30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.

Догађаји

• 
  311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.


• 
  1006 — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук.


• 
  1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД.


• 
  1803 — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.


• 
  1804 — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.


• 
  1895 — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.


• 
  1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону.


• 
  1900 — Хаваји су постали саставни део САД.


• 
  1915 — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.


• 
  1934 — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.


• 
  1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.


• 
  1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.


• 
  1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.


• 
  1953 — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.


• 
  1973 — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.


• 
  1975 — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.


• 
  1991 — У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.


• 
  1995 — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.


• 
  1999 — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.


• 
  2002 — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци.


• 
  2003 — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

Рођења

• 
  1662 — Мери II од Енглеске, енглеска краљица


• 
  1777 — Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном († 1855)


• 
  1870 — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла


• 
  1883 — Јарослав Хашек, чешки писац. († 1923)


• 
  1893 — Јоахим фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке


• 
  1909 — Јулијана, холандска краљица


• 
  1916 — Клод Елвуд Шенон, амерички научник и инжењер.


• 1916 — Роберт Шо, амерички диригент. († 1999)


• 
  1928 — Петер Карстен, немачко-југословенски филмски глумац.


• 
  1934 — Лазар Ћировић, атлетичар и атлетски тренер. († 2015)


• 
  1955 — Златко Топчић, босанскохерцеговачки књижевник.


• 
  1961 — Ајзеа Томас, амерички кошаркаш и тренер.


• 
  1968 — Сењанин Маглајлија, босанскохерцеговачки рукометаш и тренер.


• 
  1978 — Јоаким Болдсен, дански рукометаш.


• 
  1980 — Луис Скола, аргентински кошаркаш.


• 
  1983 — Ненад Милијаш, српски фудбалер.

Смрти

• 
  1883 — Едуар Мане, француски сликар (* 1832)


• 
  1945 — Адолф Хитлер, немачки диктатор (* 1889)


• 
  1980 — Нинко Петровић, учесник у Првом светском рату, адвокат, градоначелник Београд од 1947 до 1951 г. (* 1896)


• 
  1989 — Серђо Леоне, италијански филмски режисер. (* 1929)


• 
  1991 — Рафаило Блам, композитор. (* 1910)


• 
  2000 — Пол Хартлинг, премијер Данске


• 
  2007 — Јара Рибникар, књижевница, публициста и преводилац. (* 1912)


• 
  2018. — Роз Лоранс, француска кантауторка пољског порекла (* 1953)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Свештеномученика Симеона - епископа Персијски
  
  
  • 
    Светог Акакија епископа Мелитинског
  
  
  • 
    Светог Агапита папу Римског
  
  
  • Преподобног Саватија и Зосима
  
  

Види још

Референце