1. мај (01.05) је 121. дан у години по грегоријанском календару (122. у преступној години). До краја године има још 244 дана.

Догађаји

• 
  305 — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору
  


• 
  1707 — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.


• 
  1778 — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа.


• 
  1858 — Црногорци су у битка на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.


• 
  1866 — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори.


• 
  1876 — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.


• 
  1886 — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.


• 
  1925 — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.


• 
  1931 — Званично је отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету.


• 
  1945 — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.


• 
  1960 — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион "U-2". Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.


• 
  1978 — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 km на санкама с псећом запрегом.


• 
  1979 — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупстшином са седиштем у Нуку.


• 
  1982 — У Пољској, 50.000 присталица "Солидарности" демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти.


• 
  1985 — У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Матриновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану.


• 
  1991 — На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер.


• 
  1991 — У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ.


• 
  1993 — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу.
  
  • Објављен је банкрот Дафимент банке.


• 
  1994 — У трци за "Велику награду Сан Марина" погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена један од најбољих возача формуле 1.


• 
  1995 — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом "Бљесак". Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију.


• 
  1997 — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.


• 
  1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи.


• 
  2001 — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце.


• 
  2001 — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.


• 
  2003 — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио.


• 
  2004 — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.


• 
  2016 — Код града Форт Макмари у канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.

Рођења

• 
  1218 — Рудолф I Хабзбуршки, краљ Немачке. († 1291)


• 
  1851 — Лаза К. Лазаревић, српски књижевник. († 1891)


• 
  1924 — Енрико Јосиф, српски композитор. († 2003)


• 
  1927 — Бернард Вукас, хрватски фудбалер. († 1983)


• 
  1929 — Ралф Дарендорф, немачки политичар, социолог и филозоф.


• 
  1965 — Маја Маршићевић Тасић, новинар. († 2001)


• 
  1970 — Пасквале Гравина, италијански одбојкаш.


• 
  1973 — Оливер Нојвил, немачки фудбалски репрезентативац.


• 
  1975 — Остин Крошер, амерички кошаркаш.


• 
  1980 — Изабел Жефроа, познатија под сценским именом Заз, француска певачица џез музике


• 
  1981 — Александар Глеб, белоруски фудбалер.


• 
  1982 — Томи Робредо, шпански тенисер.


• 
  1983 — Фран Васкез, шпански кошаркаш.


• 
  1987 — Леонардо Бонучи, италијански фудбалски репрезентативац.


• 
  1989 — Робин Бенцинг, немачки кошаркаш.

Смрти

• 
  408 — Аркадије, источноримски (византијски) цар (р. око 377)


• 
  1873 — Дејвид Ливингстон, шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке (р. 1813)


• 
  1904 — Антоњин Дворжак, чешки композитор (р. 1841)


• 
  1945 — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (р. 1897) и његова жена Магда Геблес (р. 1901)


• 
  1946 — Даворјанка Пауновић Зденка студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосип Броз Тито.


• 
  1993 — Ранасингеа Премадасу, председник Шри Ланке (р. 1924)


• 
  1994 — Аиртон Сена, бразилски возач формуле 1. (р. 1960)

Празници и дани сећања

• 
  Међународни празници
  
  • Празник рада


• 
  Српска православна црква слави:
  
  • Преподобног Јована
  
  
  • Светог Јована Новог Јањинског
  
  
  • Свете мученике Виктора, Зотика, Зинона, Акиндина и Северијана
  
  

Види још

Референце

1. мај на Викимедијиној остави.