20. фебруар је педесет први дан у години у Грегоријанском календару. 314 дана (315 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1631 — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).


• 
  1798 — Француски маршал Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI.


• 
  1809 — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.


• 
  1813 — Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте.


• 
  1835 — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу.


• 
  1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.


• 
  1860 — У Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић.


• 
  1938 — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.


• 
  1942 — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.


• 
  1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.


• 
  1962 — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод "Меркјури-Атлас 6", којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.


• 
  1967 — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само "титулу" председника.


• 
  1979 — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.


• 
  1985 — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.


• 
  1986 — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир.


• 
  1986 — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.


• 
  1988 — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.


• 
  1989 — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.


• 
  1991 — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.


• 
  1996 — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени.


• 
  1999 — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).


• 
  2002 — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.


• 
  2003 — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.


• 
  2006 —
  
  • У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова.
  
  
  • 
    БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 8 месеци.
  
  

Рођења

• 
  1753 — Луј Александар Бертје, француски маршал. († 1815)


• 
  1844 — Лудвиг Болцман, аустријски физичар. († 1906)


• 
  1896 — Бела Кун, мађарски револуционар. († 1939)


• 
  1899 — Радомир Раша Плаовић, српски глумац. († 1977)


• 
  1901 — Мухамад Нагиб, египатски генерал, политичар и државник. († 1984)


• 
  1902 — Ансел Адамс, амерички фотограф и борац за заштиту животне средине. († 1984)


• 
  1925 — Роберт Алтман, амерички филмски режисер. († 2006)


• 
  1926 — Ричард Матесон, амерички писац и сценариста. († 2013)


• 
  1927 — Ибрахим Ферер, кубански певач. († 2005)


• 
  1927 — Сидни Поатје, амерички глумац.


• 
  1929 — Душан Стошић, српски књижевник.


• 
  1930 — Миодраг Булатовић, књижевник. († 1991)


• 
  1941 — Александер Гауланд, немачки правник, публициста и политичар.


• 
  1943 — Мајк Ли, британски режисер и сценариста.


• 
  1946 — Бренда Блетин, енглеска глумица.


• 
  1951 — Гордон Браун, британски политичар.


• 
  1954 — Пати Херст, америчка глумица и аутор.


• 
  1963 — Чарлс Баркли, амерички кошаркаш.


• 
  1964 — Руди Гарсија, фрнацуски фудбалер и тренер.


• 
  1966 — Синди Крофорд, америчка глумица и супермодел.


• 
  1966 — Перица Букић, југословенски и хрватски ватерполист.


• 
  1967 — Курт Кобејн, певач групе Нирвана. († 1994)


• 
  1967 — Паул Акола, швајцарски алпски скијаш.


• 
  1969 — Синиша Михајловић, фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1969 — Данис Тановић, босанскохерцеговачки режисер и сценариста.


• 
  1971 — Јари Литманен, фински фудбалски репрезентативац.


• 
  1977 — Стефон Марбери, амерички кошаркаш.


• 
  1980 — Имануел Харинордокој, француски рагбиста.


• 
  1985 — Јулија Волкова, руска певачица.


• 
  1987 — Мајлс Телер, амерички глумац и музичар.


• 
  1988 — Ки По-Пе, јужнокорејска стреличарка.


• 
  1988 — Ријана, америчка певачица и глумица са Барбадоса.


• 
  1988 — Иван Келава, хрватски фудбалер.


• 
  1990 — Чиро Имобиле, италијански фудбалер.

Смрти

• 
  789 — Лав Катански, епископ катански. (* 703. или 709)


• 
  922 — Теодора, византијска царица.


• 
  1054 — Јарослав Мудри, велики кнез Кијевске Русије. (* 978)


• 
  1194 — Танкред Сицилијански, краљ Сицилије. (* 1138)


• 
  1258 — Ал Мустази, абасидски калиф Багдада. (* 1213)


• 
  1431 — Папа Мартин V. (* 1369)


• 
  1458 — Лазар Бранковић, српски деспот и владар. (*око 1421)


• 
  1513 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и титуларни краљ Шведске. (* 1455)


• 
  1626 — Џон Дауленд, енглески композитор, лаутиста и певач. (* 1563)


• 
  1733 — Карло Емануел III, краљ Сардиније. (* 1701)


• 
  1778 — Лаура Баси, италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи. (* 1711)


• 
  1790 — Јосиф II, аустријски цар. (* 1741)


• 
  1810 — Андреас Хофер, триолски патриота и вођа побуне против Наполеона и Баварске. (* 1767)


• 
  1896 — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске. (* 1824)


• 
  1907 — Анри Моасан, француски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (* 1852)


• 
  1908 — Симо Матавуљ, писац, члан Српске краљевске академије. (*1852)


• 
  1920 — Роберт Пири, амерички истраживач и официр. (* 1856)


• 
  1936 — Макс Шрек, немачки глумац. (* 1879)


• 
  1968 — Ентони Есквит, британски глумац. (* 1902)


• 
  1972 — Марија Геперт-Мајер, америчка физичарка немачког порекла, добитница Нобелове награде за физику. (* 1906)


• 
  1980 — Хуго Крас, немачки генерал. (* 1911)


• 
  2000 — Сара Кејн, британска књижевница. (* 1971)


• 
  2001 — Миленко Матицки, књижевник, новинар и уредник „Политике”. (* 1936)


• 
  2002 — Бранко Станковић, фудбалер и тренер. (* 1921)


• 
  2005 — Хантер С. Томпсон, амерички новинар и писац. (* 1937)


• 
  2010 — Александер Хејг, амерички политичар и генерал. (* 1924)


• 
  2017 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (* 1952)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Светог Партенија, епископа лампсакијског
  
  
  • Преподобног Луку Јеладског
  
  
  • Преподобну Мастридију
  
  
  • Хиљаду и три мученика у Никомидији
  
  

Види још

Референце

20. фебруар на Викимедијиној остави.