12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.

Догађаји

• 
  538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара.


• 
  641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином.


• 
  1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“.


• 
  1537 — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.


• 
  1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита).


• 
  1848 — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III.


• 
  1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.


• 
  1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.


• 
  1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.


• 
  1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.


• 
  1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда.


• 
  1928 — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.


• 
  1938 — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.


• 
  1940 — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.


• 
  1943 — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио.


• 
  1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.


• 
  1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.


• 
  1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије.


• 
  1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.


• 
  1984 — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара.


• 
  1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.


• 
  1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.


• 
  2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.
  
  • У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.


• 
  2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.


• 
  2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“.


• 
  2011 — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

Рођења

• 
  1685 — Џорџ Беркли, ирски филозоф. († 1753)


• 
  1860 — Милорад Гођевац, лекар, национални радник, покретач и организатор српске четничке акције у борби за ослобођење Македоније. († 1933)


• 
  1881 — Мустафа Кемал Ататурк, турски државник. († 1938)


• 
  1890 — Вацлав Нижински, руски балетски играч и кореограф. († 1950)


• 
  1912 — Сергије Димитријевић, правник, економиста, историчар и нумизматичар. († 1987)


• 
  1923 — Волтер Шира, амерички астронаут. († 2007)


• 
  1925 — Лео Есаки, јапански физичар.


• 
  1941 — Јосип Скоблар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1943 — Ратко Младић, српски генерал.


• 
  1946 — Лајза Минели, америчка глумица и певачица, добитница Оскара и награде Тони.


• 
  1950 — Хавијер Клементе, шпански фудбалер и фудбалски тренер.


• 
  1953 — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. († 1999)


• 
  1956 — Стив Харис, енглески музичар, оснивач групе Ајрон мејден.


• 
  1959 — Милорад Додик, политичар из Републике Српске.


• 
  1962 — Андреас Кепке, немачки фудбалски репрезнтативац.


• 
  1962 — Зоран Чутура, хрватски кошаркаш.


• 
  1971 — Драгутин Топић, српски атлетичар.


• 
  1979 — Пит Доерти, енглески музичар, глумац, песник, писац и уметник.


• 
  1980 — Ермин Јазвин, босанскохерцеговачки кошаркаш.


• 
  1980 — Иван Стевић, српски бициклиста.


• 
  1981 — Катарина Среботник, словеначка тенисерка.


• 
  1983 — Урош Лучић, српски кошаркаш.


• 
  1984 — Џејми Александер, америчка глумица.


• 
  1985 — Стромај, белгијски музичар.


• 
  1988 — Константинос "Костас" Митроглу, грчки фудбалер.


• 
  1989 — Бела Морети, америчка порнографска глумица.


• 
  1993 — Мамаду Мбођ, сенегалски фудбалер.


• 
  1993 — Теодора Пушић, српска одбојкашица.


• 
  1994 — Борис Дало, француски кошаркаш.

Смрти

• 
  604 — Папа Гргур I, римски папа и један од четири оца Католичке цркве.


• 
  1289 — Деметриус II од Грузије (* 1259)


• 
  1507 — Чезаре Борџија, италијански војсковођа и авантуриста. (* 1475)


• 
  1648 — Тирсо де Молина, шпански писац (* 1579)


• 
  1901 — Јован Илић, књижевник и министар (* 1824)


• 
  1925 — Сун Јат Сен, кинески револуционар и државник. (* 1866)


• 
  1935 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (* 1854).


• 
  1936 — Дејвид Бити, британски адмирал (* 1871)


• 
  1942 — Вилијам Хенри Браг, британски физичар, хемичар, математичар и спортиста. (* 1862)


• 
  1964 — Јован Бијелић, српски сликар. (* 1886).


• 
  1974 — Милан Бартош, српски правник (* 1901).


• 
  1995 — Мија Алексић, српски глумац. (* 1923)


• 
  1999 — Јехуди Мењухин, виолиниста. (* 1916)


• 
  2000 — Александар Николић, српски и југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1924)


• 
  2003 — Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен у атентату. (* 1952)


• 
  2010 — Душанка Калањ, спикер и водитељка Телевизије Београд. Била је прва водитељка ТВ Дневника (* 1934)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Прокопија Декаполита
  
  
  • 
    Преподобног Талалеја - испосника сиријског
  
  
  • Светог Тита Печерског
  
  
  • Преподобног Стефана
  
  
  • Светог мученика Јулијана Подагрика
  
  

Види још

Референце