1938 — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 % Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.


• 
  1941 —
  
  • У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
  
  
  • 
    Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд.
  
  


• 
  1944 — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца.


• 
  1953 — Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН.


• 
  1963 — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи.


• 
  1972 —
  
  • У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
  
  
  • Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
  
  


• 
  1973 — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.


• 
  1974 — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.


• 
  1991 — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.


• 
  1992 — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена.


• 
  1993 — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.


• 
  1994 — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе.


• 
  1995 — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године.


• 
  1997 — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албански округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца.


• 
  2001 — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.


• 
  2002 — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке.


• 
  2003 — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић.


• 
  2010 — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

Рођења

• 
  1583 — Хуго Гроције, холандски правник, писац и хуманиста


• 
  1755 — Самуел Ханеман, немачки лекар, оснивач хомеопатије


• 
  1778 — Вилијам Хезлит, енглески писац


• 
  1847 — Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додељује „Пулицерова награда“.


• 
  1852 — Коста Христић је био српски правник и дипломата, министар правде


• 
  1864 — Михаел Мајр, аустријски политичар
  


• 
  1907 — Фредерик Коплстон, енглески историчар филозофије, језуит и филозоф. († 1994)


• 
  1910 — Хеленио Ерера, аргентински фудбалски играч и тренер. († 1997)


• 
  1912 — Борис Кидрич југословенски и словеначки политичар


• 
  1932 — Омар Шариф, египатски филмски глумац
  


• 
  1946 — Небојша Павковић, генерал
  


• 
  1952 — Зоран Петровић, српски фудбалски судија.


• 
  1955 — Цвијетин Благојевић, српски и југословенски фудбалер.


• 
  1965 — Гордана Лукић, глумица
  


• 
  1971 — Хуго Сконокини, аргентински-италијански кошаркаш.


• 
  1972 — Марио Станић, хрватски фудбалски репрезентативац.


• 
  1973 — Роберто Карлос, бразилски фудбалски репрезентативац.


• 
  1921 — Телмо Зара, шпански фудбалер. († 2006)


• 
  1974 — Гоце Седлоски, македонски фудбалер.


• 
  1977 — Младен Бартоловић, босански фудбалер.


• 
  1986 — Венсан Компани, белгијски фудбалер.


• 
  1986 — Фернандо Гаго, аргентински фудбалски репрезентативац.

Смрти

• 
  1585 — Папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. (* 1502)


• 
  1813 — Жозеф Луј Лагранж, француски математичар и астроном.


• 
  1867 — Александар Петров, руски шаховски мајстор и теоретичар


• 
  1919 — Емилијано Запата, мексички револуционар


• 
  1954 — Огист Лимијер, француски хемичар и индустријалац


• 
  1962 — Мајкл Кертиз, амерички филмски редитељ мађарског порекла


• 
  2010 — Лех Качињски, председник Пољске.


• 
  2010 — Милорад Ћоровић, српски сликар и академик. (* 1932)


• 
  2018 — Јелена Жигон, српска и југословенска глумица. (* 1933)

Празници и дани сећања

Види још






• Списак датума


• Списак година


• Списак деценија


• Списак векова


• Списак миленијума






Референце