9. фебруар је четрдесети дан у години у Грегоријанском календару. 325 дана (326 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  474 — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II.


• 
  1540 — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња.


• 
  1667 — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице.


• 
  1788 — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића.


• 
  1801 — Потписан је Линевилски мир између Француске и Светог римског царства, чиме је Аустрија иступила из Друге коалиције.


• 
  1825 — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД.


• 
  1861 — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију.


• 
  1895 — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту Холјок у Масачусетсу.


• 
  1900 — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација.


• 
  1909 — Француска и Немачка постигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије.


• 
  1934 — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација.


• 
  1942 — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.


• 
  1943 —
  
  • Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом.
  
  
  • Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве.
  
  


• 
  1950 — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.


• 
  1951 — Корејски рат: Гјеонсанг масакр.


• 
  1962 — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.


• 
  1964 — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца.


• 
  1965 — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам.


• 
  1968 — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму.


• 
  1969 — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета”.


• 
  1971 — Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец.


• 
  1975 — Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу.


• 
  1981 — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске.


• 
  1986 — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система.


• 
  1991 — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР.


• 
  1996 — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје.


• 
  1999 — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном.


• 
  2009 — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

Рођења

• 
  1060 — Папа Хонорије II. († 1130)


• 
  1737 — Томас Пејн, амерички писац и револуционар. († 1809)


• 
  1773 — Вилијам Хенри Харисон, амерички војсковођа и политичар. († 1841)


• 
  1781 — Јохан Баптист фон Шпикс, немачки природњак. († 1826)


• 
  1783 — Василиј Жуковски, руски песник. († 1852)


• 
  1849 — Павле Јовановић, новинар, покретач „Србобрана”, првог српског политичког листа у Хрватској. († 1897)


• 
  1865 — Ерих Дагоберт фон Дригалски, немачки географ, геофизичар и истраживач. († 1949)


• 
  1867 — Нацуме Сосеки, јапански писац. († 1916)


• 
  1874 — Ејми Лоуел, америчка песникиња. († 1925)


• 
  1885 — Албан Берг, аустријски композитор. († 1935)


• 
  1891 — Роналд Колман, енглески глумац. († 1958)


• 
  1895 — Макс Валиер, немачки дизајнер ракетне технологије, заговарао идеју интерпланетарних летова. († 1930)


• 
  1903 — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ. († 1982)


• 
  1909 — Хедер Ејнџел, енглеска глумица. († 1986)


• 1909 — Кармен Миранда, португалско-бразилска певачица, плесачица и глумица. († 1955)


• 
  1928 — Ринус Михелс, је бивши холандски фудбалски тренер. († 2005)


• 
  1931 — Јозеф Масопуст, чешки фудбалски репрезентативац и тренер. († 2015)


• 
  1932 — Герхард Рихтер, немачки сликар и визуелни уметник.


• 
  1940 — Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник.


• 
  1943 — Џо Пеши, амерички глумац.


• 
  1944 — Алис Вокер, америчка списатељица и феминисткиња.


• 
  1945 — Мија Фароу, америчка глумица и хуманитарни активиста.


• 1945 — Јошинори Осуми, јапански биолог.


• 
  1947 — Карла дел Понте, главна тужитељица хашког трибунала.


• 
  1952 — Хулио Веласко, аргентинско-италијански одбојкашки тренер.


• 
  1960 — Пеги Витсон, америчка биохемичарка и астронаут.


• 
  1961 — Горан Грбовић, српски кошаркаш.


• 
  1965 — Велимир Перасовић, хрватски кошаркаш и тренер.


• 
  1971 — Растко Стефановић, српско-словенски рукометаш и тренер.


• 
  1972 — Дарен Фергусон, енглески фудбалски тренер.


• 
  1973 — Макото Шинкај, јапански сценариста и режисер аниме филмова.


• 
  1974 — Амбер Валета, америчка глумица и супермодел.


• 
  1975 — Ратко Ђурковић, црногорски рукометаш и тренер.


• 
  1978 — Никола Лазетић, српски фудбалер.


• 
  1979 — Ана Ђокић, српска-црногорска рукометашица.


• 1979 — Ирина Слуцка, руска клизачица.


• 
  1980 — Ангелос Харистеас, грчки фудбалски репрезентативац.


• 1980 — Маргарита Левијева, америчка глумица.


• 
  1981 — Том Хидлстон, британски глумац.


• 
  1984 — Џамир Нелсон, амерички кошаркаш.


• 
  1987 — Мајкл Б. Џордан, амерички глумац.


• 1987 — Магдалена Нојнер, немачка биатлонка.


• 
  1988 — Лоте Фрис, данска пливачица.

Смрти

• 
  967 — Сејф ал-Давла, владар северне Сирије. (* 916)


• 
  1199 — Минамото но Јоритомо, први шогун Камакура шогуната. (* 1147)


• 
  1588 — Алваро де Базан, шпански адмирал. (* 1526)


• 
  1640 — Мурат IV, отомански султан (*1612)


• 
  1670 — Фредерик III Дански, краљ Данске и Норвешке. (* 1609)


• 
  1675 — Герард Дау, холандски сликар. (* 1613)


• 
  1881 — Фјодор Достојевски, руски књижевник (* 1821)


• 
  1935 — Ксавер Шандор Ђалски, хрватски књижевник. (* 1854)


• 
  1957 — Миклош Хорти, мађарски диктатор. (* 1868)


• 
  1977 — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона (* 1894)


• 
  1979 — Денис Габор, мађарско-британски физичар (* 1900)


• 
  1984 — Јуриј Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије. (* 1914)


• 
  1989 — Осаму Тезука, јапански уметник, аниматор, продуцент и доктор медицинских наука. (* 1928)


• 1995 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички политичар и хуманиста. (* 1905)


• 
  1995 — Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла „Коло”. (* 1908)


• 
  1996 — Адолф Галанд, ловачки ас и командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату (* 1912)


• 
  2001 — Херберт Сајмон, амерички научник. (* 1916)


• 
  2002 — Маргарета, британска принцеза. (* 1930)


• 
  2005 — Милован Илић-Минимакс, познати телевизијски и радијски новинар. (* 1938)


• 
  2015 — Боба Стефановић, певач и композитор домаће забавне музике. (* 1946)


• 
  2016 — Здравко Толимир, српски генерал. (* 1948)


• 
  2018 — Небојша Глоговац, српски глумац. (* 1969)


• 2018 — Јохан Јохансон, исландски композитор. (* 1969)


• 
  2019 — Ђорђе Ђукић, српски физичар. (* 1943)

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Међународни дан стоматолога


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Светог Јована Златоустог
  
  
  • Преподобног Тита Печерског
  
  


• Празници неких земаља
  
  • Дан града Аричи
  
  
  • Празник Маронита - Либан
    
  
  

Види још

Референце

9. фебруар на Викимедијиној остави.