26. јануар је двадесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 339 дана (340 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1500 — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил.


• 
  1531 — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа.


• 
  1564 — Папа Пије IV потврдио је булом "Benedictus Deus" одлуке Тридентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење.


• 
  1699 — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју.


• 
  1885 — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956.


• 
  1905 — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата.


• 
  1930 — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.


• 
  1934 — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.


• 
  1935 — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“.


• 
  1942 — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.


• 
  1947 — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф.


• 
  1950 — Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.


• 
  1965 — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.


• 
  1972 — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.


• 
  1993 — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације.


• 
  1994 — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“.


• 
  1996 — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.


• 
  2000 — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора.


• 
  2001 — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи.


• 
  2006 — Пронађена најмања планета, ОГЛЕ-2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система
  

Рођења

• 
  1908 — Стефан Грапели, француски џез - виолиниста. († 1997)


• 
  1911 — Поликарп Куш, амерички физичар немачког порекла. († 1993)


• 
  1918 — Николаје Чаушеску, председник Румуније. († 1989)


• 
  1922 — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. († 1999)


• 
  1925 — Пол Њумен, амерички глумац. († 2008)


• 
  1928 — Живојин Жика Миленковић српски глумац. († 2008)


• 
  1928 — Роже Вадим, француски филмски редитељ. († 2000)


• 
  1951 — Јармила Кратохвилова, чешка атлетичарка


• 
  1961 — Вејн Грецки, канадски хокејаш.


• 
  1963 — Жозе Мурињо, португалски фудбалски тренер.


• 
  1963 — Милко Ђуровски, македонски фудбалер.


• 
  1971 — Бојан Жировић, српски глумац.


• 
  1971 — Доријан Грегори, амерички глумац.


• 
  1921 — Телмо Зара, шпански фудбалер. († 2006)


• 
  1977 — Винс Картер, амерички кошаркаш.


• 
  1978 — Настја Чех, словенски фудбалер.


• 
  1979 — Сара Ру, америчка глумица.


• 
  1984 — Антонио Рукавина, српски фудбалер.


• 
  1987 — Гојко Качар, српски фудбалер.


• 
  1987 — Себастијан Ђовинко, италијански фудбалер.


• 
  1995 — Немања Максимовић, српски фудбалер.

Смрти

• 
  1823 — Едвард Џенер, енглески лекар. (* 1749)


• 
  1891 — Николаус Аугуст Ото, немачки инжењер. (* 1932)


• 
  1962 — Лаки Лучано, амерички мафијаш. (* 1897)


• 
  1971 — Херман Хот, генерал нацистичке Немачке. (* 1885)


• 
  1990 — Ава Гарднер, америчка филмска глумица. (* 1922)


• 
  2003 — Михајло-Бата Паскаљевић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1923)


• 
  2003 — Валериј Брумел, руски атлетичар, светски шампион у скоку у вис. (* 1942)


• 
  2019 — Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер. (* 1958)


• 2019 — Павел Опавски, доктор наука из области спорта и физичког васпитања. (* 1925)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Свете мученике Ермила и Стратоника
  
  
  • 
    Светог Јакова епископа нисибијског
  
  
  • Преподобног Максима Капсокалива
  
  

Види још

Референце