13. фебруар је четрдесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 321 дан (322 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље.


• 
  1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.


• 
  1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..


• 
  1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије.


• 
  1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.


• 
  1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске.


• 
  1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије.


• 
  1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.


• 
  1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.


• 
  1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.


• 
  1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.


• 
  1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.


• 
  1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку.


• 
  1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.


• 
  1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.


• 
  1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.


• 
  1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.


• 
  2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.


• 
  2001 — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана.


• 
  2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.


• 
  2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

Рођења

• 
  1457 — Марија од Бургундије, царица Светог римског царства. († 1482)


• 
  1599 — Папа Александар VII. († 1667)


• 
  1718 — Џорџ Родни, британски адмирал. († 1792)


• 
  1766 — Томас Роберт Малтус, енглески демограф и економиста. († 1834)


• 
  1769 — Иван Крилов, руски публицист, песник, преводилац и писац. († 1844)


• 
  1805 — Јохан Петер Густав Лежен Дирихле, немачки математичар. († 1859)


• 
  1811 — Франсоа Базан, француски маршал. († 1888)


• 
  1815 — Руфус Вилмот Гризволд, амерички књижевни критичар, антолог, песник и уредник. († 1857)


• 
  1831 — Јован Ристић, српски државник и историчар. († 1899)


• 
  1849 — Рандолф Черчил, британски државник. († 1895)


• 
  1873 — Фјодор Шаљапин, руски оперски певач. († 1938)


• 
  1885 — Бес Труман, прва дама Америке. († 1982)


• 
  1887 — Геза Чат, мађарски прозаик, драматург, сликар, музичар и музички критичар. († 1919)


• 
  1902 — Харолд Ласвел, амерички политиколог и теоретичар комуникације. († 1978)


• 
  1903 — Жорж Сименон, класик криминалистичког жанра. († 1989)


• 
  1910 — Вилијам Шокли, амерички физичар. († 1989)


• 
  1923 — Мајкл Ентони Бајландик, амерички политичар. († 2002)


• 
  1929 — Омар Торихос, панамски војни официр. († 1981)


• 
  1933 — Здравко Шотра, српски редитељ.


• 1933 — Пол Бија, камерунски политичар.


• 1933 — Ким Новак, америчка глумица.


• 
  1934 — Џорџ Сегал, амерички глумац и физичар.


• 
  1937 — Слободан Стојановић, књижевник, драматург и сценариста, уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београду. († 2000)


• 
  1941 — Зигмар Полке, немачки сликар и фотограф. († 2010)


• 
  1942 — Доналд Е. Вилијамс, амерички пилот, машински инжењер и астронаут. († 2016)


• 
  1943 — Елејн Пејгелс, америчка историчарка религије и професорка.


• 
  1944 — Стокард Ченинг, америчка глумица.


• 
  1947 — Богдан Тањевић, црногорски кошаркаш и тренер.


• 1947 — Мајк Шишефски, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.


• 
  1960 — Пјерлуиђи Колина, италијански фудбалски судија.


• 
  1968 — Кели Ху, америчка глумица.


• 
  1974 — Роби Вилијамс, енглески певач и забављач.


• 
  1977 — Ренди Мос, амерички фудбалер.


• 
  1979 — Андерс Беринг Брејвик, норвешки убица.


• 1979 — Рафаел Маркез, мексички фудбалер.


• 1979 — Мина Сувари, америчка глумица, модел и дизајнерка.


• 
  1986 — Џејми Мари, британски тенисер.


• 
  1987 — Елџеро Елија, холандски фудбалер.


• 
  1991 — Елијаквим Мангала, француски фудбалер.


• 
  1994 — Мемфис Депај, холандски фудбалер.

Смрти

• 
  921 — Вратислав I, војвода Чешке. (*око 888)


• 
  1021 — Ел Хаким би Амр Алах, фатимидски калиф. (* 985)


• 
  1130 — Папа Хонорије II. (* 1060)


• 
  1141 — Бела II Слепи, угарски краљ и зет рашког великог жупана Уроша I (* 1100)


• 
  1199 — Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. (* 1113)


• 
  1322 — Андроник II Палеолог, византијски цар и отац српске краљице Симониде (* 1260)


• 
  1542 — Катарина Хауард, енглеска краљица. (*око 1524)


• 
  1571 — Бенвенуто Челини, италијански вајар и писац. (* 1500)


• 
  1660 — Карл X Густаф Шведски, шведски краљ. (* 1622)


• 
  1662 — Елизабета Стјуарт, краљица Чешке. (* 1596)


• 
  1787 — Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата. (* 1711)


• 
  1826 — Петар фон дер Пален, руски генерал и политичар. (* 1745)


• 
  1883 — Рихард Вагнер, немачки композитор. (* 1813)


• 
  1905 — Константин Савицки, руски сликар. (* 1844)


• 
  1938 — Момчило Настасијевић, књижевник. (* 1894)


• 
  1950 — Рафаел Сабатини, англо-италијански писац. (* 1875)


• 
  1956 — Јан Лукашијевич, пољски логичар, математичар и филозоф. (* 1878)


• 
  1958 — Жорж Руо, француски сликар. (* 1871)


• 
  1966 — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња (* 1874)


• 
  1968 — Меј Марш, америчка глумица. (* 1894)


• 
  1974 — Петар Лубарда, сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. (* 1907)


• 
  1976 — Муртала Мохамед, нигеријски генерал и политичар. (* 1938)


• 
  2008 — Анри Салвадор, француски шансоњер. (* 1917)


• 
  2013 — Милоје Мића Орловић, новинар и уредник РТС-а, први водитељ Дневника ТВ Београд. (* 1934)


• 
  2016 — Слободан Сантрач, југословенски и српски фудбалер (* 1946)


• 
  2016 — Антонин Скалија, амерички адвокат и судија. (* 1936)


• 
  2018 — Принц Хенрик, дански принц и супруг данске краљице Маргарете II (* 1934)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Светог Кира и Јована - бесребренике и чудотворце
  
  
  • Свету мученицу Трифену
  
  
  • Преподобног Никиту Печерског
  
  

Види још

Референце

13. фебруар на Викимедијиној остави.