1. март (01.03) је 60. дан у години по грегоријанском календару (61. у преступној години). До краја године има још 305 дана.

Догађаји

• 
  86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила.


• 
  293 — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара.


• 
  1498 — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији.


• 
  1562 — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове.


• 
  1565 — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро.


• 
  1633 — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа.


• 
  1643 — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.


• 
  1803 — Охајо се, као 17. држава, прикључује САД.


• 
  1815 — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.


• 
  1872 — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету.


• 
  1896 — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату.


• 
  1896 — Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму.


• 
  1919 — У Београду се први пут састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.


• 
  1941 — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.


• 
  1942 — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада.


• 
  1943 — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке.


• 
  1946 — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују.


• 
  1950 — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.


• 
  1954 — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја.


• 
  1954 — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.


• 
  1959 — Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га протерали Британци.


• 
  1966 — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.


• 
  1979 — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска.


• 
  1983 — У Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.


• 
  1985 — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.


• 
  1991 — На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Алија изгубио у својој изборној јединици.


• 
  1992 — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.


• 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 % грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.


• 
  1993 — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.


• 
  1994 — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.


• 
  1996 — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.


• 
  1997 — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

Рођења

• 
  1445 — Сандро Ботичели, један од највећих сликара италијанске Ренесансе. († 1510)


• 
  1810 — Фредерик Шопен, најистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена. († 1849)


• 
  1855 — Лазар Пачу, српски лекар и политичар, министар финансија. († 1915)


• 
  1886 — Оскар Кокошка, аустријски сликар и књижевник. († 1980)


• 
  1891 — Станислав Винавер, српски песник и преводилац. († 1955)


• 
  1910 — Дејвид Нивен, британски глумац и продуцент, добитник Оскара. († 1983)


• 
  1922 — Јицак Рабин, израелски војник и политичар. († 1995)


• 
  1927 — Хари Белафонте, амерички певач и глумац.


• 
  1954 — Рон Хауард, амерички глумац и филмски стваралац.


• 
  1955 — Денис Маквеге, конгоански гинеколог, добитник Нобелове награде за мир.


• 
  1967 — Арон Винтер, холандски фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1972 — Југ Радивојевић, српски режисер.


• 
  1973 — Крис Вебер, амерички кошаркаш.


• 
  1978 — Тијана Милошевић, српска виолинисткиња.


• 
  1983 — Станка Златева, бугарска рвачица.


• 
  1983 — Мирко Ковач, српски кошаркаш.


• 
  1984 — Бошко Јанковић, српски фудбалер.


• 
  1987 — Кеј Си Риверс, амерички кошаркаш.


• 
  1987 — Кеша Сиберт, америчка музичарка.


• 
  1989 — Оливера Молдован, српска кајакашица.


• 
  1994 — Давид Бабунски, македонски фудбалер.


• 
  1994 — Џастин Бибер, канадски музичар.

Смрти

• 
  317 — Валерије Валенс, римски цар.


• 
  986 — Лотар, краљ Француске. (* 941)


• 
  1643 — Ђироламо Фрескобалди, италијански чембалиста, оргуљаш и композитор. (* 1583)


• 
  1792 — Леополд II, цар Светог римског царства (* 1747).


• 
  1958 — Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду (* 1878)


• 
  1994 — Слободан Селенић, српски дизајнер (* 1936)


• 
  1995 — Сезар Родригез, шпански фудбалер и тренер. (* 1920)


• 
  2003 — Фрањо Гласер, југословенски и хрватски фудбалер. (* 1913)


• 
  2010 — Марија Крањц, модни креатор, уредник часописа "Базар". (* 1950)


• 
  2012 — Благоје Аџић, генерал-пуковник Југословенске народне армије (* 1932)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква прославља:
  
  • Светих дванаест мученика
  
  
  • Светог Марута
  
  
  • Светог преподобномученика Романа
  
  

Види још

Референце

1. март на Викимедијиној остави.