5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

• 
  1573 — Битка код Кршког (1573)
  


• 
  1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске.


• 
  1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника.


• 
  1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.


• 
  1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.


• 
  1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.


• 
  1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе.


• 
  1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго".


• 
  1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело.


• 
  1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.


• 
  1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.


• 
  1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.


• 
  1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.


• 
  1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.


• 
  1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.


• 
  1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.


• 
  1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.


• 
  1997 —
  
  • Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
  
  
  • У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.
  
  


• 
  2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.


• 
  2002 — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.


• 
  2003 — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.


• 
  2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.


• 
  2006 —
  
  • 
    Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА.
  
  
  • Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.
  
  

Рођења

• 
  1808 — Карл Шпицвег, немачки сликар, цртач и илустратор. († 1885)


• 
  1840 — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач. († 1921)


• 
  1848 — Жорж-Шарл Исманс, француски романописац. († 1907)


• 
  1878 — Андре Ситроен, француски инжењер холандског порекла. († 1935)


• 
  1884 — Вељко Петровић, књижевник и историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, директор Народног музеја у Београду, академик. († 1967)


• 
  1894 — Ксенија Атанасијевић, филозоф, је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. († 1981)


• 
  1912 — Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. († 1994)


• 
  1914 — Алан Хоџкин, британски физиолог и биофизичар. († 1998)


• 
  1915 — Роберт Хофстатер, амерички физичар. († 1999)


• 
  1919 — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста. († 1996)


• 
  1925 — Зузана Халупова, српска сликарка наиве словачког порекла. († 2001)


• 
  1929 — Фред Синовац, аустријски политичар. († 2008)


• 
  1932 — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и фудбалер. († 2016)


• 
  1933 — Милош Милутиновић, бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. († 2003)


• 
  1943 — Нолан Бушнел, амерички инжењер.


• 
  1946 — Шарлот Ремплинг, енглеска глумица.


• 
  1948 — Свен Горан Ериксон, шведски фудбалски тренер.


• 1948 — Барбара Херши, америчка глумица.


• 1948 — Том Вилкинсон, британски глумац.


• 
  1962 — Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица.


• 
  1963 — Горан Јурић, хрватски фудбалер.


• 
  1964 — Лора Лини, америчка глумица.


• 
  1965 — Кике Санчез Флорес, шпански фудбалер и фудбалски тренер.


• 1965 — Георге Хађи, румунски фудбалер.


• 
  1966 — Рок Петрович, југословенско-словеначки скијаш. († 1993)


• 
  1969 — Мајкл Шин, британски глумац.


• 
  1972 — Мери, крунска принцеза од Данске.


• 
  1973 — Трајнтје Остерхојс, холандска певачица.


• 
  1975 — Ђовани ван Бронкхорст, холандски фудбалер.


• 
  1976 — Тони Џа, тајландски глумац.


• 
  1979 — Мирко Хрговић, хрватски фудбалер.


• 1979 — Али ел Абдали, саудијски фудбалер.


• 
  1980 — Петар Карађорђевић (син Александра II), српски принц.


• 
  1982 — Славиша Павловић, српски писац и песник.


• 1982 — Родриго Паласио, аргентински фудбалер.


• 
  1984 — Карлос Тевез, аргентински фудбалер.


• 
  1985 — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер.


• 
  1986 — Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер.


• 1986 — Секопе Кепу, аустралски рагбиста.


• 
  1987 — Линус Омарк, шведски хокејаш на леду.


• 1987 — Кертис Џерелс, амерички кошаркаш.


• 
  1991 — Теренс Рос, амерички кошаркаш.


• 
  1992 — Нејмар, бразилски фудбалер.


• 1992 — Стефан де Фрај, холандски фудбалер.


• 
  1995 — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер


• 
  1999 — Алегра Пољак, српска фудбалерка.

Смрти

• 
  1679 — Јост фан ден Фундел, холандски писац. (* 1587)


• 
  1766 — Леополд Јозеф Даун, аустријски фелдмаршал. (* 1705)


• 
  1807 — Пасквале Паоли, корзикански патриота и политичар. (* 1725)


• 
  1818 — Карл XIII Шведски, краљ Шведске. (* 1748)


• 
  1881 — Томас Карлајл, шкотски историчар, филозоф и есејист. (* 1795)


• 
  1893 — Тоша Јовановић, српски глумац. (* 1845)


• 
  1922 — Кристијан де Вет, бурски генерал и политичар. (* 1854)


• 1922 — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски инжењер и проналазач. (* 1871)


• 
  1937 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. (* 1861)


• 
  1946 — Џорџ Арлис, енглески глумац, писац и режисер. (* 1868)


• 
  1948 — Јоханес Бласковиц, немачки војни командант. (* 1883)


• 
  1969 — Телма Ритер, америчка глумица. (* 1902)


• 
  1972 — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка. (* 1887)


• 
  1980 — Стојан Аралица, сликар. (* 1883)


• 
  1993 — Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент. (* 1909)


• 
  1997 — Олга Скригин, филмски монтажер. (* 1927)


• 
  1999 — Невил Бонер, први Абориџанин посланик у аустралијском парламенту. (* 1922)


• 
  2000 — Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ. (* 1901)


• 
  2008 — Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације. (* 1918)


• 2008 — Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник. (* 1945)


• 
  2015 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1923)

Празници и дани сећања

• 
  Српска православна црква слави:
  
  • 
    Свештеномученика Климента - епископа анкирског
  
  
  • Шести Васељенски Сабор
  
  
  • Светог Павлина Милостивог
  
  

Види још

Референце

5. фебруар на Викимедијиној остави.