3. април (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.

Догађаји

• 
  1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс.


• 
  1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.


• 
  1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови.


• 
  1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.


• 
  1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава.


• 
  1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).


• 
  1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).


• 
  1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.


• 
  1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.


• 
  1948 — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.


• 
  1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.


• 
  1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.


• 
  1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.


• 
  1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.


• 
  1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.


• 
  1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.


• 
  1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.


• 
  1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).


• 
  1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.


• 
  2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.


• 
  2003 —
  
  • У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.
  
  
  • Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.
  
  


• 
  2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

Рођења

• 
  1895 — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. († 1941)


• 
  1896 — Николај Семјонов, руски физичар и хемичар. († 1986)


• 
  1916 — Соња Маринковић, народни херој († 1941)


• 
  1923 — Радивоје Лола Ђукић, режисер и комедиограф. († 1995)


• 
  1924 —
  
  • 
    Дорис Деј (Дорис Капелхоф), америчка филмска глумица и певачица.
  
  
  • 
    Марлон Брандо, амерички глумац. († 2004)
  
  


• 
  1930 — Хелмут Кол, немачки државник.


• 
  1943 — Ранко Мунитић, филмски критичар и теоретичар († 2009)


• 
  1946 — Бранко Милићевић (Бранко коцкица), српски глумац


• 
  1961 — Еди Марфи, амерички глумац.


• 
  1964 — Марко Балота, италијански фудбалер. (†1989).


• 
  1976 — Николас Ескиде, француски тенисер.


• 
  1978 — Томи Хас, немачки тенисер.


• 
  1979 — Најеф ел Кади, фудбалер Саудијске Арабије.


• 
  1982 — Карол Бек, словачки тенисер.


• 
  1988 — Тим Крул, холандски фудбалер.


• 
  1992 — Ана Бјелица, српска одбојкашица

Смрти

• 
  33 — Исус Христ, оснивач хришћанства (* 8-2 године пре нове ере)^{[тражи се извор]}


• 
  1682 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар (* 1618)


• 
  1897 — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (* 1833)


• 
  1915 — Надежда Петровић, српска сликарка. (* 1873)


• 
  1941 — Пал Телеки, мађарски политичар


• 
  1986 — Ђорђе Караклајић, композитор и диригент, музички уредник Радио Београда. (* 1912)


• 
  1991 — Грејем Грин, енглески писац (* 1904)


• 
  2008 — Нада Бјелогрлић, редитељ Драмског програма Радио Београда. (* 1925)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Светог Јакова - епископа и исповедник
  
  
  • 
    Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији
    
  
  
  • 
    Светог Тому - патријарха цариградског
    
  
  
  • Преподобног Серапиона
  
  

Види још

Референце

3. април на Викимедијиној остави.