3. фебруар је тридесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 331 дан (332 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу.


• 
  1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија.


• 
  1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.


• 
  1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа.


• 
  1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.


• 
  1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.


• 
  1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца.


• 
  1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.


• 
  1867 — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.


• 
  1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.


• 
  1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.


• 
  1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.


• 
  1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.


• 
  1919 — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.


• 
  1941 — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.


• 
  1943 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.


• 
  1945 — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.


• 
  1958 — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.


• 
  1959 — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова.


• 
  1969 — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.


• 
  1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.


• 
  1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.


• 
  1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.


• 
  1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.


• 
  1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975.


• 
  1995 — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.


• 
  1996 —
  
  • У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи.
  
  
  • На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.
  
  


• 
  1998 — Амерички војни авион „ЕА-6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи.


• 
  2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.


• 
  2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.


• 
  2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.


• 
  2006 —
  
  • На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.
  
  
  • 
    Египатски путнички брод „Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.
  
  


• 
  2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.


• 
  2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

Рођења

• 
  1795 — Антонио Хосе де Сукре, генерал, политичар, велики маршал Ајакуча и борац за независност Латинске Америке. († 1830)


• 
  1807 — Џозеф Џонстон, амерички генерал и војсковођа. († 1891)


• 
  1809 — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент. († 1847)


• 
  1821 — Елизабета Блеквел, прва жена лекар. († 1910)


• 
  1826 — Волтер Баџот, енглески писац, економиста и новинар. († 1877)


• 
  1830 — Роберт Гаскојн-Сесил, 3. маркиз од Солсберија, британски политилар. († 1903)


• 
  1859 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. († 1935)


• 
  1874 — Гертруда Штајн, америчка књижевница. († 1946)


• 
  1887 — Мијат Мијатовић, адвокат и певач народних песама, прва половина 20. века. († 1937)


• 
  1893 — Гастон Жулија, француски математичар. († 1978)


• 
  1898 — Алвар Алто, фински архитекта. († 1976)


• 
  1809 — Симон Веј, француска филозофкиња, хришћански мистик и политичка активисткиња. († 1943)


• 
  1939 — Мајкл Чимино, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент. († 2016)


• 
  1943 — Блајт Данер, америчка глумица.


• 
  1953 — Васа Павковић српски књижевник и књижевни критичар.


• 
  1956 — Живко Јанкуловски, македонски политичар.


• 
  1958 — Милутин Достанић, српски математичар.


• 1958 — Грег Манкју, амерички макроекономиста.


• 
  1960 — Јоахим Лев, немачки фудбалер.


• 
  1968 — Владе Дивац, бивши српски кошаркаш.


• 
  1973 — Дејан Игњатовић, новинар


• 
  1976 — Тијана Дапчевић, певачица, виолончелисткиња.


• 1976 — Ајла Фишер, аустралијска глумица шкотског порекла.


• 
  1978 — Жуан Капдевила, шпански фудбалер.


• 
  1983 — Карлос Берлок, аргентински тенисер.


• 
  1984 — Сад ел Харти, фудбалер Саудијске Арабије.


• 
  1985 — Андреј Костицин, белоруски хокејаш на леду.


• 
  1988 — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер.


• 
  1989 — Слободан Рајковић, српски фудбалер.

Смрти

• 
  994 — Вилијам IV Аквитански, аквитански војвода. (* 937)


• 
  1014 — Свен I Рашљобради, дански краљ. (* 960)


• 
  1116 — Коломан, угарски и далматинско-хрватски краљ. (*око 1070)


• 
  1161 — Инге I Грбави, норвешки краљ. (* 1131)


• 
  1399 — Џон од Гента, белгијско-енглески политичар. (* 1340)


• 
  1451 — Мурат II, османски султан. (* 1404)


• 
  1468 — Јохан Гутенберг, немачки проналазач. (* 1398)


• 
  1862 — Жан Батист Био, француски физичар, астроном и математичар. (* 1774)


• 
  1915 — Вељко Чубриловић, српски учитељ. (* 1886)


• 
  1924 — Вудро Вилсон, амерички државник. (* 1856)


• 
  1925 — Оливер Хевисајд, енглески електротехничар, математичар и физичар. (* 1850)


• 
  1935 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. (* 1859)


• 
  1955 — Василиј Блохин, совјетски генерал-мајор. (* 1895)


• 
  1959 — Бади Холи, амерички музичар. (* 1936)


• 1959 — Ричи Валенс, амерички музичар. (* 1941)


• 1959 — Џ. П. Ричардсон, амерички музичар. (* 1930)


• 
  1975 — Ум Култум, египатска певачица, глумица и текстописац. (* 1898)


• 
  1989 — Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог. (* 1899)


• 1989 — Џон Касаветес, амерички филмски режисер и глумац. (* 1929)


• 
  1994 — Фредерик Коплстон, енглески историчар филозофије, језуит и филозоф. (* 1907)


• 
  1997 — Бохумил Храбал, чешки књижевник. (* 1914)


• 
  2005 — Ернст Мајр, немачко-амерички биолог. (* 1904)


• 
  2010 — Јован Буљ, саобраћајни милиционер. (* 1939)


• 
  2011 — Марија Шнајдер, француска глумица. (* 1952)


• 2011 — др. Јелена Милоградов-Турин, астроном, професор Природно-математичког факултета у Београду, председник Астрономског друштва Србије. (* 1935)


• 
  2016 — Јожеф Каса, српски политичар, економиста и банкар мађарског порекла. (* 1945)


• 2016 — Џо Аласки, амерички глумац који је позајмио глас Душку Дугоушку и Патку Дачи. (* 1952)


• 
  2019 — Мати Никенен, фински ски скакач. (* 1963)


• 2019 — Новак Бошковић, српски рукометаш. (* 1989)


• 2019 — Децл, руски музичар. (* 1983)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Максима Исповедника
  
  
  • Блаженог Максима Грка
  
  
  • Светог мученика Неофита
  
  
  • Свету мученицу Агнију
  
  

Види још

Референце

3. фебруар на Викимедијиној остави.