25. април (25.04) је 115. дан у години по грегоријанском календару (116. у преступној години). До краја године има још 250 дана.

Догађаји

• 
  1512 — Турски султан Селим I ступио на престо.


• 
  1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг.


• 
  1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина.


• 
  1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса.


• 
  1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.


• 
  1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.


• 
  1945 —
  
  • 
    Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
  
  
  • У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација.
  
  


• 
  1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана.


• 
  1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша.


• 
  1980 —
  
  • 
    Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом.
  
  
  • Срушио се дански "боинг 727" који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде.
  
  


• 
  1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва.


• 
  1993 —
  
  • На референдуму у Русији 62 % гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина.
  
  
  • У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице.
  
  


• 
  1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни.


• 
  1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву.


• 
  2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић.


• 
  2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом.


• 
  2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер.


• 
  2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године.

Рођења

• 
  32 — Отон, римски цар († 69)


• 
  1214 — Луј IX Свети, француски краљ († 1270)


• 
  1529 — Фрањо Петрић, хрватски ренесансни филозоф, неоплатониста († 1597)


• 
  1599 — Оливер Кромвел, вођа енглеске револуције († 1658)


• 
  1765 — Филип Вишњић, српски песник-гуслар († 1834)


• 
  1858 — Љубомир Недић, српски критичар


• 
  1874 — Гуљелмо Маркони, италијански инжењер. († 1937)


• 
  1833 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода из племена Кучи, Црна Гора
  


• 
  1903 — Андреј Колмогоров, руски математичар († 1987)


• 
  1918 — Ела Фицџералд, америчка певачица. († 1996)


• 
  1935 — Лола Новаковић, југословенска и српска певачица


• 
  1940 — Ал Паћино, амерички филмски глумац


• 
  1945 — Бјорн Улвеус, шведски музичар (АББА)


• 
  1946 — Владимир Жириновски, руски политичар


• 
  1947 — Јохан Кројф, холандски фудбалски репрезентативац и тренер


• 
  1948 — Енвер Марић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер


• 
  1952 — Жак Сантини, француски фудбалски репрезентативац и тренер


• 
  1952 — Владислав Третјак, руски хокејаш


• 
  1961 — Миран Тепеш, југословенски и словеначки скијаш-скакач


• 
  1969 — Рене Зелвегер, америчка глумица


• 
  1970 — Жоел Абати, француски рукометни репрезентативац


• 
  1971 — Владимир Ђокић, српски кошаркашки тренер


• 
  1976 — Тим Данкан, амерички кошаркаш


• 
  1976 — Рајнер Шитлер, немачки тенисер


• 
  1979 — Сифиве Шабалала, фудбалер из Јужне Африке


• 
  1981 — Јована Јанковић, српска водитељка


• 
  1981 — Фелипе Маса, бразилски возач Формуле 1


• 
  1985 — Душко Пијетловић, српски ватерполиста


• 
  1981 — Ања Персон, шведска скијашица

Смрти

• 
  1472 — Леонбатиста Алберти, италијански сликар (* 1404)


• 
  1595 — Торквато Тасо, италијански песник (* 1544)


• 
  1744 — Андерс Целзијус, шведски физичар и астроном (* 1701)


• 
  1929 — Ђуро Ђаковић, политички радник


• 
  1938 — Живко Павловић, српски генерал и писац, члан Српске краљевске академије


• 
  1976 — Керол Рид, енглески филмски редитељ (* 1906)


• 
  1988 — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола (* 1936)


• 
  1995 — Џинџер Роџерс, америчка позоришна и филмска глумица


• 
  2008 — Милан Кангрга, марксистички филозоф (* 1923)


• 
  2014 — Тито Виљанова, бивши тренер ФК Барселоне.

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Дан борбе против маларије


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Исаака Сирина II
  
  
  • Светог Василија исповедника
  
  
  • Преподобног Акакија
  
  
  • Преподобну Атанасију
  
  

Види још

Референце

25. април на Викимедијиној остави.