26. мај (26.5.) је 146. дан године по грегоријанском календару (147. у преступној години). До краја године има још 219 дана.

Догађаји

• 
  1521 — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље.


• 
  1659 — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу.


• 
  1805 — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали.


• 
  1851 — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена.


• 
  1865 — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију.


• 
  1868 — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској.


• 
  1896 — Николај II Романов крунисан је за цара Русије.


• 
  1905 — Основано Удружење књижевника Србије
  


• 
  1923 — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“.


• 
  1940 — Почела Операција Динамо, масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског рата.


• 
  1942 — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата.


• 
  1955 — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи.


• 
  1966 — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.


• 
  1972 — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).


• 
  1986 — Европска заједница је усвојила европску заставу.


• 
  1991 —
  
  • 
    Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије.
  
  
  • Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена.
  
  


• 
  1997 — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља.


• 
  1998 — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет.


• 
  2001 — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију.


• 
  2002 — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“.


• 
  2003 — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде.


• 
  2011 — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

Рођења

• 
  1822 — Едмон Гонкур, француски писац.


• 
  1909 — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар. (†1969)


• 
  1912 — Јанош Кадар, мађарски политичар, лидер комуниста, председник владе.


• 
  1915 — Срђан Мркушић, југословенски фудбалер и тренер. († 2007)


• 
  1977 — Лука Тони, италијански фудбалер.


• 
  1977 — Никос Хаџивретас, грчки кошаркаш.


• 
  1979 — Мехмет Окур, турски кошаркаш.


• 
  1981 — Дино Дрпић, хрватски фудбалер.


• 
  1982 — Моник Александер, америчка порно глумица.


• 
  1983 — Деми де Зеув, холандски фудбалер.


• 
  1988 — Хуан Квадрадо, колумбијски фудбалер.

Смрти

• 
  604 — Свети Августин Кантерберијски, први кентерберијски надбискуп.


• 
  735 — Свети Бид, англосаксонски историчар и калуђер.


• 
  1762 — Александер Баумгартен, немачки филозоф. (* 1714)


• 
  1883 — Абд-ел-Кадер, алжирски устаник. (*1808)


• 
  1876 — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар.


• 
  1976 — Мартин Хајдегер, немачки филозоф.


• 
  1978 — Тамара Платоновна Карсавина, руска балерина.

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Свету мученицу Гликерију
  
  
  • Светог мученика Александра
  
  
  • Преподобног Јована, Јевтимија Георгија и Гаврила Иверског
  
  

Види још

Референце

26. мај на Викимедијиној остави.